Francuska

 

Diktatura krupnog kapitala: u Francuskoj pobune u najavi, u Grčkoj polu-rat, u Španiji polu-mir, a šta čeka Srbiju?

 

Obaranje nevidljivog

 

Ono što su danas neprikosnoveno egzaktne ekonomsko finansijske nauke, kao što su: nabeđeno berićetni liberalizam bez granica, ludilo stranih investicija po svaku cenu ili raspuštena rasprodaja svenarodne baštine, (od zemlje i industrije do vode i vazduha), uskoro se može pokazati kao kapisla za novu bunu.  U EU već smišljaju plan da se izigra volja naroda koja treba da se iskaže 25 maja. Iako u ovom trenutku rezultati glasanja nisu poznati jedno je sigurno: -Biće novih  otpuštanja s posla, tradicionalnih smanjenja plata i penzija i ostalih bolnih reformi i tako sve dok oni gore ne ukinu narod il dok narod odozdole ne poludi i ukine ta ekonomska oruđa svojim klasičnim oružjem, usranim motkama kad se već glasanja ne važe.

 

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

Na ekranu RTS-a i to onog za pečalbare, preko satelita ili neta, stigla nam je slika za plakanje. Čovek drhti kao prut , samo što ne zasuzi, dok prima teret odgovornosti jedne države na svoja junačka pleća. Vidi se da ga bole sve bolne reforme koje treba da izgura, da ga tišti nadolazeća i još veća beda širokih narodnih masa,  srce i usta mu se naduli što će morati da prizna sve što niko priznao ne bi. Saučešće Predsedniče!

 Vlada je nova i gotovo da nema veze sa prethodnom sem što su isti ljudi opet na vlati. Kad se menja i ovde sve mora da ostane isto. Kako je ekonomija jedina grana diktature koja zanima raju tako smo i mi najviše zagledani  u naše malo ministarče ekonomije koji obećava narodu veliki boljitak,  al tek za dve duge godine. Ne može ranije! Tako on ceni, onako  od oka i usput daje cenu akcije gladovanja koju moramo da platimo da bismo izašli iz rupe u kojoj smo, kaže. I to kaže u množini.

Kao i on je barabar u toj jami uz nas.  Još dodaje da ima viziju Srbije za narednih pet godina, čovek vidi  iz rupe ko da je Tarabić a ne Krstić. Prema njegovim rečima, da bi se iz naše domaće provalije krenulo ka suncu treba da se iz temelja izmeni zakon o radu. U prevodu ; da se zakon ukine i zameni nečime što bi bilo pola gulag, pola goli otok ili bar neka vrsta imitacije divljeg zapada prošlih dana ili kopija engleskog zakona o radu koji garantuje nula funti mesečno svakom zaposlenom. Nema posla - nema plate al ide radni staž.

Penzija pred smrt  da država ostane  kompetitivna. Da Srbija postane Kina na Balkanu. Jeftina zemlja sa kvazi besplatnom radnom snagom. Jer, ovaj naš važeći  zakon o radu i nije nešto fleksibilan, bar ne onoliko koliko to traži zapad. Na zaostalom Balkanu radnici još uvek oće i poso i platu i pride plaćen godišnji odmor. E pa dalje neće moći! Našeg Lazu i njegovog gazdu Vučka podržavaju i Stejt Deparment i Svetska banka koja će nam preko te Jejlske veze ugraditi novu kredu povrh ovih koje već ne možemo da vratimo.

Naravno, pod uslovom da se budžet ostvari i da se rasprodaju sva otpisana preduzeća. Ljubav za ljubav a sir za pare. Treba samo da povijemo glave, poturimo leđa ili napravimo lopovske merdevine da se ekonomija ispentra iz rupe deficita i krene ka brdu profitabilnog boljitka. Naravno, usput treba i da malo spustimo pantalone u ime liberalizma i nevidljive ruke koja će  automatski da nam pomazi i reguliše ekonomiju po evropskim standardima a domaćim cenama. Blago si nama! To je teorija sa Jejla al ima i druga, seljačka, ekološka i  neprskana koja je povod ove vidljive priče o nevidljivoj ruci.

 

Pajaci na vlasti

 

Pre svega i onako među nama nezvanično napomenimo da ekonomija nije prirodna nauka, već jedna neprirodno masonsko-protestanstka religija mondijalističkog smera. Pogotovo njena filijala liberalizma u senci takozvane nevidljive ruke. Ovu finansijsku farsu je još u18. veku smislio škotski mason Adam Smith. Ta slobodna razmena bez granica i morala nije smišljena da se mršavi ugoje, nego da se debeli još više nafatiraju. Kako tada nije bilo ni TVa ni Interneta, raja je bila zatucana i bankari su mogli su da joj prodaju svakakve budalaštine za male pare. Škola masonske političke ekonomije i njeno istureno odelenje zvano liberalizam su od tada izrasli u jednu veliku džunglu na asfaltu Volstrita. U principu svi zakoni koji ovde važe, važeći su i u prašimi Amazonije.

Pravo jačeg je univerzalni prirodni zakon koga su slobodni zidari nazvali nevidljiva ruka. Ko što svaka slobodna lisica sme da pojede bilo koju slobodnu kokoš u otvorenom kokošinjcu, tako i u liberalnoj ekonomiji finansijske lije mogu zakonski da nas očerupaju. Nevidljiva ruka, kojoj je povereno da vodi svet u bolje sutra, svojim gramzivim prstima napravila je planetarni darmar. Ne tvrdi to samo jedan skromni dopisnik anti-mondijalista, već je to zvaničan stav mnogo bistrijih umova koji ekonomiju imaju u malom prstu i koji ne piju vodu s dlana Velikog brata. Najveći ekonomisti, kao što su Wilhelm von Humboldt, Frédéric Bastiat, Herbert Spencer, Ludwig von Mises, Gustave de Molinari, Murray Rothbard David Friedman, kao i sam Štiglic, ne veruju da je ekonomija prirodna nauka, a još manje veruju da liberalizam sam sebe gladi mazi i šteluje nekom nevidljivom rukom. Zna se kako se zove ta igra kad neko sam sebe reguliše nevidljivom rukom ispod jorgana.

To, zapravo, pajaci na vlasti nama rade, jer da uistinu postoji neki čarobni nevidljivi ud, koji verbalno onanisanje pretvara u u ekonomski boljitak to bi se pročulo po globalnom selu i konkretno osetilo bar negde u svetu. Ta ruka nije nevidljiva već samo providna, i u narodu poznata kao velika leva ruka za duboki desni džep. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Ako postoji neki zakon liberalizma, onda je to pravilo po kome je, u svakoj državi ponaosob, sve više bede i sirotinje, ali su zato bogati sve bogatiji. Ovo nije samo izvod iz marksizama već i prirodni zakon spojenih sudova po kome je ekonomska politika takođe neka vrsta presipanja iz šupljeg u prazno.

Da su naši vladari prelistali Marksa znali bi da je omrznuta komunjara bar tu bio u pravu ako je za sve ostalo glavni krivac. Ekonomija je bliža retorici nego matematici. Pričam ti priču i džeparim te ko neki klinac u tranavaju a ti misliš da sam naučnik, jer sam studirao na Jejlu. U stvari ekonomija, (na starogrčkom/ oikonomía), znači umetnost jedne domaćice da održava urednu kuću.

Ovde se treba ograditi od starih i izumrlih Grka i prisetiti se da u vreme Aristotela nijedna nauka nije bila tačna. Doduše ni kasnije, u srednjem veku, u renesansi ili u doba velike industrijske revolucije nijedna nauka nije bila tačnija gledano sa današnjeg stanovišta. Od matematike i fizike do Istorije i Geografije svaka je teorija pretrpela izmene i dopune da bi se nauke danas opet smatrale kao najzad potpuno tačne. E pa sad, ako je tako bilo nekad, možda ni danas nije drugačije. Ideologija liberalizma nije nova teorija zakona tržišta već više nova teorema zavere protiv sirotinje. Sama ideja ima 300 leta i vrlo je prosta pa čak bi se moglo reći i pomalo prostačka.

 

 

Omča oko vrata

 

 

Princip je kao u filmu Ko to tamo peva, pustiš volan, zatvoriš oči i vozi Miško. Autobus sam bira najbolji put ili u prevodu, slobodna ekonomija tržišta reguliše samu sebe. Tu je nevidljiva ruka koja će stvoriti nacionalno bogatstvo i demokratski raspodeliti svakome po zasluzi ili boji očiju. I što se pojedinci budu više bogatili to će i država takođe biti bogatija. Tako su učili na "Jejlima" i tako sada naš samozvani Tesla nama prodaje znanje.

Američki recept za domaću upotrebu. Internacionalizam. Šije mi ga Laza. Na kraju takve politike čeka nas bar grčka sudbina. Od svih zemalja Evrope nama je Grčka najbliža. Ako je ta Grčka propala jer je verno slušala EU, MMF,  Štros-Kana i ostale svetske bankstere, šta li se onda nama sprema. Bićemo li neka super Grčka na kvadrat ili možda nova Vizantija iz 15 og veka?

U različitim prilikama, kao što su Bolkesteinova direktiva, ili za vreme referenduma o evropskom ustavu iz 2004, protivnici liberalne ekonomije  su okarakterisali  ovu nauku kao veliku zaveru protiv malih naroda a za nevidljivu ruku tvrdili su da je više program za ulazak u neki novi rat nego neki vajni zakon ekonomije.

Francuski filozof Michel Onfray je posvetio celu jednu knjigu ovoj kobnoj zabludi koja ukida zdravu pamet i stavlja svet pred nerešiv problem. Slično govori i bivši ministar Jean-Pierre Chevement ali i mnogi drugi politički nepodobni mozgovi.  

Ah, šteta što i mi nemamo takve ljude koji bi  adutima mogli da dokažu narodu da ni bradati student sa Jejla kao ni gojazni ekonomski legionar i nesuđeni francuski predsednik Štros Kan ne znaju šta rade. Ili možda i znaju al onda to nije nehotična tragedija već uništenje ekonomije s predomišljajem. Nije nikakva tehnika udarati harač raji, to su i Turci radili. Pa gde im je sada carstvo? Bleje i kukaju da ih prime u Evropsku mafiju kao i svi ostali delovi toga nekada silnoga carstva. Nauka zaboravlja da narod ima granicu izdržljivosti. Granicu otpora na pritisak, istezanje ili smicanje. Kad pukne, on poludi. U Grčkoj je polu rat u Španiji polu mir a u Francuskoj su već tri nova harača povučena pred plamenom narodnih demonstracija i ko zna šta će još biti do leta.

Mnogi stručnjaci takođe upozoravaju da ovo više nije stezanja kaiša nego navlačenje omče oko vrata. Glavna zvezda novog kanskog festivala i svetska porno zvezda Štros Kan, je jedino bio u pravu kada je izjavio da se sve više plaši za civilni mir u Evropi ukoliko se nastavi ovaj tempo novih harača i poskupljenja raznih globa. Ovaj nadri-ekonomista ne kaže na čiju revoluciju on to misli ni gde treba da se dogodi.

Tamo gde radi, tamo odakle je najuren s posla ili tamo gde je izvisio za predsedničku fotelju? Ipak i pored ovakvih upozorenja na svim merdijanima ništa novo se neće dogoditi: porez će biti sve veća, izbacivanja s posla sve žešća, plate sve manje penzije sve tanje. To je jedino što znam, al u to sam siguran, jer počinjem da ih znam.