Zrenjanin

Ko je odobrio naprednjacima da budu iznad zakona?

Elita je uvek u plusu

Umesto mita o izobilju Zrenjanina, nekadašnjeg trećeg najjačeg grada po ekonomskom razvitku, stanovnici ovog banatskog grada danas imaju, i mito i korupciju. Obesni gazda Zrenjanina, izvučen sa dna kanalizacije političkog višestranačja, mada tragikomičan i nadrealan, predstavlja ružnu stvarnost sa kojom se građani svakodnevno suočavaju

Zoltan Horvat

Lični interesi pomodarskog polusveta, sveli su biznis u srednjem Banatu na ružičastu nulu. Prevejani u pokvarenosti i izbegavanju bilo kakve odgovornosti pred zakonom i sugrađanima, zatrovali su i ponizili sugrađane. „Uspešan" privatni biznis ravan ofiranom kriminalu, danas je privilegija malog broja ljudi, bliskih guzonjama i preostalim umreženim čuvarima bezakonja.

Na granici zdravog razuma je poslovanje gotovo svih ovdašnjih firmi koje raspolažu gradskom imovinom. Stambena agencija sa 29 zaposlenih, politički uhlebljenih, uprkos teškoj nemaštini, ima poslovnog prostora za izdavanje i može solidno da prihoduje. Međutim, kada pravna država ne funkcioniše, tada su mito i korupcija, rođena gej braća, na čistom ćaru.

Samo troje vlasnika poslovnih prostorija u Zrenjaninu u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića uredno servisira svoje usluge, i plaća sve obaveze. Svi ostali su na udaru zakona, traže spas kod gradskih guzonja.

Ugostiteljski lokali u centru grada, sa baštama u pešačkoj zoni, kojima se ne zna ni pravi naziv firme, imaju gazde, podgazde, podzakup gazde... i ne pada im na pamet da izvršavaju zakonske obaveze prema gradu. Imaju svoje „makroe" u politici koje uredno poje, hrane i servisiraju, o sponzorstvu stranačkih kampanja na vlasti, da i ne govorimo...

Ugostiteljski objekat u zakupu, danas pod imenom Plus Povlja 012, gde se od 6. februara ove godine kao preduzetnik pominje Nebojša Čobelić, vrhunski je primer ponašanja „gradske elite". Dug za kiriju i prispele obaveze prema Gradskoj stambenoj agenciji je premašio cifru od 5 miliona dinara, tužba povodom neizmirenih obaveza je prosleđena, u međuvremenu je prošle godine i raskinut ugovor sa zakupcem, ali...Plus Povlja 012 i dalje radi. Služi piće gostima, peče im pice, usput servisira goste u bespravno podignutoj bašti, sa desetak stolova ispod dva suncobrana.

Policija proverava, gomilaju se krivične prijave, sudovi i tužilaštvo povodom ovog slučaja ne stanuju u Zrenjaninu... Da gazda ovog lokala, simpatičnog LGBT naziva Plus Plus, nije lično Sveti Petar sišo s neba?

Prokurista Plusa, poslovođa, zastupnik i opunomoćenik je Petar Stojkov, poznatiji pod nadimkom Pera Pink. Gosn' Pera je 14. decembra 2006. godine u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića, otpočeo ugostiteljsku delatnost firme pod nazivom Plus Incuba.

Nakon prestanka obavljanja delatnosti 27. novembra 2013. godine, gosn' Pera se nije povukao iz biznisa. Kao pažljiv i pedantan prokurista, prepustio je formalno rukovođenje lokala svojim dragim konobarima i bliskim prijateljima. Tako je 1. jula 2008. delatnost u ovom zakupljenom lokalu otpočela firma Plus Plus Istok koja se u biznisu zadržala devet meseci, tačnije, do 7. aprila 2009. Dva meseca ranije, kao zvanični preduzetnik firme pojavljuje se Vuk Dubljević, pod radnim nazivom Plus Plus Plus. Izdržao je do 23 novembra 2012. godine, gde ga nasleđuje Nenad Golubović - Golub kao poslovno ime SUR Plus Plus Bečkerek.

Tridesetog maja 2013. godine, Neša Golub prestaje sa radom, njegova firma se takođe briše iz registra, a nasleđuje ga 12. septembra 2012. godine Plus Tavana Stefana Ivanovića. Ko tu koga, lud zb..., ne zna se, ali mašinerija rukovođenja Plus Plusom se nastavlja. Pojavljuje se novi, dupli gazda, Marko Milićević, koji svoje preduzetništvo u firmi Plus Bečkerek obavlja od 29. maja 2013. do 22. jula 2014. godine!!!

Da ovaj serijal ima ružičaste tonove, pobrinuo se Neša Golub sa firmom Plus Kosamet u intervalu od 5. maja 2014 do 1. septembra prošle godine. Najzad, da maloumnost nadženih ne ode predaleko, i da se Stambena agencija delimično opravda u javnosti, prošle godine je presavijen tabak, pa je Plus tužen za neizmirivanje obaveza u iznosu od preko 3 miliona dinara.

Uprkos raskidu ugovora, Plus ostaje neuništiv u neplaćanju obaveza gradu, pa se ova pink saga nastavlja do besvesti. Od 27. avgusta prošle godine preduzetnik Plus Edvardijana je Darko Čizmaš, uz firmu Nebojše Čobelića.

Kako mogu istovremeno funkcionisati dva PIB-a, dva matična broja i dva fiskalna računa, to nikom nije jasno. Zrenjaninska Picerija Plus radi i dalje, sve u šesnaest, a kompletan neplaćeni dug daleko premašuje 5 miliona dinara. Kao ugostiteljski „krem", tu je i već pomenuta bespravno podignuta bašta, tik uz komšiluk, koji bezobrazno i drsko plaća sve svoje mesečne obaveze u iznosima od preko 200 hiljada dinara.

Gosn' Pera Pink nije Sveti Petar, a možda nema ništa sa zlatnim dečacima u likovima preduzetnih konobara, ali je potpuno (ne)jasno, ko je zaštitnik ofiranog kriminala u Zrenjaninu. Kada pitate komunalne policajce, zašto ne reaguju na školski primer zloupotrebe i ne uklone bespravan objekat, kažu, ima neki važan Vakat odozgo, koji, ne da. Zna se šta rade policajci, dok sudstvo i tužilaštvo, ima neka tajna veza, stanuje u Palati (ne)pravde.

Možda bi u Zrenjaninu nepodobnim, ružnim i zlim novinarima, istraživačima radnji „gradske elite", trebalo zabraniti posao kojim se bave. Kako se potpisnik redova usuđuje da pominje biser radove ovdašnjih elitista, koji, dojadiše i bogu i narodu?

Šta reći za Nešu Karapandžu - Džegera, sivu eminenciju gradskog SNS, vrhovnograspoređivača ljudi na radna mesta u Zrenjaninu? Čovek je novi narodni heroj srednjeg Banata, pobedio je policiju, sud, tužilaštvo, jer nije platio dugogodišnje kirije za dva poslovna prostora u zakupu. Na dug od 12 miliona dinara, nadovezuje se odluka gradske vlasti da se adaptira ugostiteljski objekat Tisa, u privatnom ortačkom vlasništvu Džegera i Darka Bađoka - Daksija, pokrajinskog poslanika SNS. Surova režimska mašinerija melje sve pored i pod sobom. Blentava su reagovanja javnosti iz strahovitog poštovanja, eto, možda nije pravi trenutak da se pominju Džegeri, Bađoci i preostali, jer bi partijaši na vlasti mogli nezgodno da odgovore, i primene silu. Fala bogu, ima u prostorijama stranke nekolicina, uvek spremna za akciju.

Na apsolutnu nemoć poraženih Zrenjaninaca, nadovezuje se, do neba likovanje nazadnjačkih lidera. Zabole njih za pisanje istine o njima, daj da radimo ono što najbolje znamo, da punimo sopstvene džepove. Realan prosek plate u srednjem Banatu je 21 hiljada dinara, par hiljadarki ispod minimalca. Konobarice po kafićima žive od bakšiša kojeg nema, uz mesečnih 8 do 15 hiljadarki od gazde, na ruke, i telo.Kriza iz temelja potresa Zrenjanin, a ovdašnja nazadnjačka elita zadovoljno trlja ruke.

Poniženja su vrhunska kada stojiš u redu od desetak ljudi za prijem kod Džegera. Ideš da kukaš, kukavac, za bilo kakav posao, a on lukavac, nije kukavac, prosipa demagogiju, kako se u vrlom i teškom trenutku, možda nešto i može uraditi, ali... mora da se čeka. Šta, to najbolje zna onaj ko nema prave „argumente" koji, očas, eliminišu čekanje.

Retki su dočekali, a u Drexlmayeru i Pompeji privilegovan si da godinu-dve rintaš ko konj, i lipsaš ko magare za 25 hiljadarki mesečno. I da usput, kažeš beskrajno hvala, uz ponizan rukoljub Džegeru za nesebičnu pomoć i ogromno požrtvovanje koje ti nudi.

Da ipak ima, kakve-takve nade za Zrenjanin, govori genijalan napredak u ovdašnjem školstvu koje proizvodi isključivo stručne i sposobne. Munjevito gutanje knjižurina i obimne literuture, za tili čas proizvodi u Zrenjaninu nove lekare, diplomirane ekonomiste, inženjere... Kapaciteti ovdašnjih nazadnjaka su neograničeni, jedan od njih je nakon trogodišnje srednje sklepane škole, za samo 18 mesci, postao lekar. Nema kancelarije u Zrenjaninu gde ne vrvi od diplomaca. Umesto diplome, nose člansku kartu, jedini znak raspoznavanja na ovdašnjim razno-raznim simpozijumima, književnim večerima, manifestacijama, seansama, restoranima...

Što reče jedan ovdašnji, zalutao među odbornike skupštinske većine: mi smo na vlasti, zato što smo visperni. .