Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena cast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (38)

Crna slika javnih beležnika

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno obicnih gradana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veci broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuca uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlucivanju. Na žalost, najveci broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujuci zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom coveku iz partija na vlasti, poštenom gradaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i ucine nesposobnim za život. I to sve cine nekažnjeno, za svoj rad primaju najvece plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosude potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuce klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski ocistiti od korupcije, nepotizma, nestrucnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selakovic. O tome piše naš urednik Milan Glamocanin, nekadašnji nacelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamocanin

Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala podneta je 22. oktobra krivicna prijava, koju je sastavila grupa beogradskih advokata. U njoj se ministar pravde Nikolica Selakovic, državni sekretar Biljana Pavlovic i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Đurdevic sumnjice da su kao organizovana kriminalna grupa izvršili više teških krivicnih dela. Kako saznajemo, prijavljuje odbacio jedan od zamenika tužioca Radisavljevica!

U prijavi se navodi da je: "pocetkom avgusta meseca 2014. godine, Nikola Selakovic na predlog komisije, ciji su clanovi Dejan Đurdevic i Biljana Pavlovic, izvršio izbor 93 notara za podrucje cele Srbije, od toga 43 za podrucje Grada Beograda. Navedeni izbor je izvršen za vreme godišnjih odmora , da bi isti prošao sa što manje pažnje javnosti.

Nakon položene zakletve pred ministrom pravde, Nikola Selakovic je javno izjavio da treba pristupiti formiranju Javnobeležnicke komore, ucestvovao je u stvaranju iste, zatim u izboru predsednika i drugih organa komore, što je javna tajna, obzirom da su svi izabrani clanovi organa Javnobeležnicke komore pre izbora bili pozvani u Ministarstvo pravde, gde su im podeljene funkcije.

DOKAZ: Saslušanje Đukanovic Miodraga, predsednika Komore, kao i svih clanova Izvršnog obora, Nadzornog odbora, Disciplinske komisije i Disciplinskog tužioca.

Izbor i formiranje komore u režiji sva tri prijavljena je nezakonit, jer je za formiranje Javnobeležnicke komore bilo potrebno da se izvrši izbor 100 javnih beležnika, a po Zakonu o javnom beležništvu i drugim podzakonskim aktima. Svim izabranim javnim beležnicima je doneto rešenje o izboru, sa nalogom da su dužni da pocnu sa radom l. septembra, a da prethodno od strane Ministarstva pravde nije oformljena komisija koja bi utvrdila ispunjenost uslova za rad kako u pogledu prostora, tako i u pogledu opreme, što je zakonska obaveza.

Na sastanku sa javnim beležnicima ministar Selakovic je izjavio da je najvažnije da se pocne sa radom, a da ce se kasnije u hodu uraditi ono što je naravno bilo potrebno uraditi pre pocetka rada. Nijedan od notara, opet na nagovor prijavljenih nije zakljucio Ugovor o osiguranju, što je takode bio jedan od uslova za pocetak rada.

Sedam izabranih notara, ukljucujuci i predsednika Komore Miodraga Đukanovica nije imalo položen ispit u momentu raspisivanja konkursa, vec su ispit položili 18 dana nakon raspisivanja konkursa. Konkurs je raspisan 5. juna 2014.godine, a oni su položili ispit 23. juna 2014. To su: Miodrag Đukanovic, Ana Petrovic, Srbislav Cvejic, Aleksandra Beškic, Iva Sekulic Graovac, Jovanka Jovanovic i Saša Boškovic.

DOKAZ: Uvid u sajt Ministarstva pravde

Ispit za notara "preko veze", košta 50.000 evra!

Najmanje 10 izabranih notara je palo na popravni iz usmenog dela ispita, a medu njima cak i prva na listi medu hiljadu prijavljenih kandidata, Ivana Grabež. Pored nje to su: Miodrag Glišic, Jasna Bojadžijevska, Dejan Radulovic, Danka Caric, Savo Mickovic, Dragana Smiljevic, Slavica Jovanovic. Navedena lica su bodovana kao da su položili ceo ispit u roku. Samo Danka Caric nije polagala ispit pred Komisijom ciji su clanovi bili Dejan Đurdevic i Biljana Pavlovic. Sva navedena lica su položili ispit tako što su im pitanja sa rešenjima za pismeni deo ispita unapred data. Svi ti kandidati su dobili maksimalne ocene iz pismenog dela ispita .

Da bi prikrili ocene kandidata na pismenom delu ispita (izuzetno visoke ocene), kao i ocene istih kandidata na usmenom delu ispita (niske ocene), Dejan Đurdevic je naredio da se ocene kandidata na sajtu ministarstva uopšte ne objavljuju. S druge strane, ocene stare komisije su objavljivane na sajtu Ministarstva pravde dok je ta komisija bila nadležna za polaganje. To se odnosi na 2012.godinu. U 2013. i 2014, godini, kada je pocela prodaja ispita od strane prijavljenih, ocene na sajtu Ministarstva pravde se ne objavljuju.

DOKAZ: Uvid u sajt Ministarstva pravde

Uporedivanje objavljenih rezultata po rokovima, kada su kandidati položili pismeni i usmeni deo ispita. Na usmenom (popravnom delu ispita), svi kandidati su dobili minimalne ocene , ali kako se ukupna ocena racuna kao zbir ocena sa pismenog i usmenog dela ispita, podeljeno sa dva, dobijala se prosecna ocena, i to vrlo visoka (preko 8). Cena za tako sreden ispit ukljucujuci i izbor kasnije za notara je bila 50.000 evra i taj novac su medu sobom podelili prijavljeni.

I drugim kandidatima koji nisu pali na popravni, takode su data ispitna pitanje za rešenje pismenog dela ispita.To su: Branislava Cubrilovic, Zoran Nedin, Nadežda Todorovic, Natalija Adžic, Đorde Sibinovic, Zorica Maricevic, Goran Andric, Slavoljubka Pavlovic, Slobodanka Rodic, Vladan Radikic, Leia Milanovic-Radojcic i dr. Sva navedena lica su izabrani za notare. Iako je prošlo dva meseca od formiranja Javnobeležnicke komore, ne vrši se izbor novih notara izmedu lica koji imaju položen javnobeležnicki ispit, (ali ne na koruptivan nacin).

Postavlja se pitanje, zbog cega se ne imenuju novi notari, i to na osnovu konkursa koji bi po Zakonu sada trebalo da raspiše Komora. Odgovor je jasan. Prijavljeni nisu zadovoljni kandidatima koje bi inace mogli da izaberu (jer ovi nece da daju novac), zbog cega je u oktobru 2014. odreden novi rok za polaganje javnobeležnickog ispita. Nikada se u proteklih 14 rokova, za poslednje 2,5 godine nije desilo da pismeni deo ispita položi 48 kandidata. Svi kandidati iz Beograda koji su položili sa visokim ocenama u oktobarskom ispitnom roku 2014. godine takode su platili po 50. 000 evra da polože ispit i za kasniji izbor za javne beležnike.

Videce se da tek kad polože oni kandidati od kojih su prijavljeni uzeli novac, da ce oni biti izabrani za nove javne beležnike, a to su upravo ovi koji polažu sada u oktobru i novembru 2014. Pored njih ce za notare biti imenovani Blagojevic Ljiljana, do februara pomocnik ministra pravde, Carevic Dejan, bivši šef kabineta Selakovica, Stevovic Milan , direktor uprave za izvršenje krivicnih sankcija, Kuburovic Nela, bivši pomocnik u ministarstvu, kao i privatni izvršitelji: Rajcevic Veljko, Dragovic Mihajlo, Stojkov Dragana, Rankovic Isidora, Mladenovic Ivan, Nikolic Aleksandar i dr.

Ministar pravde je inace imenovane upozorio da u prvom krugu nije dobro da budu izabrani, jer je pažnja javnosti povecana. Inace, od navedenih privatnih izvršitelja novac je uzet pred prvi junski izbor, ali, kada su clanovi komisije dobili obaveštenje da je ta cinjenica mnogima poznata, privatni izvršitelji u tom prvom roku nisu izabrani, vec je njihov izbor odložen za kasnije.

Smisao podnošenja ove krivicne prijave je u tome da se spreci bogacenje najviših državnih funkcionera, prilikom uvodenja jednog veoma korisnog instituta koji treba da doprinese pravnoj sigurnosti gradana, kao i da se kazne prijavljeni koji su to ucinili.

Dejan Đurdevic i Biljana Pavlovic su bili clanovi komisije koja je ispitivala kandidate na javnobeležnickom ispitu, a u isto vreme, clanovi komisije koji su predložili Nikoli Selakovicu spisak kandidata za izbor javnih beležnika, a ovaj to u potpunosti prihvatio. Tako su njih dvoje bili clanovi ispitne komisije , a i clanovi izborne komisije, što je ocigledan sukob interesa. Zašto su tako postupili ? Razlog je jednostavan, da bi imali kontrolu izbora kandidata, što je, kako je vec navedeno, njima donelo ogroman novac. Inace, ministar pravde je u celini prihvatio mišljenje Komisije koju je on imenovao, kako u pogledu imena svih 94 imenovana notara, (radi ukupno 93 notara), tako i u pogledu mesta gde notari zasnivaju svoju nadležnost.Inace, Komisija je izvršila bodovanje tako što je ocenu na ispitu pomnožila sa 10, na to dodala staž kandidata i to 1 bod za svaku godinu staža, ali najviše 20 bodova, i na sve to dodala bodove po osnovu svog "utiska o kandidatima." Komisija je u potpunosti promenila zakonske uslove za izbor notara i kako je i sama navela u svom pismu ministru pravde nije primenila 3 od 4 kriterijuma propisana cl. 29 stav 4 Zakona o javnom beležništvu za izbor notara.

Opšti utisak-katastrofa

Navedena Komisija je umesto 4 kriterijuma iz Zakona primenila samo 1, i to uspeh na javnobeležnickom ispitu. I umesto druga tri kriterijuma Komisija je uvela jedan svoj novi- nepostojeci kriterijum: Opšti utisak komisije o kandidatima!

Na osnovu tog izmišljenog kriterijuma-opšti utisak clanova komisije, koji je nosio do 15 bodova, 12 kandidata koji su konkurisali samo za Beograd je dobilo 0 bodova, a 1 ili 2 boda je dobilo 18 kandidata. I to bez ikakvog obrazloženja.

Postavlja se opravdano pitanje, kako je logicki moguce da neko po osnovu dva propisana zakonska kriterijuma -vrsta pravnih poslova na kojima je kandidat radio i rezultati rada koje je kandidat postigao, dobije na osnovu utiska komisije 0 poena. Kako su više od polovine navedenih lica koji su dobili 0-2 boda advokati sa 15 i više godina staža, proizlazi da se ta lica uopšte nisu bavila advokaturom i da nemaju nikakve rezultate. A pritom komisija ne daje nikakvo obrazloženje za takav svoj stav.

Kako je to Komisija uspela da oformi svoje mišljenje o pojedinim kandidatima je takode sporno. Naime, Komisija je obavljala intervju sa svakim kandidatom, tako što je na primer, dana 16.07.2014. obavila intervju sa 25 kandidata za dva sata. Dana 17.07.2014., takode je obavila intervju sa 17 kandidata za dva sata, a 18.07.2014.je obavila intervju za 2 sata sa 26 kandidata, a 19.07.2014. intervju sa 31 kandidatomtakode za 2 sata. Kandidati su inace pozivani preko sajta Ministarstva pravde, sa koga su uzeti ovi podaci, a koji se dostavljaju u prilogu.

Iz navedenih podataka se vidi, da je po kandidatu za intervju ostavljeno po dva minuta, u koje vreme treba uracunati i vreme ulaska, upoznavanja sa Komisijom, potpisivanja izjava o saglasnosti za objavljivanje intervjua koji su snimani, zatim izlazak , kurtoazno pozdravljanje itd. Bilo je kandidata koji su o svom radu govorili samo pola minuta, a zatim su bili prekinuti uz zahvalnost što su došli i td. Kakve to veštine poseduje Komisija kada je u stanju da za 1 minut ili 2, stvori utisak o kandidatima, pitanje je koje ostaje bez odgovora.

DOKAZ: Pozivi kandidatima za razgovor objavljeni na sajtu Ministarstva pravde. Nelogicnosti i zloupotrebe koje su pratile ovaj izbor su navedene, ali nije na odmet navesti i sledece. Od 12 imenovanih notara za teritoriju Prvog osnovnog suda u Beogradu, opštine Stari grad, Savski venac, Palilula, Vracar i Zvezdara, njih 10 je položilo ispit mesec dana pre raspisivanja konkursa ili posle raspisivanja konkursa. Ili drugi primer, Ana Petrovic, koja je pala na popravni, dobila je na znanje najvecu ocenu od svih kandidata koji su uopšte polagali. Imenovana je dobila ocenu 9,1 , a pala je na popravni. Pritom se njeno znanje uporeduje sa znanjem svih kandidata koji su izašli na ispit, a bilo ih je oko 1000. Znaci, najbolje zna onaj ko pada na popravni. Zaista za Riplija.

DOKAZ: Tabela-spisak izabranih notara

Svi kandidati koji su polagali pred starom komisijom, koja je bila sastavljena od 5 profesora pravnog fakulteta i sudijom Marijom Draškic, su dobili ocene izmedu 6 i 7 . A kako se ocena množila sa 10 dobijali su broj bodova po osnovu znanja izmedu 60 i 70. Kasnije, kada je komisija promenjena i kada je pocela da ispituje Biljana Pavlovic, koja inace nije ni kompetentna da ispituje jer je bila zaposlena u Preduzecu "Banat šped", Hitnoj pomoci u Pancevu, koji poslovi nemaju nikakve veze sa notarstvom. I kada je proradila kombinacija 50.000 evra za dobijanje testova i izbor notara, ocene pred novom komisijom u kojoj nema profesora Pravnog fakulteta se krecu od 8 do 9, odnosno od 80 do 90 poena. Tako su svi kandidati koji nisu dali novac eliminisani. Pred starom komisijom (sastavljenom od profesora Pravnog fakulteta i sudijom Ustavnog suda Marijom Draškic) u majskom, septembarskom i novembarskom roku 2012. od 600 kandidata koji su izašli položilo je 55 , odnosno manje od 10 %. Sada, u oktobru 2014.više od pola kandidata je položilo pismeni deo ispita i to mnogi sa vrlo visokom ocenom kakvu niko od 600 kandidata pred starom komisijom nije dobio.

DOKAZ: Zatražiti od Ministarstva pravde ocene na pismenom i usmenom delu ispita za kandidate u oktobarskom roku 2014. godine Zatražiti za izabrane notare u junskom roku ocene iz pismenog i usmenog dela ispita

Dalje nezakonitosti u radu ministra pravde i komisije su sledece: Kako notari po Zakonu o javnom beležništvu imaju ekskluzivno pravo da u tridesetak opština sastavljaju i overavaju Ugovor o prometu nepokretnosti, gradani Srbije su dovedeni u neravnopravan položaj. Naime, u Beogradu i u još 15 opština u Srbiji za promet nepokretnosti nadležni su notari. I to iskljucivo oni. Sud u Beogradu za promet nepokretnosti nema nikakve kompetencije, ali za ostalih 100 opština u Srbiji gde notari nisu izabrani i dalje je nadležan iskljucivo sud za promet nepokretnosti. Zaista neverovatno.

U Beogradu je sud iskljucen iz prometa nepokretnosti, a u Kladovu, Negotinu, Užicu, Kikindi, Vrbasu i drugih 100 opština u Srbiji je za isti posao nadležan iskljucivo sud. Umesto da uvodenjem notarstva doprinese pravnoj sigurnosti gradana, prijavljeni su za sebe napravili biznis, jer su uzeli velike pare, a s druge strane, pravni promet nepokretnosti u državi je blokiran. Od 2010. godine, pa do uvodenja notarstva sudovi su bili umreženi sa katastrom nepokretnosti i postignuta je velika pravna sigurnost u tim poslovima.

Notari nisu umreženi sa katastrom, ne znaju posao koji treba da znaju, jer nisu te poslove ni radili i pravna sigurnost je daleko manja nego kad su posao i overe radili sudovi, a u njima cinovnici na šalteru sa srednjom strucnom spremom.

Uostalom, notarstvo u potpunosti i nije uvedeno od strane 93 izabrana notara, oni rade samo posao vezan za promet nepokretnosti jer su tu najvece pare. Ostale poslove i dalje radi sud cak i u opštinama gde su notari izabrani. Postavlja se pitanje, zašto su onda uopšte uvedeni u pravni sistem kad ne rade poslove koje bi inace morali da rade po Zakonu o javnom beležništvu. Ovakav izbor i pravne posledice takvog izbora notara proizvod su želje da se uzme novac na brzinu, pohlepe i bahatosti prijavljenih i njihovog uverenja da je 8.500 advokata nesposobno da im se suprotstavi.

Inace, kandidati koji su položili mesec dana pre konkursa za izbor notara ili posle objavljenog konkursa nisu imali nikakvu prakticnu obuku. S druge strane, kandidati koji su položili u maju 2012. su za dve godine do objavljenog konkursa završili više od 10 seminara, radionica sa notarima iz Nemacke, Francuske, Madarske, Bosne i dr. i obuceni su za taj posao. Od ovog izbora notara jedinu korist su imali prijavljeni, a štetu ce imati cela država.

A 1.

Brat Nikole Selakovica pred licem americke pravde

Sudija Okružnog suda Sjedinjenih Država u Južnom okrugu države Florida, Džejms I. Kon, doneo je prošlog 18. septembra presudu na osnovu prijave svetski poznate korporacije Adobi (Adobe), tužilac, protiv dvojice partnera i nekoliko njihovih kompanija, Stivena Blekburna (Steven Blackburn) i Dragana Davida Selakovica, brata Nikole Selakovic, ministra pravde Srbije.

Presuda je obrazložena na 25 stranica i njom se preliminarno zabranjuje dvojici optuženih da se bave poslom kojim su se bavili, a to je prodaja piratskog softvera, distribucija i prodaja kompjuterskih aplikacija svetski poznate kompanije Adobe, za šta nisu imali ni licencu, ni dozvolu, a ni saglasnost. Odlukom suda takode im je zabranjeno da pristupe svojim kancelarijama i da unište bilo šta u njima.

Pre nego što je Okružni sud doneo presudu, javnosti je saopšteno da je sud dva dana razmatrao stavove tužilaca i branitelja i zakljucio da bi kompanija Adobe mogla, na sudenju koji sledi, da dokaže da su proizvodi njihovo vlasništvo i da su Blekburn i Selakovic kršili mnogobrojne zakone prodajuci tudu svojinu. Istovremeno je, tokom dva dana iznošenja dokaza, sudija procenio da je svedocenje koju je izneo Blekburn neubedljivo. Blekburn je „odgovarao sumnjivim objašnjenjima". U toj podužoj presudi stoji da je Dragan David Selakovic direktno ucestvovao u spomenutim kriminalnim poslovima. Nakon što je sudija procenio da je kompanija Adobe, izmedu ostalog, vlasnik softvera, marke, autorskih intelektualnih prava, doneo je „preliminarnu zabranu" poslovnog delovanja optuženih partner u sferi kojom su se bavili.

Sud je zabranio Selakovicu i Blekburnu, njihovim zaposlenim, njihovim agentima, advokatima i „bilo kojoj licnosti, firmi, korporaciji" da se udružuju u bilo kom obliku zajednickog delovanja. Potom sledi poduža specifikacija šta im sve sud zabranjuje, a izmedu ostalog i da upale svoje kompjutere ili pokušaju da unište potencijalni dokazni materijal. "Upotreba kompjutera" podrazumeva bilo koji elektronski uredaj, od fleš memorije do servera. Presuda nareduje da se „ilegalni" materijal zapleni. Takode je odredeno da optuženi polože kauciju od 100.000 americkih dolara. Sudija je takode zabeležio da ova „preliminarna zabrana" nije povezana sa sudenjem koji ce tek da usledi na sudu u državi Kolorado.

Ovaj proces održan je u Okružnom sudu u gradu Fort Lauderdejlu, u srezu Brovard. Sledi sudenje: država Kolorado protiv Selakovica i Blekburna. Zaprecena kazna za ovo delo nija manja od 15 godina strogog zatvora.

A 1.

Lud, zbunjen, normalan...

Viši sud u Beogradu je nanovo, po šesti(!) put odbio zahtev za ponavljanje postupka u slucaju "Bris Taton". Da li je ikom normalnom jasno šta se dogada u ovom lakrdijaškom postupku! Ko je ovde lud, ko zbunjen a ko normalan,ako uopšte ima više takvih...Pokušavamo sami sebi da razjasnimo smisao i svrhu ovakvog cirkuzantskog i lakrdijaškog postupka,ali ne uspevamo. Znamo da je sve režija i konstrukcija od prvog momenta, medutim ne možemo verovati da to i dan danas traje,posle pet godina, vredajuci zdrav razum, svakoga ko je i malo upucen u ovaj postupak! Kako ih nije sramota, od sebe, svojih najbližih poznanika, prijatelja i kolega?! Da li uopšte postoji stid, kao moguce stanje njihovog mentalnog sklopa ili je to drskošcu i nadmenošcu izbaceno, kao bespotrebna i nepoželjna opcija! Danas, piše kako tužioci i sudije trpe pritisak izvršne vlasti...ko u ovoj državi ustvari sudi i presuduje...Politika, mediji javno mnjenje ili sud.

Postoji li, zaista, nezavisno pravosude ili je to fikcija? Svi štite svoje mukotrpno stecene položaje...Prevelika je cena danas biti savestan i baviti se istinom i pravdom...I koga to uopšte više zanima?! Istina je ono što oni presude,a pravde i tako nema! Dokazi...Koga briga za dokaze...Presuda je merodavna i najbitnija!

Ubica se može „postati" i ako nema dokaza,cak ni samog ubistva,samo ako se to presudom i režijom opredeli! Mi to jako dobro znamo, naravno i oni koji su nam to „servirali"! Ko je odgovoran što se tako montiran slucaj danas koristi kao argument neprijatelja ove države,za prozivku iste kao „Kancera u Evropi"! Ko? Ne nanosimo li tim lažima iz „slucaja Taton" neprocenjivu štetu sami sebi i svojoj državi! Kome je to u interesu i zašto se takve laži i dalje održavaju u" životu"?

Dokle da „pljujemo"sami sebe. Nije li previše i ono što trpimo od drugih? Ne, nisu ovde više bitna naša deca. Bitno je znamo li šta želimo i hocemo li pravnu državu ili ne! I ne samo pravnu! Gospodo sudije, iz Višeg i Apelacionog suda, Vašim sujetnim i „pravnim" nadmudrivanjem urušavate naše porodice i naše živote, a to Vam svakako nije u opisu posla, niti je u bilo kojoj od položenih zakletvi! Zašto nam to onda cinite...Šta Vas prisiljava na to? Savest sigurno, ne! Zaštitite urušeno dostojanstvo i preuzmite odgovornost, kako Vam zakletva nalaže! Oduprite se svemu što Vas udaljava sa puta, casti, poštenja i dostojnosti. Završite sa ovom dirigovanom lakrdijom i omogucite novi postupak koji ce se bazirati na istini i dokazima, a ne konstrukcijama i lažima kao do sad! Ne dozvolite da laži opstanu...Na Vašu sramotu!

Udruženje roditelja osudenih, "Hocemo Istinu"

21. oktobra 2014.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane