Natrag

Do koske

Do koske

  

Beli grad, kome se crno piše

 

Čerupanje mrtvaca

 

Ukupni dugovi Beograda u ovoj godini će uveliko premašiti milijardu evra, što je skoro jednako dvogodišnjim prihodima gradskog budžeta. Prestonica više nema para ni za najosnovnije stavke, ali se uprkos tome sprovode nepotrebni projekti kojima se budžet prazni, ali se zato pune privatni džepovi.

 

Igor Milanović

 

Beograd je prestonica Srbije, najveći grad na prostorima bivše Jugoslavije i drugi po veličini grad na Balkanu. On je, međutim, najverovatnije, najveći grad na svetu u kome je sve privremeno: privremena je gradska vlast, ali i budžet. Niko sa sigurnošću ne može da kaže šta će se u Beogradu dešavati za tri nedelje, tri meseca ili tri godine, jer ne postoje nikakvi jasni planovi za budućnost.

Jedino što se u srpskoj prestonici ustalilo to je kriza koja traje već dve decenije. Prethodna vlast je za 2013. godinu planirala prihode u visini od 91,4 milijarde dinara. Privremeno gradsko veće na čelu sa Sinišom Malim početkom decembra je objavilo svoju prognozu, kako će gradski prihodi za tu godinu biti svega 77,9 milijardi dinara.

Prilikom usvajanja privremenog budžeta za prva tri meseca 2014. godine rečeno je da su rashodi usklađeni sa prihodima u tom periodu, i da će isti iznositi 15,4 milijarde dinara. Projektovano na godišnji nivo, to znači da će Beograd ove godine zaraditi nešto iznad 60 milijardi dinara, skoro za četvrtinu manje nego prošle godine! Već iz ovih podataka se vidi da je grad na izdisaju, da u njemu skoro ništa više ne funkcioniše. Privreda je potpuno stala, a najveći javni prihodi su doprinosi za plate državnih i gradskih funkcionera koji žive u prestonici. Kada bi se republička Vlada odselila iz Beograda, gradska kasa bi bila potpuno prazna.

Početkom ove godine grad je imao neizmirene obaveze prema školama i ustanovama kulture u visini od 5,3 milijarde dinara. Po izveštajima iz prestoničkih predškolskih ustanova finansijska situacija je tako loša da deca moraju i toalet papir da donose od kuće, a sredstva za osnovnu higijenu su toliko retka pojava, da je pravo čudo kako do sada nije izbila epidemija kolere.

Ni jedan od nagomilanih problema ne može ni da počne da se rešava, jer Beograd nema ni gradonačelnika, niti stalno gradsko veće koje bi moglo da planira unapred.

Početkom ove godine Beograd je imao ukupna dugovanja u visini od 960 miliona evra. U narednih 25 godina, kako pokazuje jedna analiza gradskih vlasti, samo na kamate za ranije uzete kredite biće plaćeno 662 miliona evra. Za 2014. godinu Beogradu je već odobren novi kredit u visini od 123 miliona evra, što je otprilike visina privremenog kvartalnog rashoda.

Privremeno gradsko veće, koje će sa izvesnim izmenama, najverovatnije, postati stalno gradsko veće i u kome će naprednjaci igrati glavnu ulogu, ne planira poboljšanje investicione klime u prestonici, koje bi dovelo do otvaranja novih radnih mesta i pokretanja umrtvljene privrede. Umesto toga ide se na rigorozne mere štednje koje će još više oslabiti privredu.

Početkom ove godine u Beogradu je bilo preko 106.000 ljudi koji su na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. Više od trećine njih su mladi bez perspektive da u bližoj budućnosti nađu posao. Procenjeno je da je još najmanje 100.000 Beograđana takođe bez posla, ali da iz nekog razloga nisu evidentirani kao nezaposleni. Frapantan je i podatak da čak svaki treći stanovnik prestonice u 21. veku nema priključak za vodu ili kanalizaciju, a sve je više i onih kojima se zbog neplaćenih računa isključuje struja.

Građani račune ne plaćaju, ne iz obesti, već zato što nemaju para ni za najosnovnije, da bi preživeli. U januaru je potrošačka korpa u Beogradu koštala 68.994 dinara, a prosečna plata je iznosila 46.923 dinara. Da bi se preživelo, po ovoj statistici, bilo je potrebno da prosečna porodica ima 1,47 prosečnih plata.

Gradska vlast u privremenom stanju ove probleme ne može da rešava, čak ni kada bi htela, jer su neophodni dugoročni zahvati za šta sadašnjem privremenom veću nedostaje politički kapacitet.

Međutim, ovo je izgleda samo jeftin izgovor, jer tamo gde im se to finansijski isplati, i sadašnji privremeni organi donose dalekosežne odluke. Tako se, na primer, već mesecima vode pregovori sa poslovnom grupacijom okupljenom oko projekta Bus-Plusa. Kako je objasnio Siniša Mali, namera gradske vlasti je da raskine postojeći ugovor, plati dosadašnjim vlasnicima sistema elektronske naplate karata ono što im duguje po ugovoru, i nađe novog partnera.

Apex i turski KentKart su bili izbor ranijeg beogradskog gradonačelnika Dragana Đilasa i Demokratske stranke, a naprednjaci bi da nađu nekoga ko je sa njima u finansijskoj sprezi. Pri tome navodni borci protiv korupcije i organizovanog kriminala sa pomenutim preduzećima pregovaraju o otkupu sistema, zanemarujući jasne dokaze da je kompletan sistem Bus-Plusa urađen novcem Darka Šarića, o čemu je Tabloid pisao. Samim tim, nije potrebno plaćati bilo kakvo obeštećenje, već je dovoljno primeniti zakon i zapleniti imovinu ovih preduzeća,

U tom slučaju, međutim, niko ne bi imao nikakvu finansijsku korist iz koje bi mogao da časti čelnike gradske vlasti, pa je malo verovatno da će se tako nešto i desiti.

Privremenim vlastima ne nedostaje legitimitet ni kada treba da se udome stranački kadrovi i sponzori.

Na sednici održanoj 11. aprila, Privremeni organ Beograda promenio je više funkcionera. Na čelo Sekretarijata za komunalne i stambene poslove došla je Nina Jandrić, za v. d. direktora JKP "Zelenilo - Beograd", umesto Vladimira Bogićevića, na šest meseci, imenovan je Slobodan Stanojević. Novi-stari v.d. direktora JKP "Beogradske elektrane" je Zoran Predić, narednih šest meseci na čelu Doma zdravlja "Novi Beograd" biće dr Radomir Kovačević, dok je v. d. direktora Pozorišta na Terazijama, najduže na jednu godinu, Aleksandar Đaja.

Interesantno je postavljanje Žarka Šormaza za direktora JP "Ada Ciganlija" koje se dogodilo još u decembru prošle godine. Po njegovoj zvaničnoj biografiji rođen je 1967, završio je Fakultet za trgovinu i bankarstvo, a radno iskustvo mu je bilo od 2003. do 2005. na mestu komercijalnog direktora u preduzeću "Top Brands" d.o.o. i od 2008. do 2012. na funkciji direktora u "Šormal limited" d.o.o. gde je i danas jedini vlasnik. Stanovnicima Novog Beograda je poznat po tome što u Bloku 63 ima ugostiteljski objekat, kiosk za prodaju pljeskavica.

Beograd je beli grad, ali crno mu se piše.

 

  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane