Natrag

Zrenjanin

Srednji Banat ima ljude koji vracaju nadu u suživot odgovornih

Snagom duha, protiv sile i nepravde

Lokalna vlast u Zrenjaninu, u vlasništvu nekolicine ovdašnjih vecitih likova iz SNS-a i SPS-a koji su "upregli" par stotina uhlebljenih duša, sami sebi cestitaju na sadomazohizmu sugradana. Zrenjaninci se nacinom životinjarenja poslednjih meseci, godina i decenija rugaju gradu kojem oduzimaju pamet i moc, ali ovo i ovakvo ludilo apsolutne neizvesnosti i nesigurnosti, ne može trajati doveka. Umesto uobicajenog iznošenja "prljavog veša" VIP funkcionera, od sugradana odrodenih ljudi, srednji Banat zaslužuje da se pomenu mali-veliki dobri, pošteni, skromni i neiskvareni ljudi. Ponajviše ih ima u, do juce nosiocu razvoja, danas rasturenom srednjem sloju društva. Gde nesta srednja klasa, ponos i dika grada, jedini zaštitnik Zrenjanina? Na braniku je premalo javnih ljudi, caruje kukavicluk, roditelj okrutnosti i primitivnosti koju tako obilno emituje nazadnjaštvo.

Zoltan Horvat

Zrenjanin danas nema savet staraca i mudraca, odviše ih je na grobljima, al' ima skromne ljude kojima je najmanje do javne hvale. Zrenjanin se ponosi Uglješom Šajtincem, piscem, književnikom, dramaturgom, od nedavno nosiocem prestižne euro književne nagrade. Misli, a još više britke reci, uvek su mu pri ruci i ponosi se pedigreom Zrenjaninca. Da bi mogao pisati, jasno pokazujuci covekoljublje, druži se sa obicnim svetom. Družio se i sa hrabrim i uspešnim braniocima jezera u centru grada od najavljene pošasti - splava. Jedan od autoritativnih saboraca na jezeru bio je i Cane Partibrejkers Kostic, buntovnik s razlogom, Zrenjaninac do jaja. Do Beograda, do svojih pajtosa rok muzikanata putuje, kao sav normalan svet, autobusom. Bez poziva stiže na zrenjaninska "bojišta" malog coveka protiv naopakog i nakaradnog sistema, šaljuci jasan i cist refren: strah i kukavicluk kaljaju obraz.

Zrenjanin ima i Draganu Glušac, doktora nauka, prodekana nastave na Pedagoško-tehnickom fakultetu. Skromna ali odlucna dama je vrhunski radnik, timski zahvalan saigrac, organizator medunarodnih konferencija, nepresušni inovator komunikacionih tehnologija i strategija razvoja.

Olivera Lisica, nacelnik odeljenja društvenih delatnosti gradske uprave, pravo je osveženje za uštogljenu gradsku birokratiju. Nacin na koji (u hronicnoj besparici) spaja ljude u obavljanju najtežeg posla, timskog rada i povratka dostojanstva profesije akademskog gradanina, služi na cast ovoj dami cija energija iz petooktobarskih vremena još uvek traje. Alfa i omega gradske uprave, Zlatinka Jeftic, najpedantniji je i najodgovorniji radnik Gradske kuce. Za mnoge njene kolege, sat vremena duža priprema obilja materijala je nepotrebna, ali se pokazuje kao neophodna u savladavanju posla.

Milan Bojanic - Riza, zvanicno je najbolji prosvetni savetnik u Srbiji. Talenat poverljivog edukativca kolegama i deci obavlja u tišini, bujici šunda po školama suprotstavlja se prepoznatljivom recenicom: odrasli se teško mogu promeniti, ali popraviti se, obavezujuci je zadatak prema deci. Goran Petkovic, direktor zrenjaninskog Doma ucenika "Angelina Kojic", dugogodišnji je sinonim uspešnog funkcionisanja i rasta ove ustanove.

Uprkos poslednjim ucestalim i ružnim prozivkama sitnih duša o navodnom neracionalnom poslovanju, zrenjaninski Dom ucenika je ubedljivo najjaca ustanova ovog tipa u Srbiji. Superodgovornost prema deci koju deli sa kolegama svesnih timskog uspešnog rada, daleko se cuje, pa ne cude najnoviji inspekcijski nalazi svih mogucih kontrola: zrenjaninski dom ucenika je, bez mrlje, zdrav kolektiv. Napreduje iz dana u dan, iz ustanove je izbaceno politikanstvo što, ispostavlja se, najviše "žulja" sve one koji bi došli glave uspešnom rukovodiocu, rastu kapaciteti, ucenici poštuju strog i pošten odnos prema njima, uz veliki blagoslov roditelja.

Jedan od vršilaca plana odbrane i bezbednosti grada Zrenjanina, Milenko Cukucan, bivši je nacelnik ove službe. Da ironija bude najveca, skrajnut je, bolje reci degradiran zbog, ružna praksa je to u Zrenjaninu, kontinuiteta uspešnog rada dokazano uspešnih. Danas umesto njega šefuju zalutali politikanski kadrovici, ali se zna kome se iskljucivo obracaju nadležne inspekcije iz Ministarstva odbrane. Iskljucivo i samo odgovornom Milenku, skromnom gospodinu, usput i autoritativnom predsedniku FK Gradnulica, clanu ovdašnje beton lige. Milenka, poput mnogih drugih dokazanih ali skrajnutih strucnjaka, boli nepravda, ali vrhunski profesionalac šalje jasnu poruku: sistem nereda slabih i nedoraslih može se i mora leciti redom, radom, disciplinom i cašcu Zrenjaninca.

Zoltanu Babi, vrhunski skromnom zrenjaninskom autoru kratke pisane forme, retko ko sme da prizna da je bard ovdašnje književnosti. Draško Redžep tu nema dilemu, duboko poštuje ovdašnjeg "ispiraca zlatne književne groznice". Aleksandar Bjelogrlic, vrhnovinar, prevodilac i esejista, kaže tim povodom: „...Kratka forma Zoltana Babe je dnevnik citanja, obavezujuce štivo povratka raskošnoj razigranosti, u dnevno-tekucoj ispraznosti, zagubljene zrenjaninske umetnosti...".

U povratak duhu nekadašnjem zlatnom Zrenjaninu, "udenula" se i postavljena lica od strane aktuelne politike. Igor Dostanic, direktor Savremene galerije je kadar SNS-a, ali pripada retkoj plemenitoj sorti mladih ozbiljnih ljudi. Mladi autenticni menadžer Zrenjanina je strog, pošten prema saradnicima, retka iskakanja i slabosti inace vrhunskih saradnika rešava razgovorom, afirmacija domaceg zrenjaniskog umetnika je prioritet, kreativnost uz zadovoljstvo odradenim je osnovni pokretac zaposlenih, mahom autoritativnih dama... Sredo Paic, menadžer marketinga Kulturnog centra je veteran ozbiljnog i odgovornog odnosa prema retkim poklonicima kulture. "Stari vuk" javne scene Zrenjanina, zbog britke javne reci neomiljen kod ljudi koji su neomiljeni kod ogromne vecine sugradana, zna posao i znalacki ga obavlja. Aleksandar Starcevic, direktor JKP Grejanje je covek kojem se, kao retko kojem inokosnom, veruje. Nakon dugog niza poražavajucih poslovnih godina, u tandemu sa kolegom Ilijom Svilarom, doprineo je da žiro racun firme bude u plusu, da rekonstrukcija glavnog toplovoda ove godine bude uspešno odradena. Zaposleni odgovorno rade i za to uredno primaju solidne plate...Eto razloga za zakljucak da i nazadnjaci u Zrenjaninu mogu "nešto i da ubodu".

Miodrag Grubacki, respektabilni clan službe protokola grada Zrenjanina je, "Katica za sve". Fotografiše, piše, štampa, beleži, umnožava, autoriše, lektoriše...Službeni sajt grada, njegovo autorsko delo, jedan je od najpreglednijih u Srbiji. Za preobiman posao koji obavlja, naravno, nagr(a)den je bogovskim minimalcem od plate. Trpiš, cutiš...i brzine menjaš, geslo je ovog skromnog Zrenjaninca bez cijeg prisustva se ne može zamisliti ni jedan jedini ovdašnji važniji dogadaj.

Milivoje Batinica, izmislitelj prvoligaškog malog fudbala u Zrenjaninu pod firmom SAS, kao nekadašnji clan legendarne sarajevske raje, emituje direktan prenos ovdašnjim starosedeocima, kako se voli grad u kojem se živi. Covek - bomba, neuništive energije, otac cetvoro dece, sa štapom i kanapom, gotovo bez kinte, okuplja talentovane oko sebe u mukotrpnom povratku šmekerskog imidža nekadašnjeg grada fudbala. Zlatana Ankic, clan gradskog veca zadužena za razvoj sporta i sportista Zrenjanina, bivši vrhunski sportista, samohrana majka dvoje dece, visoko poštuje domete temperamentnih i borbenih ljudi poput Batinice, ali još uvek lebdi pitanje, kako se ratosiljati vecitih sportskih funkcionera - teških duduka, kojima sport i mladi služe u privatne svrhe.

U duhu, amo-tamo po srednjem Banatu, i opština Nova Crnja ima svoje dobre ljude.

Mile Todorov - Štuka, direktor JP "8. AVGUST" u Srpskoj Crnji je u javnosti eksponiran kao veciti socijalista, ali je umesto birokratske fotelje u opštinskoj zgradi izabrao direktno suocavanje sa haosom male firme. Za samo osam meseci "direktnog mešanja u sopstveni posao", višemilionska dugovanja su svedena na trecinu, solidarnost i radna disciplina zaposlenih su u porastu, plate ne kasne, redovne su...Ima nade i za male banatske nomade, pa ne cudi njegova pomalo otkacena ideja da se uz legendarne Liparske veceri posvecene liku i delu velikog umetnika i boema Đure Jakšica, pokrene i ŠVORC festival. Radojevo, selo "bogu iza leda", najavljeno je kao domacin, a svi preduslovi su vec ispunjeni: stanovnik srednjeg Banata je golja, u Žitnici Evrope nema ni za 'leba, dibidus je švorc.

Zrenjaninska švorc varijanta, sem praznih novcanika i frižidera, najbolje se sprovodi u Gradskoj biblioteci. Najcitaniji su "Jadnici" Viktora Igoa. Savršena (ne)moc prepoznavanja se podrazumeva.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane