Natrag

Francuska

Profiteri projekta Evropske unije: dobro je samo krupnom kapitalu i debelim, preplaćenim birokratama

Ko uđe, kajaće se

Od 751 evropskog deputata postoji samo jedan koji ima hrabrosti da ustane i odbrusi prisutnim poslanicima parlamenta EU da su sitni profiteri, velike lenštine i povrh svega prodane duše, koje bi on najradije najurio s posla. Omiljena meta njegovih otrovnih verbalnih strela su tri jahača evro apokalipse: - Van Rompej, Barozo i baronica Ketrin Ešton, kao i novi predsednik komisije Junker. Najdžel Farež je neka vrsta engleskog Marka Kraljevića, novi Čerčil evroskeptičara, Robin Hud i Hamlet briselske džungle, u isto vreme. Za mnoge je upravo on čovek godine, poslednja nada evropskih patriota. Don Kihot koji juriša na EU vetrenjaču koja nam prodaje promaju. U svakom slučaju, čovek koji govori kao Šekspir i rezonuje kao Tačerka, bez sumnje je moderan junak našeg doba koji se zarekao da sa svojom novoformiranom grupom u parlamentu minira EU mafiju iznutra i prinudi je na demokratiju ili na smrt.

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Evropska Unija je na mesto ispušne muštikle Baroza za novog predsednika samozvane evropske komisije proglasila bivšeg premijera Luksemburga Žan Kloda Junkera. Ovaj autoritetno namešteni Alibaba, je odavno poznat kao arambaša za jedinstvenu federalnu i bankarsku Evropu. Bivši premijer finansijskog raja u sred Evrope, on se oduvek zalagao da svojim finansijerima napravi jednu veliku novu državu po meri i to na ruševinama suverenih i nezavisnih naroda i nacija. Njega kao i njegovu ekipu nikada niko nije birao a ipak oni imaju neograničenu vlast nad narodom koga preziru. To je jedna totalno antidemokratska klika koja je potkupila 750 kukavica i plašljivih ljudi da im služe kao alibi za potkusurivanje i da im glasaju zakone preko kojih Alibaba i njegovi lopovi nameću volji celom kontinentu.

Ova gramziva i ohola četa tobožnjih savetnika je više grupa osvetnika koja sebe smatra zvaničnom vladom nepostojeće države Evrope. Diktatorski nastrojena, ta vlada iz senke želi da porobi ceo kontinent i da ga stavi u službu Amerike, Nemačke i velikog kapitala.

Lisabonski sporazum iz 2007. godine je zapravo jedan organizovan puč od strane Sarkozija i Baroza uz podršku NATO-a i CIA-e da bi se ozakonilo ukidanje demokratije u Evropi. Svi prethodni referendumi koji su bili protiv evropskog ustava i jasno rekli NE, ignorisani su. Za Francuze, Holanđane, Irce ili Dance lisabonski puč je apoteoza drskosti i samovolje jednog klana koji ukida čak i prirodne zakone, a kamoli neće i volju naroda. Ja ne želim da živim u nemačkoj Evropi i ne prihvatam drugu zastavu ni drugu himnu osim svoje, engleske. I svako bi trebalo da tako postupi, a pogotovo narodi koji su se borili vekovima za slobodu i ne zavisnost i koju sada olako poklanjaju korumpiranim predstavnicima jedne kvazi-mafije. Engleska treba da se okane ovakvog mangupskog društva.

Na ovakav način se naš junak Najdžel obraća prisutnima u parlamentu kao i slučajnoj publici u nekom londonskom pabu, često iza velike krigle piva i sa neizbežnom cigaretom u ruci. Njegova popularnost je rasla svaki put kad bi glasno rekao ono što mnogi samo misle u sebi. Tako je primetio da je EU veoma važna i popularna firma među guzonjinim sinovima, i ostalim lenštinama. Idealna zemlja Dembelija za sve one koji znaju da laskaju i tapšu svakoj novoj odluci komisije. Takvi smradovi su sebi obezbedili radno mesto za ceo život, a možda i za naslednike. Čak i ako nekim slučajem izabrani poltron izgubi naredne izbore i svoju fotelju u skupštini, njemu će naći neko još bolje plaćeno mesto sa još manje obaveza. Tako je bivši francuski ministar finansija nakon izgubljenog portfelja u zemlji dobio fotelju u Briselu, jer treba znati da je plata jednog poslanika ista kao nemačke kancelarke Merkel, a da i ne govorimo o predsedniku saveta koji vuče veće pare od Obame.

Matematički rečeno, to predstavlja zastrašujuće mnogo privlačno za sve one koji guraju Srbiju u ovu mafiju, pa kud puklo da puklo i po cenu života. Svaki izabrani poslanik ima fiksno 7.500 evra i plus 4.000 nadoknade za razne troškove koji ne podležu porezu. A svaki put kada svojim prisustvom uveličaju amfiteatar EU kapne po 300 evra.

To je otprilike desetak dana mesečno, što je još tri soma odozgo, a da ne računamo ono što može da se uhvati privatno i sa strane. Znači, otprilike 15.000 svakog meseca. Jedna nemačka ekipa TV novinara je obelodanila na internetu prilog o Alibabinim lopužama koji nagrnu sabajle i sve koferima da ukucaju karton prisustva i uštekuju 300 evra, da bi odmah zatim hvatali maglu i nestajali u vidu lastinog repa. Često su odlazili u kancelarije svojih privatnih firmi, ili drugih lobija, da prekovremeno zarade neku crkavicu.

Ne zna raja kolko košta dnevni parkig za jahtu u San Tropeu i koliko kerozina mogu da gutaju turbine jednog privatnog džeta. O svemu ovome, naravno, zvanični mediji, koji su saučesnici u velikoj pljački stoleća, neće da pomenu ni reč, jer i oni imaju decu kojoj treba zaposlenje. A i da hoće, to neće da može, jer su kamere i novinari strogo zabranjeni i nasilno odstranjeni iz parlamenta čim počnu da postavljaju nezgodna pitanja. Eto gde hoće da vas odvedu po svaku cenu, a da nikoga ništa ne pitaju, rekao je Faraž jednom prilikom dok je gostovao na radiju Ici et Maintenat, u emisiji nama već poznatog novinara Pierra Jovanovića. Slično je savetovao i Hrvatima pred referendum o ulasku u EU, kada je jasno naglasio da je krajnji cilj da se EU otera na smetlište istorije...

Ko je Najdžel Faraž?

Nigel Paul Farage je rođen 3. aprila 1964. Član je Evropskog parlamenta i lider grupe opozicije koja se efikasno suprotstavlja nemilosrdnim, nedemokratskim i bezdušnim članovima Saveta Evrope, kao i plašljivim i prodanim poslanicima parlamenta koji uvek glasaju za sve što se pred njih stavi. Faraž je protiv EU , protiv imigracije , protiv politički korektnih, protiv elite. On je jedino za politiku zdravog razuma.

Nigel Farage ima tipično engleski humor i ponašanje džentlmena, što ga čini posebnim govornikom, na šta su Britanci vrlo osetljivi. U svojoj ranoj karijeri Faraž je 20 godina radio kao trejder u velikim bankama i bio je specijalista za dragocene metale i nije pomišljao da se bavi politikom. Politika se nametnula kada je shvatio da tamo preko Lamanša neka grupa samozvanih bogataša zida privatnu državu bez građanske dozvole naroda. I još je nazivaju imenom grčke boginje koju je silni Zevs silovao i kasnije udao za svog prijatelja i saveznika.

Baš puno simbolike na putu od Evrope do Amerike.

Potpisivanje Mastrihta je prelomni datum. Iako se politikom bavi od 1992. godine, Faraž je probio zid anonime i postao zvezda briselskog cirkusa tek kada je u februaru 2010. ustao i prozvao čudesnog Rompeja. U nezaboravnom govoru Faraž je poglavici saveta Evrope tada nadenuo indijansko ime ("Mokra krpa") i uporedio ga sa malim šalterskim službenikom za koga nikada niko nije čuo. Ovo krštenje ga je koštalo 3.000 evra, (kolika je tarifa za satirično kumstvo), ali se do danas desetostruko isplatilo.

Faraž je pozivan na sve strane, dok su engleski birači počeli listom da glasaju za njegovu partiju i obezbedili mu mogućnost da formira nezavisnu grupu u parlamentu Unije. Ova patriotska stranka nosi simbolično ime: Unija za nezavisnost Velike Britanije.

Da se čovek zapita zar je moguće da su Englezi izgubili nezavisnost, a mi o tome ovde nemamo pojma jer nam neko krije. Interesantno je napomenuti i to da je u maju 2010 za vreme prethodne izborne kampanje, Najdželov iznajmljeni aviončić imao čudan udes u kome nosilac opozicije umalo nije izgubio glavu. Zvanično za incident je kriva reklamna traka koju je avion vukao za sobom ali ima i drugačijih mišljenja.

Ali Najdžel ne cilja samo smešni lik Van Rompeja već ima primedbe i na simpatičnu baronicu Ketrin Ešton: - Ona je tipičan primer evropskih političkih pigmeja. Dama ne samo da nikada nije ništa radila, niti ikada izašla na izbore, već je potpuno anonima i niko ne bi ni čuo za nju da se nije udala za jednog savetnika Tonija Blera. Tako je na mala vrata ili ispod stola ušla u dom lordova i dobila strašan posao, Da ubedi lordove kako je lisabonski ugovor mnogo dobar tekst i da nema veze sa odbačenim nacrtom evropskog ustava. U suštini to je isti tekst samo je naslov promenjen. Ona se grčevito protivila ideji referenduma u Engleskoj jer je znala da ishod ne može biti pozitivan.

I eto kako je jedna žena koja je u prošlosti čak radila za komuniste uspela da ubode najbolje mesto u EU. Niko nije lud da zaboravi da je ta ista gospođa Ešton bila član organizacije za atomsko razoružanje zapadne Evrope, koje je finansirala neki tajni neprijatelj kome se nije ušlo u trag. I tako danas na čelu sigurnosti Evrope stoji osoba koja je htela da je razoruža. Ja to kažem jer sam izabran a ona nije. Ali narod ipak nema mogućnosti da je smeni.

A ko je novi Barozo?

Otac Mastrihta, i tata evropske valute, Žan Klod Junker je gospodin mirođija. Ima ga u svakoj čorbi. Bio je guverner i Svetske banke i Monetarnog fonda i Evropske banke i ko zna čega još . Gde god zamiriše neka velika lova on je u blizini i odma se stavlja na čelo. Babica jedinstvene evropske valute Žan Klod Junker zvani Mister evro je bolesno privržen održanju strogo garantovane bankarske tajne u

Luksemburgu, poslednjem fiskalnom raju u Evropi otkad je Švica morala da propeva. U stvari, ovo je pravi razlog engleske opozicije Junkerovom nameštanju na mesto evropskog Kuma jer ne treba zaboraviti da su tajni sefovi Luksemburga privlačniji od svetski najjačeg centra za biznis, londonskog Sitija.

Osim para, gospodin predsednik voli i da popije, zbog čega su ga kritikovali mnogi engleski mediji. Ljubomora, kažu jedni, istina tvrde drugi i dodaju da ga diskredituju. Nije čudo da se osim sklonosti dobroj kapljici Junker tereti i za prošlost njegovog oca koji je bio nacista, kao i većina Nemaca toga doba.

Ali, ima i drugih sumnji u sposobnost i pravu prirodu ovog talentovanog advokata koji je dogurao do vladara u senci.

Pre svega, nekoliko velikih afera sa Nemačkim političarima ili francuskim trgovcima oružjem bili su povod da se Luksemburg nazove zemljom finansijskog kriminala i velikom mašinom za pranje para.

Sam gospodin Junker, današnji predsednik evropske komisije i tadašnji premijer Luksemburga, morao je da podnese ostavku svoje vlade. Bilo je to tačno pre godinu dana, jer je pukla bruka da je bio umešan u aferu špijunaže Luksemburške tajne policije i povezan sa čuvenom organizacijom GLADIUS, tajnom službom NATO pakta o kojoj je Tabloid već pisao.

U julu 2013. njegov lični šofer je uhvaćen na delu špijuniranja SREL-a koji je neka vrsta luksemburške UDBE. Ali ni tu nije kraj pretpostavkama koje niko ne objašnjava. Ne treba zaboraviti da su pre šest godina neki eksperti za finansijske mućke čak vrlo ozbiljno posumnjali da je svetska finansijska kriza delom izazvana upravo zbog Luksemburga i njegovom neprobojnom bankarskom tajnom.

Čuveni polemista i opozicionar mondijalizma Tijeri Meissan otvoreno tvrdi da je Junker namešten trojanski konj od strane Amerike, kako bi oslabio suverenitet evropskih vlada i tako olakšao brzo potpisivanje transatlanskog trgovinskog ugovora, do koga je Amerima očigledno mnogo stalo.

Pored svih sumnji, postoji i konstatacija da je način na koji je Junker izabran za predsednika evropske komisije jedan novi i potpuno izmišljeni sistem glasanja svih predsednika država članica, tvrde engleski, ali i mađarski mediji. Dejvid Kameron, vidi u Junkersu otvorenu pretnju nacionalnom suverenitetu. David Cameron predviđa izlazak Engleske iz Evrope nakon referenduma 2017-te godine ukoliko bude ponovo izabran iduće godine. On ne želi da se potčini bivšem agentu Gladio organizacije, niti da bude jedan od 27 patuljaka Snežane Merkel.

Evropa, azil za parlamentarne pljačkaše

Posledice pogrešnog čoveka izabranog na mesto evropskog šerifa neće se odma hosetiti, ali crv je već u jabuci. Kad izbije nova kriza, sve će izaći na videlo, ali, kao i obično, biće prekasno, tvrdi Tjeri Mejson. On podseća i na to da je Luksemburg mala zemlja bez prirodnih resursa, bez mora i turizma, pa čak i bez industrije, a ipak ima najveći bruto prihod po stanovniku u Evropskoj uniji, od preko 103.000 dolara. Ako se uporedi sa Nemačkom 42.000 dolara, ili Francuskom i Engleskom, koje jedva prelaze 39.000 dolara po glavi stanovnika, odmah se postavlja potpitanje: kako to Midas Junker sve pretvara u zlato i pravi pare od ničega?

- Niko nije protiv Evrope. Ja sam kao i većina za kooperaciju među državama. Tako je Evopa začela i sve je bilo u redu. Sav narod misli kao ja, tvrdi Najdžel i nastavlja:

"...Mi smo zbog takvih koji žele da jedna vlada dominira svet, stigli do post demokratije. Političari su prodali svoje nacionalne države da bi ušli u finu klapu evromafije. Nama to ne odgovara. Ne trebaju nama nikakvi savetnici, ni komesari, ni Sjedinjene Evropske Države ni tih 30. 000 ljudi koji rade u najvećoj firmi za izmišljanje pravila i zakona. Vi to radite radi sebe i zato ne znate šta radite za sve ostale.

Najveća opasnost prenosa vlasti na jednu ovako birokratsku i korumpiranu elitu, kao što je ekipa evro komesara, je neizbežno buđenje ugnjetavanog i prevarenog naroda i nasilje koje proizilazi kad se raja trgne iz vašeg ružnog sna.

Vi ste ljudima uzeli identitet, i to mora da se vrati. Jednom rečju, vi ste gospodo vrlo opasni jer vaša opsesija da stvorite jedinstvenu federalnu državu Evropu ide na uštrb demokratije!

Vi ste pogubni, jer ne prežete da za svoj komfor bacite milione ljudi u bedu i siromaštvo, pa čak i uživate u tome. Vi ste izgubili svaku vezu sa realnošću i sebe stavljate iznad čovečnosti.

Vi živite u drugom svetu gde rekama teče šampanjac, gde se putuje i provodi besplatno, pazari po luksuznim radnjama plastičnim karticama i stanuje u vilama i dvorcima sa čuvarem na kapiji. Vi ne živite na istoj planeti kao narod koji vas nije ni izabrao i koji ne može ni da vas smeni jer se vi birate sami među sobom...".

Sve ove reči su zabeležene kamerama i mogu se još uvek naći na internetu. Pade mi na pamet jedna ideja. Da je srpska vlada na čelu sa dedinjskim sveznalicama uzela Najdžela Faraža za savetnika umesto mersionera Dominika Štros Kana, sada bismo bili na konju. U svakom slučaju, van životne opasnosti da nas naši pro-evropejci nasilno učlane u mafiju američkih klistera. Za kratko vreme i mi bismo prošli ko Grčka ili kao Slovenija. A i njima je Faraž u svoje vreme davao savete da se manu ovako lošeg društva. Više puta je otvoreno prozivao članove komisije i Saveta Evrope britkim rečima i bez zaobilaznih fraza.

Još ubedljivije. bilo je mišljenje poznatog ruskog pisca, filozofa i disidenta Vladimira Bukovskog, koji je Evropljanima poručio sledeće : "...Ja sam već živeo u vašoj budućnosti i mogu vam reći da ne funkcioniše. Ako je za već učlanjene Evropljane prekasno, možda ovaj tekst može da pomogne onima koji su na rubu ponora ali još uvek nisu upali u jamu bez dna, u reku bez povratka...".

A 1.

Aždaja rođena u Mastrihtu

Politička evropa je stvorena u Mastrihtu 1992. godine. U njoj ima nekoliko slojeva vlasti. Počasni deo čini Savet Evrope koji je klub svih izabranih predsednika država članica, plus energični predsednik Rompej koji je mandatiran na dve i po godine. On poziva dva puta godišnje svoje društvo i to mu je ceo posao, otprilike.

Savet Unije je nešto drugo i on je jedna promenljiva ekipa specijalista, odnosno ministara koji se udružuju kad zatreba da reše pitanja svoga domena. Kad je u pitanju regularni kalibar paradajza ili regularna zakrivljenost banana, sastaju se ministri poljoprivrede itd. Logično!

Evropska Komisija je Dedinje Evrope i tu stanuje 25 komesara. Svaki ovaj supermen je rođak ili prijatelj svoga predsednika države i predložen od strane svoje države da brani tuđe interese. Njega izglasava parlament ali je takvo glasanje formalnost kao i za sve ostalo. Ova firma zapošljava za svoju birokratiju oko 27. 000 drugih srećnika plus jednog Predsednika komisije, koga bira savet Evrope. Ovoga puta to je Junker.

Parlament je jedini legalno izabran od naroda ali on služi komesarima a ne narodu i njih je 750 koji glasaju kao jedan i potpisuju sve što mu se turi pod nos. To su ti srećnici koji imaju bar po dve tri dodatna posla i koji su retko u amfiteatru parlamenta, osim ako se baš mora (ili kad treba da se naplati dnevnica). Kandidati za ova mesta su najveći pobornici ulaska u EU.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane