Natrag

Preko pune linije

Železara Smederevo pred velikim ispitom - srpski privredni gigant u lancima gubitništva

Mnogo tala, malo kapitala

Za pet hiljada zaposlenih u 2014. godini u Železari Smederevo isplaćeno je za neto zarade 24 miliona evra, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine od 96 miliona evra. U ovom broju Magazina Tabloid analiziramo da li više može tako da bude, kao što je bilo u 2014. godini, da za neto zarade bude isplaćeno 24 miliona evra, a za kamate i finansijske rashode 30 miliona evra. Takođe, naš ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić analizira i poslovanje Srbijagasa, koji takođe guta srpski budžet. Sunovrat srpske privrede se nastavlja, mada srpski premijer stalno ponavlja da ga je sramota da kaže "koliko nam dobro ide".

Miodrag K. Skulić

U 2014. godini Železara Smederevo je ostvarila ukupan prihod od 29,1 milijardi dinara, ili 240 miliona evra, što je u odnosu na prethodnu godinu kada je realizovano 20,2 milijarde dinara, veći prihod za 43,8 odsto. I pored toliko većeg prihoda, iskazan je visok gubitak u poslovanju. Evo kako su se kretali gubici iskazani u poslovanju u poslednjih pet godina...

U 2014. godine gubici su 11,48 milijardi dinara, ili 39,44 odsto prihoda te godine, u 2013. godine gubici su 14,97 milijardi dinara, ili 73,92 odsto prihoda te godine, u 2012. godine gubici su bili 3,21 milijardu dinara, ili 15,09 odsto prihoda te godine, u 2011. godine gubici su 15,64 milijardi dinara, ili 21,43 odsto prihoda te godine, a u 2010. godine, gubici su 15,61 milijardi dinara. Ili, 18,60 odsto prihoda te godine.

Dakle, u poslednjih pet godina, kumulirani gubici u poslovanju Železare Smederevo dostigli su 61 milijardu dinara ili više od pola milijarde evra. Danas se više ne postavlja pitanje da na taj način ne može više dalje, već, na koji način i kojim sredstvima će se prekinuti ovaj gubitnički lanac i rešiti dugogodišnji problem pet hiljada zaposlenih. U krajnjem slučaju, sve se ovo i radi u njihovom interesu, jer država i nema drugi interes već da na toj lokaciji ostvari egzistenciju za tih pet hiljada zaposlenih koji su u 2014. godini primili ukupno neto 2,9 milijardi dinara po osnovu zarada, ili 24 miliona evra. To po jednom zaposlenom iznosi nešto više od 400 evra neto zarade mesečno. Zaposleni su primili 24 miliona evra, a istovremeno je u toj 2014. godini iskazan gubitak u iznosu od 96 miliona evra, ili četiri puta više. To je, bez ikakve dileme, račun bez krčmara!

2014. godina, prelomna za Železaru

Srbija je prezadužena zemlja. Samo za kamate u budžetu Republike godišnje se izdvoji više od milijarde evra. Dalje zaduživanje ničemu ne vodi, a i nema novih zajmodavaca, na jednoj strani, a na drugoj krediti su skupi, jer kamate redovno treba plaćati. Da li se Železara Smederevo može skinuti sa „sise" njenog osnivača i vlasnika države Srbije. Šta, u ekonomskom smislu, danas čini Železaru?

Ukupna knjigovodstvena vrednost stalne i obrtne imovine Železare Smederevo, na dan 31. decembra 2014. godine, iznosi 27,7 milijardi dinara, ili 230 miliona evra. Železara je odavno ostala bez dinara sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze znatno veće od ukupne vrednosti stalne i obrtne imovine, i iznose 37,1 milijardi dinara, ili 309 miliona evra.

Prema tome, ukupne obaveze su veće od vrednosti ukupne imovine za 79 miliona evra. U svetu nije poznato da proizvodni gigant, može da posluje sa sto odsto tuđim sredstvima, a pored toga da ima i 79 miliona evra većih obaveza od imovine, a pogotovu da se nalazi u oblasti proizvodnje čelika, a posebno u zemlji kao što je Srbija, gde je cena kapitala na godišnjem nivou veća od 15 odsto.

Država Srbija je osnivač ovog privrednog društva sa sto odsto osnivačkim kapitalom.

Ko sada finansira Železaru

Železaru Smederevo sa 37,1 milijardu dinara, ili sa 309 miliona evra danas finansira pretežno država Srbija, ili, pak, fondovi i banke u njenom vlasništvu i javna državna preduzeća sa 30,6 milijardi dinara, ili 255 miliona evra.

Na dan 31. decembra 2014. godine od Železare su država i državni fondovi, banke i javna preduzeća potraživala: Fond za razvoj 14,2 milijarde dinara, od toga je samo u toj 2014. godini dato dodatnih novih sredstava u iznosu od 12 milijardi dinara ili 100 miliona evra, Ministarstvo finansija potražuje 2,75 milijardi dinara, JP Srbijagas 3,8 milijardi dinara, Elektroprivreda Srbije (EPS) 2,9 milijardi dinara i Železnice Srbije 721 milion dinara. Komercijalna banka potražuje 3,7 milijardi dinara, a Banka Poštanska štedionica 2,4 milijarde dinara. Dakle, od 309 miliona evra država i njeni fondovi, banke i javna preduzeća finansiraju Železaru Smederevo sa 255 miliona evra, ili 82,4 odsto.

Ostali današnji finansijeri Železare Smederevo sa 54 miliona evra su: Banka Intesa sa 1,2 milijarde dinara, ili 10 miliona evra, a ostatak potražuju dobavljači iz zemlje i inostranstva.

Železara godišnje pravi oko 100 miliona evra gubitaka i toliki iznos joj je potreban svežeg novca, ili novih zaduženja. Ali, nema banke koja će Železari dati toliki kredit, a da prethodno ne obezbedi državnu garanciju. Koliko je nama poznato MMF i Svetska banka su zabranile našoj državi, da dalje finansira ovu Železaru. Vidimo da je poslednju „ratu" za preživljavanje u 2014. godini od 12 milijardi dinara, ili u iznosu od 100 miliona evra, dao Fond za razvoj.

Koliki iznos po osnovu kamata i drugih finansijskih rashoda plaća Železara

U 2014. godini, samo po osnovu kamata, deviznih klauzula i drugih finansijskih rashoda, umanjeno za neke manje finansijske prihode, ukalkulisano je 3,5 milijarde dinara, ili oko 30 miliona evra. Imajući u vidu činjenicu da je za neto zarade u toj celoj godini za svih pet hiljada zaposlenih izdvojeno samo 2,9 milijardi dinara, jasno se pokazuje svakom privredniku, pa taman on i ne bio ekonomista, da je teret kamata iznad isplata zarada za svih pet hiljada zaposlenih.

Za sve energente utrošeno je u 2014. godini 7,7 milijardi dinara, ili 64 miliona evra, od čega za prirodni gas 3,3 milijarde dinara, za električnu energiju 2,1 milijardu dinara, za tehničke gasove 1,9 milijardi dinara i za naftne derivate oko 300 miliona dinara.

Najveću stavku na strani utrošaka čine troškovi materijala, uvezena ruda i koks 25,3 milijarde dinara, ili oko 210 miliona evra. Svi ti izdaci treba da se podmire iz 29,1 milijardi dinara ukupnih prihoda, odnosno 240 miliona evra prihoda, koliko je ostvareno u prošloj godini, ali uz iskazani gubitak (čitaj: veće izdatke od prihoda, za 6 miliona evra, ili 39,44 odsto).

Bez saopštavanja građanima (koji kao poreski obveznici plaćaju ovu cenu), koliko je učešće uvezene rude i koksa u prodajnoj ceni tone proizvedenog lima, tvorci ove "kalkulacije" će i dalje zamajavati građane perifernim stvarima. Jer, čak i grube analize otkrivaju da je utrošena vrednost uvozne rude i koksa, uključivo i transportne troškove tih ogromnih uvezenih količina, dostigla više od 63 odsto prihoda. Naravno da se cena rude, koksa i drugih utrošaka, uz transportne troškove, te cenu energenata, bruto zarada zaposlenih i drugih neophodnih rashoda, ne može smestiti u nisku prodajnu cenu tone limova. Ne samo da nema mesta u toj prodajnoj ceni za kamatne i finansijske rashode, nego nema ni za tehnološki uslovljene utroške.

Ovom analizom smo utvrdili da kamata i drugi finansijski rashodi predstavljaju teret za Železaru, ali i kad bi se oni oprostili, i dalje bi bilo gubitaka u poslovanju, čak više od 2/3, jer u samom tehnološkom procesu i dopremi rude i koksa, tih mamutskih količina, sa ogromnih daljina, naš narod bi rekao, „da u tome leži zec".

Šta je sa privatizacijom Železare?

Radna grupa formirana od strane Vlade Republike Srbije, je tokom januara i februara 2015. godine pregovarala sa strateškim partnerom za Železaru, sa američkom kompanijom Esmark, koja je jedina dostavila validnu ponudu na javni poziv otvoren 5. decembra 2014. godine. Sa Esmarkom dogovor nije postignut, jer Esmark nije davao garancije da će održati i povećati proizvodnju na duži rok.

Nakon toga, Vlada Republike Srbije je raspisala konkurs za izbor profesionalnog menadžment tima koji će upravljati Železarom, uz nastojanje da stvori što bolje uslove za nastavak poslovanja i performanse za dalju privatizaciju. Dana 23. marta 2015. godine Vlada Republike Srbije je potpisala Ugovor sa holandsko - slovačkom kompanijom HPK Inženjering, čije je sedište u Holandiji, a koja je na konkursu ponudila najbolje uslove.

HPK Inženjering se obavezao da će do kraja 2015. godine pokrenuti rad druge visoke peći, povećati obim proizvodnje, uz obezbeđenje sirovina po najpovoljnijim cenama i sigurnog tržišta za plasman gotovih proizvoda Železare.

Šta mi tvrdimo...

Mi tvrdimo da ne postoji u svetu poslovni partner koji će uzeti Železaru Smederevo bez dinara njenog kapitala, uz ukupne obaveze od 309 miliona evra, na početku ove godine, uz veće obaveze od iskazane vrednosti ukupne stalne i obrtne imovine, koju je do sada više od trideset godina finansirala država. Posebno ističemo da do danas nije objavljena nijedna stručna ekspertiza, tehničko ekonomskog sadržaja, iz koje bi se na jasan i nedvosmislen način videla rashodna strana izražena u toni gotovog proizvoda, ali posebno učešće u procentima vrednosti rude na mestu vađenja, zatim troškova dopreme, cena koksa i drugih komponenti, vrednost energenata, rashoda za zaposlene, same amortizacije i finansijskih rashoda. U slučaju Železare ne radi se o laboratorijskoj analizi sa milimetarskom preciznošću, već o računu tačnosti, plus-minus čak pet odsto.

Gde je kraj i sunovratu "Srbijagasa", i dokle će narod da plaća gubitaše?

Bajatović rasipa, a država garantuje

Republičko javno preduzeće „Srbijagas" samo u 2014. godini napravilo je gubitak od 45 milijardi dinara, a taj gubitak je i još veći ako se uključe gubici njegovih povezanih preduzeća Metanolsko-sirćetni kompleks, AD iz Kikinde i Agroživ, AD iz Žitišta

Ovo republičko javno preduzeće, sa 1.170 zaposlenih, na početku ove godine koristilo je ukupna poslovna sredstva u iznosu od 120 milijardi dinara, dakle, oko milijardu evra, a kako je već treću godinu izgubilo celokupan sopstveni kapital, preduzeće posluje isključivo tuđim sredstvima. Ukupne obaveze ovog republičkog javnog preduzeća dosatigle su, na dan 31. decembra 2014. godine, 193 milijarde dinara, ili milijardu i 600 miliona evra. Dakle, obaveze su veće od imovine 724 milijarde dinara, ili više od 600 miliona evra.

U 2014. godini ovo republičko javno preduzeće ostvarilo je ukupan poslovni prihod nešto manji od 66 milijardi dinara, što je manje od prethodne godine za 3,9 odsto, uz iskazivanje gubitka u poslovanju te godine, od, čak, 49,7 milijardi dinara. Dakle, da bi izbeglo poslovanje sa gubitkom, ovom javnom preduzeću nedostajalo je 75 odsto ukupnog poslovnog prihoda.

Ko su članovi Nadzornog odbora ovog republičkog javnog preduzeća, koje je imenovala Vlada Republičke Srbije?

Mi već duže vremena ukazujemo da je potrebno da se ovi članovi spreme da ponesu svoj deo odgovornosti za glumu nadzora, jer odgovornost za rasipništvo, ulaženje u delatnosti koje nisu u funkciji osnovne delatnosti, recimo uzgoj pilića i proizvodnja i plasman pilećeg mesa i prerađevina od mesa, te pasivan odnos prema zadatoj funkciji, moraju kad-tad povući i pitanje odgovornosti. Lica koja će sesti na optuženičku klupu su Milivoje Miletić, predsednik NO, Sreten Jovanović, član NO, Vesna Rakočević, član NO, Zoran Janković, član NO i Dušan Bajatović, generalni direktor.

Postavljamo ponovo pitanje Vladi Republike Srbije: Do kada ćete da izbegavate raspravu o poslovanju 31. republičkog javnog preduzeća. To što srpska Vlada radi, ne radi nijedna opština u Srbiji, one bar svake godine razmotre izveštaj o poslovanju opštinskih javnih preduzeća.

Ova Vlada nastavlja politiku prethodnih vlada, pa ne razmatra ni godišnje izveštaje o poslovanju privrede, izveštaje o poslovanju banaka, pa ni nalaze državnog revizora. Već duže vremena ne objavljuju se ni godišnji završni račun republičkog budžeta, pa se na taj način uskraćuju građani i opozicija da kritikuju vladu i ministarstva.

Kao što smo istakli JP Srbijagas je već treću godinu ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, dok su ukupne obaveze dostigle 193 milijarde dinara ili 1,6 milijardi evra. Imovina JP Srbijagas, stalna i obrtna, na dan 31. decembra 2014. godine knjigovodstveno iskazano vredi samo 120 milijardi dinara, ili oko milijardu evra. Dakle, sa 600 miliona evra finansiraju se minuli gubici. Pored toga izgubljeno je sopstvenog kapitala čak 660 miliona evra, pa je ukupan gubitak do i iznad visine kapitala, dostigao milijardu i 260 miliona evra.

Iz čega se sastoje ukupne obaveze od 193 milijarde dinara. Obaveze po kreditima u zemlji i iz inostranstva, uglavnom su pokrivene garancijama Republike Srbije, i one na dan 31. decembra prošle godine, iznose 726 miliona evra, 70 miliona evra duguje se za dospele, a neplaćene kamate i druge finansijske rashode, a 386 miliona evra su tekuće obaveze prema dobavljačima u zemlji i iz inostranstva, 228 miliona evra su ostale kratkoročne obaveze prema osnivaču, verovatno za deo isplaćenih garancija, dok razliku obaveza čine razne tekuće obaveze.

Kako se kretao ukupan prihod u poslednjih pet godina

Ukupan prihod JP Srbijagas u poslednjih pet godina kretao se silaznom putanjom, i to (u milijardama dinara) 74,2 (2010), 74,2 (2011), 68,6 (2012), 65,9 (2013) i u prošloj godini 70,2 milijarde dinara. Dok je iskazani gubitak u poslednje tri godine prikazan na veoma visokom nivou, koji je u 2012. godini bio 36,7 milijardi dinara, ili 53,5 odsto ukupnog prihoda te godine, iskazani gubitak u narednoj 2013. godini dostigao je 49,7 milijardi dinara, što na ukupnom prihodu od 65,9 milijardi dinara, dostiže, čak, 75,4 odsto iskazanog ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini, da bi u prošloj godini na prihodu od 70,2 milijarde dinara bio iskazan gubitak u iznosu od 45 milijardi dinara, ili u visini od 64,1 odsto ukupnog prihoda te godine.

Iskazanim kumuliranim gubicima u iznosu od 151,2 milijarde dinara JP Srbijagas predstavlja čelnika u poslovanju srpske privrede, u tom gubitku je iskazani gubitak u poslovanju 2014. godine u iznosu od 45 milijardi dinara, pa je razumljiva teorija koja kaže i da se ništa ne radi sam gubitak će „iskazani" novi gubitak, te treba verovati da će republičko javno preduzeće Srbijagas do kraja ove godine „realizovati" nove rezultate svog ubitačnog poslovanja, i iskazati još oko 400 miliona evra gubitka. Tako će se ostvariti nove radne pobede i ukupne obaveze JP Srbijagas na kraju 2015. godine dostići će dve milijarde evra, i biće skoro četiri puta veće od godišnjeg prihoda.

Ali, jedino u šta smo uvereni, da niko neće odgovarati za to katastrofalno stanje, naravno, ukoliko ne dođe do novih republičkih izbora, pa Socijalistička partija, čiji je Dušan Bajatović, čelnik, ne ispadne iz vlasti, te nekim čudom se ne pristupi međusobnom obračunu ko je kriv za dosadašnje promašaje, od kojih je jedan od većih katastrofalno poslovanje Srbijagasa. Poznato je da je jedan nedeljnik dokumentovano objavio krađu od više stotina miliona evra realizovanu na uvozu gasa, preko jedne švajcarske kompanije, osnovane od poznatog biznismena iz Srbije, koji je nekad bio ugledni član Demokratske (tada vladajuće) stranke, a sada se, posle tih natpisa verovatno priključio Srpskoj naprednoj (sada vladajućoj) stranci. A zašto bi neko tom gospodinu sprečio da i on napreduje u realizovanju svojih legitimnih građanskih prava krađe, jer on zna mnoge koji su to radili na savršen i javan način, pa do danas nisu odgovarali. Zašto bi samo on odgovarao, kad još niko pravosnažno nije osuđen za veliku privrednu pljačku?

Glosa

Za podnošenje rezultata rada HPK Inženjeringa ostalo je još tri meseca. Ukoliko bi se isključili gubici u poslovanju Železare Smederevo, moralo bi doći do tehnološke revolucije, u kojoj bi najmanje bilo isključeno učešće koksa u procesu topljenja rude gvožđa!

Glosa

Ova Vlada nastavlja politiku prethodnih vlada, pa ne razmatra ni godišnje izveštaje o poslovanju privrede, izveštaje o poslovanju banaka, pa ni nalaze državnog revizora. Već duže vremena ne objavljuje se ni godišnji završni račun republičkog budžeta, pa se na taj način uskraćuju građani i opozicija da kritikuju vladu i ministarstva.

A 1. Okupacija i Komercijalne banke

(Pismo upućeno magazinu Tabloid iz Sarajeva)

Dragi prijatelji,

Moram da vam napišem nekoliko rečenica oko pokušaja da se Alexsander Picker, inače državljanin Austrije, postavi na mjesto generalnog direktora najveće, najbolje srpske banke Komercijalne banke ad Beograd. Da li je država Srbija došla u poziciju da nema svoje kadrove i svoje ljude koji vole Srbiju, i koji znaju da rade, već mora da podlegne uticajima EBRD i MMF-a i stavi sumnjivog austrijanca na ovo mesto? Da li nema radnika u Komercijalnoj banci ad Beograd koji mogu ovo da rade? Da li većinski vlasnik Vlada RS nema bolje rešenje nego da stavlja stranca. Da li nemate svoju pamet za ovo mesto i ovaj posao.

Zašto se bunim, zato što je upravo Picker osoba koja ima loš bankarski background. Osoba koja je radila u Srbiji u Unicredit banci nepune 4 godine, i koji je najuren iz te banke i poslat na izdržavanje kazne u Kazahstan. Otišao je u Kazahstan, jer su otkrivene mutne radnje koje je radio, i kako ne bi štetio imidžu velike bankarske grupe, sklonjen je u tišini. Ali ipak njegov pravi bankarski duh dolazi do izražaja kada se zapošljava u Hypo banci u Sarajevu.

Tu je radio nepune 2 godine, i napravio je više gubitaka oko 100 miliona EUR, što pokazuju revizorski izvještaji. Picker je osoba koja ne podnosi pametnije od sebe, otpušta ljude i samo sluša nekoliko ljudi oko sebe.

On voli da uništi banku kako bi je prodao što jeftinije nekome drugom, i došao do rezultata koji su za njega lično važni. On je osoba koja prvo što radi smanji broj zaposlenih, smanji plate i na taj način seje strah.

Podatak da je kao predsednik cele grupe Hypo učestvovao u privatizaciji banke i prodaji EBRD-u je dovoljna, zašto je on baš taj kandidat za direktora KBBG, ali podataka da je on nakon prodaje Hypo banke, jedini dobio otkaz i otjeran, je dovoljan da ukaže na to da on nije osoba koja može da vodi najveću srpsku banku.

Picker je oženjen i ima decu, ali voli i osobe svog pola.Dakle, Srbija je spremna i na to.

Na kraju dolazimo do zaključka da je on verovatno projektovana osoba da dođe u KBBG, da je oslabi prije privatizacije, i za nekoga drugog i sebe lično uzme korist, a vlada Srbije, građani i klijenti će najviše izgubiti.

Vaš prijatelj, bankar iz Sarajeva

podeli ovaj članak:

Natrag