Natrag

Preko pune linije

Kome je sve Privredna banka Beograd davala kredite bez pokrića, i do kakvih je posledica ova organizovana pljačka dovela?

Banke bez banke na računu

Ceh nezapamćenog, kriminalnog razbacivanja u Privrednoj banci Beograd, iznosi više od 100 miliona evra, od čega je Republika Srbija direktno izgubila 20 miliona, plus što mora da nadoknadi sve štedne uloge građana u visini od oko 80 miliona evra. Banka je u likvidaciju otišla pošto je nemilice delila kredite i preduzećima čiji su računi u blokadi, ali čiji su vlasnici režimski miljenici.

Miodrag K. Skulić

Nakon stečaja Agrobanke AD, Nove Agrobanke AD i AD Razvojne banke Vojvodine u stečaj su otišle AD Privredna banka Beograd i AD Univerzal banka. Magazin Tabloid je od Agencije za osiguranje depozita dobio verodostojne isprave o 20 najvećih poverilaca ove dve banke, koji su, po svoj prilici, izgubili u celini svoje oročenene i neoročene depozite, kao i o 20 najvećih dužnika koje su ove dve banke kreditirale. Iz Centralnog registra hartija od vrednosti, redakcija je dobila i spisak 10 najvećih akcionara ove banke, koji su u celosti izgubili kapital sadržan u akcijama te banke.

Narodna banka Srbije je oduzela dozvolu za rad 26. oktobra 2013. godine Privrednoj banci, i istovremeno imenovala Agenciju za osiguranje depozita za stečajnog upravnika. Danas tu funkciju obavlja Slobodan Simić, poverenik Agencije. Naime, prema o godišnjem obračunu za 2013. godine, banka je imala 362 zaposlena lica i iskazala kumulirani gubitak u poslovanju u iznosu od 15,5 milijardi dinara, ili više od 135 miliona evra. Samo u toj godini gubitak je bio 12,6 milijardi dinara. Time je izgubljen celokupan kapital banke od 3,56 milijardi dinara i iskazan gubitak veći od kapitala 12 milijardi dinara!

Dakle, akcionari su u celini izgubili svoj akcijski kapital, a deponenti - oročenih i depozita po viđenju, koji su svoja tekuća sredstva držali na računima kod ove banke, po svoj prilici ostaće bez tih finansijskih sredstava, pa će u bilansima za 2013. i 2014. godini morati da otpišu skoro celokupna ta sredstva, ili, pak, da rezervišu manji deo tih sredstava. Kako država Srbija garantuje građanima koji imaju deviznu i dinarsku štednju u svakoj banci do 50.000 evra po jednom licu, građani neće izgubiti svoja sredstva, koja im je proćerdalo rukovodstvo ove banke, ali će ta sredstva izgubiti Republika Srbija i svi njeni poreski obveznici. Privredna društva koja nisu bila obazriva, niti su imala pravovremene informacije o slomu ove banke, praktično se može reći da su izgubila celokupna sva novčana sredstva koja su držali na računima u ovoj bani, ili bar, pretežan njihov deo, a i ukoliko dobiju neki minimalni procenat iz stečajne mase, dobiće ga tek za tri do pet godina.

Da bi se urazumili privrednici koji olako otvaraju svoje tekuće račune u bankama, ukazujemo da posle sloma Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, te Privredne banke, a zatim i Univerzal banke, treba očekivati odlazak u stečaj još nekih banaka.

Kako je Privredna banka kapom i šakom davala kredite nesolventnim klijentima, često bez ikakvog kapitala, pokazuje analizirani pregled 20 najvećih dužnika ove banke.

AD Banini iz Kikinde, proizvođač konditorskih proizvoda iskazao je kumulirane gubitke u iznosu od 1,3 milijarde dinara. Ovo ranije društveno preduzeće privatizovao je Radojko Ganić, JMBG: 0903957793428, koji je danas vlasnik 93,19 odsto akcija društva, a samo akcionarsko društvo ima 6,81 odsto. Banini je zapošljavao u 2013. godini 557 radnika i iskazao ukupan poslovni prihod od 2,17 milijardi dinara, uz prikazan neto gubitak u poslovanju te godine od 528 miliona dinara, ili 24,2 odsto ukupnog prihoda te godine. Površni ekonomski analitičari zaključili bi da proizvodni program ovog konditora nije tržišno prihvatljiv, ali Privredna banka imala je drugojačije mišljenje. Obzirom da je ovo privredno društvo ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, a da angažuje poslovnu imovinu u knjigovodstvenoj vrednosti od 4,66 milijardi dinara, proizlazi da mu je koeficijenat obrtanja ukupne imovine 0,46 pa je jasno da će nakon zahteva stečajnog upravnika da se vrati kredit od 746 miliona dinara, ili oko 6,5 miliona evra, a to je najveći pojedinačni dužnik ove banke, akcionarsko društvo Banini otiću u stečaj. A šta raditi sa 557 zaposlenih?

Velefarm-VFB doo iz Beograda, dužnik je ovoj banci 636 miliona dinara, ili 5,5 miliona evra. Tri su povezana pravna lica u stečaju, pored ovog direktnog dužnika, drugog na rang listi: u stečaju su i nadređeno društvo Velefarm AD i Velefarm Invest d.o.o. Ova tri privredna društva iskazala su po godišnjem obračunu za 2013. godinu 25,3 milijarde dinara gubitka iznad vrednosti kapitala, ili oko 220 miliona evra. Velefarm je upropastio i društveno preduzeće Galeniku, a sada i Privrednu banku, ali Skupština Srbije, ne želi iz samo njoj poznatih razloga da formira parlametarni odbor da se utvrdi gde su otišli toliki silni novci.

Vlasnici Velefarma su 23,02 odsto Farmaholding doo, registrovan od 21 vlasnika akcija Velefarma, zatim 22,24 odsto Inveholding doo u vlasništvu švajcarske firme WPPG Gmbh, koja je sama pokrenula likvidaciju svog društva registrovanog sa akcijama, kao vrednosnim papirima, propalog Velefarma.

"...Situacija vodi jka bankrotu"

Inter-kop doo iz Šapca treći je dužnik na rang listi Privredne banke sa dugom od 540,7 miliona dinara. Ta propala firma sa ukupnim dugovima od 124 miliona evra, progurala je unapred pripremljeni plan reorganizacije, s tim da dugove vrati bankama za deset i petnaest godina, a koperantima i dobvaljačima za osam, uz dve godine grejs perioda. Kako i iz kojih prihoda će uspeti da vrati tolika sredstva, iako su ona bez kamate i obezvrediće se na trećinu sadašnje vrednosti, nije nam jasno, kad svakog dana građevinari odlaze u stečaj i likvidaciju. Inter-kop je iskazao kumulirane gubitke u iznosu od 6,8 milijardi dinara, a samo u 2013. godini 756 miliona dinara i broj zaposlenih sveo na 130 radnika, pa je tako u toj godini otpustio 750 zaposlenih.

Projektomontaža AD iz Beograda iskazala je kumulirane gubitke u poslovanju 3,26 milijardi dinara, a u 2013. na poslovnom prihodu od samo 328 miliona dinara iskazan gubitak je veći od 1,5 milijardi dinara. Ovo akcionarsko društvo zapošljava 290 radnika i teško će se izvući iz dugova koji su dostigli 2,6 milijardi dinara na knjigovodstvenoj vrednosti ukupne imovine od samo 860 miliona dinara. Dug prema Privrednoj banci čiji stečajni upravnik će tražiti naplatu iz imovine je 382 miliona dinara. Vlasnici ovog akcionarskog društva su četiri registrovana društva sa ograničenom odgovornošću sa akcijama, kao vrednostim papirima Projektomontaže (PMK-12, PMK.48, PMK-47 I APM -48, brojke verovatno znače broj akcionara koji su udružili svoje akcije da bi na taj način preko svojih punomoćnika upravljali za propalom "majkom").

AD Imlek je peti na listi dužnika i neće biti problem stečajnom upravniku banke da u razumnom roku naplati potraživanje u iznosu od 274 miliona dinara.

OIL Group doo sa kapitalom u iznosu od 156.194 dinara u vlasništvu je Radmila Trbojevića, a banci duguje 254 miliona dinara. Na ostvarenom prihodu u 2013.godini manjem od osam miliona dinara, ovo privredno društvo za trgovinu na veliko iskazalo je gubitak u iznosu od, čak, 41,2 miliona dinara. Nije nam jasno iz kojih sredstava i na osnovu kojih garancija će stečajni upravnik banke povratiti kredit u iznosu od 254 miliona dinara, kad je celokupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine 360 miliona dinara. Kog je kvaliteta i tržišne prihvatljivosti imovina koja cele godine stoji, a plasirano je samo dva odsto njene vrednosti? Ako bi se tako prodavala bilo bi potrebno 50 godina da se u celosti proda.

Energy Tyres TEAM doo dužnik je banci 254 miliona dinara, a registrovana je 05. februara 2010. sa kapitalom od samo 48.777 dinara za trgovinu na malo delovima i opremom za motorna vozila. Vlasnici firme sa po 50 odsto su Dejan Božić i Nebojša Martinović. Ovo društvo zapošljava pet lica i na prometu od 375 miliona dinara isakazalo je gubitak nešto veči od osam miliona dinara. U odnosu na knjigovodstvenu vrednost imovine društvo je imalo koeficijent obrta od samo 0,55.

Magma prom doo registrovana je 26. novembra 2010.godine sa kapitalom od 54.632 dinara, u vlasništvu Sanje Teodorović. Društvo je registrovano za uslužne delatnosti u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom ostalih ruda i sada zapošljava 50 radnika. Na prometu od 653 miliona dinara iskazana je neto dobit u prošloj godini od 73,2 miliona dinara. Ono što zabrinjava je da je samo ta neto dobit kapital društva, a da je angažovana ukupna vrednost poslovne imovine 3,1 milijardu dinara. Proizlazi da je koeficijent obrta ukupne imovine samo 0,21. Međutim, kratkoročni finansijski plasmani ovog privrednog društva na kraju prošle godine dosigli su, čak, 1,34 milijarde dinara, a potraživanja 998 miliona dinara, pa proizlazi da se društvo bavi finansijskim transakcijama u nečije ime i da radi za nečiji račun, to je jasno iz formiranih finansijskih obaveza (čitaj: uzetih kredita) 1,56 milijardi dinara i pored toga još neisplaćenih obaveza iz poslovanja od 1,4 milijarde dinara. Samo po osnovu ove dve obaveze društvo je zaduženo skoro tri milijarde dinara. Teško će stečajni upravnik Privredne banke naplatiti 250 miliona dinara, jer su ukupni dugovi ove firme 12 puta veći od obaveza prema Privrednoj banci.

NISSAL AD obavlja preradu aluminijuma, ima kapital od 3,2 miliona evra i u celini je izgubljen u iskazivanju dosadašnjih gubitaka. Samo iskazani gubitak u poslovanju 2013. je 1,1 milijarda dinara na ukupnom prihodu od 393 miliona dinara. Obaveze ovog akcionarskog društva su 3,4 milijarde dinara. Privredni sud u Nišu 11.marta 2014. pokrenuo je prethodni stečajni postupak i zabranio otuđenje i bilo kakvo opterećenje imovine, a za stečajnog upravnika u prethodnom postupku imenovao Gorana Paunovića iz Pirota. Vlasnik AD Nissal-a je beogradsko preduzeće za proizvodnju metalnih vrata i prozora Domal inženjering doo sa 91,08 odsto, ili 606,7 miliona dinara, a 2.035 malih akcionara poseduje razliku od 8,92 odsto. Vlasnik Domal inženjeringa je Goran Vuković.

U bilansu Domal inženjeringa nema tih 606,7 miliona dinara učešća u kapitalu Nissala AD, jer je celokupna vrednost ukupne imovine samo 222 miliona dinara. Sa takvim poslovnim knjigama može se poslovati samo u zemlji Srbiji. Dug prema Privrednoj banci od 244,7 miliona dinara čini u ukupnom dugu od 3,4 milijarde dinara, samo 7,2 odsto i stečajni upravnik banke sukobiće se sa valjanošću hipoteke, ukoliko ista postoji, jer su i druge banke uložile u ovo propalo privredno društvo, za koje se ne može reći da nema tržište, kako domaće tako i inostrano, ali tu su neki drugi problemi i neki drugi novčani tokovi doveli ovo preduzeće u situaciju koja vodi ka bankrotu.

Svuda samo blokade i stečajevi...

INMOLD doo u vlasništvu je Gorana Jankovića, sa registrovanim kapitalom društva od samo 39.500 dinara. Ovo društvo sa 87 zaposlenih registrovano je za proizvodnju mašina za ostale specifične namena i u 2013. godini na 419 miliona dinara ukupnog prihoda iskazalo je neto dobit od 42 miliona dinara, što je sasvim zadovoljavajuće, ali ne može se prihvatiti kao ispravna ekonomska kategorija da društvo sopstvenim sredstvima pokriva samo 11,3 odsto ukupno angažovane vrednosti poslovne imovine. Ukoliko stečajni upravnik banke, zahteva naplatu kredita od 242 miliona dinara, ovo društvo i zaposleni ostaće bez sredstava za rad, a teško je naći poslovnu banku koja bi prihvatila da finansira delatnost društva koje nema bar trećinu sopstvenog kapitala.

Olimpikus BP doo registrovan je 10.12.2012. sa kapitalom od samo 50.000 dinara, pa se postavlja pitanje koji organ banke je novoregistrovanom preduzeću za trgovinu na veliko i na osnovu kojih i čijih garancija odobrio kredit u iznosu od 242,5 miliona dinara. U 2013.godini na promet od 76,7 miliona dinara iskazan je gubitak u poslovanju od, čak, 42,4 miliona dinara. Sa tri zaposlena ovo privredno društvo je već u teškoćama, obzirom da je izgubilo svoj kapital, a ima imovine devet puta u većoj vrednosti od prometa koji ostvaruju u celoj godini, pa je jasno da tu imovinu neko finansira i da kamatu, kao teret tog finansiranja ne može da podnese razlika u ceni, pa je zato koeficijent obrta robe simboličan i izvan granica zdravog razuma. Angažovati finansijska sredstva od 1,9 miliona evra po jednom zaposlenom, to može samo biti u zemlji Srbiji.

Portfito Trade doo je registrovan 07.12.2012. sa 50.000 dinara kapitala, kao jednočlano društvo u vlasništvu Ivana Đurića. Društvo ima tri zaposlena a u 2013. Godini nije iskazalo nikakav prihod, dok je iskazani gubitak u poslovanju te godine iznosio 43,9 miliona dinara. Pored duga prema Privrednoj banci od 242,4 miliona dinara, ovo privredno društvo ima još obaveze u iznosu od 295 miliona dinara. Kakvom robom raspolaže da, bar, knjigovodstvenim računom pokrije te obaveze od 536,4 miliona dinara, utvrdiće, ili je već utvrdio stečajni upravnik banke.

ECOTEQ doo je registrovan za ponovnu upotrebu razvrstanih materijala i zapošljava 47 radnika, ali je u 2013. godini na prihodu od 122 miliona dinara iskazan gubitak u poslovanju te godine od 168 miliona dinara. Angažovana ukupna sredstva su 795 miliona dinara, a sopstvenim sredstvima se finansira samo 29 odsto te vrednosti. Dug prema banci u stečaju je 242 miliona dinara.

AUTO TEC doo je društvo registrovano za proizvodnju tekstilnih proizvoda koje ima četiri zaposlena, u vlasništvu je Saše Mitrovića, a na prihodu ostvarenom u 2013. godini od 383 miliona dinara iskazan je gubitak u toj godini od 49,6 miliona dinara, ili 12,9 odsto te vrednosti. Preduzeće je izgubilo celokupan kapital i u celosti se finansira tuđim sredstvima, koja su na kraju prošle godine dostigla više od milijardu dinara. Društvo je smanjilo broj zaposlenih za 45 radnika i time dalo jasan signal da je pred bankrotom .

Eko-Fokus doo registrovan je 14.06.2012.godine za trgovinu na veliko sa kapitalom od samo 10.000 dinara u vlasništvu Jovana Krejića. Preduzeće zapošljava samo jedno lice, ali zato ima angažovana sredstva više od 1,5 milijardi dinara ili, čak, 13,4 miliona evra. Ovo, kao i brojni drugi primeri govori da nešto u strukturi imovine ovog trgovačkog društva nije u redu, jer na 378 miliona dinara prihoda iskazan je gubitak od 445 hiljada dinara, što nije nepodnošljivo, ali je nepodnošljivo da se u ovoj trgovini ukupno angažovana sredstva obrću samo 0,25. Postavlja se pitanje ko su drugi finansijeri ovih 13,8 miliona evra, kad je Privredna banka ovaj novoregistrovani privredni subjekat finansirala sa 232,4 miliona dinara, ili oko 2,1 milion evra.

Euroguma- BBS doo je društvo registrovano za trgovinu na malo delovima i opremom za motorna vozila, u vlasništvu je Duška Adžića sa registrovanim kapitalom u iznosu od 46.573 dinara. Društvo zapošljava deset radnika i u 2013. godini ostvarilo je prihod od 388 miliona dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju od 13,2 miliona dinara. Ukupna angažovana sredstva dostigla su na kraju prošle godine vrednost od 960 miliona dinara, te je njihov koeficijent obrtanja samo 0,25 što je ekonomski ispod svakog nivoa.

Zodufin doo je registrovan kao holding kompanija i ima kredit prema Privrednoj banci u iznosu od 231 milion dinara. Ovo privredno društvo, iako registrovano 10.10.2005.godine, nema za poslednje tri godine nijedan predati godišnji obračun. Osnivač društva je firma sa Kipra Sigex limited, sa kapitalom od samo 21.258 dinara.

GP Auto-shop doo registovana je za trgovinu na veliko delovima i opremom za motorna vozila i zapošljava 123 radnika. Ostvaren promet u 2013. je 3,4 milijarde dinara uz iskazani gubitak u toj godini od, čak, 439,6 miliona dinara. Iskazani promet i broj zaposlenih su zadovoljavajući, ali ne i ostvaren gubitak i ukupno angažovana poslovna sredstva, čija vrednost na kraju prošle godine je dostigla iznos od 6,1 milijardu dinara. Dug prema Privrednoj banci je skoro 230 miliona dinara, a ukupne obaveze, uključivo i dug prema ovoj banci u stečaju, dostigle su 5,87 milijardi dinara.

HLEB AD je privatizovano društveno preduzeće u vlasništvu Shareland doo, čiji su vlasnici 67,18 odsto uloga Dejan Bodiroga i Radomir Živanić, dok su 1.057 malih akcionara vlasnici 32,82 odsto akcija. Sa 166 zaposlenih ovo akcionarsko društvo ostvarilo je 524 miliona dinara ukupnog prihoda, uz ostvarenu neto dobit od 7,2 miliona dinara. Dug prema Privrednoj banci u stečaju, koji iznosi 225,6 miliona dinara, stečajni upravnik će naplatiti u razumnom roku. A 15 dužnika imaju blokirane tekuće račune

Od ovih 20 najvećih dužnika nemaju blokirane račune samo tri privredna društva (Imlek, FAD i Hleb). Banini je bio u blokadi 241 dan neprekidno, dok je Velefarm u stečaju, a NBS ne prikazuje iznose blokade firmi u stečaju, a Inter-kop je uspeo da mu program reorganizacije prihvate poverioci, pa njegovi dugovi od 124 miliona evra se ne prikazuju u blokadi.

Svih ostalih 14 dužnika banke imaju blokirane račune u ukupnom iznosu od 7,46 milijardi dinara ili 65 miliona evra i to je dokaz da od velikih dužnika banka ne može naplatiti ni petinu svog potraživanja, a verovatno ništa bolja situacija nije ni kod srednjih i manjih dužnika.

Koliko iznose blokade, redosledom veličine duga prema banci:

Naziv iznos blokade br.dana

Projektomontaža, AD 28.553.902 31

Oil group 270.288.785 527

Energy Tyres Team 603.576.808 230

Magma prom 822.142.326 141

Nissal 882.009.885 260

Inmold 258.899.625 129

Olimpikus BP 280.297.486 150

Porfito trade 254.724.163 129

Ecoteq 54.354.484 498

Auto Tec 754.424.178 426

Eko.Fokus 335.631.884 367

Euroguma-BBS 492.528.402 215

Zodufin 158.284.816 1097

GP Auto-Shop 2.265.380.805 467

Ukupna blokada 7.461.097.549

Epilog planirane propasti

Ukupan kapital Privredne banke je sadržan u 5.796.666 akcija, čija je nominalna vrednost u Centralnom registru hartija od vrednosti 620 dinara po akciji i to iznosi 3,53 milijarde dinara, ili nešto manje od 31 miliona evra. Najveći akcionar banke bila je Republika Srbija sa 64,80 odsto akcija, ili 2,3 milijarde dinara, koje su pale na teret poreskih obveznika, što iznosi oko 20 miliona evra. Zatim sa 3,55 odsto je Pionir doo, Alfa Invest SMM sa 2,18 odsto, MA publikum sa 1,48 odsto, građanin Jovan Pejčić 1,16 odsto, Mićo commerce sa 1,08 odsto i kastodi računi banaka (Komercijalna banka 2,34%, Raiffeisen banka 2,18% i NLB banka 0,84%).

Dugačak je spisak akcionara sa nešto nižim učešćem u kapitalu banke, koji su u celosti izgubili uložena sredstva.

Za propast Privredne banke znalo se znatno ranije nego što je Narodna banka Srbije i zvanično oduzela dozvolu za rad toj banci, pa su mnogi blagovremeno preusmerili svoja sredstva u druge banke, ili su izvršili druga plaćanja. Zato su 20 najvećih deponenata u Privrednoj banci imali samo 191 milion dinara, dok je taj isti broj deponenata u Univerzal banci imao više od osam milijardi dinara.

Pouka iz pretrpljenih gubitaka Republike Srbije, poreskih obveznika, privrednih subjekata, akcionara banke, posebno pravih ulagača u akcije kao papire od vrednosti preko kastodi računa banaka, je jasna. Samo uvid u iznose blokade tekućih računa ovih 14 najvećih komitenata, pa i u krajnju sudbinu potraživanja od Velefarma i Inter-kopa, govori o neodgovornom dodeljivanju kredita bez pravne osnove. Ukratko, Srbijom je zavladala poplava neodgovornosti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane