Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

 

Otvoreno pismo Farmaceutske komore Srbije

 

Apoteke nam liče na seoske zadruge

 

U otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije, Farmaceutska komora Srbije delimično je odgovorila na pitanje kome danas ne odgovara uređen apotekarski sistem u Srbiji. Potpisnici se slažu da je farmaceutska struka kriminalizovana i podređena interesima banditskog kapitala koji je i napravio haos u apotekarskom sistemu.

 

...

 

Već duži niz godina se apotekarski sektor Srbije suočava sa velikim teškoćama: stihijsko otvaranje apoteka, nelojalna konkurencija, neispunjavanje uslova po pitanju kadra, davanje enormnih popusta na lekove pri marži koja nije dovoljna da pokrije troškove rada apoteke, itd.

Zajednička  inicijativa  Saveza  farmaceutskih  udruženja  Srbije,  Udruženja  privatnih  apotekara  Srbije  SPAS i Farmaceutske komore Srbije pokrenuta  2006. godine, za donošenje strukovnog Zakona o apotekarskoj delatnosti koji bi bliže uredio organizovanje i vršenje apotekarske delatnosti u Srbiji, nailazi a  priori  na  odbijanje  od  strane  nadležnog  Ministarstva  zdravlja. 

Slično  prolaze  i  predlozi  za  izmenu  i dopunu  postojeće zakonske i podzakonske regulative koji su za cilj imali  stvaranje  pozitivne  osnove za uređenje,  već  tada  haotičnog  apotekarskog  sektora,  a  odnosili  su  se  na  mrežu  apoteka,  vlasništvo, inspekcijski nadzor, sklapanje ugovora sa Republičkim Fondom za zdravstveno osiguranje i slično.

Srbija je  jedna  od  retkih,  ako  ne  i  jedina  evropska  zemlja, u  kojoj  se  ne  zna  tačan  broj  apoteka,  a  prema evidenciji koju vodi Komora skoro 50% apoteka ne ispunjava uslove po pitanju kadra. Samim tim nameće se pitanje ko sve i sa kojim pravom, suprotno zakonu, obavlja posao farmaceuta u ovim apotekama, iako za to nema kvalifikaciju i zašto se ovo toleriše.

Farmaceutska komora Srbije je u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, 2011. godine, sa namerom da uvede malo više reda u apoteke, počela sa izradom dokumenta kojim bi se regulisalo čime sve apoteke, osim prometa lekova i medicinskih sredstava, odnosno dečije hrane i dijetetskih proizvoda, mogu  snabdevati  građane. 

Nakon  tri  godine  od  početka izrade,  dokument  pod  nazivom  „Lista  o određenim vrstama kozmetičkih i drugih sredstava za zaštitu zdravlja kojima apoteke mogu snabdevati građane", usvaja se od strane Skupštine Farmaceutske  komore Srbije, uprkos pritiscima na svakog člana Skupštine ponaosob od strane zaposlenih u ZUA Lilly drogerie. A onda, samo deset dana nakon što je Lista  stupila na snagu, Vlada RS donosi rešenje o njenoj obustavi!

Hoćemo da verujemo da je slučajnost što je na dan izglasavanja Liste oboren sajt Farmaceutske komore Srbije. Hoćemo da verujemo da je puka koincidencija što je Privredna komora Srbije, u kojoj je rezervisana sala za održavanje Skupštine Komore, a na  kojoj je tačka dnevnog reda bilo usvajanje Liste, ispražnjena pet minuta pre početka sednice zbog prijave anonimnog lica da je postavljena bomba!

 Ali ne možemo  da  verujemo  u  dobre  namere  nadležnog  ministarstva  koje  nam  prvo  prosledi  mišljenje  po pitanju pomenute Liste u skladu sa članom 57 Zakona o državnoj upravi (nakon 14-mesečne prepiske i 4 upućene  urgencije  za  pribavljanje  istog),  a  zatim  nakon  objavljivanja  iste  pošalje  dopis  Vladi  RS,  na osnovu čega Vlada donosi rešenje o njenoj obustavi jer nije postupljeno po članu 57 Zakona o državnoj upravi. Da li su 2+2 i dalje 4?

Da li apoteke u Srbiji treba da liče na prodavnice  igračaka,  na samostalne trgovinske radnje sa mešovitom robom gde pored leka možete da kupite i donji veš, prašak, varikinu, toalet papir, kao što to možete  sada?  Da  li  apoteke  treba  da  liče  na  dobro  opremljene  radnje  sa  kineskom  robom  gde,  dok čekate da podignete lek na recept, možete da nađete i dobar film na DVD-u, ili lampu za spavaću dečiju sobu, kao što je sada slučaj?

Da li...ne, jasno je rekla struka i sve relevantne stručne institucije. Struka smatra da u apotekama pored lekova ne treba da se nalaze i deterdženti, šminka, zogeri, cipele, igračke.

Pa se onda nameće pitanje: čiji interesi se stavljaju ispred interesa i stavova struke, kada su u  pitanju apoteke? Zar apoteka nije  deo primarne zdravstvene zaštite gde zaštita javnog zdravlja građana Srbije treba da bude uvek na prvom mestu. Kome sve ne odgovara uređenje apotekarskog sektora Srbije?

Svesni smo činjenice  da živimo i  radimo  u  vremenu kada je  profit postao  „cilj sam po  sebi" u svim sferama života pa izgleda i u apotekarskoj delatnosti, ali polazimo sa stanovišta da je kod apotekara interes da ostvari profit umanjen profesionalnom odgovornošću prema pacijentu, upravo iz razloga što bilo koje kršenje propisa ne umanjuje samo vrednost ulaganja već kompromituje i njegovu profesionalnu egzistenciju.

Upliv velikog kapitala nefarmaceuta u  apotekarsku delatnost, koji po pravilu nemaju takav stepen odgovornosti, doprineo je ne samo stihijskom otvaranju apoteka i nelojalnoj konkurenciji između njih,  već  i  beskompromisnoj  opstrukciji  za  donošenje  bilo  kakvih  propisa  koji  predstavljaju  osnov  za uvođenje reda u apotekarski sistem Srbije.

Poslednji je trenutak da se suočimo sa istinom ma koliko ona bila bolna i neugodna. Retoričko pitanje  je:  Kada  je  pravi  trenutak  za  istinu?,  jer  kako  kaže  norveški  književnik,  nobelovac  i  političar Bjųrnstjerne Bjųrnson: "Istina u politici mora čekati dok nekome ne postane potrebna."

Mi kao struka više ne smemo i ne možemo da čekamo. Tražimo da Vlada preispita i povuče svoje rešenje  o  obustavi  izvršenja  Liste  kako  bi  se  postigli  uslovi  za  stvaranje  transparentnog,  uređenog  i savremenog apotekarskog sistema u Srbiji, pre svega u korist njenih građana. Ne dozvolimo da interes jedne važne, humane i odgovorne profesije bude podređen interesima pojedinaca.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane