Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istražuje

 

Kako je tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme Jugoimport SDPR (5)

 

 

Umesto da su svezani, i dalje su povezani

 

 

Bivši direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi, koje imaju više od  hiljadu računa i podračuna u bankama, u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljačkana za više od dve milijarde evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveli u zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lančano" pljačkali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaćivane sa računa fantomskih firmi. Sudski postupak protiv Nikčevića i Šutanovca sprečava republički javni tužilac, Zagorka Dolovac. Ta okolnost ukazuje na udruženu zločinačku aktivnost više lica iz vrha države.

 

 

Vuk Stanić

 

Na računima više osoba sa državljanstvom Srbije i državljanstvima bivših republika SFRJ u inostranstvu, otkriveno je nešto više od 250 miliona evra, za koje se pretpostavlja da su ukradeni iz poslovanja srpske firme Jugoimport SDPR (SDPR). Istražni organi zatražili su od stranih vlada i stranih banaka da sredstva budu privremeno blokirana, jer se pretpostavlja da je u pitanju protivpravno prisvojen novac od poslova SDPR-a. Deo novac lociran je u singapurskim bankama, dok su ostali računi raspoređeni u ofšor zonama i zemljama Zapadne Evrope.

U prethodnim brojevima Tabloida objavljeni su detalji pljačke koju pojedini službenici SDPR-a već godinama sprovode preko firmi za te potrebe otvorenih u inostranstvu, kao i detalje o pljački novca koji je SDPR, trebalo da naplati od Iraka. Samo tom prilikom, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegovi saučesnici opljačkali su Srbiju za neverovatnih 2,1 milijardu dolara.

Istražujući gde je otišao novac došlo se do podataka  o računima u inostranstvu koji su otvarani na imena rođaka i prijatelja, osoba koje su učestvovale u pljački potraživanja SDPR-a. Pored potraživanja od Iraka, ispostavilo se da su akteri pljačke SDPR-a, "svoj deo" uzeli i prilikom naplate potraživanja iz drugih poslova u inostranstvu i to: iz posla sa Ministarstvom odbrane Angole gde je potraživanje iznosilo 293 miliona dolara, iz posla sa Ministarstvom odbrane Sirije osam milijardi dolara, a sa Ministarstvom odbrane Gvineje takođe je sklopljen posao gde je osnovna vrednost bez kamate 800 miliona dolara.

U Kuvajtu su potraživanja SDPR-a bila podeljena na nekoliko tamošnjih firmi od kojih je najveća "Mutla Kuvajt", dok je za Ministarstvo odbrane Kuvajta preko SDPR-a više poslova obavila Hrvatska firma "Đuro Đaković", koja je opet imala nekoliko podizvođača radova iz bivše SFRJ.

Prema knjigovodstvenim podacima oni od SDPR, po tom osnovu potražuju desetak različitih suma od kojih je najmanja oko 60 hiljada, dok je najveća 3,1 miliona dolara. Te poslove je ministarstvu odbrane Kuvajta u skladu sa tada važećim zakonima fakturisala Savezna direkcija  koju je danas pravno nasledio Jugoimport SDPR direkcija se tada zvala "Savezna direkcija za promet proizvoda sa posebnom namenom".

Računi (fakture) su obuhvatale iznos radova firme Đuro Đaković i drugih firmi  plus zarada za posredovanje. Naplatu svih potraživanja vrši  SDPR koji je danas registrovan kao srpska firma, a zbog specifičnosti posla u sve je bilo uključeno i Ministarstvo odbrane republike Srbije, odnosno bivši ministar Dragan Šutanovac.

Šutanovac je zbog pronevera obuhvaćen istragom koju su sprovele bezbednosne službe i policija. Dokumenti koji dokazuju njegovu umešanost, dostavljeni su Tužilaštvu, a deo dokumenata je objavljen u medijima i na internetu. Ipak, za sada se njegovo ime ne spominje među optuženima. Mnogi su očekivali i da novi direktor SDPR-a Jugoslav Petković, zaštiti interes kompanije i države. Očekivalo se da Petković podstakne brže privođenje pravdi svih umešanih u pljačku, ali on nije imao razumevanja za takva očekivanja i ništa nije preduzeo.

Zapravo, i sam Petković je nastavio da koristi mrežu firmi koju su napravili Šutanovac i bivši direktor SDPR Stevan Nikčević. Jedan od primera kako kako se u posao uvodi posrednik je i tekst punomoćja koje su zaključili firma "Trenzo SA" iz Luksemburga  3b Bulevard du Prince Henrz B.P. 830 i  "Janko Lisjak" iz Beograda. U pitanju je bio novac iz posla koji je sa Irakom ugovorio SDPR. Izvođač radova je bila makedonska firma Pelagonija, a podizvođač Pelagonije, Janko Lisjak. Isto ovlašćenje odnosilo se i na poslove koje je kao podizvođač u Iraku "Janko Lisjak" izveo za zagrebačku firmu "Ingra".

 

Ni bivšim kolonizatorima nije prijatno

 

Kada je jednom uvedena u posao firma "Trenzo SA" iza koje stoje naši ljudi, je zagospodarila potraživanjima, tako da je mogla i da se odrekne jednog njihovog dela, a da dužnik zauzvrat nekome uplati proviziju na njegov račun u inostranstvu..

Ovlašćenje je toliko široko da ovlašćeni u postupku za naplatu potraživanja ima pravo čak i da angažuje treća lica. Istraga se ovde pozabavila i pitanjem zašto se za posao naplate angažuje firma iz Luksemburga, kada postoji državna firma SDPR koja je obavezna da to izvede, i čije su usluge već uključene u cenu koja se potražuje. Ispostavilo se da je firma "Trenzo" osnovana kako bi se malverzacije oko naplate potraživanja odvijale van domašaja domaćih organa gonjenja.

Inače makedonska firma "Pelagonija", preko SDPR, odnosno tadašnje Savezne direkcije, izvodila je poslove i u Iraku, pa je zato sa službenicima SDPR-a vođena i prepiska oko toga kako da se tačno sastavi tekst punomoćja. U tekstu piše da bi onaj koga ovlaste mogao da pregovara o naplati potraživanja u koja je uključeno više firmi sa ovih prostora. Više firmi koje su nekada radile sve u jednoj državi, dok se situacija razvila tako da je danas u pitanju nekoliko država.

Istraga je pokazala da je uvođenje firmi koje će se baviti naplatom potpuno suvišna. Jer je zakomplikovala vrlo jednostavnu šemu u kojoj SDPR naplaćuje potraživanja iz Angole, Kuvajta, Gvineje, Iraka, Rusije, a potom novac prosleđuje glavnim izvođačima radova! Preciznije rečeno, naplata je zakomplikovana jer je u posao sa SDPR umesto firmi koje imaju važeći ugovor, naprasno ubačena firma koja nema veze sa celim poslom. I to firma registrovan u trećoj zemlji, čije vlasti zbog prirode posla, baš i ne bi morale da znaju detalje posla. Podizvođači i izvođači radova, ponekad su za naplatu ovlašćivali i različite firme.

Zbog svega su ministarstva odbrane zemalja od kojih se novac potražuje počela da sumnjaju u dobre namere sa naše strane. Osim "Pelagonije" i "Janka Lisjaka", u dokumentaciji Tužilaštva nalaze se i firme EMO i Fakom iz Skoplja, IMP iz Ljubljane. Problem kod poslova sa ministarstvom odbrane Sirije je taj što su u pitanju poslovi za koje je Sirijska strana očekivala da budu strogo poverljivi. Uvođenjem posrednika sve je postalo javno i za zemlje koje su kasnije Siriji uvodile sankcije i zalagale se za vojnu intervenciju u toj zemlji. I Srbija se zbog poslova koji su zaključeni u vreme SFRJ našla pod istragom UN, čak je malo falilo da UN traže da se blokiraju svi računi SDPR-a u inostranstvu.

Na sličan način se i ministarstvo Angole razočaralo kada su shvatili da poslovi koji se tiču njihove nacionalne bezbednosti, odjednom postaju javna stvar, i da čak i njihovim bivšim kolonizatorima nije prijatno kada shvatite da se na lagan način može doći do detalja planova vaše nacionalne odbrane.

Sve ovo nije interesovalo Stanka Mađarca i Nenada Pantoša, koji su pod zaštitom Dragan Šutanovca bili glavni organizatori uvođenja raznoraznih posredničkih firmi u poslovanja između SDPR-a i Vlada prijateljskih zemalja. Najnoviji detalji istrage o novcu koji se prelio na privatne račune je usko povezan sa ranije objavljenim informacijama u Tabloidu da se deo novca koji je predmet istrage nalazi se na računu u banci DBS Bank Ltd, Singapur.

U pitanju je račun broj 0100-000329-01-2-0022 (dolarski račun). Podsećamo, pod istragom domaćeg tužilaštva je i bankarski račun u Srbiji 180123121003775113 kod Alfa banke, vlasništvo firme Atera, čiji je sledbenik Atera plus. Domaća preduzeća koja su od značaja za poslovanje SDPR-a a čiji je osnivač SDPR i koja su operativno obrađivana su i PMC Inžinjering, Borbeni Složeni Sistemi, Kovački Centar, Jutra Kipal Eskport, DKS i DIRS.

SDPR je u strukturi učešća vrednosti kapitala zastupljen sa 100 odsto kod Atere, Jure, PMC-a, BSS-a i Kipal Eksport-a. Kod kovačkog centra taj udeo iznosi 51 odsto. Udeo Republike Srbije u DKS-u je 100 odsto. Udeo DKS-a u DIRS-u je opet 100 odsto što znači da je Republika Srbija posredno vlasnik DIRS-a sa 100 odsto, ali ona ne imenuje rukovodstvo u toj firmi niti upravlja tom firmom, imovina te firme se nigde ni ne knjiži kao državno vlasništvo.

Zbog istrage se skeniraju računi PMC Inžinjeringa i to račun u Banka Intesi broj: 160-38466-17 ; račun u Univerzal banci broj 290-1488-44; kod Hipo banke račun broj 165-1667-78; kod Sosiete ženeral banke račun broj 275-0010221612204-22; kod Aik banke račun broj: 105-4456-47; kod Credi banke račun broj: 150-13921-85...

Firma Beolom je pravni sledbenik preduzeća Borbeni složeni sistemi d.o.o. Njihov račun kod Univerzal banke je takođe predmet istrage, a posebno se proveravaju poslovi Kovačkog centra Valjevo d.o.o i firme JUTRA d.o.o.

 

 

Svaka akcija- obavezna diskrecija

 

 

Istražnim organima interesantan je i firma Kipal eksport d.o.o.  osnivači ovog preduzeća su Anastas Paligorić i Mihajlo Kisić. Osnivačka prava oni su ugovorom kasnije preneli na Živojina Jovanovića. Pet godina kasnije 28. 1. 2003. godine, Jovanović je svoja prava preneo na Dragana Đukića, dok je Đukić ugovorom broj 1326-1 vlasništvo preneo na SDPR. Istragom je utvrđeno da su novčane transakcije osnovni deo tekućeg poslovanja preduzeća BSS, Kipal eksport, PMC Inženjering, Kovački centar, Direkcije KS i Direkcije IRS. Kod preduzeća Jutra i Atera evidentrane su iste poslovne operacije, ali i transakcije sa preduzećima iz inostranstva iz mreže firmi koju su formirali političari bliski SDPR-u i direktori ove firme.

Tokovima novca je teško ući u trag, jer su firme za koje se naši službenici raspituju često registrovane kao pravna lica u stranim državama, i nalaze se van ingerencije naših organa gonjenja. Mreža ljudi koji novcem upravljaju poseduje i dobre kontakte u policiji, BIA, Tužilaštvu i kod političara, koji vredno rade na tome da se istraga obustavi. U inostranstvu plaćaju skupe advokate kako bi sprečili ili barem odložili otvaranje knjiga firmi koje su tamo registrovane.

Tužilac Zagorka Zagor  Dolovac u Tužilaštvu više ne lobira javno u korist Šutanovca i Nikčevića. Zbog informacija objavljenih u Tabloidu, mafija je zastala sa mnogim radnjama.

Tužilaštvo za sada još uvek nailazi na poteškoće u istrazi poslovanja SDPR-ove ofšor kompanije "Middle East General Afairs Co" sa sedištem u Libanu. Ovu firmu su sa osnivačkim ulogom od 25.000 dolara u ime SDPR osnovali Milan Stamatović, Nikodin Jovanović i Aleksandar Sredović.

U jednom od dokumenata dostavljenih Tužilaštvu nalazi se i skica jednog dela mreže firmi u inostranstvu koja je knjigovođama služila da se lakše snađu. Firme su podeljene u kategorije: upisane u registre u zemlji i inostranstvu, upisane u registar u zemlji, upisano u registar u inostranstvu i firme koje nisu upisane u nikakve registre u zemlji niti inostranstvu. (fantom firme.) Na skici se ne nalaze puni podaci o pravnim subjektima već samo osnovni nazivi. Kao firme koje nisu upisane ni u jedan registar navode se: Interpolimec, Homeric, Angopanum, FOP, Transacta, FOI Trading, P.S.I....

Osim sa istragom domaćeg tužilaštva, mreža firmi se suočila i sa pravnim problemima u Singapuru. Tamošnji Viši sud Singapura blokirao je 50 miliona dolara iz poslovanja ćerke firme SDPR-a i milion dolara kamate, sve dok se ne utvrdi ko ima pravo da sa njima raspolaže. U drugom sporu takođe pred Višim sudom Singapura blokirano je 17 miliona dolara iz ranijih poslovanja SDPR-a.

Domaća istraga iz postupka KTR 12544/11 nedavno je dopunjena i ovim detaljima. Domaći istražitelji su zapanjeni otkrićima o tome koliko je novca izneto iz zemlje, potom ponovo uneto i pokradeno. Suma neoporezanovanih transakcija je takođe zapanjujuća, radna pretpostavka nekih ljudi iz policije bila je da je za proteklih 25 godina promet veći od pedeset milijardi evra ostao van poreskih bilansa...

Materijal u Tužilaštvu je dovoljan i da istraga bude proširena  na poslovanje SDPR-a i iz vremena nekadašnje Jugoslavije. Firme iz Srbije i bivših republika SFR Jugoslavije, potraživale su u trenutku raspada zemlje za poslove od inopartnera više od dve milijarde dolara! Ko im je dugovao i za koje poslove bila je tajna. Energoprojekt, Janko Lisjak, Kongrap, gradili su bunkere na tajnim lokacijama, zidali su zgrade sa tajnim odeljenjima, prodavani su tenkovi, prodavalo se oružje iz Zastave, a papiri o svemu su sklanjani jer su poručioci radova i robe, tražili da posao bude obavljen uz neophodnu tajnost i diskreciju.

Ovlašćen da naplati novac iz ovih poslova bio je jedino SDPR. Zbog sankcija novac je već tada sklanjan na račune privatnih lica, i firmi  registrovanih u inostranstvu. Naplata mnogih potraživanja nije nikada ni započeta, a ispostavilo se da su ljudi iz Šutanovčeve grupe jako zainteresovani i za  poslove naplate tih potraživanja. Mnogi od njih dočekali su promenu vlasti sa novim partijskim knjižicama, i sada su bliski novoj vlasti, na funkcijama su, i umesto da pomažu borbu protiv korupcije oni je zataškavaju.

 

 

 

GLOSA

 

Pronevere u kompaniji Jugoimport SDPR mnogo su ozbiljnije od izvikanog slučaja Darka Šarića i novca koji je  on u zemlju uneo. Ali, za razliku od postupka koji se vodi protiv njega, u slučaju Šutanovca i Nikčevića ne postoji volja političke elite da se oni i drugi odgovorni za pljačku države i  potraživanja SDPR, zaista izvedu pred lice pravde.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane