Natrag

Razaranje

Život u klubu podjarmljenog ženskinja: koliko košta umetnost prevare i promocija gluposti?

Mudraci i madraci

Šta nastaje kao posledica preteranog razmišljanja. Koja se nova lingvistička ustavno pravna kategorija pojavila kao rezultat preteranog razmišljanja raznih dubokoumnih mislilaca. Kakvim se dubokoumnim razmišljanjem bave pseudovedete nadrimuzeologije. Ko je na izradu sajta Turističke organizacije Srbije straćio 1.250.000 dinara i popio 486 kafa. Ko je trošio novac na putovanja iz Pančeva u Pančevo. Ko je napravio nadrimuzeološki blog Muzeji rade. Ko je plagirao naziv eminentne kompanije iz Bohuma. Ko se bavi internet egzibicionizmom. Ko su istaknute članice kluba obožavateljki najvećih muzejskih štetočina u Srbiji.

Stanislav Živkov

Znameniti srpski književnik Bora Ćosić svojevremeno je u svom čuvenom romanu "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", citirao sledeći razgovor: "...Mama je rekla, strašno me zaboli glava kada pomislim koliko ljudi živi na kugli zemaljskoj, na šta je tata uzvratio: ko te tera da misliš?".

U poslednje vreme pojava preteranog razmišljanja dovela je do pojave nove lingvističke ustavno-pravne kategorije koja je uveliko obogatila, naš jezik koji je ionako izuzetno bogat vrlo živopisnim rečima koje veoma slikovito objašnjavaju razne pojave iz svakodnevnog života, a istim povodom se takođe pojavljuju nove, u lingvistici potpuno nepoznate reči koje zavređuju uvršćavanje u neki budući rečnik svakodnevnog govora srpskog jezika.

Jedna od takvih, veoma značajnih reči svakako je reč mudroser koja je poslednjih godina sve više prisutna u svakodnevnom govoru (http://vukajlija.com/mudroser).

Prema iscrpnim etimološkim tumačenjima koja smo pronašli na internetu, reč mudroser ima više značenja pa se recimo pod time podrazumeva neka podvrsta filozofa, odnosno zaljubljenik mudre misli, danas veoma rasprostranjena pojava nekog mudrosera koji svoja vlastita učenja širi uz pivo ispred lokalne prodavnice ili zadruge, u kafani ili na zajedničkom ručku, gde se okuplja sa svojim učenicima i širi slobodnu misao.

Naravno ovakav mudrac u stilu velikog Sokrata, ne ostavlja ni jedan spis iza sebe pošto je ovaj mudroser čovek čije, ne baš originalne, ali zato intenzivne misli malo ko može da isprati a da ne klimne glavom bar nekoliko puta. Neophodno je, jer se to naročito očekuje od naivnog slušaoca. Često vas gleda iskolačenih očiju, boka u rebra i pita: "Aaa, pa je l' nisam u pravu?".

Na sreću ili nesreću, i ako izrazite želju da mu odgovorite, nećete stići. Za razliku od stručnjaka koji su eksperti samo u uskoj oblasti kojom se bave, mudroseri su univerzalni stručnjaci i mudraci, ljudi koji se razumeju u sve i svašta. Neverovatnog životnog iskustva, neverovatne samouverenosti da su u pravu i da je to što propovedaju tačno. Za razliku od "običnih" mudraca i stručnjaka, oni ne vole suprotna mišljenja, jer je njihovo apriori ispravno. To što iza sebe nemaju ikakve vidljive rezultate ni najmanje im ne smeta da i dalje tvrde i budu najpametniji.

Obično se prepoznaju tako što se perfektno razumeju u totalno suprotne stvari, što pre bilo koje teme ne treba im ni sekund vremena da razmisle već kao iz rukava izbacuju mišljenje, i što ti se obično izbuljenih očiju unose u facu i glasno pričaju dok prosipaju svoje misli (mudroserije). Lik koji ide okolo i tupi ljudima po mozgu, i neki ga zbog toga smatraju pametnim.

Naravno, čitava stvar postaje daleko opasnija ako je reč o pripadnicama ženskog pola, koje na bilo kakav nagoveštaj suprotstavljanja potežu navodnu ugroženost žena i izmišljaju svakovrsnu diskriminaciju na tu temu. Pre izvesnog vremena u ovoj rubrici pisali smo o skarednoj preduzetničkoj radnji Destination office zvanično u vlasništvu izvesne Tine Kaplani, najpoznatijom po masnoj kosi zakačenoj sa 3-4 šnale preko bubuljičavog čela i stručnjakinje ne zna ni sama za šta, samoproglašenoj konsultantkinji za sve i svašta koja smatra kako je za muzeologiju stručna samo zato jer je posećivala muzeje i napravila skaredni blog "Muzeji rade" a sada naprasno rešila da još bude i konsultant za muzeologiju.

Međutim, podjednako bizaran i umišljen lik koji tada nismo obradili je Kaplaničina partnerka u već pomenutoj preduzetničkoj radnji izvesna Ana Marija Popović iz Pančeva rođena 30. aprila 1987. u Pančevu, gde je išla u osnovnu školu Stevica Jovanović, i osnovnu muzičku školu Jovan Bandur.

Gimnaziju "Uroš Predić" završila je kao odličan učenik. Fakultet političkih nauka, odsek politikologija, upisala je 2006. godine.

U gimnaziji rodilo se interesovanje za reklamu, advertising i menadžment u kulturi. Učestvovala je u više seminara na temu reklame, prodaje, pozicioniranja proizvoda, fundraisinga i komunikacija. Zainteresovanost za politikologiju počela je prisustvovanjem je brojnim predavanjima o demokratiji, lokalnoj samoupravi, Ustavu Srbije, Evropskoj Uniji.

Pobednik je CESID-ovog takmičenja "Koliko poznajem Evropsku uniju?". Poseduje iskustvo trenerke u radionicama Nenasilne komunikacije. Radi kao menadžer škole crtanja Barutana. Član je TIM-a FPN te je zbog svega toga samu sebe proglasila za konsultanta ne zna ni sama za šta a o tome da sa muzeologijom ima veze kao Marica sa krivim k..... najbolje pokazuje trabunjanje na sajtu Destination office gde se doslovce navodi kako Destination Office pruža usluge konsaltinga u oblasti kreiranja kulturnog proizvoda i njegove održivosti. Destination Office na ovom projektu učestvuje u osmišljavanju strategije rada i brendiranja Muzeja fokusirajući se na jedinstvene kulturne resurse kojima Muzej raspolaže.

Cilj saradnje je ostvarivanje efikasnosti i efektivnosti u sistemu rada i strukturi muzeja. Takođe, Destination Office radi na promociji i povećanju vidljivosti Muzeja na on-line medijima. U toku saradnje, redovno se obavlja monitoring i evaluacija rada. Ovako postavljena usluga predstavlja jedan kompletirani proces s kojim muzej doživljava vidljiv pomak u svojoj strukturi i komunikaciji, sa rezultatima koje je moguće pratiti i dodatno razvijati a kao jedini vidni rezultat takvog konsaltinga nedavno je u jednom muzeju spiskano najmanje 600.000 dinara za štampanje reprodukcija starih razglednica na fasadnoj zavesi razapetoj uz samu fasadu tako da su sve prostorije sa druge strane pretvorene u polumračne brloge čiji prozori se zbog iste zavese ne mogu otvoriti a još su skinute i klime kako ne bi remetile ovako kapitalnu mudroseriju Popovićke i Kaplanice!

Poseta jednoj žirafi

Iako je skaredna preduzetnička radna Destination office tek započela svoje štetočinstvo, ispostavilo se da gđica Popović već ima dobar pedigre u prodavanju magle. Naime, pre izvesnog vremena obelodanjena je skandalozna činjenica da je ista ta gospojica Popović , odnosno samozvana i samoproglašena konsultantkinja za razvoj destinacija Ana Marija Popović, u koprodukciji sa novinarkom Jelenom Karakaš i fotografkinjom Slavom Mićić napravila diletantski web sajt sa mnogo grešaka, što je, prema rečima stručnjaka koji se bave kreiranjem internet sajtova, koštalo oko 45 evra, a koji su iz državnog budžeta naplatile ukupno 1.250.000 dinara, pošto su taj sitni poslić dobile na javnom tenderu za promovisanje turizma u Srbiji koji je svojedobno raspisala Turistička organizacija Srbije (TOS).

Prema rečima upućenih, ove tri ženskinje su uzele takozvani templejt, odnosno šablon ili model za web sajt, na koji su na najjednostavniji način ubacivale slike s destinacija na koje su odlazile i provodile se. Uprkos tome što je devojkama za projekat debelo plaćeno da promovišu Srbiju, one su u prvi plan stavile sebe umesto znamenitosti naše zemlje.

O tome da je čitav posao najidealniji primerak fušeraja i prodavanja muda za bubrege najbolje govori činjenica da su legende fotografija u najmanju ruku ravne najordinarnijem idiotizmu prema kojem literarni sastavi dece iz prvog razreda osnovne škole predstavljaju književno remek delo. Sve fotografije su potpisane sa samo po jednom rečenicom, bez ikakvog informativnog teksta o znamenitostima s fotografija. O tome da je čitav ovaj sajt predstavljao jedno veliko mudrosranje najbolje govore brojne materijalne greške a najbolji primer za to je legenda fotografije Đilasove ćuprije, odnosno ozloglašenog Mosta na Adi u kojoj je navedeno kako je to jedini most na svetu koji visi na jednom pilonu, što je ordinarni idiotizam.

Tek nakon obelodanjivanja ovog skandala Popovićka se smilostivila da promeni legendu ispod fotografije Đilasove ćuprije i navede da je pilon ćuprije najviši na svetu.

Prema izvorima iz TOS saznali smo da se na tender javilo nekoliko izvođača, te da je ovaj mladalački klub podjarmljenih ženskinja na njemu pobedio! Sama Popovićka je nešto kasnije mrtva hladna izjavila kako su ona i pajtašice zaista bile angažovane za promociju turizma ali da Bingovska prava sitnica od cijene uopšte nije bila visoka jer su autorke navodno dosta uložile u promociju, uradile projekat, slikale ljude, morale smo da idemo u sve te gradove, Niš, Suboticu, Jagodinu, na Kopaonik, Zlatibor, u Pančevo, sve je to koštalo te da taj projekat uopšte nije skupo plaćen priznavši pri tome da se ranije nije bavila izradom sajtova.

Ono što je ovde jako zanimljivo je činjenica da je Ana Marija Popović inače, Pančevka, izjavila da je morala da putuje u Pančevo, samo još nikada nije rekla kolika je cena autobuske karte u lokalnom prevozu, ili je možda za tako kapitalan posao morala da angažuje limuzinu sa profesionalnim vozačem! O tome na šta su zapravo spiskane pare iz budžeta najbolje je sama Popovićka svojedobno, poput Maksima po diviziji, lupila na sajtu http://lifestyle.serbia.travel pa smo tako saznali da je tokom rada na web strani popijeno najmanje 486 kafa, proputovano 1.500 kilometara na autoputu, posećeno i fotografisano deset gradova kao i jedna žirafa.

Na osnovu tako kapitalnog plana rada Popovićka i pajtašice su došle do epohalnih otkrića koja su plasirale na ovom skarednom sajtu : Kopaonik je odlično mesto za zezanje, zabavu, kupanje, skijanje i ostalo. U bilo koje doba godine, čeka vas gomila aktivnosti i prelepa priroda. Vrhunac mudrosranja je opis spomenika Knezu Mihajlu u Beogradu: Spomenik Knezu Mihajlu Obrenoviću - gde se svi srećemo?!

A na fotografijama sve same iskezečene umišljene blogerke i ostatak fešn ekipe. Sve u svemu, najordinarnija samopromocija lijepih mudrih i pametnih na maksimumu a skupo plaćena novcem poreskih obveznika. Ovakav sajt je pre svega smešan i neozbiljan, ali ovce su uvek bile spremne za šišanje a kod nas je izbor vrsta rasnih ovaca zaista veoma bogat! Ove tri genijalke su navodno pokušale da naprave nešto drugačije a ispao je sajt po šablonu po koje je napravljeno najmanje još 13.754.832 istih sajtova na celom svetu i nakon svega čovek naprosto ne zna da li da se smeje ili da plače!

Autodiktati na delu

O tome da kod nas apsolutno makar ko može da se pravi jako pametan i da prodaje svoju glupost naokolo najbolje govori postojanje bizarnog sajta www.blogomanija.me gde možete da vidite i sve tri devojke koje su navedene kao nekakvi „predavači", mada bi daleko adekvatnije bilo prodavači magle!

Naravno, ovde bi trebalo pojasniti i činjenicu da na samom početku sajta stoji rečenica, onako udarno: Ovaj projekat je pripremila Turistička organizacija Srbije This project is done by National Tourism Organisation of Serbia - iako je jasno da to nije pripremila TOS već je posao poveren nekome da to uradi u njihovo ime! Krajnje je vreme da raznorazne inspekcije i tužilaštvo izvrše kontrolu regularnosti ''tendera'', na koji se dotične pozivaju, a zatim krivičnu prijavu podneti protiv svih koji su umešani u ovaj posao... i na kraju vratiti ukradene pare!

Ova država postaće u svetu jedino poznata po brojnim aferama nezajažljivih hohštaplera koji su je ojadili do koske, zarad sopstvenog bogaćenja.

Preplaćeno je mnogo toga, pogotovu za sajt sa 147 stranica sa sve slikama - toliko stranica je indeksirano na Googlu. Zašto je skupo? Deset gradova - po jedan dan im je trebao, njih tri po 25 evra/dan = 75 evra/dan, 10 dana 750 evra, a sta je sa preostalih 10. 000 evra? Toliko košta sajt? Sajt nema nikakav sistem i bazu podataka iza sebe, već je iskorišćen neki templejt, koji ili je besplatan ili je 60 evra, pa je prepravljen.

Realno, njima trima je trebalo maksimalno 15 radnih dana sa sve putovanjima da sve završe. Ispade jedan njihov radni dan 10 000 /15 = 667 evra, tj. preko 200 evra po osobi.

Ova Popovićeva je na FPN bila poznata po tome koliko je "bistra" tako da uopšte ne čudi da je čitav sajt vrlo sirotinjski i izrađen po principu '' kako mala Anica Marijica zamišlja''.

Tema totalno promašena uzimajući u obzir fotografije. Bilo bi lepo videti i druge projekte čisto da se oformi neko objektivnije mišljenje. Neverovatno je da je omladina toliko netalentovana i da je ''ovo'' odnelo prevagu na konkursu. A pored svega slike su potpuno diletantski urađene, najgori student na umetničkoj akademiji bi uradio hiljadu puta bolje slike.

Bilo bi jako zanimljivo videti koliko su uopšte ozbiljnih projekata Popovićka i ostale spodobe u životu realizovale i koliko godina i kakvog iskustva imaju pa su se našle pozvanim da prosipaju pamet uokolo. Što se tiče same beogradske preduzetničke radnje Destination office ustanovili smo da je samo skaredno ime zapravo kompletan plagijat pošto u Nemačkoj postoji veoma ugledna firma The Destination Office sa višegodišnjim iskustvom (http://www.destination-office.de) sa sedištem u Bohumu na adresi Trakehner Straße 3, 44879 Bochum koja će sigurno biti veoma oduševljena kada bude obaveštena o skarednom plagijatu beogradsko - pančevačkog dueta umišljenih šmizli!

Da nije velika mudrost napraviti sajt poput sajta Lajfstajl Srbija http://lifestyle.serbia.travel, koji su za „promociju turizma" kreirale tri umišljene šindivile - Ana Marija Popović, Jelena Karakaš i Slava Mićić - i za to iz budžeta dobile čak 1,25 miliona dinara, pokazali su blogeri koji su za samo sedam i po sati rada, kao od šale, napravili gotovo identičan sajt Lajfstajl Belgrejd http://lifestyle.belgraderaw.com, da bi pokazali da je templejt, odnosno model po kojem je pravljen sajt Lajfstajl Srbija veoma lako dostupan i košta svega 45 dolara. Iz revolta što su devojke dobile čak 11.000 evra za nešto što košta mnogo jeftinije, napravili su vizuelno identičan sajt, ali su ubacili slike koje prikazuju Beograd „u pravom svetlu".

Tamo se mogu videti fotografije na kojima ljudi prose po ulicama, guraju se u gradskom prevozu, leže pijani po bedemima i bacaju smeće po ulicama. Iako se možda nekome ne sviđa da nas ovako predstave svetu, autori sajta su pre svega želeli da pokažu da se sajt može napraviti za malo novca i da ništa ne može da opravda drpažu prevejanih hohštaplerki pošto je više nego jasno da ovakva sprdnja od sajta sa sve slikama ne košta više od 100 evra ali su zato najviše koštali sva pića, večere i hektolitri kafe koje su popile i proždrale po tim njihovim ekskurzijama, po Kopaonicima, Zlatiborima, splavovima itd.

Naravno pošto nečiji stepen samohvalisanja najčešće preraste u stepen egzibicionizma, ni najmanje ne čudi da su vlasnice skaredne preduzetničke radnje Destination office postale i pravi egzibicionisti na internetu sveprisutni na mahom bizarnim društvenim mrežama gde prosipaju pamet svima, savetuju, kritikuju, govore o muzeologiji, politici , Kosovu , sve u svemu da čovek istovremeno dobije tešku glavobolju i dijareju od raznoraznih mudrosranja! O stepenu umišljenosti samoproglašene konsultantkinje Ane Marije Popović najbolje govore sve internet pojave njene malenkosti...

Najtragičnije u svemu ovome je činjenica da je Tina Kaplani samu sebe uvrstila na sajt www. academia.edu, i to sa potpuno praznim profilom, bez linka za bilo kakav objavljeni članak i to iz prostog razloga jer ih uopšte ni nema! Ali iako nije odradila pripravnički ni volonterski staž u bilo kojem našem muzeju, niti je ikada položila stručni ispit I dobila neko od muzejskih zvanja predviđenih za kandidate sa visokom stručnom spremom (kustos, konzervator, restaurator) to nije bila ni najmanja prepreka da se baci u muzeološke vode jer je za to stručnost stekla posetama muzejima i kao totalni diletant počela da se petlja u stvari o kojima pojma nema, baš kao i njena kompanjonka Ana Marija Popović.

Na žalost samo kod nas je moguće da dve ovako bizarne i umišljene šmizle i samoproglašene stručnjakinje ne znaju ni same za šta, najpre ukradu ime kompanije iz Nemačke, potom registruju preduzetničku radnju u istom rangu sa šloserskom, molerskom, tišlerskom, šusterskom, bombondžijskom i klozetarskom, da je nakon toga proglase za nekakvu agenciju sa jednim jedinim zaposlenim koji zajedno sa suvlasnicom gospojicom Popović ide unaokolo i prodaje svoje mudroserije.

Doduše, ako se zna da je gospojica Kaplani istaknut član kluba obožavatelja najvećih muzejskih štetočina u istoriji Srbije poput dr Tatjane Cvjetičanin , smenjene direktorke Narodnog muzeja u Beogradu; mr Lidije Milašinović , na žalost aktuelne direktorke ostataka Kikindskog muzeja, koju nakon raspada DS-a nijedna stranka nije htela da primi, i neizostavne Tijane Bugarski ex Palkovljević ex Dacić, na žalost aktuelne direktorke Galerije Matice Srpske, onda ni najmanje ne čudi da se muzeologijom neometano bakću totalni autodidakti i samoproglašene stručnjakinje i konsultantkinje za, pitaj boga šta, poput gospojica Kaplani i Popović!

Međutim, sve ovo ni najmanje ne čudi jer je čitava situacija i pojava ovakvog hohštapleraja zapravo rezultat totalnog urušavanja svih normalnih kriterijuma i totalnog odsustva profesionalnog morala na svim nivoima kao i rezultat činjenice da neke persone po svaku cenu hoće da budu mudraci jer očito ne koriste dovoljno madrac!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane