Natrag

Zaječar

Ružno naličje stvarnosti grada na Timoku

Vreme jeftinih iluzionista

Kada bi zaječarski funkcioneri malo manje folirali sve siromašnije građane, sa ciljem da ih uvere da žive kao bubreg u loju, a malo više radili kako treba, stvarnost grada na Timoku bila bi znatno vedrija. Na žalost, oni ne znaju drugačije, jer su celog života, osim nekoliko izuzetaka koji nisu pristali da budu politička ikebana, lagali, varali, neki pomalo kraduckali a neki i ozbiljno krali

Vuksan Cerović

Dve dijametralno suprotne vesti obeležile su stvarnost u Zaječaru između dva broja "Tabloida": direktor Narodnog muzeja u Zaječaru dobio je nagradu "Turistički cvet", a nekako istovremeno gradom na Timoku prostrujala je vest da će na timočkim prugama, nakon 120 godina njihovog postojanja, biti ukinut putnički saobraćaj. Timočka krajina opet je na putu da postane srpski Sibir, a Zaječar - jedini grad i ovom delu Srbije - zapuštena i napuštena palanka u kojoj je Bog rekao "laku noć"!

Direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, Bora Dimitrijević, dobitnik "Turističkog cveta" u kategoriji pojedinca, jednog od najviših priznanja koje daje Turistička organizacija Srbije, živi je dokaz kakve tragične posledice je imala vladavina zaječarskog vlastodršca Saše Mirkovića. Taj lik će biti upamćen kao najnesposobniji predsednik Skupštine grada Zaječara i najveća štetočina u istoriji ovog grada, jer je po njegovom nalogu ugašeno više budžetskih ustanova, među kojima i Turistička organizacija grada Zaječara. Zahvaljujući, između ostalog, toj ortodoksnoj budalaštini, turistički obraz i perspektivu Zaječara u životu održava - pojedinac.

Zapravo, turistički obraz Zaječara održava carska Romuliana, jer sve ostalo je uglavnom zapušteno. Sportsko - rekreacioni centar "Popova plaža", izgrađen i nakinđuren u vreme bivše vlasti, danas izgleda kao da je izgrađen pre par desetina godina. Naravno, to jednom režimskom mediju nije smetalo da ga svrsta među atraktivne turističke destinacije, a jedine atrakcije su par gusaka i par paunova i, naravno, podatak da je ceo kompleks noću u mrklom mraku, jer je struja isključena zbog neplaćanja. Nije mnogo bolja situacija ni sa ostalim turističkim atrakcijama: park šuma Kraljevica je potpuno zapuštena, na hipodromu je ove godine izrastao korov do ramena, a u kakvom je stanju turistička ponuda Zaječara, izuzimajući Romulianu, najbolje je definisala manifestacija "Izađi mi na teglu", a to je bilo takmičenje u prženju ajvara! Osim lokalnih, debelo plaćenih medija, tu manifestaciju kao i sve ostale osim Gitarijade, nije zabeležio nijedan medij sa nacionalnom referencom.

Druga, manje lepa vest pojavila se na društvenim mrežama gotovo niotkuda. To, međutim, uopšte ne znači da ispod dima ne tinja vatra. Još 2005. godine, u vreme kada je železnicom drmao Milanko Šarančić, kadar Nove Srbije, zabeležen je prvi pokušaj da se ukinu timočke pruge, koje postoje već 120 godina. Za divno čudo tradicionalno nesložni timočki glavari tada su se složili da odbrane pruge i čak pripretili novom Timočkom bunom.

Pruge su preživele napad i sve ređi vozovi su nastavili da jezde njima, ali su iz vrha železnice stalno stizale tvrdnje da su nerentabilne, pogotovu kada je reč o putničkom saobraćaju.

Naravno da nisu rentabilne jer u ovdašnje pruge decenijama nije uložen jedan jedini dinar, pa se vozovi do Niša kotrljaju po tri sata, a putnički voz za Beograd, koji je inače do prestonice jezdio pola dana, više ne postoji. U kakvom su stanju vozovi najbolje svedoči nedavni slučaj kada je hrabri železničar Zoran Simonović (62), voz sa 50 putnika, koji se nekontrolisano kretao na relaciji Niš - Zaječar, zaustavio ručno u poslednjem trenutku i tako sprečio strašnu nesreću, Objašnjenje je bilo prilično surovo: za "Šveđanke" koje se kotrljaju ovdašnjim prugama nema delova. Prećutavši da kaže makar jednu reč o nebrizi prema "Šveđankama", Saša Mirković je Sibinovićev podvig iskoristio za ličnu promociju, obećavši mu nagradu u iznosu od 500.000 dinara. Jedino nije rečeno odakle će te pare da iskrsnu, jer u gradskoj kasi nema ni dinara.

Prva, ona lepša vest, na sajtu grada Zaječara nije uopšte pomenuta. Valjda zbog toga što nije mogao da se nađe razlog da se objavi fotografija Saše Mirkovića. Na njegovoj Best TV proceđena je kroz zube, jer uspesi su, zna se, rezervisani samo za velikog gazdu.

Da je kojim slučajem on dobio nekakvu nagradu, makar i da je dodelio sam sebi, praštalo bi na svim lokalnim televizijama, u "Kuriru", "Telegrafu", "Informeru" i drugim listovima koji su se ogrebali o gradski budžet. Ovako muk. Muk, koji nije nimalo slučajan. Druga vest je iskorišćena za Mirkovićevu promociju, pa je hrabro izjavio "da niko neće gasiti svetlo u Timočkoj krajini", mada se i iz aviona vidi da on i njegova bratija na vlasti čine sve da svetlo ugase u Zaječaru. Zapravo, to bi trebalo da se vidi, ali lokalni mediji sve čine da se ta obeshrabrujuća činjenica - zabašuri.

Iako će grad Zaječar ove godine potrošiti barem milion evra na finansiranje Mirkovićevih televizija i podmazivanje onih medija koji nisu njegovi, građani od toga neće imati nikakve koristi, osim najava iz kojih ulica će Javno stambeno - komunalno preduzeće "Zaječar" izvoziti smeće. Na zvaničnom sajtu grada, za koji nije poznato ko ga administrira i koliko košta, posetilac može da nađe bezbroj nevažnih informacija, ali ne i podatke iz kojih bi se videlo o čemu odlučuju organi grada, koje su nabavke planirane u tekućoj godini, kome su dodeljeni ugovori za već realizovane javne nabavke, nema u elektronskom obliku dokumenata u koje se navodno vrši javni uvid, nikakvih podataka o šestomesečnoj i devetomesečnoj realizaciji budžeta i tome slično. U eventualnim izveštajima sa skupštinskih sednica sve se završava prepričavanjem dnevnog reda.

Ista je situacija i kada su u pitanju skupi elektronski mediji. U njima, ni za živu glavu, nećete naći podatke da je JP "Direkcija za izgradnju" Zaječar u neprekidnoj blokadi od 25. januara ove godine (250 dana) i da blokada trenutno iznosi 34.026.860,74 dinara, da u Sportsko - poslovnom centru "Timok" D.O.O. nema struje već danima jer je u blokadi već 34 dana (363.288,07 dinara), da je Narodni muzej u Zaječaru, koji se stara o Romuliani - spomeniku upisanom u listu svetske kulturne baštine u blokadi 15 dana (284.422,09 dinara), zbog čega mu je isključena struja, pa neke postavke posetioci, neretko stranci, ne mogu da razgledaju, da je Matična biblioteka "Svetozar Marković" takođe u blokadi osam dana (397.521,10 dinara), ili da je FK Timok, u koji je ovih dana uz fanfare Best TV, pomoćni trener postao sin pevača Ace Lukasa (koji je za Mirkovićevu Best TV čas najveća folk zvezda Balkana, čas ovejani kriminalac) u neprekidnoj blokadi 131 dan (a ukupno u ovoj godini 179 dana) i da blokada trenutno iznosi 6.454.065,14 dinara, da je Rukometni klub Mladost u neprekidnoj blokadi 179 dana (74.020,53 dinara)...

Ni za živu glavu nijedan medij, koji muze gradski budžet, neće objaviti da 17 osnovnih i srednjih škola, prema podacima Ministarstva finansija, nisu platile u zakonskom roku 975 računa u ukupnom iznosu od 18.910.180,27 dinara, po čemu je ovdašnja lokalna samouprava neprikosnoveni šampion u Srbiji. Taman posla da se neki medij zainteresuje zašto je Gimnazija u blokadi 435, Tehnička škola 461, OŠ Desanka Maksimović 366, OŠ "Vladislav Petković Dis" u Grljanu359, OŠ "Đura Jakšić" 357, OŠ "Dositej obradović" u Vražogrncu 310, OŠ "Vuk Karadžić" u Velikom Izvoru 383, OŠ "Ljubica Radosavljević Nada" 436, Škola za osnovno muzičko obrazovanje "Stevan Mokranjac" 462, OŠ "Ljuba Nešić" 366 dana u neprekidnoj blokadi...

Umesto da im je lokalna samouprava tokom godine prenosila poneki dinar iz budžeta, škole su dovedene u beznadežnu situaciju zbog čega nisu jesenas mogle da kupe dnevnike i neophodni materijal za izvođenje nastave, nego je to nabavila Gradska uprava, naravno bez raspisane javne nabavke. Nikome ne pada na pamet da objavi koliko je koštala ovogodišnja Gitarijada, ko je prodao šest tona piva iz donacije (takve informacije kruže Zaječarom) i pare stavio u džep, zašto prvi put do sada nije bilo konkursa za zauzeće javne površine za obavljanje ugostiteljske delatnosti tokom Gitarijade, da li je na te usluge plaćen porez i tome slično. Ustanova Gitarijada suprotno Zakonu o javnim nabavkama krije podatke o dodeli tri ugovora, a u nekoliko slučajeva procenjena vrednost nabavke je ozbiljno prekoračena. Za to, naravno, niko ne odgovara.

Ne treba ni očekivati da će neko u dogledno vreme odgovarati. U intervjuu datom letos "Magnum radiju" Saša Mirković je osuo drvlje i kamenje na policiju, pravosuđe i tužilaštva, jer po njegovoj oceni svoj posao ne rade kako treba. Sa tom ocenom se potpisnik ovih redova apsolutno slaže, jer da rade, Mirković bi odavno bio iza rešetaka. Ali pošto je tako, može da radi šta ga je volja, pa čak da bude toliko primitivno ohol, da pusti ambasadora Belorusije, goste i odbornike, da ga na Romuliani, gde su uručivane nagrade za Dan grada Zaječara (7. septembra), čekaju 40 minuta. Prema nekim informacijama novčani deo nagrada još nije isplaćen.

Kada se sve sabere, jasno je da je ovo vreme jeftinih iluzionista, koji prodaju maglovite iluzije umesto da nešto rade. Politička moć je postala kapital, koji naravno ima cenu. Onaj ko plaća tu cenu, pa makar i parama grada Zaječara može da radi što mu je volja. Može da ubeđuje sve siromašnije građane da im je dobro, da žive kao bubreg u loju, a da pri tome iza sebe nemaju nikakvog traga poštenog rada. Osim par izuzetaka mnogi od njih su lagali, varali, kraduckali, a neki i ozbiljno krali.

Da gradska vlast manje prodaje iluzije, a malo više pošteno radi, stvarnost u Zaječaru ne bi bila u ruševinama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane