Na nišanu

 

Zašto će Aleksandar Vučić doživeti kraj premijerskog mandata pre nego što ga i započne

 

U susret sudnjem danu

 

 Strah Aleksandra Vučića da preuzme odgovornost za nastupajuće događaje u Srbiji, sve je vidljiviji. Na sve načine je odugovlačio trenutak kad bi trebalo da javnost upozna sa sastavom buduće vlade. U toj vladi biće najmanje pobednika martovskih izbora 2014, a najviše "stručnjaka" i  ekonomskih ubica i osoba koje su sudbinski vezane za Vučića, poput Miodraga Rakića, bivšeg šefa kabineta Borisa Tadića i nesumnjivo, prvog Vučićevog "kadrovika", koji može svakoga da izabere ili smeni. Sa druge strane, želje i potrebe američke i evropske birokratije, uključujući njihove banke i krupan kapital, takođe su velike. Većina Vučićevih ministara u novoj vladi biće njihovi ljudi. Vučić se sprema za neviđeno nasilje nad građanima Srbije, ali i nad onima koji će mu biti podređeni, ukoliko ne ispunjavaju obaveze prema evroameričkim institucijama koje rade na davljenju Srbije. Njegova buduća vlada, već sada se slobodno može nazvati "straho-vladom", jer će joj to biti jedini program-širenje straha i panike. Predsednik Tomislav Nikolić je bez ustručavanja rekao da je "ovo poslednja šansa za Srbiju"! Da li to znači da je srpski sudnji dan blizu?

 

Nikola Vlahović

 

U trenutku dok ovaj broj magazina Tabloid odlazi u štampu, potpuno je neizvesno ko su novi ministri u Vučićevoj vladi i koliko će ih biti. Sigurno je samo jedno: pobednička Srpska napredna stranka (SNS), koja je sa osvojenih 158 mandata u Skupštini Srbije apsolutni pobednik martovskih izbora 2014, ostaće kratkih rukava. Naime, Aleksandar Vučić je poslednjih dve nedelje nekoliko puta ponovio da SNS neće imati više od šest ministara u novoj vladi, što je izazvalo šok u njegovoj stranci, a onda i ozbiljnu pobunu, koja i dalje traje u vrhu stranke, mada se njegovi mediji svojski trude da je prikriju.  Ne znajući šta da radi i potpredsednik SNS, Nebojša Stefanović, dva dana je uzalud izjavljivao: "...Biće poznat sastav nove vlade, za dan-dva, sutra-prekosutra".

Nekoliko funkcionera SNS, otvoreno je reklo na poslednjoj sednici predsedništva SNS, da "...Ljudi su tokom kampanje  izgarali na terenu, ali ne zbog nestranačkih ljudi, već zbog sebe i stranačkih kolega, i nisu glasali za neke tamo eksperte ni za Vučića, nego za to da SNS ima što više ministara u vladi".

Po svemu sudeći, volja birača na proteklim izborima, ma kako ona bila pogubna u ovom slučaju, izigrana je na najgrublji način. Vučićeva prevara nigde nije tako vidljiva kao na primeru izbora ministara. Umesto da izađe sa svojom idejom koga će uvesti u novu vladu, on čeka da mu "međunarodni faktor" i njegovi "demokratski prijatelji" odrede ko su nosioci ministarskih mandata.

Odugovlačeći koliko god može, Vučić je pribegao raznim taktikama. Jedna od njih je priča o "programu" vlade pa je na novinarsko pitanje, kad će sastaviti novu vladu, rekao: "...Trenutno pišem program rada buduće vlade Srbije i to je prioritet". Sigurno je da od tog "programa" nije ni slova napisano. Vučić ga jednostavno nema. Njegova "programska" načela su sledeća: da prevari bivše radikale, sada naprednjake, otimajući im osvojenu vlast, da "na mala vrata" uvede u vladu sve bivše "demokratske" štetočine (makar radili iza scene i na tajnim lokacijama), da završi sa predajom Kosova do kraja, da Srbiju odvuče što više od Rusije i preda je u ruke međunarodnim mešetarima, arapskim šeicima, bankarskim lihvarima i ekonomskim ubicama.

Mnogi u Srpskoj naprednoj stranci konačno postaju svesni da Aleksandar Vučić ne formira vladu, nego da to čini njegov intimus Miodrag Rakić, što se vidi i po najavama da će bivši DOS-ovi "eksperti" ponovo da zauzmu najodgovornije funkcije u državi.

Već je potvrđeno da će jedan od ministara biti i Kori Udovički (rođena u La Pazu, Bolivija), bivša specijalna savetnica ministra finansija i privrede u Vladi Srbije, kasnije i ministarka za energetiku i rudarstvo i guverner Narodne banke (izabrana 23. jula 2003. godine i na toj funkciji ostala do 25. februara 2004. godine, kada je opozvana zbog nelegalnosti tokom glasanja u Skupštini Srbije). Njen ujak, bivši predsednik Bolivije, Gonzalo Sančez de Lozada, svrgnut je kao najgori diktator, jer je počeo da zavodi surovi "liberalnu ekonomiju", zapravo klasičnu otimačinu za interese krupnog kapitala, koja je danas na sceni u i Srbiji i zbog koje pate milioni građana.

Zašto Vučiću treba Kori Udovički, žena koja je bila, između ostalog, i direktor regionalnog biroa Razvojnog programa Ujedinjenih nacija za Evropu i Zajednicu nezavisnih država (zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza). Ne treba mnogo znanja da bi se zaključilo kakva je težina njenih relacija sa svetskim bankarskim krugovima koji već godinama dave Srbiju. Takođe, jasno je i zašto je Vučiću određeno da je angažuje i ko je to odredio. Preciznije rečeno, ovakvom dužniku, kakva je Srbija, poverioci su poslali svoga "zastupnika" koji će da sedi i Vladi Srbije i kontroliše "razvoj situacije". Ranije su to bili bivši ministri Labus, Dinkić, Đelić, Vlahović, a sada će to biti Kori Udovički i, kako reče Vučić, "još neki eksperti".

Skoro je sigurno da će Kori Udovički u novoj vladi biti glavna karika za vezu sa bivšim DOS-ovim ekonomskim ubicama, među kojima je Dinkić najaktivniji, uprkos tome što je poražen na izborima. Vučić ozbiljno računa na njega kao "čoveka iz pozadine", ponajviše zbog toga što je do guše upetljan u slučaj sklapanja maglovitih poslova sa arapskim šeicima. I ne samo to, nego je Dinkić osoba koja je zaštićena od najmanje dve velike svetske banke, zbog usluga koje je napravio u vreme najžešćeg ekonomskog porobljavanja Srbije.

Kao verni podanik zapadne alijanse i njenih zločinačkih aktivnosti u istočnoj Evropi i na Balkanu, Vučić je u obavezi da skloni, sačuva i diskretno angažuje sve pomenute i nepomenute DOS-ove ministre. Tu počinje i tu se završava Vučićeva uloga u novoj vladi. 

Sigurna pozicija dosadašnjeg ministra finansija Lazara Krstića u vladi Aleksandra Vučića, predstavlja težak poraz zdravog razuma i izaziva bes, kako kod članova Srpske napredne stranke, tako i kod svih drugih koji su glasali na poslednjim izborima za neka nova lica. Jer, Krstić još uvek nije pokazao svoju diplomu sa Jejla, niti je nostrifikovao. Po svemu sudeći je i nema, pa zato i vrši dužnost ministra finansija sa diplomom srednje škole. Mnogi opravdano gaje nadu da će u novom sazivu Skupštine Srbije, samo Borko Stefanović, poslanik Demokratske stranke, naterati i Krstića i Vučića da se izjasne po ovom pitanju: ili ta diploma sa Jejla postoji ili ne postoji!

 

 Ko da spasi naciju? Vučićeva vlada?

 

Kako se bliži dan kada bi morao da saopšti imena ministara, Vučić je sve nervozniji. Već danima  galami: "...Neću nikoga da teram da uđe u Vladu! Ako neko nije spreman da radi kao deo tima ne treba tu ni da bude!".  Ulje na vatru dodali su pojedini članovi predsedništva SNS kad su ga pitali kako je moguće da uopšte nudi koaliciju sa Borisom Tadićem za koga je više puta rekao da je upropastio zemlju. Vidno uzbuđen, počeo je da bunca o tome kako je "Srbiji sada potrebna vlada nacionalnog spasa" (kao da će da je spas u onima koji su je već upropastili!). Srećom, Tadić je umislio da je veći nego što jeste pa je počeo da uslovljava svoje angažovanje izbacivanjem socijalista iz kombinacija za buduću vladu, čime je sam sebe još jednom poslao u ružnu političku prošlost.

Danima je Vučić smišljao nove verzije prevare sa ministrima u novoj vladi. Govorio je, između ostalog da će biti drugačija struktura vlade, da ona neće funkcionisati kao feud, i da javna preduzeća neće potpadati pod ministarstva već će postojati posebno telo koje će kontrolisati njihov rad. Jedna od njegovih tipičnih laži bila je i tvrdnja da neće rukovoditi nijednim od resora, "budući da će biti premijer".

Po svemu sudeći, ni predsednik Skupštine Srbije neće biti iz redova pobedničke Srpske napredne stranke! To je Vučić već najavio rekaviš kako će "SNS prihvatiti da neko od opozicionih poslanika bude predsednik Skupštine Srbije u prvoj godini ukoliko se postigne dogovor da bude rotacije predsednika parlamenta na godinu dana". To znači da je Vučićev intimni prijatelj Miodrag Rakić na sve mislio, pa čak i na moguće burne reakcije članova SNS zbog otimanja ove važne funkcije. Priča o "rotaciji" smišljena je samo da se bivšim ljutim radikalima malo "zavrti u glavi", kako bi lakše podneli nezapamćenu otimačinu legitimnih prava, koju su doživeli kao pobednici na izborima u martu ove godine.

Odlažući koliko je god moguće licitiranje imenima kandidata za ministre u novoj vladi, Vučić je sopstvenoj stranci podmetnuo i "slučaj grada Beograda" kao temu, rekavši: "Izneo sam Predsedništvu dileme u vezi s izborom gradonačelnika, to je bila tema ove sednice i to je razlog zašto nisam mogao da kažem ko su sve ministri iz SNS ".

 

 

Gorki kraj na samom početku

 

 

Bez obzira na to koliko se Aleksandar Vučić trudio da sa najmanjim brojem ministarstava za SNS ispuni očekivanja Miodraga Rakića, ali i najvećih bankarskih korporacija-poverilaca (EBRD, MMF, Svetska banka), na samom startu njegovog premijerskog mandata, moraće da uđe u avanturu rebalansa budžeta za 2014. godinu, kako bi uopšte mogao da postigne bilo kakav dogovor o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Srbija je na ivici bankrota. On može da se desi najdalje za šest meseci. Vučićeve priče o tome da ći biti vidljiv "napredak privrede i povećanje broja radnih mesta" potpuno su suprotne onome o čemu svakodnevno trubi  ("teške i bolne strukturne reforme" i slično). Već do leta. Čeka ga donošenje novih zakona o radu, stečaju, privatizaciji, državnim službenicima, planiranju i izgradnji, fiskalnu konsolidaciju...Svaki od tih zakona direktno će udariti u temelje njegove birokratije. Svi oni koju su glasali za njega, jer su preko stranke i stranačkih prijatelja došli do radnog mesta, sutra kad ostanu bez posla, jurišaće i na njega i na stranku za koju su dali glas.

Do kraja 2014. godine, Vučićeva vlada mora da negde izmisli tri milijarde dolara, a on i njegov "računovođa" Lazar Krstić lažu narod kako će da uštede 400 miliona evra. Kažu, ako to urade, daće im MMF još kredita!  Kao i njegov neposredni šef, i Lazar Krstić iznosi neverovatne protivrečnosti, pa je tako izjavio da je Srbija "uštedela" ali da je deficit na mesečnom nivou dignut do čak 7 milijardi dinara!

Nedavno je delegacija MMF-a, posle posete Beogradu, otišla bez ikakve javne izjave. Ubrzo, čulo se iz krugova oko vlade da je MMF zahtevao da se u preostalim domaćim bankama "ispita poreklo kapitala", ali i da te banke, po potrebi, budu likvidirane. Ovakvo poniženje nije doživela nijedna istočnoevropska zemlja tokom takozvane tranzicije koja je ubila na stotine miliona ljudi, i to bez metka.

Reforma penzionog sistema takođe može da ukloni Vučića sa vlasti za manje od pola godine. Mada se javno zaklinjao da "penzije niko ne sme da dira", delegacija MMF-a mu je dala "projekti zadatak", da udari po penzijama! I to ni manje ni više, nego da ih "sreže" na 50 odsto prosečnih plata i da se radni vek "produži" i za žene i za muškarce, kako se iz državnog budžeta ne bi u penzijski fond dolivala skoro polovina potrebnih sredstava. Da su mu predložili i da pobije barem pola od armije srpskih penzionera, ni to mu ne bi pomoglo da preživi na mestu mandatara prvih šest meseci.

Ukratko, Vučić je obavio sve najprljavije poslove za interese SAD i Evropske unije, predajući Kosovo i gurajućui kosovske Srbe u kandže albanske narko-države. Uskoro, on im više neće trebati.

Prema Rusima ne može da se okrene, jer su mu ruke vezane u sedištu angloameričkih obaveštajnih službi. Sa druge strane, od poslova sa Rusijom, pre svega od spasonosnog projekta gasovoda "Južni tok", on lično ne može da izvuče nikakvu političku dobit. Naprotiv, kako se gasovod bude gradio, tako će Vučić biti sve više u nemilosti Rusa, jer su svi ključni protivnici "Južnog toka" Vučićevi prijatelji i ministri iz redova nekadašnjeg DOS-a, a kasnije i dve Tadićeve vlade.  Sve govori da za Vučića dolaze crni dani. Njegov kraj na samom početku odredili su on i koji su ga i postavili sa ciljem da prevari Srbiju. Znali su da jednog razvikanog nacionalistu mogu da podmetnu kako bi prodao još malo demokratske magle. I sada znaju, da takvog beskičmenjaka i poslušnika mogu da maknu kad hoće. I to mu sledi, čim optrči još jedan mali krug, polusezonu, kratku kao letnja kiša...