Natrag

Svedočanstvo

Dr Ratibor M. Đurđević: tekst, objašnjenja i tumačenja knjige "Protokoli sionskih mudraca" (3)

Prvi i poslednji čin-zločin

Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...".

Dr Ratibor M. Đurđević

Predgovor Protokola na srpskom jeziku (u izdanju "Patriotikusa") iz 1934. godine

Dajući danas u srpskom izdanju originalni tekst Sionskih protokola, mi smo uvereni da će to biti od znatne koristi ne samo po naše državne i nacionalne, već i po opšte-čovečanske interese.

Pri ovome postupku rukovođeni smo pobudama čistog rodoljublja, i daleko je od nas svaka pomisao da povredimo interese i svetinje ma koje narodnosti ili veroispovesti. Ko bude pažljivo pročitao ovu knjigu, lako će uvideti da se u njoj iznose samo paklene mahinacije i planovi tajnih, podzemnih judeo-ma- sonskih organizacija koje sistematski sprovode potkopavanje hiljadugodišnjih tekovina današnje kulture, da bi na njihovim razvalinama stvorile svoje novo carstvo, a celo čovečanstvo pretvorile u svoje poslušno roblje.

U tom pogledu, smisao Sionskih protokola jasan je kao dan, i zadatak je objavljivanja ove knjige ne da raspiruje ma kakve mržnje i razdore, već da otvoreno i javio zdere masku sa ovih mračnih organizacija i da ih prikaže svetu u pravoj boji i svetlosti.

Iz predgovora ruskom izdanju, sa koga je onaj prevod učinjen, čitaoci će videti kako su ti Protokol nastali, a sami će se uveriti o njihovoj autentičnosti.

Mi ih pozivamo samo da sadržinu Protokola uporede sa događajima poslednjih decenija, i onda ostavljamo njihovoj uviđavnosti i savesti da procene: da li je neverovatno tačno i čudno podudaranje događaja koji su se odigrali sa planovima predviđenim u Protokolima samo puka slučajnost, ili je sve to smišljeno izvedeni program, rezultanta zločinačkog rada ovih podzemnih, tajnih judeo-masonskih organizacija.

Krupne i velike nedaće, potresi i iskušenja kroz koja je čovečanstvo desetinama godina prolazilo i kroz koja i danas prolazi, nalaze izvor i objašnjenja u paklenim smerovima ovih demonskih Protokola.

Sve se događa kao po napred utvrđenom planu i čovečanstvo sve više obuzima haos rušenja i uništenja, a taj plan, konstruisan sa đavolskom genijalnošću, izlažu nam Protokoli jasno, ubedljivo, u svim pojedinostima. Jedan deo programa već je ostvaren, preostaje poslednja, glavna etapa koja treba da dotuče već poremećeno i pokolebano čovečanstvo i mračne, tajne sile, već čine zadnje napore da ostvare i poslednje rezultate, i da na ruševinama sadašnje kulture izgrade svoje carstvo i potčine mu ceo svet.

Ma kako sve to izgledalo fantastično, kroz čitanje ovih Protokola dolazi se do apsolutne svesnosti da je to pozitivna stvarnost, da plan Sionskih mudraca nije plod nikakve fantazije već da je to jedna realnost. Primer ruske revolucije i boljševičkog režima klasičan je u tome pogledu. Priloženi spiskovi imena ljudi koji su Rusijom upravljali 1920. godine žalosno potvrđuju koliko su svi ovi navodi tačni i koliko su sve ove zebnje za opstanak današnje kulture i za budućnost čovečanstva opravdane.

Pod teškim utiskom ovih Sionskih mudraca i svega onoga što se u svetu odigrava i izvodi. Očigledno i tačno po u njima preuređenom planu i mi ih danas na našem jeziku objavljujemo, s napomenom da su oni u drugim državama i na drugim jezicima već odavno objavljeni.

Mi to činimo, jer smatramo da je krajnje vreme i potreba da se i naš svet sa njima tačno i podrobno upozna da bi pravilno shvatio rušilačke težnje i razornu akciju mračnih, potajnih sila koje decenijama podrivaju Evropu i celo čovečanstvo.

Podvlačimo još jednom da nas na ovo pobuđuje samo žarka ljubav prema našoj zemlji, prema celom slovenstvu i prema vascelom čovečanstvu, a takođe smo ubeđeni da to imperativno nalažu interesi naše države i celoga sveta za održavanje današnjeg reda stvari i današnje kulture. Zato je potrebno da udružimo sve napore i da prionemo na posao da se čovečanstvo spase i sačuva od opasnosti i pogibelji koju mu spremaju ove mračne sile, te da se svima državama i narodima obezbedi miran i normalan razvitak i napredak.

Predgovor ruskom izdanju (iz "Patriotikusovog" izdanja Protokola)

Protokoli skupova Sionskih mudraca koji se u ovoj knjizi štampaju bili su prvi put objavljeni na ruskom jeziku 1905. godine, u drugom izdanju knjige Sergeja Nilusa: „Veliko u malom". Rukopis je bio dobijen od jedne osobe koja je izvršila tačan prevod sa originalnih dokumenata, ukradenih od jednog uticajnog rukovodioca fra-masonstva u Francuskoj.

Kad su Protokoli bili objavljeni, zaštitnici „progresa" i „progonjenog plemena" pokušavali su da obesnaže utiske koje su oni nazvali nazivajući ih „apokrifnim", ali kad se oni čitaju sada, posle svega što smo preživeli u naše vreme „velike beskrvne revolucije", nehotično osećaš kao da ovi „zavisnici" proriču onaj strašni put kojim se naša nesrećna Otadžbina survala na dno propasti pod rukovodstvom Jevreja i masona.

Protokoli pretpostavljaju jedan u svim detaljima dobro smišljen plan, po kome Jevreji grede osvojenju sveta. Znatan deo toga plana već je ostvaren, i ako mi blagovremeno ne dođemo k sebi, nama preti neminovna pogibija.

Posle pojave Protokola prvi put u štampi, većina Rusa primila je ova otkrića jevrejskih planova skeptički - podrugljivo kao običnu senzaciju. Sumnja u originalnost Sionskih protokola nije izazvala čak ni pokušaje da se oni provere. Olaki skepticizam uopšte ne može se opravdati, on je u nas više puta stvarao atmosferu nemara i aljkavosti koja je samo raspaljivala prohteve lukavstva i neverstva unutrašnjih i spoljnih neprijatelja. Strašno je ignorisati sadržinu do- kumenata koji odražavaju u sebi, kao u ogledalu, sva naličja poslednjih revolucija. Bili Sionski protokoli autentični ili ne, tek oni služe kao ključ i za naše nerede i meteže".

Tako su pisale moskovske Vjedomosti 1910. godine...

Sada, pak, u 1918. godini, posle „velike revolucije" (ne može a da se ne utvrdi pravilnost toga zaključka. Protokoli služe kao ključ ne samo za prvu našu neuspelu revoluciju, nego i za drugu 1917-1921, u kojoj je jevrejstvo odigralo tako kobnu ulogu za Rusiju.

Sionski protokoli daju „osnovu i crteže po kojima će se izatkati samoraspadanje hrišćanske kulture".

I u toliko su više oni poučni za nas, svedoke samoraspada Rusije, koji žudimo za njenim preporodom, jer su u njima otkriveni putevi koje su neprijatelji hrišćanstva obeležili u cilju našeg porobljavanja.

Samo sa poznavanjem tih puteva možemo se uspešno boriti protiv neprijatelja Hrista i hrišćanske kulture.

Potkopati veru, iščupati um

(citati iz Protokola)

"...Svaka republika prolazi kroz nekoliko stadijuma. Prvi od njih obuhvata prve dane ludovanja...Drugi se sastoji u demagogiji, od koje se rađa anarhija koja neizbežmo vodi despotizmu, ali već ne zakonitom, otvorenom, pa prema tome ni odgovornom, nego nevidljivom i nepoznatom i ništa manje primetnom despotizmu tajne organizacije. Ova organizacija dejstvuje prikriveno iza leđa raznih agenata, čija smena ne samo da ne škodi nego i pomaže tajnoj sili koja se, zahvaljujući toj smeni, oslobađa neophodnosti da troši svoja sredstva na naknade dugoročnim službenicima.

Ko i šta može svrgnuti nevidljivu silu?! A naša je sila baš takva. Spoljašnje masonstvo služi njoj i njenim ciljevima kao slepi zaklon i paravan, ali plan dejstva ove sile pa čak i mesto njenog bavljenja ostaće za ceo narod nepoznati.

No i sloboda bi mogla biti neškodljiva i postojati u svakodnevnom državnom životu bez štete po blagostanje naroda, kad bi se ona održavala na principima vere u Boga, na bratstvu čovečanstva, van misli o jednakosti kojoj protivreče sami zakoni koji su ustanovili potčinjenost.

Kod takve vere narod bi bio pod upravom i staranjem svojih parohija i išlo bi smerno i krotko pod rukom svoga duhovnog pastira, pokoravajući se Božjem poretku na zemlji.

Eto zašto moramo neminovno potkopati veru, iščupati iz uma Goja sami princip Božanstva i zameniti sve to aritmetičkim računima i materijalnim potrebama.

Da umovi Goja ne bi stizali da misle i zapažaju, treba ih preusmeriti na industriju i trgovinu. Tako će sve nacije tražiti svoje koristi i tako neće primetiti svoga zajedničkog neprijatelja. Ali, da bi sloboda konačno razjela i razorila gojska društva, treba industriju staviti na špekulativnu podlogu: to će doprineti da se ono što industrija otme od zemljoradnje ne zadrži u rukama, već da pređe u špekulaciju tj. u naše klase.

Naporna borba za nadmoćnost, udarci u ekonomskom životu stvoriće, a i stvorili su već, razočarana, hladna i nemila društva. Ova društva imaće potpunu odvratnost prema višoj politici i religiji. Njih će rukovoditi samo računi tj. zlato, prema kome će oni gajiti pravi kult, radi onih materijalnih naslada koje ono može dati. Tada će niže klase Goja, ne iz želje da služe dobru, pa šta više ni radi bogatstva, već iz čiste mržnje prema privilegovanim, poći za nama protiv na- ših konkurenata za vlast - intelektualaca Goja.

Stvaranje pojačane centralizacije uprave. Putevi masonstva ka dohvatanju vlasti. Uzroci nemogućnosti sporazuma među državama. "Predodređenost" Jevreja. Zlato je pokretač državnih mehanizama. Monopoli u trgovini i industriji. Značaj kritike. „Pokazne" (opsenarske) ustanove. Premorenost od govorništva. Kako da se ščepa javno mnenje i kako da značaj lične inicijative nadvlada.

Kakav se oblik administrativne uprave može dati društvima u kojima je podmitljivost proiznikla svuda, gde se do bogatstva dolazi samo veštim iznenađenjima, poluobmanama i mahinacijama, gde vlada raskalašnost, gde se moral podržava kaznenim merama i surovim zakonima a ne dobrovoljno usvojenim principima, gde su osećaji prema otadžbini i religiji pretpostavljaju kosmopolitskim ubeđenjima. Kakav se drugi oblik upravo može dati ovim društvima, ako ne onaj despotski, koji ću vam dalje opisati?

Mi ćemo stvoriti pojačanu centralizaciju uprave, da bismo sve društvene snage dočepali u svoje ruke. Mi ćemo mehanički regulisati sve radnje političkog života naših podanika novim zakonima.

Ti će zakoni osjetiti jedno za drugim sve slobode i popuštanja koje su Goji dozvoljavali, a naše carstvo će se obeležiti tako veličanstvenim despotizmom, da će on biti u stanju da u svako doba i na svakom mestu poklopi i uguši sve protivradnje nezadovoljnih Goja.

Reći ćete, da se taj despotizam o kome ja govorim ne slaže sa savremenim progresom, ali ja ću vam dokazati obrnuto.

U ona vremena kada su narodi gledali na vladare kao na čistu manifestaciju Božje Volje, bez roptanja su se pokoravali autokratiji careva; ali od onoga dana, kada smo im mi ulili misli o njihovim sopstvenim pravima, oni su počeli smatrati vladare za obične smrtne ljude.

Božansko pomazanje spalo je sa glave careva u očima naroda, a kad smo mu oduzeli i veru u Boga, onda je moć vlasti bila izneta na javnu licitaciju, i mi smo je dograbili..."

Nemoć svetske koalicije Goja

"...Sem toga, veština upravljanja masama i licima pomoću podešene teorije i frazeologije, društvenim pravilima i svakim drugim majstorijama, u koje se Goje ništa ne razumeju, spada takođe u specijalnosti našeg administrativnog uma vaspitanog na analizi, na posmatranju, na takvim tančinama kombinacija u kojima mi nemamo takmaca, kao što nemamo ni u sastavljanju planova političke akcije i zadobijanju solidarnosti.

(jedino bi se jezuiti mogli u tome s nama izjednačiti, ali mi smo umeli da ih diskreditujemo u očima besmislene gomile kao javnu organizaciju, dok smo mi sa svojom tajnom organizacijom ostali u senci. Uostalom, nije li svejedno za svet ko će biti njegov gospodar: da li glava katoličanstva ili naš despot Sionske krvi? Za nas pak, izabrani narod, to ni izdaleka nije svejedno.

Privremeno, sa nama bi mogla izaći na kraj svetska koalicija Goja; ali sa te strane nas osigurava ono duboko korenje nesuglasica među njima, koje se već ne može iščupati. Mi smo im jedno drugome protivstavili lične i nacionalne interese, religiozne i plemenske mržnje koje smo odnegovali u njihovim srcima u toku dvadeset vekova. Blagodareći svemu tome, nijedna država ni sa koje strane neće dobiti traženu potporu, jer svaki mora misliti da je sporazum protiv nas neprobitačan za njega samo. Mi smo odveć jaki - o nama se mora voditi računa. Države ne mogu čak ni mali, delimičan sporazum da naprave, a da u njemu tajno ne učestvujemo i mi.

Bog nas je nagradio genijem da bismo mogli izvršiti svoj zadatak. Kad bi genija bilo u protivničkom logoru, on bi se još i borio sa nama, ali je Jače selo od svatova: borba među nama bi bila nemilosrdna, kakve svet još nije video. Pa i njegov bi genije zakasnio. Svi točkovi državnih mehanizama kreću se snagom pokretača koji se nalazi u našim rukama, a taj pokretač je zlato. Nauka političke ekonomije koju su naši mudraci izmislili već davno pripisuje kapitalu carski prestiž.

Kapital, da bi mogao dejstvovati bez ograničenja, mora se dočepati slobode radi monopola industrije i trgovine, što se već i ostvaruje nevidljivom rukom u svim delovima sveta. Takva sloboda daće političku snagu industrijalcima, a to će doprineti pritešnjavanju naroda. Danas je važnije razoružavati narode nego ih voditi u ratove, važnije je koristiti se razbuktanim strastima nego ih gasiti, važnije je dohvati i tumačiti tuđe misli na svoj način, nego ih odbacivati i progoniti. Glavni zadatak naše uprave sastoji se u tome što ćemo oslabiti javni um kritikom, odučiti ga od razmišljanja koja izazivaju otpor, odvući umne snage ka puškaranju prazne rečitosti...".

Nadvladina Administracija

"...U svim vremenima narodi su, kao i pojedina lica, primali reč za delo, jer se oni zadovoljavaju onim što im se kaže, retko zapažajući da li je u javnom radu za obećanjem došlo i izvršenje. Zato ćemo mi osnovati ustanove koje će rečima dokazivati svoja dobročinstva progresu.

Mi ćemo pridati sebi liberalnu fizionomiju svih partija, svih pravaca i snabdećemo njome i oratore, koji će toliko govoriti da će dovesti ljude do premorenosti od govora, do odvratnosti prema govornicima.

Da bi se javno mnenje dohvatilo u ruke, treba ga dovesti u nedoumicu iznošenjem mase protivrečnih mišljenja sa raznih strana, sve dotle dok se Goji ne izgube u njihovom lavirintu i ne shvate da je najbolje nemati nikakvog mišljenja u pitanjima politike, jer društvu nije dano da ih zna, nego ih zna samo onaj koji rukovodi i upravlja društvom. To je prva tajna.

Druga tajna, potreba za uspeh uprave, sastoji se u tome da se u tolikoj meri razmnože narodni nedostaci, navike, strasti, da se niko u tom haosu ne bi mogao snaći i da ljudi usled toga prestanu razumevati jedan drugoga.

Ta će nam mera poslužiti još i za to da posejemo razdor među partijama, da razjedinimo sve kolektivne snage koje još neće da nam se pokore, da obes- hrabrimo svaku ličnu inicijativu koja bi mogla, koliko bilo, smetati našoj stvari. Nema ništa opasnije od lične inicijative; ako je ona genijalna, može učiniti više nego što mogu učiniti milioni ljudi među kojima smo posejali razdor.

Mi moramo uputiti vaspitanje gojskih društava tako da oni pred svakim poslom gde je potrebna inicijativa moraju nemoćno i beznadno spuštati ruke i obarati glavu.

Naprezanje koje proističe iz slobodne akcije slabi i iscrpljuje snage pri sudarima sa tuđom slobodom. Od toga dolaze teški moralni udari, razočaranja, neuspesi. Sve će to tako zamoriti Goje da ćemo ih prinuditi da nam ponude međunarodnu vlast koja će moći po svom nahođenju da bez ikakvog nasilja usisa u sebe sve državne sile sveta i obrazuje Nadvladu.

Na mesto savremenih upravljača mi ćemo postaviti strašilo koje će se zvati Nadvladina Administracija. Ruke njegove biće opružene na sve strane kao klješta, takva kolosalna organizacija ne može a da ne pokori sve narode.

Monopoli; zavisnost gojskih imanja od njih. Aristokratija bez celine. Zaduženost želim. Trgovina, industrija i špekulacija. Raskoš. Povećanje radničkih nadnica i poskupljenje najpotrebnijih životnih namirnica. Anarhizam i pijanstvo. Tajni smisao propagande ekonomskih teorija.

Ubrzo ćemo početi osnivati ogromne monopole - rezervoare kolosalnih bogatstava, od kojih će zavisiti čak i velika gojska imanja u tolikoj meri, da će ona potonuti zajedno sa kreditima država odmah posle političke katastrofe...

Gospodo ekonomisti koji ovde prisustvujete, odvagajte značaj te kombinacije!...".

Nastaviće se

A 1. Povećanje cena po Protokolu broj 6

Godine 1910., 3. decembra, u broju 297, „Moskovskih Vjedomosti" štampaju članak pod naslovom „Radnički pokret u zapadnoj Evropi". Donosimo ovde sledeći citat iz njega:

„... Uopšte, osnovni je uzrok svih sukoba u poslednje vreme radnička nadnica - radnici forsirano traže njeno povišenje. Ovi zahtevi se prikrivaju ponekad drugim motivima, kao na primer, novim načinima proračunavanja zarade; ali se ipak svi sukobi svode na povišenje radničkih nadnica. U železničarskom štrajku u Francuskoj otvoreno je bio postavljen zahtev da minimalna zarada železničkih službenika bude povećana od 4 na 5 franaka dnevno. Ne ulazeći u pitanje- koliko su ostvarljivi ti zahtevi. Mi ćemo se zaustaviti na onom uzroku koji ih je izazvao. U svim državama zapadne Evrope, opaža se poslednjih godina znatno poskupljenje životnih namirnica.

Dobija se čudan sticaj podudarnosti, da su se cene ovih najneophodnijih životnih namirnica povećale u drugom petogodišnjem periodu prema prvom podjednako za 19%. List se čudi takvoj podudarnosti. Da li će Protokol br. 6 Sionskih mudraca rasterati sve takve nedoumice?

Prevareni i varani radniče, otvori svoje oči!...Pitanje koje treba postaviti gornjem izlaganju je: ko odlučuje o tako povećanoj ceni namirnica i ostalih artikala? Zar to ne pokazuje da neka nevidljiva ruka upravljaš svetskom privredom?".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane