Natrag

Nemačka

Kancelarka Merkel ni na nebu, ni na zemlji

Treći mandat nije sreća

Vladavina Angele Merkel se sve brže približava kraju. Neuspešna u spoljnoj politici, često bez odgovora na aktuelne izazove, kancelarka sve češće ostavlja utisak osobe koja je u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Ako u najkraćem roku ne bude uspela da ponovo povrati poverenje poslanika iz sopstvene partije, ona će još pre kraja godine otići u penziju. Ni njeni penzionerski dani neće biti izvrsni

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Kancelarka Nemačke, Angela Merkel, sve je više pod pritiskom, a njena sposobnost da uspešno vodi naciju sve je više osporavana. Od početka grčke krize stručna javnost kritikuje njen stav, a u međuvremenu su i obični građani uvideli da nešto nije kako treba sa njenim liderskim sposobnostima.

Kada je pre pet godina postalo jasno da Grčka nije u stanju da sama servisira svoje dugove, Merkelova je izgubila dragocene nedelje u kojima je moglo i moralo da se deluje. Ni u početku, kao ni danas, Nemačka nije imala jasnu predstavu šta može da se učini i kuda vodi njena politika.

Neki kritičari smatraju da Merkelova pati od kompleksa niže vrednosti u odnosu na svoje prethodnike. Helmut Kol je Nemačku proširio tako što je ujedinio nekadašnju Istočnu i Zapadnu Nemačku. U vreme vladavine kancelara Gerharda Šredera nemački uticaj se proširio kroz ubrzano širenje Evropske Unije i uvođenje zajedničke valute - evra.

Kancelarka Merkel nije uspela dalje da pomeri granice nemačke moći, zbog čega se grčevito bori da bar ne izgubi nešto od onoga što je nasledila.

I Kol i Šreder su tesno sarađivali sa "Divom sa Istoka" - Sovjetskim Savezom, odnosno Rusijom. Bez pristanka Moskve ujedinjenje dve Nemačke nije bilo moguće. Kancelar Kol je to dobro znao i do kraja svog dvadesetogodišnjeg mandata ostao je duboko zahvalan, ne samo Mihailu Gorbačovu, već i svim sovjetskim, kasnije ruskim političarima i visokim oficirima, što je sve prošlo bez problema.

Kao kancelar, Šreder je imao izuzetno istančan spoljno-politički instinkt. Iako je 1999. bio jedan od najžešćih zagovornika bombardovanja Srbije, postao je veliki "mirotvorac" kada je shvatio da se klima u Kremlju promenila i da sa novim predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, ne može da se manipuliše kao sa njegovim prethodnikom Borisom Jelcinom.

Odnosi Šredera i Putina su se stalno poboljšavali, tako da je bivši nemački kancelar posle napuštanja politike postao predsednik odbora deoničara North Stream AG, zajedničke rusko-nemačke kompanije koja upravlja gasovodom Severni tok.

Merkelova je mislila drugačije. Umesto da se bez rezerve suprotstavi sumanutoj ideji uvođenja sankcija jednoj od svetski najvećih ekonomija, i to usred najveće ekonomske krize u istoriji, ona je pognute glave sledila prekookeanske ratno-huškače.

U vreme kada je otvoren privredno-finansijski front prema Rusiji, grčka kriza je uveliko besnela. Činjenica da je Merkelova dozvolila sebi luksuz spoljnopolitičke konfrontacije u vreme dok unutarpolitička situacija nije jasna, pokazuje da ona uopšte nije razumela krajnji domet bure koja se spremala u Atini.

U međuvremenu se Grčka potpuno otrgla kontroli i talentovanog birokratu Merkelovu ostavila bez ideja šta dalje. Njena potpuno nevešta i anemična politika prema Grčkoj dovela je do toga da posle referendumskog "ne" sa krajnjeg juga Balkana, i jedan veliki deo poslanika iz vladajuće stranke CDU (kojoj i Merkelova pripada) danas odbija svaki dalji finansijski aranžman sa Atinom. Samim tim je pitanje da li Nemačka uopšte može kompetentno da nastavi pregovore sa Grčkom o rešavanju krize.

Još pre nekoliko meseci Merkelova je imala opciju razrešenja grčke krize na način na koji će se ona sada i rešiti. Pre više od godinu dana su pojedini uticajni nemački mediji i eksperti predlagali da se Grčka postepeno istiskuje iz evro-zone i da se ponovo uvede drahma. Danas je to skoro aklamacijom prihvaćen najpoželjniji model rešenja, bar sudeći po trenutnom raspoloženju javnog mnjenja u Nemalkoj. Jedini problem je taj što su nepovratno izgubljeni meseci i desetine milijardi evra, i što će sve sada biti rađeno navrat-nanos.

Merkelova ni sada nije ubeđena da treba pristupiti "Greksitu" (izraz za izlazak Grčke iz evro-zone), jer bi to značilo da, nasuprot svojim velikim prethodnicima, ona ne samo da nije doprinela nemačkoj ekspanziji, već nije uspela ni da sačuva sve nasleđeno.

U berlinksim kuloarima, ali posebno u frankfurtskim finansijskim hramovima, sve se češće i glasnije razgovara o post-merkelovskoj eri. Kancelarka je i sama najavila da će se iz politike povući pre isteka aktuelnog mandata, a sve je više onih koji se pitaju zašto čekati?

Koalicioni partner Merkelove CDU, SPD Zigmara Gabrijela može samo da se raduje ovakvom razvoju situacije. Blokiran unutrašnjim trzavicama CDU kod birača stvara utisak kako u vladi jedino što SPD još nešto radi.

Pre godinu i po dana situacija je bila potpuno drugačija. Onda se SPD nalazio u problemima za koje su mnogi verovali kako su toliki da će dovesti do pada celokupnog rukovodstva.

Sebastija Edati je bio samo jedan od mnogobrojnih poslanika i funkcionera Socijal-demokratske partije. Policija je vodila istragu o njemu, jer se sumnjalo da na internetu nabavlja nedozvoljeni pornografski materijal na kome su prikazani maloletnici.

Još uvek je sporno da li je šef BKA (Savezna kriminalistička policija) Jerg Cirke o istrazi samoinicijativno obavestio direktora parlamentarne frakcije SPD-a Tomasa Opermana ili je to učinio jer ga je za tu informaciju neko zamolio. U svakom slučaju, Edati je bio obavešten o istrazi i uspeo je da izbriše veći deo optužujućeg materijala, a zatim uoči planiranog hapšenja i da pobegne iz Nemačke.

U nastavku istrage o curenju informacija iz BKA utvrđeno je da je veoma veliki broj funkcionera SPD-a znao za istragu protiv Edatija. Mreža saradnika je postajala sve šira i komplikovanija. Utvrđeno je da je i sam Gabrijel sve znao, koga je o svemu obavestio poslanik CSU, u prvoj Merkelovoj vladi ministar unutrašnjih poslova i kasniji ministar poljoprivrede Hans-Peter Fridrih u okviru pregovora o stvaranju koalicione vlade.

Na kraju se Edati predao policiji, a posle njegovog opsežnog priznanja krivice i plaćanja 5.000 evra u dobrotvorne svrhe sudski postupak je obustavljen. Fridrih je u februaru 2014. morao da podnese ostavku kada se utvrdilo da je prenosio podatke o tajnoj operaciji Gabrijelu, koji sa svoje strane uopšte nije ni za šta odgovarao. Anketni odbor Bundestaga koji se bavi istraživanjem "Afere Edati" još uvek nije završio svoj rad.

Afera je u nemačkoj javnosti najvećim delom zaboravljena i njeno oživljavanje ne bi imalo nekih naročitih efekata na popularnost SPD-a, posebno jer se veruje da sledeći kandidat ove stranke za kancelara sigurno neće biti Gabrijel.

Zbog svega, socijal-demokratama može da bude samo drago što je CDU nejedinstvena i što Merkelova kao najvećeg oponenta ima ministra finansija Volfganga Šojblea koji je od početka grčke krize zagovarao drugačiji kurs.

S obzirom na opštu situaciju, posebno na sve izraženiju nesposobnost Merkelove da rukovodi u kriznim situacijama, lako je zamislivo da će partijski mudraci (neformalno telo u okviru CDU koje brine o ideološkoj čistoti i uspešnosti stranke na izborima) odlučiti kako joj još pre kraja godine treba naći naslednika.

Njena smena, međutim, neće biti kao ranije kada se ništa bitno nije menjalo u nemačkoj politici. U ovom slučaju se radi o sukobu dve koncepcije Evrope i nemačke uloge u njoj. Merkelova je zastupala politiku očuvanja evra, ali je posle grčkog referenduma to postalo utopija. Zato će naredni dani pokazati u kom pravcu će se kretati spoljna i ekonomska politika Berlina.

A 1. Treća po ''volji naroda''

Po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja u Nemačkoj, urađenim pre grčkog referenduma, i dalje je najjača partija CDU koja bi, u slučaju da su tada bili izbori, dobila 40 odsto glasova. Na drugom mestu je CDU sa 25 odsto glasova, slede Zeleni sa 10 odsto i Partija levice sa 9 odsto, dok bi evroskeptična AfD knap uspela da pređe cenzus od pet odsto i uđe u Bundestag.

Međutim, broj građana koji su nezadovoljni radom vlade je sve veći. Potpuno ili delimično zadovoljni predstavljaju 52 odsto nemačkog biračkog tela, što je pad od dva odsto u odnosu na prethodno istraživanje.

Najpopularniji političar u Nemačkoj je i dalje ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (SPD), dok je na drugom mestu Volfgang Šojble (CDU) koji je u odnosu na prethodnu anketu dobio jedan procenat na popularnosti. Kancelarka Merkel je izgubila četiri odsto od prethodne popularnosti i sada je tek na trećem mestu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane