Do koske

Mladost koja je predviđena za likvidaciju, ili...

Kako ubiti budućnost u nama

Strategija ubijanja Srbije iznutra, koju sprovodi služinčad evroatlanskih dželata, ima za cilj da zatruje najmlađe generacije svakom vrstom destrukcije, zaglupljivanjem i srozavanjem morala. Na nesreću, ti ciljevi se ubrzano ostvaruju, jer je Srbija već danas suočena sa brutalnom, surovom i poluobrazovanom ili sasvim neobrazovanom omladinom, koja izlaz iz političke, ekonomske i kulturne izolacije, traži u "kraćim putevima", što podrazumeva nasilje i atmosferu džungle, u kojoj vlada pravo jačeg. Tako su i SAD i Evropska unija dobili sliku o Srbiji, koju su zastrašujućom propagandom kreirali još devedesetih i u kojoj vlada kult najnižih ljudskih poriva, nasilja i smrti.

Mersiha Hadžić

Neumoljive činjenice govore da više od polovine mladih ljudi u Srbiji nema zaposlenje, a čak 19 odsto njih nema nikakvu profesionalnu kvalifikaciju koja bi im dala nade za budućnost.

Čak i prema zvaničnim podacima nadležnih ministarstava, u Srbiji je 25 odsto mladih ljudi prekinulo srednjoškolsko obrazovanje i našlo se u situaciji da preživljava tražeći novac od roditelja ili na ulici.

Samo retki među njima će pokušati da nastave školovanje, ili odu na neke dodatne obuke i kurseve, kako bi na taj način pronašli neku perspektivu.

Ovako očajna slika Srbije je postala uobičajena: nezaposleni i bez orjentacije, mladi ljudi u najboljim godinama života, stanuju u roditeljskom domu, praznog novčanika, uzalud čekajući na posao...Za veliki broj njih, vaspitanje je umesto škole i porodice preuzela ulica i to u sve ranijem dobu, najčešće čim završe osnovnu školu.

U Srbiji je stopa nezaposlenosti mladih u poslednje tri godine, od kada su na vlasti Vučićevi naprednjaci, povećana čak za 20 odsto! Sa privredom u kolapsu, njihova perspektiva sve je manja. U glavnom gradu živi oko pola miliona mladih ljudi i njihova budućnost je potpuno neizvesna. Poslednjih godina se iz unutrašnjosti u Beograd doselilo puno mladih ljudi u potrazi za poslom, ali su ga samo retki našli. Zbog toga je ova najvitalnija populacija potražila "alternativna rešenja" i skrenula u kocku, drogu, prostituciju i kriminal svih oblika.

Umesto da država shvati dramu u kojoj se nalazi radno najsposobniji deo stanovništva, ona ih "obučava" kako da napišu CV, kako da sroče motivaciono pismo, kako da se pripreme za prvi intervju za posao, kako da se dodvore eventualnom poslodavcu i, uopšte, kako da svoje dostojanstvo bace pod noge tajkuna i kriminalnih kompanija (ako budu imali sreće da do njih uopšte dođu). Tako je nedavno nekoliko državnih agencija organizovalo nekakve psihološke radionice, "veštine upravljanja stresom i uklanjanja treme" za buduće zaposlene. Ukratko, reč je o tome da država priprema svoju omladinu kao mentalno reetardirane osobe, kako bi ih preporučila nekom stranom poslodavcu koji očekuje da ima oko sebe što poslušnije i što gluplje robove.

U očajničkoj potrazi za bilo kakvom vrstom društvenog angažovanja, godišnje čak 15.000 mladih ljudi, samo u Beogradu, nudi sebe kao volontere. Ali, režim Aleksandra Vučića ima boljih ideja: on angažuje i zapošljava samo članove svoje partije, po mogućnosti sa lažnim diplomama.

U više navrata, takozvani javni servis RTS, u nekim svojim emisijama, na optuženičku klupu je stavio roditelje nezaposlene omladine, kritikujući čak i način na koji su vaspitavali svoju decu.

Istina je da se oni na jednoj strani bore protiv posledica uvođenja nakaradnih evropskih zakona, koji između ostalog brane roditeljima čak i da viknu na dete. Prema tim zakonima, najmlađoj školskoj omladini je dozvoljeno da se bahato odnose prema svojim nastavnicima. Mnogi su to shvatili zdravo za gotovo pa tuku svoje nastavnika, a nisu retka ni nasilja prema roditeljima, što se u kasnijim uzrastima pretavara u krvave porodične obračune.

Svaki treći učenik u Srbiji je bio izložen nekoj vrsti nasilja. Često ili svakodnevno, alkohol pije preko dvadeset odsto mladića i oko petnaest odsto devojaka, dok se najmanje deset odsto njih i drogira.

Kad dođe do rasprave među njima, u međusobnom "ubeđivanju", koriste se noževi, palice, štangle, lanci, pa i pištolji. Za poslednje tri godine podneto je 18 krivičnih prijava protiv maloletnika zbog ubistva. Zbog nanošenja teških telesnih povreda među školskom omladinom, policija je za poslednje tri godine godine podnela 584 krivične prijave. Zbog učestvovanja u tuči okrivljeno je 236 maloletnika, a oružje je u svađi i tuči poteglo njih 64. Dovoljna ilustracija za ovo su i podaci iz jednog ispitivanja koje je sprovedeno na 5.000 novosadskih osnovaca, gde je utvrđeno da svaki peti đak ima poseduje hladno ili čak vatreno oružje. Ovo istraživanje govori i da je svaki drugi učenik starijih razreda osnovne škole bio svedok da neko iz njegovog odeljenja preti nastavniku, a svaki deseti prisustvovao je napadu na nastavnika. Profesori, njih oko 16 odsto, bar jednom su se osetili ugroženim od učenika, a nije mali broj slučajeva gde su nastavnici bili napadnuti od strane đačkih roditelja.

Nasilje, ovakvo kakvo vlada danas u Srbiji, nije došlo slučajno, nego je direktno preneto iz "kulturnog" modela koji je Srbiji dat kao obaveza iz "paketa" Evropske unije. Novi idoli omladine su polupismene pevaljke sa estrade, "starlete" i kriminalci. Ne postoji nijedan televizijski kanal u Srbiji u kome se ova "gospoda" ne promiviše danonoćno. To i jeste bio cilj strategije ubijanje Srbije iznutra. Da postanemo bedna banana-država čiji su stanovnici kolektivno poremećeni i izolovani.