Natrag

Banat

Potonuće Zrenjanina meri se luksuzom VIP ljudi na vlasti

Dosta kraduckanja - mažnjavaj!

Da li su vrhovnici bolnog nazadnjaštva u Zrenjaninu, gradu u kojem se apsolutno ništa konkretno i dobro ne dešava, sposobni da shvate retko viđenu nesposobnost kojom raspolažu? Nad Gradskom kućom koja trenutno održava privid vlasti, nadvio se crni oblak petnaestogodišnje promašene politike Regionalnog Isusa koji periodično "izmišlja" sve naopakije garniture funkcionera, nedostojnih cirkuske šatre. Regionalni se poslednjih dana mota po VIP kancelarijama Gradske kuće. Potpredsednika stranke na vlasti pritisli odozgo, dvogodišnji rezultat srednjeg Banata je juriš u propast, njegovi puleni poput Davida Dimkića, šefa gradske kase, neodgovorno, bezobrazno i bahato arče ono malo obećanog (ludom radovanje) SNS optimizma. Umesto konkretne realizacije bilo čega, održavaju se časovi javnog slušanja Strategije održivog razvoja Zrenjanina do 2020. godine. A tamo, sem obećanja blentavim sugrađanima da se mora verovati večitim obećavačima ničega, nema ni preko potrebne fabrike vode.

Zoltan Horvat

Al', ima ljudi, miljenika svih režima, koji trenutno žare i pale srednjim Banatom. Dr. Miroslava Davidova, načelnika hirurgije u zrenjaninskoj Regionalnoj bolnici, poželela bi svaka stranka (nije reč o pacijentima). Ovaj sposoban i stručan hirurg najprofitabilnijeg odeljenja bolnice gde ima tri puta više nemedicinskog no medicinskog osoblja, jedan od retkih dr.lidera koji bukvalno drma svim odeljenjima, ima veoma zanimljiv način rada i ponašanja prema pacijentima. U diskretnim razgovorima u svojoj ordinaciji, jada se na teške uslove rada u državnoj bolnici i nedostatak bolničkih aparata i instrumenata, pa ih najlepše savetuje i moli da se hirurški zahvat obavi u privatnoj bolnici Sveti Jovan. Gosn' Davidov je inače većinski vlasnik ove privatne bolnice, tamo se već na ulazu u velelepnu zgradu papreno plaća sve živo, što bi trebalo da znači da pacijent ima vrhunski tretman. Ali, dešava se da neki pacijenti završe u šok sobi, pa dr. lider, u strahu od eventualnog kobnog ishoda po zdravlje, brže-bolje vraća pacijenta u državnu bolnicu. Puj pike, važi da ne važi, novce ne vraćamo iz privatne kase.

Drlidera i sve druge lidere u Zrenjaninu štite (nakaradni) zakoni. Gosn' Davidov je i sposoban i dovitljiv menadžer, pa je većinski deo vlasništva privatne bolnice preneo na svoju, milu mu sestru. Njegovi menadžerski uspesi daleko se čuju, pa se jednom prilikom, beše to na nekom simpozijumu u Kruševcu, hvalio da mesečno zarađuje ne manje od 20 hiljada evra. Dr.lider uz to nije sebičan čovek, pa svojim savršeno razvijenim menadžerstvom pomaže i drugima da se ovajde, odnosno da lepo žive od sopstvenog rada. Tako je i gosn Davidovac, šef menadžer nemedicinskog osoblja državne bolnice i retko neophodan član upravnog odbora, razvio unosnu poslovnu delatnost kroz javne nabavke bolničkog materijala najšireg spektra, proširivši biznis na svoju rodbinu, vlasnike privatnih preduzeća. Čistači u krugu bolnice su u (ne)milosti rodbine nemedicionskog šefa, a čelnici desetak bolničkih sindikata zahvalni su za dobijene lične privilegije koje, naravno, podrazumevaju oštre sankcije prema svakom zaposlenom ko se usuđuje da se bori za svoja davno zakinuta prava.

Dr.lideri i drugi retki vlasnici lagodnog života u Zrenjaninu, zapali su za oko lokalnim vrhovnicima SNS-a, pa je već izvesno da će novi javni direktor opšte bolnice, i tajni direktor svega drugog, naprasno prestati da voli DS iz čisto praktičnih razloga.

Od već slavljenog Miroslava u novom izazovu nadgradnje menadžerskog uterivanja para u privatnu bolničku kasu, slučaj smene dr Biljane Papić sa funkcije direktora Doma zdravlja ide u kontra smeru. Metodi rada gospođe Papić možda nisu bili uobičajeni, ali su bili praktično neupotrebljivi za nekolicinu privilegovanih kolega koji čine "petu kolonu" u ovdašnjem Domu zdravlja.

Jel' može da se krade, Biljana kategorično kaže ne može, jel' može da se kraducka, Biljana opet, ne može, pa se kradež majstori svega, navikli na kontinuitet drpa, žalili ovdašnjim kolovođama u regionalnoj kancelariji. Ovi presekli, smenili na pravdi boga čestitu i poštenu gospođu, pa u fotelju strpali gosn Subića, novog ve-de izvršitelja koji je na prvoj konferenciji za štampu najavio, u deset tačaka, bajkovit Dom zdravlja u Zrenjaninu. Na zadovoljstvo i dr.lidera i drugih retkih vlasnika lagodnog života u srcu Banata.

Miljenika režima ima i u ovdašnjem, uglavnom rasturenom sportu.

Gosn' Branko Pavlović, bivši uspešni samostalni menadžer "sive prodaje" cigareta i alkohola (švercer, kako to oholo zvuči), prosvetni je radnik Poljoprivredne škole u Zrenjaninu i predsednik Udruženja fudbalskih sudija, na listi mahača Jelen Super lige.

Još jedan „aktuelni oslobodilac" srednjeg Banata (pogled s visine na preostale male ljude Zrenjanina mu tako lepo stoji), inače pridošlica iz Sremske Mitrovice, samo je dvanaestak godina studirao (kaže da je regularno i pošteno završio, njegovi saradnici, Radivoje Mihajlović, Željko Stankov, Milo Lukić, Žika Mišić...slepo mu veruju), al' je, po sopstvenom skromnom priznanju, izgradio veličanstvenu karijeru sportskog radnika. Silno je doprineo da je od fudbalskih sudija na saveznim listama, na sramotu regiona, samo jedan, jedini mahač iz Zrenjanina, Saša Bogićević (podobnost mu visi o koncu). Zaslužan je i za ovdašnje suđenje a la Baster Kiton, gde se mrtvo ozbiljnom sudiji u nameštaljki od utakmice - šteli, publika na sav glas smeje. Još više je zaslužan, barem u par godina koliko je na čelu gradskih fudbalskih sudija, što mladih i talenata ima, al' zbog nedostatka menadžerskog dara za štelu, nisu podobni. Trenutno je podobna samo SNS fudbalsko-sudijska sorta, po mogućstvu što manjeg obrazovanja i školske spreme, al' spremna i da obrne više tura pića u kafeu Mali Pariz, u vlasništvu već pomenutog Žike Mišića.

Gosn Đorđe Žutić, predsednik Udruženja fudbalskih sudija Vojvodine ima samo reči hvale za svog pulena iz Zrenjanina, rodom iz Sremske Mitrovice, posebno mu se dopada impresivan učinak meren ovdašnjom degradacijom fudbalskog suđenja. Hvali i veličaj sebe, drži se večitih fudbalskih radnika poput Miodraga Radakovića - Zajeca, sekretara fudbalskog saveza iz Žitišta i Mitra Vučurevića, predsednika opštine Žitište i predsednika fudbalskog saveza područja Zrenjanin-Kikinda-Sečanj...

Branko, legendarni miljenik samozvanih vlasnika Zrenjanina istakao se i tokom akcije B92 za pomoć bebama, kada se nije odrekao "krvavo zarađene" apanaže sa utakmice u korist najmlađih. Lokalni mediji, u službi ovakvih usrećitelja grada, utrkuju se u hvalospevima Branku i još nekolicini, gde se doslovce kaže, imamo rezultate, ali se oni ne mogu videti golim okom.

Ako je propalitet Zrenjanina u modi, onda je sasvim razumljivo da, počev od garderobe nosilaca ovakvog pomodarstva, luksuz na koji polažu pravo Regionalni i svi njegovi i nije neki luksuz. David Dimkić, izvršilac finansijskih želja luksuznih Zrenjanina iz gradske kase, na najvećem je ispitu. Kraduckanje stotina hiljada i miliona iz gradske kase, pokriveno svim neophodnim papirima, predstavlja teret za njegove poslodavce, što bi trebalo da znači, Davide, Pedro mora da visi, uradio se ono što je od tebe traženo, vreme je da odstupiš i predaš ključeve nekom drugom. Da odeš na neko daleko, daleko mirnije radno mesto gde zbog zagarantovanog luksuza, neće biti potrebe za kraduckanjima i drugim neophodnim radnjama za opstanak u foteljama.

Regionalni je još uvek u dilemi. Vraćen mu je stranački keš iz privatne kase, u bordu direktora je NIS-a, al' obećanu seču i osvetu Bojanu Pajtiću ne izbija iz glave. Njegovi sugrađani, na sreću, nemaju problema. Njima je obećan povećan broj obroka narodne kuhinje.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane