Natrag

Propadanje

Podsećanje na poslovanje privrede Srbije u 2014. godini

Dno je sve dublje

Broj zaposlenih u 2014. godini smanjen je za 18.839 radnika, gubici u toj godini povećani za 780 miliona evra, a vrednost poslovne imovine uvećana za manje od milijardu evra, a obaveze porasle za 3,1 milijardu evra. Na šta će ličiti bilans srpske privrede kad istekne 2015. godina i šta Srbiju čeka u 2016? Premijer Vučić je izjavio da Srbijom više ne vladaju tajkuni. To je, izgleda, tačno, jer većina njih, iz Kluba privrednika, posluje sa velikim gubitkom. A tamo gde nema jakih kompanija, nema ni standarda građana, ni srednjih, ni malih preduzeća, tvrdi Tabloidov ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Agencija za privredne registre još nije objavila zvanično saopštenje o poslovanju privrede Republike Srbije u 2014. godini, koje se očekuje ovih dana. Naša redakcija koristila je za ovaj prikaz Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Nakon početne analize sagledavanja ukupnog poslovanja privrede u prošloj godini, odabrali smo nekoliko bitnih pokazatelja koje smo smatrali korisnim našim čitaocima.

Broj zaposlenih u privredi smanjen za 18.839 radnika. Dobro je što je u 2014. godini ostvaren rast poslovnih prihoda za 2,1 odsto, uz rast utroška goriva i energenata od 1,4 odsto i rast izdvajanja za zarade i naknade zarada od 1,8 odsto. Broj zaposlenih u privrednim društvima, uključivši u njih i zaposlene u javnim preduzećima, smanjen je u odnosu na prethodnu godinu za 18.839, tako da je broj zaposlenih u privredi, uključivši u to i javna preduzeća, opao na 976.061 radnika.

Bez zaposlenih evidentirano je u 2014. godini 27.617 privrednih društava, što je povećanje od 2,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je po jednog zaposlenog imalo 21.996 privrednih društava ili 2,7 odsto manje nego u prethodnoj godini. Od dva do pet zaposlenih u 2014. godini imalo je 25.366 privrednih društava, od 6 do 10 zaposlenih bilo je u 8.008 društava, od 11 do 50 zaposlenih bilo je u 8.187 društava, od 51 do 250 zaposlenih bilo je u 2.087 društava i iznad 250 zaposlenih imalo je samo 498 privrednih društava.

Izdaci za neto finansijske rashode u 2014. godini

Neto finansijski rashodi u 2014. godini dostigli su 274 milijarde dinara, odnosno 2,26 milijardi evra, dok su u prethodnoj 2013. godini bili 118,5 milijardi dinara, ili po tadašnjem kursu 1,034 milijardi evra. Proizilazi da su neto finansijski rashodi u 2014. godini povećani za 1,23 milijarde evra, ili da se praktično dvostruko uvećaju. To je uticalo da se i iskazani gubici znatno povećaju u odnosu na prethodnu 2013. godinu.

U 2014. godini iskazani gubitak je veći nego u prethodnoj 2013. godini za čitavih 780 miliona evra. U 2014. godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 416,9 milijardi dinara, što iznosi 3,45 milijardi evra, dok je u prethodnoj godini neto dobit iznosila 447,5 milijardi dinara, odnosno po tadašnjem kursu 3,90 milijardi evra.

Dok je neto gubitak iskazan u 2014. godini u iznosu od 548,6 milijardi dinara, što čini 4,54 milijarde evra, dotle je u prethodnoj 2013. godini neto gubitak iznosio 478,4 milijarde dinara, ili po tadašnjem kursu 4,17 milijardi evra. Gubitak do visine kapitala na kraju 2014. godine dostigao je 3.309 milijardi dinara i u odnosu na prethodnu godinu veći je za 13,8 odsto, dok je gubitak iznad vrednosti kapitala u tom istom period dostigao 1.439 milijardi dinara i veći je u odnosu na isti period prethodne godine za 24 odsto. Povećanje kumuliranih gubitaka u privredi. To povećanje gubitaka za 16,8 odsto predstavlja veliki udarac ionako oslabljenoj privredi.

Vrednost stalne imovine na kraju prošle godine iznosi 62,3 milijarde evra, a vrednost obrtne imovine 40,7 milijardi evra, što čini vrednost ukupne imovine 103 milijarde evra. Stalnu imovinu na dan 31. decembra 2014. godine čini vrednost 7.532 milijardi dinara, što čini 62,3 milijarde evra, dok je vrednost obrtne imovine iznosila 4.923 milijardi dinara, što čini 40,7 milijardi evra.

Prema tome, ukupna vrednost imovine svih privrednih subjekata je 103 milijarde evra. Ukupna vrednost aktive na kraju 2014. godine, u odnosu na prethodnu godinu, povećana je za 0,9 odsto, a to povećanje počiva na 3,3 odsto većoj vrednosti stalne imovine, uz smanjenje 2,5 odsto vrednosti obrtne imovine. Sagledavajući smanjenje vrednosti obrtne imovine uočili smo da je gotovina smanjena za, čak, 20,6 odsto, a to je jedan od izuzetno negativnih pokazatelja.

Ukupne obaveze na kraju 2014. godine iznosile su 67,8 milijardi evra i veće su od obaveza na kraju prethodne godine za 3,1 milijardu evra. Šta čine izvori ovih 103 milijarde evra ukupne vrednosti poslovne imovine svih naših privrednih društava. Ukupan kapital, umanjen za iskazane kumulirane gubitke na dan 31. decembra 2014. godine iznosio je 35,2 milijardi evra i sa tim kapitalom pokriveno je 34,2 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine.

Kumulirani gubitak dostigao je 39 milijardi evra i znatno je umanjio ukupnu raspoloživu vrednost sopstvenog kapitala i veći je od neraspoređene dobiti za 23 milijarde evra. Sopstvenim kapitalom od 35,2 milijarde evra pokriveno je samo 56,5 odsto vrednosti stalne imovine, dok je kreditima i drugim izvorima pokriveno 27,1 milijardu evra vrednosti stalne imovine.

Celokupna vrednost obrtne imovine u iznosu od 40,7 milijardi evra I u celosti je pokrivena iz kredita banaka i drugih obaveza, tako da ukupne obaveze za finansiranje vrednosti dela stalne i celokupne vrednosti obrtne imovine iznose 67,8 milijardi evra.

Ono što posebno zabrinjava je povećanje kumuliranih gubitaka, tako da i pored smanjenja od 2,5 odsto vrednosti ukupne obrtne imovine, obaveze privrednih društava su porasle za 4,9 odsto u odnosu na 2013. godinu, ili za 377 milijardi dinara, što predstavlja, čak, 3,1 milijardu evra. Dobro je što su dugoročne obaveze porasle za 7,7 odsto, a kratkoročne za 3,9 odsto.

Opadanja i smanjenja

Iz privrede prošle godine po osnovu finansiranja isisano je 274 milijarde dinara, ili 2,3 milijarde evra, što je više nego u prošloj godini za 81,8 odsto. Za ukupne bruto zarade 976 hiljada zaposlenih izdvojeno je 946 milijardi dinara, ili 7,9 milijardi evra. Kako su neto zarade iznosile oko pet milijardi evra, proizilazi da je izdvajanja za kamate i druge finansijske rashode izdvojen iznos od 2,26 milijardi evra, što čini 44 odsto neto izdvajanja za zarade svih zaposlenih.

U 2014. godini smanjen broj velikih privrednih društava od 926 na 336, a broj zaposlenih radnika u tim preduzećima od 430.789 na 304.608 radnika.

Broj privrednih društava smanjen je za 63,7 odsto, a broj zaposlenih za 29,3 odsto. Broj srednjih privrednih društava na kraju prošle godine iznosio je 1.220, a broj zaposlenih u njima smanjen je samo za 8.328 lica. Izmenom metodologije u malim privrednim društvima ostalo je 8.812 privrednih društava sa 266.411 zaposlenih, dok je u mikro privredna društva razvrstano, čak, 83.386 privredna društva sa 205.466 zaposlenih.

Prihodi poljoprivrede, šumarstva i ribarstva opali su za dva odsto. U 2014. godini prihodi poljoprivrede, šumarstva i ribarstva opali su za dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su gubici iz finansiranja povećani za 48,7 odsto, što je uzrokovalo povećanje ukupno iskazanih gubitaka u odnosu na prošlu godinu za deset milijardi dinara.

Prerađivačka industrija iskazala je gubitke iz finansiranja veće za 42 odsto. U prerađivačkoj industriji smanjen je broj zaposlenih u odnosu na prethodnu 2013. godinu za 9.071 radnika, ili za 2,9 odsto. I u ovoj delatnosti iskazani gubici po osnovu finansiranja povećani su u 2014. godinu u odnosu na prethodnu godinu za 33 milijarde dinara, što je uzrokovalo povećanje za 54,7 odsto.

Konačno došlo do zaustavljanja pada prihoda u građevinarstvu, ali i dalje rezultati poslovanja imaju negativni trend. U građevinarstvu je i dalje nastavljeno opadanje broja zaposlenih, tako da ih je u 2014. godini bilo zaposleno 67.575 radnika, dok je ukupan prihod opao samo za 0,6 odsto. Ukupan neto dobitak koji je iskazao izvestan broj privrednih subjekata niži je u 2014. godini od onog iskazanog u prethodnoj godini za 10,8 odsto, a neto gubitak veći je za 17,9 odsto.

U Topličkoj oblasti opao je broj zaposlenih u 2014. godini za 1.009 radnika, ili za 16,5 odsto, a u Pčinjskoj oblasti došlo je do naglog pada ukupnih prihoda za čak 7,4 odsto. Broj zaposlenih u Topličkoj oblasti na kraju 2014. godine sveden je na samo 5.104 radnika, ili za 16,5 odsto, dok je ukupan prihod u odnosu na prethodnu godinu imao rast od 1,4 odsto. U Pčinjskoj oblasti broj zaposlenih smanjen je za 3,6 odsto, i nakon tog smanjenja u radnom odnosu u privredi ostalo je 16.951 radnika, dok je ukupan prihod u toj oblasti opao za 7,4 odsto.

A 1. Poslovanje 492 javna preduzeća sa 95.929 zaposlenih

U 2014. godini, 492 javna preduzeća sa 95.929 zaposlenih, uz smanjenje broja zaposlenih za 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, iskazalo je veći poslovni prihod za 3,8 odsto. Ova javna preduzeća iskazala su u 2014. godini gubitak iz finansiranja u iznosu 27,3 milijarde dinara, ili tri puta veći u odnosu na prethodnu godinu! Istovremeno, neto gubitak veći je od neto dobitka u ovim javnim preduzećima za 44 milijarde dinara!

"Uglednici" iz Kluba Privrednika ukaljali obraz predratnim zadužbinarima i čestitim članovima i osnivačima

Privrednici po odobrenju vođe

Redakcija Magazina Tabloid je odlučila da na srednjim stranicama objavi fotografije članova Kluba "Privrednika". Odlučio sam da analiziram poslovanje ovih uglednih privrednika, s tim da prvo prikažem onih nekoliko koji, po mom mišljenju, kaljaju obraz ovog kluba. Nije mi poznato da li u Statutu Kluba ima odredbi o isključenju člana Kluba, koji kalja ugled Kluba. Ako se klub zove "Privrednik", to podrazumeva da u neku ruku produžava ugled, dostojanstvo i čas predratnog "Privrednika". Brojne zadužbine u Beogradu krase ugled srpskih rodoljuba, a brojne malverzacije oko privatizacije, tenderske i aukcijske prodaje, kite ove samozvane privrednike. Teško zemlji u kojoj ti, i takvi pojedinci, a većina ih je takvih, treba da predstavljaju oslonac razvoja srpske privrede i da budu naslednici naših zadužbinara, zatim Vlade Zečevića, Jasića, Čede Jelinića i brojnih drugih privrednika socijalističkog perioda.

Vojin Lazarević

U popisu zavisnih društava u vlasništvu ili većinskom vlasništvu Vojina Lazarevića, tačnije njegove firme Altaria Resaearch Limited posluju pored matičnog društva Rudnap Group, AD i 12 zavisnih privredna društva u Srbiji. Između ostalih i: Rudnap, Rudnap Agrar, Minel Kotlogradnja, i po jedno društvo u Banja Luci i Bijeljini. Matično društvo Rudnap Group ima na dan 29. oktobra o.g. blokiran tekući račun za iznos od 2,8 milijardi dinara, 246 dana neprekidno. Sa tom blokadom koja je dostigla više od 23 miliona evra sistem Vojina Lazarevića je zaglibio u blato. Na to ukazuje i konsolidovani bilans grupacije u kojoj je broj zaposlenih pao na ispod tri stotine, da na skoro 14 milijardi dinara ukupne vrednosti poslovne imovine Rudnap Group ima samo 633 miliona dinara sopstvenog kapitala, kojim pokriva samo 4,54 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok su obaveze ovog nazovimo sistema, dostigle više od 110 miliona evra.

Dragan Đurić

Vlasnik je Zekstra Group 99,24 odsto. Ova grupacija u svom sastavu ima Veterinarski zavod Zemun, Konfekciju Novitet Novi Sad, Fabriku ulja Dunavka Velko Gradište i Zekstra Banja Luka, a Đurić je i kupac Izdavačkog preduzeća Nolit. Tekući račun Zekstra Grupe neprekidno je blokiran 1.965 dana, a ovih dana blokada je dostigla iznos od 1,96 milijardi dinara, ili više od 16 miliona evra. Pored toga, blokiran je i račun Noviteta za 1,1 milion evra. Ukupna vrednost poslovne imovine na kraju prošle godine u Zekstra grupaciji iznosila je 77 miliona evra, a pošto sistem ne raspolaže sa sopstvenim kapitalom, već je sav „pojeden" u kumuliranim gubicima Zekstra grupa ima obaveze veće od vrednosti imovine i one su na kraju prošle godine dostigle 90 miliona evra i veće su od ukupne imovine 13 miliona evra. O teškom stanju u ovoj grupaciji najbolje govori podatak da je na prihodu ostvarenom u prošloj godini od 466 miliona dinara, iskazan gubitak u poslovanju te godine tri puta veći od tog iznosa, tačnije 1,2 milijarde dinara.

Danko Đunić

Vlasnik matičnog privrednog društva EKI Investment sa 66,67 odsto je Danko Đunić, a 33,33 odsto Dragan Lazarević. Đunić je u razgraničenju sa bivšim ministrom za privredu i privatizaciju Aleksandrom Vlahovićem preuzeo i Vlahovićev deo od 33,33 odsto, koliko je on imao u ovom privrednom društvu. Đuniću i Lazareviću ostala su privredna društva Kompanija Novi dom, Beograd, Ataše, Srpski crep i još osam manjih privrednih društava. Vlahović, Đunić i Lazarević su poznati po procenama „ispod ruke" Železare Smederevo i brojnih drugih društvenih preduzeća, kao i po tenderskoj kupovini Kompanije Novi Dom, proizvođača i trgovca nameštajem sa 47.000 m2 poslovnog prostora, gde su ugasili proizvodnju, a robne kuće i lokale rasprodali, izdali Telekomu poslovnu zgradu te kompanije za 12 evra po m2. Kompaniju Novi dom su kupili na tenderu iako je 21 dan pre isteka roka za učešće na tenderu Simpo istupio iz Konzorcijuma, a uslov za učešće je bio da učesnik najmanje pet godina ima veću proizvodnju nameštaja. Do danas ni Demokratska stranka, ni dvojac Socijalistička partija/Srpska napredna stranka nije procesuirao ovaj slučaj velikog i organizovanog kriminala kojim su kupci stekli neosnovanu dobit veću od 30 miliona evra. Zs 2014. godinu nije predat uredan godišnji bilans, iako je njihov Ekonomski institut ekspert za računovodstvo.

Eki Investment ima na kraju 2013. godine imovinu u vrednosti od 3,3 milijarde dinara, a gubitak iznad vrednosti kapitala 6,5 milijardi dinara, pa su obaveze dostigle 9,8 milijardi dinara, ili više od 81 milion evra.

U toj godini iskazan je prihod od samo 367 miliona dinara, uz gubitke u toj godinu u iznosu od 670 miliona dinara. U celom sistemu bilo je zaposleno 18 lica. Za Dankom Đunićem raspisana je poternica.

Milija Babović

Vlasnik je 22,55 odsto poslovnog sistema Victoria Group, dok su ostali vlasnici Mitrović Zoran u istom procentu, sama grupacija 22,54%, EBRD London 21,36 i Apsara Limidet 11,10 odsto. Pored dva pravna subjekta u Moskvi i Ljubljani, grupacija ima još 14 privrednih subjekata u sastavu, između ostalih i: Mačvanku Bogatić, PIK Lala Stanković Bogatić, Riboteks Ljubovija, Veterinarski zavod Subotica, Luku Bačka Palanka, Živinarstvo Subotica... Sistem je nastao na kupovini više društvenih preduzeća, a zapošljava oko 1.700 radnika. Po bilansu 2014. godine iskazao je ukupnu vrednost poslovne imovine više od 59 milijardi dinara, koju finansira sopstvenim kapitalom od 10,7 milijardi dinara, ili sa 18,15 odsto sopstvenog kapitala, dok su ukupne obaveze dostigle 47 miliona evra. Da sistem ima teškoća pokazuje ostvaren prihod u 2014. godini od 39,7 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u toj godini od, čak, 2,5 milijardi dinara, ili više od 20 miliona evra.

Branislav Stojaković

Branislav Stojaković i Ljubica Stojaković vlasnici su poslovnog sistema Eurosalon, agencije za nekretnine, po 50 odsto. U 2014. godini na ostvarenom prihodu od 113,8 miliona dinara iskazali su gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 1,6 miliona dinara. U sistemu je bilo 17 zaposlenih. Ostaje otvoreno pitanje da li je ova agencija za nekretnine imala u planu razvoj domaće industrije nameštaja, ili je zajedno sa Branislavom Grujićem, vlasnikom Kompanije Jugodrvo i gospodom Vlahovićem i Đunićem kupcima po kriminalnoj tenderskoj prodaji Kompanije Novi Dom, bila u lancu uništenja više od 50 srpskih proizvođača nameštaja, koje fabrike hale danas zvrje prazne. Za to vreme gospodin Grujić je uvozio gas za JP Srbijagas preko švajcarskih papira, a kad je pukla afera, brže bolje ugasio firmu u Švajcarskoj, ko da plaćanja nisu ostala u Narodnoj banci Srbije. Danas od Eurosalona, Kompanije Jugodrvo i Kompanije Novi Dom, kao i od tih 50 fabrika nameštaja nema ništa, izuzev što su placevi ove dve kompanije pretvoreni u lokacije, od kojih su neke prodate za, čak 20 miliona evra, a na drugim su nikli hoteli i poslovni objekti.

Željko Žunić

Željko Žunić je vlasnik 68,65 odsto poslovnog sistema Beohemija, a Miroljub Jovičić iz Švajcarske 31,35 odsto. U sastavu Beohemije posluju Dahlia Zemun, Brixol Vršac i Beohemija-ITHEM Zrenjanin. Ovaj poslovni sistem za 2014. godinu nije podneo uredan godišnji bilans, pa se prikazuju podaci iz bilansa 2013. godine. Tada je bilo 948 zaposlenih i na prihodu od 15,5 milijardi dinara u toj godini iskazali su gubitak u poslovanju u iznosu od 12,7 milijardi dinara, ili 142 miliona evra. Obaveze su tada dostigle više od 204 miliona evra.

Toplica Spasojević

Vlasnik je ITM Group, u čijem sastavu su pored firmi iz Podgorice, Skoplja i Banje Luke i Hladnjača Apatin i još tri privredna društva. Osnivač ove Spasojevićeve firme je Dagenam Trade Limited sa Kipra. Ostrvske firme iz poreskih rajeva su specijalnost članova ovog kluba, što potvrđuje činjenicu da oni ne pripadaju ovoj otadžbini, već da imaju svoju rezervnu domovinu. Prema konsolidovanom bilansu za 2014. godinu ova grupacija imala je ukupnu vrednost poslovne imovine nešto više od 8,7 milijardi dinara, a sopstvenim kapitalom od samo 13,46 odsto pokrivala je deo te vrednosti, dok su ukupne obaveze na kraju 2014. godine dostigle iznos od 7,5 milijardi dinara, ili više od 62 miliona evra. Ovaj nazovimo poslovni sistem u toj godini na prihodu od 5,35 milijardi dinara, iskazao je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 870 miliona dinara, ili više od sedam miliona evra. Da bi izbegavao poslovanje bez dinara sopstvenog kapitala i da bi izbegao iskazivanje gubitka iznad vrednosti kapitala uvećao je novom procenom vrednost imovine i uknjižio u kapital 1,55 milijardi dinara. Da nije tog knjigovodstvenog uvećanja vrednosti imovine, IMT Group bi ostala bez dinara sopstvenog kapitala i imala gubitak iznad vrednosti kapitala više od tri miliona evra.

Željko Mitrović

Vlasnik je PINK International Company, poznate televizijske kuće, nastale na vojnoj opremi koju joj je bez ikakve naknade obezbedio JUL. PINK ima poslovne jedinice u Podgorici, Ljubljani, Sarajevu i Skoplju, a u Srbiji ima deset registrovanih privrednih društava, među kojima i Studio u Šimanovcima i svoju avio kompaniju, koja posluje na iznajmljenim avionima, po ugovoru o lizingu. U 2014. godini PINK International Compay imala je ukupnu vrednost poslovne imovine u vrednosti od 17,3 milijardi dinara, a sopstvenim sredstvima pokrivala je samo 14,60 odsto te vrednosti, dok su obaveze PINK International Company dostigle na dan 31. decembra 2014. godine 123 miliona evra. Da i ovaj sistem ne bi dospeo na granicu poslovanja sa gubicima većim od kapitala, poslužio se oprobanom računovodstvenom tehnikom, procenom neke od vrednosti imovine i uknjižio u kapital revalorizacione rezerve od 12 miliona evra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane