Francuska

Srce budale je u ustima, a usta pametnog su u srcu  (Bendžamin Franklin)

Pravila verbalnog terora

Evo i u Francusku je stiglo vreme izbornih obećanja i praznih blebetanja. U nedelju je prvi krug opštinskih izbora a u maju će  i cela Evropa da glasa.  Tekst koji sledi je reprodukcija jednog smišljenog sistema za laganje i mazanje širokih narodnih masa koga je još pre trideset godina objavio francuski Liberasion. Radi se o jednoj slagalici  parafraziranja, koju su ove poznate dnevne novine sročile za razonodu i ismejavanje elite, koja melje  kô navijena, uvek jedno te isto. Neki su ovakvu šalu shvatili ozbiljno i pretvorili je u nauku za stručno presipanje iz šupljeg u prazno, i to na najvišem nivou u borbi za vlast.  Danas je ovaj verbalni terorizam ponovo postao veoma aktuelan i za mnoge belosvetske fukare veoma berićetan. Jer kako reče Ivo Andrić: dođu tako vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.

 

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

Postoji opravdano uverenje da su mnogi svetski političari korumpirne lenštine, lažovi prvog reda i slična nemoralna džabalebaroška gamad. Oni su u stanju da žive od blebetanja i praznih obećanja. Rečima osvajaju kule i gradove, opštine i države, sva dobra mesta za meke dušeke i nemilosrdno  punjenje  džepova. Jednom izabrani postaju imuni i ništa im više niko ne može. Štite ih zakoni, vojska i policija. Svi to znaju, i opet mnogi padaju na izbornom ispitu prilikom polaganju listića u kutiju.

Slatkorečivima se teško odoleva. Jednostavno oni nas manipulišu raznim frazama I obećanjima koje su specijalno smišljene za to. Jer treba znati da zaita postoji jedan specijalni jezik koji ništa ne znači, i kojim se skreće pažnja sa onoga što je važno, na nešto drugo, lažno. Na Zapadu se takav jezik predaje u čuvenoj Visokoj školi za administraciju, ENA, fakultetu u trendu, od kada je iz tih skamija izašla skoro cela današnja vlada francuske.

U ostalim delovima sveta ovaj strategijski jezik se prevodi, jer je univerzalan i, što je bitno, svuda isto ništa ne znači. Predmet se zove drveni jezik, po ugledu na čuveni hrastov jezik ruskih boljševika iz doba Staljina, kada se lagalo na tone da se opravda krvava revolucija. Priručnik slagalica-lagalica sa ENA fakulteta radi na principu ukrštenice unapred pripremljenih delova praznih fraza, koje mogu da se beskonačno kombinuju i da izgledaju kao logične i pametne u svim situacijama i na svim meridijanima, a da pri tom niko ne prokljuvi o čemu se zapravo radi niti šta je autor hteo da kaže.

Parafraziranje je sastavni deo nastavnog  programa ove ENA škole za elitu, i ostale muvaroše i laktaroše. Iz ovog gnezda su se ispilili mnogi ministri, nekoliko predsednika države: Žiskar Desten, Žak Širak i poslednji, Fransoa Oland, kao i pola aktuelne vlade. Od sto ministara, raznih direktora kabineta i savetnika, njih 50 su školski drugovi i drugarice gosn Predsednika. Dugogodišnja Olandova verenica i bivša kandidatkinja za isto radno mesto, Segolen Rojal, gulila je istu klupu, da bi mu kasnije izrodila četvoro dece a da se nikad nisu uzeli. Inače, sama ENA je stvorena krajem 1945. godine od strane ministra Mišela Debrea i lidera komunista Morisa Toreza koji su tada bili u koaliciji sa privremenom vladom De Gola, da bi se u toj posleratnoj pometnji na brzaka stvorila baza za novu hijerarhiju uhlebljenja i uleganja u komotne fotelje putem ove prečice.

Neka vrsta lopovskih merdevina za visoke državne funkcije i elitna mesta po zasluzi i znanju. San je brzo pukô pred neuništivom realnošću ljudske psihe i ENA je postala sinonim snobizma i protekcije pariske buržoazije.  Koncept za vladanje amatera.

 

ENArhija - sistem za privilegovane

 

Francuska revolucija je planula da bi se ukinule mnoge plemićke privilegije, i da bi se nakon dva velika rata pojavila ova pola škola, pola dvorska sala maskenbala, gde se na vrlo perfidan način  uspostavio novi buržoaski poredak Pariza, države u državi sa arogantnošću koja nema premca pod kapom nebeskom. Tako su unuci revolucionara isposlovali gotovo iste privilegije bivših plemića,  koje su njihovi dedovi skratili za glavu, da bi ukinuli monopol na vlast. Priča o dva jahača, Kurti i Murti.

I tako svake druge godine počinje isti vašar. Od par hiljada kandidata bira se pedesetak najboljih studenata političkih nauka i isto toliko iskusnih službenika administracije sa dobrim ocenama i preporukama od strane šefova. U principu,  politička pripadnost je zabranjena i neutralnost je pravilo, s obzirom na to da enarsi mogu da rade u bilo kom političkom sistemu. Sve u svemu, za državne jasle se tako odabere stotinak brucoša kojima je posao zagarantovan sve do debele penzije. Škola za ulazak u karijeru na velika vrata traje kratko, dve godine, a za to vreme gotovo i da nema redovne nastave. Tečajevi, prakse i putovanja su program za kaljenje iskustva birokrata. Manje-više "Klub Mediterane" za elitnu decu.

Zbog celog ovakvog nejasno definisanog statuta i prevaziđenosti sistema mnogi intelektualci sve glasnije dižu glas da se fakultet za vladare zatvori i ukine kao najveća nepravda demokratije. Nisu retki ni oni  koji tvrde da je ovakvo ruglo za protekciju i nameštaljke tatinih sinova i kćeri bruka Francusku. Opozicija se ne čuje mnogo, jer mahom i tamo imaju iste diplome, pa se nepopularnost presednika stavlja njemu na na dušu, a ne školi koja zabranjuje razmišljanje i pravi od ljudi robote od mesa. Ideju za ukidanje super škole pokrenuo je bivši predsednički kandidat i nekadašnji minister, Fransoa Bairu. Ali njegova ideja nije ni nova ni orginalna.

U jednoj zaboravljenoj knjizi, koju je sedamdesetih godina objavio bivši predsednik  Pompidu, pod naslovom Gordijev čvor, pominje se problem škole ENA koja je, -  za kratko vreme postala hram nove masonerije i gde se koti jedna kasta poput one iz prošlosti zbačene monarhije. Nakon toga stvar je legla i niko se nije setio te skoro tajne ili strogo poverljive škole, sve dok nedavno nije objavljena jedna druga knjiga. Pod naslovom Promotion Ubu Roi  ili "Mojih 27 meseci u klupama ENA-e".

Olivier Sabi, bivši student ove škole, objavio je svoj intimni dnevnik, na opštu zapanjenost svih ENArha. Tekst je jedno gorko svedočenje o pedagoškom idiotizmu najcenjenije škole Francuske. On je bez zaobilaznih fraza birokratske učitelje optužio za svesno pranje mozga i nesvesnu nestručnost -  epiteti koji su digli vetar panike po snobovskim kvartovima Pariza, gde se legu budući ENArhisti. I kako to već ide, autora su nazvali izdajnikom, a knjigu tretiraju kao pljuvanje nezahvalnog pseta u šerpu. Ti ga 'raniš, a on te ujede. Odlična reklama da se knjiga proda.

 

Bez motike leba i uz leba

 

Olivier Sabi, koga neki porede sa Snoudenom, tako se zamerio mnogima, a najviše Parižanima, kada insistira na podatku da je glavnina privilegovanih studenata baš iz buržujskih pariskih porodica. Glavni cilj škole je da se studenti oduče od razmišljanja, podvlači autor koji zna o čemu govori. Postoje šabloni koji moraju da se nabubaju napamet, razne fraze iz retorike, citati; evropske norme i zakoni kao i imena važnih ljudi. Treba ubaciti u tefter njihove važne telefone i dobre adrese, jer bratija upravo zato i postoji.

Da napravi klan za vladanje i održi međusobno vezu nakon diplome. Kojekakve samoimicijative, kreacije ili neke druge nove ideje su praktično zabranjene i vuku slabu ocenu. A ENA je škola koja ocenjuje na najodvratniji način, tako što uspostavlja rang-listu studenata od prvog do poslednjeg mesta, u svakoj generaciji. Plasman na tabeli može da zapečati sudbinu ENArka već na samom startu ili da ga iz cuga ugura kao savetnika vlade. Tako ova škola koja je zamišljena kao republikanska aristokratija ili visoko plemstvo francuske administracije, nazvana vrata za najbolje, ispada više kao neko skriveno prozorče kroz koji se upada preko veze pravo u fotelje.

Ništa čudno u današnjem svetu, pogotovo nama koji smo oguglali na slična školovanja i zapošljavanja, reći će čitaoci. Ipak, ono što iznenađuje je potpuna odsutnost kvalitetnih predavanja i kvalifikovanih profesora u najelitnijoj školi Francuske. Od ENA diplome trenutno nema jače. Te dve godine, koliko traju poststudije, popunjene su diskusijama oko okruglog stola i praksom po ambasadama ili kancelarijama direkcija velikih firmi. Čapras divan na francuski način, dok je, na primer,  ekonomija potpuno zanemarena u programu. Jedno stručno formatiranje idealnog bezdušnog činovnika u službi države na principu nekih junaka iz romana Vrli novi svet, Aldousa Huxleya.

Blebetanje ili dvostruki govor je retorička figura za skretanja stvarnosti, način da se sa neostvarenog dela pređe na neobaveznu reč. Za lepa obećanja i boza-fraze u politici nikada nije bio neprebrodivih problema niti mutavih kandidata. Ali ni narod nije gluvonem. Zbog toga ovakve gluposti više ne prolaze tako glatko i prazna obećanja politikaša sve češće angažuju samo onoga ko veruje u Deda Mraza i gorske vile.

Naši vladari sve kopiraju pa i ovaj jezik prigodan za farbanje oblaka, mada se vidi da razlika u programu dve škole. Naša je narodna lagarija je više poljoprivrednog tipa sa tradicijom bivše UDBE. Tako se i dogodilo da je budući nobelovac Ivo Dačić izjavio; da je Datum najveći uspeh u istoriji Srbije (Vidovdan, Berlinski kongres i svi slični datumi su znači dupla nula u odnosu na Datum).

Sa svoje strane, Vučić je obelodanio dugo skrivanu tajnu o velikom tradicionalnom prijateljstvu Srbije i Abudabija. Ma koji Rusi ili Grci, A-bu-da-bi-jan-ci su naša braća. Šta još može da se doda posle ovako jake izjave a da dopis ne preraste u kozeriju. Možda samo jedna banalna francuska poslovica, koja tvrdi: Bolje je čuti i ovakve gluposti, nego biti gluv.