Natrag

Reci i dela

Novo delo Akademika Kaplana Burovica

Oci Simonide optužuju

Akademik, prof. dr Kaplan Burovic, ovih je dana završio sa pripremanjem za štampu njegovo novo dela, koje nosi naslov "Oci Simonide optužuju". Ovo je delo napisano još 1982.godine u stravicni albanski zatvor Burelji, pa je po zatvorskim celijama i cirkulisalo od ruke do ruke osudenika, kojima se Akademik usudio da im ga poveri na citanje, a i koji su se osmeli da to ucine. Krijuci ga od policije kao i mnoga ostala dela, on je uspeo da ovo delo izvede iz tog monstruoznog zatvora, pa i iz Albanije. Cim je stigao u Švajcarsku, pripremio ga je za štampu, ali su mu ga u kompjuteru uništili albanski hakeri. Spasao je samo Uvod, koji je odmah objavio na albanskom jeziku u reviji Ylberi (god. VI, Br. 7, Ženeva 1998.). Na srpskom jeziku ovaj je Uvod objavio na sajtu Istina, (Bec 2007.). Pošto je sacuvao rukopis iz zatvora, akademik Kaplan Burovic se ove godine zauzeo njegovim ponovnim pripremanjem za štampu i sada se obraca svima sa molbom da mu ovo delo preuzmu za štampanje, jer ni materijalnih niti fizickih mogucnosti nema više da bi se tim poslom licno bavio. Ko god preuzme, Akademik mu uz najdublju zahvalnost poklanja autorsko pravo, odnosno - ne traži nikakav honorar. Njegova e-mail adresa za kontakt je: kaplan_bu@hotmail.com a broj telefona 00381 62 854 23 46.

Profesor dr Kaplan Burovic, akademik

Konsideracija sveta za Albance

(Iz dela "Oci Simonide optužuju")

Pesnik i diplomata srpski Milan Rakic (1876-1938) spevao je jedan cikal pesama za Kosovo i druge oblasti svoje domovine, medu koje i pesmu Simonida, koja ima u zagradama podnaslov " freska Gracanice ". Ova pesma, koja treba da je napisana ili konceptirana negde oko 1911. godine, sastoji se od pet strofa cetvorostihovnih, svega 20 stihova. U prvom katrenu pesnik izražava, prema albanskom prof. Mark Krasnici, jednu " bezumnu i neumesnu optužbu protiv albanskog naroda ovih strana ". (Str. 147). Evo strofe koja je uznemirila ovog profesora i pesnika albanskog :

Iskopaše ti oci, lepa sliko!

Veceri jedne na kamenoj ploci,

Znajuci da ga tad ne vidi niko,

Arbanas ti je nožem izbo oci

Kostantinopoljac Georges Phrantzes (1401-1478) piše: "albanska nacija je najgora i najomražena" 1. Papa Pio II i njegov biograf George Voigt (1827-1891) kažu da je Skenderbeg samo slavni poglavica jedne pljackaške cete konja:

"Diese Albanesen...zeigten sich im fremden Lande wie eine Räuber horde...un wussten mit be-sonderer Geschicktlichkeit Vieh zusammenzurau-ben".2

Prevod: Ovi Albanci...dolazili su u tuda mesta kao lopovske cete...i imali su posebne sposobnosti da grabe stoku.

A. Grisebak, sigurno nemacki autor, mnogo vremena pre Rakica, pišuci za stanovnike Dukadina u Severnoj Albaniji, predstavlja ih kao divljake - "lopovi i ubice" - kaže za njih3. I to ne u nekakvoj pesmi ili u nekojem drugom umetnickom delu, vec u jednom delu sa naucnim pretendiranjima. Jedan nemacki oficir iz godine 1689, u njegovom anonimnom dnevniku za ratovanja austrijske vojske na Kosovo, naziva Albance "barbarischin und unmenschlichen Nation" (Varvarska i neljudska nacija). Isto ovako, sa naucnim pretendiranjima, pišu i drugi strani autori, koji nisu Sloveni (!), kao npr. E.Jackch, Cesare Lombroso (1836-1909), Tironeo - koji se karakteriše kao "neprijatelj Albanaca Italije"5, Bilota, Renato Lali, Vincenco Vanuteli, Frederiko Mecio, Mi kele Petirri, Nikola Leoni i puno drugih.

"Feudalci južne Italije, zbog otpora Albanaca, rasprostirali su takve divlje reci, koje su kasnije usvojile i posebne grupe neukih mesnog stanovništva: "Ako sretneš putem Albanca i vuka, puškom ubij Albanca i ostavi vuka", ili "Ko ima lošeg suseda, takvo ce mu biti i jutro". Ovo je dolazilo iz razloga jer su Albanci...postajali agresivni kao psi stanova, pisao je Bilota iz Frašinete...".

Ovakve konsideracije za Albance, za njihovo divljaštvo, nalazimo i kod vizantijskih istoricara, kao što su Georgi Pachymeris, Nicephor Gregorae, Joannis Contakuzenus, Laonikos Halkokondilis, Mihail Hermoder Kritobulis, Georgios Sfrantzes i puno drugih, posebno u delu HRONIKA JANINE kaludera Komnena i Preljuba i u anonimnom delu Hronika tokova.

Pa i cuveni francuski etnograf, akademik, prof. dr. Ami Bue (Ami Boué, 1794-1881), poznat kao albanolog, piše: „...U suštini ovi Arbanasi nisu ništa drugo nego rasa bastarda, pomešana mnogo sa srpskom krvlju...Oni su došli na mesta odakle su emigrirali Srbi, napustivši ih 1690. i 1737. Njihovi fisovi ili plemena...mnogobrojna su...i sva poticu od mešanih alijansi albano-srpskih".

U poslednje vreme istupi preko medija i Amerikanac C.L. Sulcberger, koji sa prezirom kaže za albanski narod da zna "samo da cepa drva i da prodaje lešnike na uglovima ulica".7

Znaci, mnogo vremena pre Milana Rakica, pa i posle njega, "optužbi bezumnih i neumesnih protiv albanskog naroda" cinili su i drugi, pa i sa naucnih pozicija (a ne od jednog pesnika!), koji - kako naglasih - nisu ni Serbi, niti MalazezË (Crnogorci), pa ni Macedonci.

Priznanja samih Albanaca

I ne samo strani, nealbanci, vec i sami Albanci pisali su i pišu o divljaštvu svog naroda. Spomenucu vam Albanca E.Koci, za koga njegovi saplemenici kažu da je bio "u službi italijanskih reakcionara, protiv albanskog naroda". I on je pisao za Albance kao o divljim ljudima. I ne samo on: i Paško Vasa (1825 -1892), Albanac, ovaj koji još nije stigmatiziran kao "stavljen u službi" kojeg drugog naroda protiv Albanaca. U njegovom romanu Bardha E Temalit (Bardha-Bijela Temala), objavljen najpre u Parizu na francuskom jeziku 1890, sa stranice na stranicu predstavlja Albance kao divljake i super divljake, muškarce i žene, narodne predstavnike i najobicnije. On ih i naziva divljima, jednostavno i bez ikakvog ekvivoka. Preko svega, prica kako jedna albanska majka daje svog maloletnog sina, koji se tek digao na noge, svom bratu, znaci ujaku, "da ga nauci sa burnim životom ubica". Sami Frašeri (1850-1904), jedan od glavnih apostola albanizma i albanskog preporoda, u njegovom delu Albanija što je bila, što je i što ce biti (Bukurešt, 1899), piše:

"Postojanje daleko od citavog sveta, od znanja i civilizacije, od trgovine, jednom recju životareci kao divljaci po planinama, sacuvan je i spašen Albancima jezik i nacionalnost".

Znaci - i on ih naziva divljacima. Drugi Albanac, jedan od najkulturnih svog vremena - Faik Konica, bio je i ambasador Albanije u Parizu, naziva ih "niski robovi od pre 500 godina i više". Pa i Ismail Kadare - hteo ne hteo - ne samo muškarce, vec i albanske majke (Setite se samo njegove majke Nica, iz romana General mrtve vojske!), prikazuje nam ih divljima. Ove albanske majke videsmo i 1997. godine u Valoni, kako piju krv svojih neprijatelja - Albancima - svojoj braci "iste krvi", iste vere i istog barjaka!

Boreci se protiv antialbanskih stavova stranih autora, koji su prikazali Albance kao divljake i krvnike, albanski list Bashkimi Skadra, iz godine 1910, u glavnom svom dopisu naslovljen Studimi i marrë (Luda studija), izmedu ostalog piše:

"Kažu da su Albanci loši ljudi, bezglavi, divlji ljudi, nervozni i ubice, i dr...A ko kaže Albancima divljaci po prirodi greši i ne poznaje ih. Divljaštvo Albanca poteklo je uvek zbog nedostatka vladavine, ili bolje od naopake vladavine koju su imali od onih koje imaju nad glavom...Sama vlada im je davala povod opakostima i obarala je urednu vladavinu... dajuci povoda najvecim krvnicima da ubijaju i tulume mesto i sela...".

Sa izrazom Divljaštvo Albanca poteklo je uvek autori ovog dopisa fakticki priznaju postojanje ovog divljaštva. I pored toga dopis završavaju sa pretendiranjem:

"...Nije ni najmanje istina da su Albanci bezglavi, divlji, krvnici i dr."

Kao "etnografa" i "naucnik", zašto se zaboga nije zauzeo sa njima ovaj albanski "profesor" Mark Krasnici, vec bezglavo juriše protiv srpskog pesnika Milana Rakica?! Zašto se nije zauzeo sa delima i argumentima onih, koji u najmanju ruku pretendiraju da su naucnici, profesori, doktori nauka,pa i akademici, a koji su se eto digli od vremena protiv njegovih Albanaca sa jednom takvom žestinom, da ih nazivaju i bastardima, pa ih uporeduju i sa psima, smatrajuci ih divljijim i opasnijim od vukova - vec se hvata za jedan jedinstveni stih jedne poezije, gde se i jasno naglašava da je rec o jednoj "lepoj slici", a ne o kakvoj svetinji?! Da možda ovo nije slucajno?! Ali za ovaj aspekt, koji je i glavni, govoricu u nastavku. Sada da vidimo šta to kaže ovaj albanski "marksista-lenjinista" za stihove Milana Rakica.

_______________

1) Phrantzes,Georges:Chronicon,u delu Corpus scriptorum historiae Byzantinae, Bonn 1838, knjiga IV, poglavlje XVI, str. 391.

2) Voigt, George: Enea Silvio de Piccolomini als papst pius der zweite und sein zeitalter, tom III, Berlin 1863, str. 159; Aeneas sylvius Piccolomini-Pius II (1405-1464): Commentarii rerum memorabilium, Roma 1584, str. 302.

3) A.Grisebach: Reisse durch Rumelien undmach Brussa, in Jahre 1893.

4) U delu Kriegs - Archiv, Wien, Türkenkrieg 1689, 167, fascikla 13, str. 44a; Vidi i casopis Studime historike Br. 3, Tirana 19 89, str. 163.

5) Xoxi, Koli: ShqiptarËt dhe Garibaldi, Tirana 1979, str. 31.

6) Iden: str. 36.

7) C.L.Sulcberger: Dans le tourbillon de l'histoire.

8) Elezi, Ismet: E dreta zakonore penale e ShqiptarËve, Tirana 1983, str. 79.

9) Vasa, Pashko: VEPRA LETRARE, tom 2, Tirana 1987, str. 186.

10) FrashËri, Sami: VEPRA, tom 2, Tirana 1988, str. 32-3.

11) Citiram prema Albancu prof.dr Koço Bihiku:Trashigiminë letrare të së kaluarës ta vështrojmë me objektivitet shkencor, list Drita, Tiana, 05.VIII.1990, str. 5, kol. II.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane