Natrag

(Su)ludovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (64)

Pravda rezervisana samo za elitu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, penzionisani načelnik uprave u policiji

Milan Glamočanin

U Srbiji građani nisu jednaki pred zakonom. Svakim danom to potvrđuju odluke srpskih sudova, uključujući i najvišu 'Kuću pravde" - Ustavni sud Srbije.

Šef misije Evropske unije u Beogradu ser Majkl Devenport uporno ponavlja da su vlasti na dobrom putu, i da se očekuje otvaranje i poglavlja u pregovorima koje se odnosi na pravosudni sistem. Pored tolike nepravde, eto, ser Devenport nas mami ka Briselu.

Magazin Tabloid je pisao o slučaju Branka Slijepčevića iz Sječnja, kome je Viši sud u Zrenjaninu dosudio 11 miliona dinara odštete zbog neopravdane osude i izdržane kazne od četiri godine i deset meseci, u vreme Informbiroa. Ovu presudu je kasnije preinačio Apelacioni sud u Novom Sadu, dosudivši gospodinu Slijepčeviću samo 2,5 miliona dinara. Njegovu ustavnu žalbu usvojio je Ustavni sud Srbije, nalogom novosadskom sudu da ponovo odlučio o žalbi. I u ponovljenom postupku Apelacioni sud u Novom Sadu dosudio je gospodinu Slijepčeviću 5 miliona dinara, a on ponovo traži od Ustavnog suda da i tu presudu ukine. Traži još. Godine koje su pojeli skakavci, teško se mogu novcem zameniti.

U svom isterivanju pravde gospodin Branko Slijepčević je imao sreće. Njegov sin je Dušan Slijepčević, bivši sudija Okružnog suda u Zrenjaninu, a do skora predsednik Ustavnog suda Srbije, a danas član sudskog veća.

Ostali golootočani koji su rehabilitovani, nemaju takva prava. Naime, Ustavni sud njihove ustavne žalbe odbija kao neosnovane, i oni, za deset godina provedenih u zatvoru, dakle dvostruko više od g. Branka Slijepčevića, dobijaju sudskim presudama, koje je teško naplatiti, po milion dinara! Tri evra po danu zatvora!

Radivoje Milutinović je od Apelacionog suda u Novom Sadu ''obeštećen'' sumom od milion dinara. U zatvoru je proveo deset godina i šest meseci. Ustavnu žalbu gospodina Milutinovića odbio je Ustavni sud Srbije, u sedmočlanom veću, u kojem je bio i otac gospodina Branka Slijepčevića. Ustavne sudije su našle da je naknada od milion dinara pravična. Njegova ustavna žalba je odbačena, a u obrazloženju rešenja sud navodi da je, prilikom odlučivanja, sud imao u vidu i navode u ustavnoj žalbi u kojoj se navodi odluka Ustavnog suda u slučaju oca sudije Dragiše Slijepčevića, ali je sud, većinom glasova, našao da je ta primedba neumesna. Pa nisu Milutinović i Branko Slijepčević građani istog reda, proizilazi iz odluke Ustavnog suda!

Presude srpskih sudova su često poruke građanima da je Srbija klasno društvo, i da je pravda namenjena samo za elitu, a svi ostali su na milosti i nemilosti suda. Treba da odreše kesu. Srpska vlastela je svoje interese zaštitila, tako da se u četiri centra pravnosnažno odlučuje o njihovim životima, imovini i drugim pravima.

Pravnosnažne presude donose se u Apelacionim sudovima u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu. Svaka vaška sudi obaška. Vrhovni kasacioni sud ima restriktivna ovlašćenja. Upravni sud ima, takođe, četiri odeljenja - u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Lokalne spahije moraju da imaju moć nad svojim ''pašalucima''.

Najopasnije kriminalne grupe sudija koncentrisane su u Apelacionom sudu u Beogradu i Privrednom apelecionom sudu. Pored predsednika beogradsko apelacionog suda Duška Milenkovića, mafijom u beogradskom pravosuđu rukovodi sudija Milica Popović Đuričković, koja je zamenica pomenutom predsedniku suda. Ona je na ovu funkciju došla iz Petog opštinskog suda u Beogradu. Njene koleginice iz istog suda su, takođe, na važnim pozicijama sa kojih mogu da odlučuju i sabiraju novac.

Tanja Šobat je predsednica najvećeg osnovnog suda - Prvog osnovnog suda u Beogradu. Kada presudi osnovni sud, u većini predmeta po žalbi odlučuje Apelacioni sud u Beogradu. Iz bivšeg Petog opštinskog suda sudije su veštom rukom raspoređene da sude u krivičnim većima Višeg suda u Beogradu i Posebnom odeljenju za organizovani kriminal, a veći deo je u Apelacionom sudu u Beogradu.

Gospođa Milica Popović Đuričković je svoje organizatorske sposobnosti u rasprodaji pravde, koje je stekla kao predsednica tog suda, usavršila u novoj '' novoj firmi''. Njeni menadžeri umeju da pribave klijente. Zato i presude ovog suda deluju kao nestvaran san za mnoge građane koji ostaju bez stanova, bez dece, imovine, ili sa obavezom da doživotno plaćaju drugima neskrivljenu štetu.

Predsedniku suda Dušku Milenkoviću je važno da njegova zamenica ne šteti interesima njegove klike. A glavni bos u beogradskom pravosuđu je Aleksandar Stepanović, sudija ovog suda, na ''službi'' u Višem sudu u Beogradu, čiji je predsednik.

Sudija Stepanović ''sudi'' u kafićima, sa grupom advokata koji rade za njega. On njima namešta ''žrtve'', klijente čije najavljivanje je najavio premijer Vučić, ili on zna da su oni na policijsko-sudskim merama i da se očekuje njihovo hapšenje. Advokati se pripremaju, utvrđuju platežnu sposobnost žrtve, obilaze ga i nude zaštitu.

Ponekada i odlože hapšenje, ako tipovani ima dovoljno keša, ili imovine koju im ustupa. I uticaj Nikole Petrovića na srpsko pravosuđe je nemerljiv. Što on naumi, Aleksandar Stepanović sprovede. On je za rukovodioce odeljenja postavio svoje kume, koje psećom poslušnošću sprovode njegove naloge.

A 1. Odabrana žrtva

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Marko Milićev je osuđen na četri godine i šet meseci, pod lažnom optužbom da je pre godinu dana pogazio na Brankovom mostu u Beogradu Luku Jovanovića. Automobil marke Mini Kuper Kantrimen je vozila supruga jednog uglednog sportskog radnika, ali je, po nalogu sa vrha, ministar Nebojša Stefanović montirao proces, u kojem nije nađen automobili kojim je Jovanović pogažen. Kazna od četiri godine i šest meseci je najteža presuda koja je izrečena za saobraćajni udes, u kojem je i krivica pokojnog Jovanovića nesumnjiva, jer je gurao automobil na neosvetljenom mestu, bez znaka upozorenja (trokuta). Zbog ovakvih saobraćajnih nesreća sudovi izriču jednogodišnje kazne zatvora, ako je vozač bio u alkoholisanom stanju onda je maksimalna kazna tri godine zatvora. Da bi prikrili montirani proces u kojem nije dokazano da je Milićev ni vlasnik ni vozač Kantrimena, sudije su izrekle kaznu koja nikom nije do sada izrečena. Milićev je prvo bio priveden i nakon poligrafskog ispitivanja pušten. Pobegao je iz zemlje tek kada je krenula hajka i najavljeno da će on biti žrtveno jagnje.

A 2. Haos i u tužilaštvu

Selaković pretio Dolovac: "Plivaćeš Dunavom ako ne umukneš"

(Telepromter.rs)

Ministar pravde Nikola Selakovića, uoči predstojećih izbora za članove Državnog veća tužilaca i javnih tužilaca u javnim tužilaštvima, pretio je smrću republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac rečima: "Ako ne umukneš, plivaćeš Dunavom", ekskluzivno saznaje portal Teleprompter.rs od izvora iz tužilaštva.

Naš sagovornik kaže da je Selaković pretio Dolovac onoga trenutka kada se pobunila protiv uticaja određenih interesnih grupa na izbor javnih tužilaca i članova Državnog veća tužilaca.

Dodaje da je u tužilaštvima širom Srbije nastao haos kada je Aleksandar Vučić izjavio da on ima svoje kandidate za javne tužioce.

- Interesna grupa na čelu sa Aleksandrom Vučićem rešila je da u tužilaštva postavi svoje kandidate. Tu interesnu grupu čine još i ministar pravde Nikola Selaković, direktor BIA Aleksandar Đorđević, Vučićev kum Nikola Petrović, šef beogradske policije Veselin Milić i kriminalac sa Kosova blizak Vučiću Zvonko Veselinović, priča izvor portala Teleprompter.rs iz tužilaštva.

Napominje da ta interesne grupa planira da postavi svoje kandidate za javne tužioce preko nameštenih članova Komisije za izbor javnih tužilaca.

- Izbornu komisiju čine direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić, sudija Aleksandar Vujčić, apelacioni tužilac iz Novog Sada Milan Tkalac, apelacioni tužilac iz Kragujevca Milijana Dončić i zamenik republičkog javnog tužioca Gordana Janićijević, dodaje izvor.

Kako nam je objasnio izvor iz tužilaštva, kandidati za javne tužioce pred Komisijom moraju da iznesu svoj program. Najveći broj bodova je 20, a sa 50 bodova se ocenjuje rad.

- U Komisiji je nastao haos kada je ministar Nikola Selaković rekao da Aleksandar Vučić ima svoje kandidate koji moraju da prođu. Selakovićev najbliži saradnik je Nenad Vujić koji samo prenosi njegove zahteve. Međutim, sve nas je iznenadilo saznanje da je sudija Aleksandar Vujčić, koji je slovio za poštenog sudiju, prelomio i prešao na stranu koja zastupa kriminalce. Sa njim je razgovor obavio Radoslav Bačević, advokat Darka Šarića, otkriva izvor Telepromptera iz tužilaštva.

Naš sagovornik napominje da interesne kriminalne grupe sada vrše pritisak na odluke Komisije.

- Preneli su nam da Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, mora da bude sklonjen sa tog mesta jer je to želja Vučićevog kuma Nikole Petrovića. Petrović kaže da se plaši Radisavljevića. Na njegovo mesto bi trebalo da dođe advokat iz Čačka Mladen Nenadić, inače blizak prijatelj direktora BIA Aleksandra Đorđevića. On je u internim krugovima poznat kao "advokat mafije". Bili smo primorani da Nenadiću unapred damo rešene testove da bi imao maksimalan broj bodova, priča naš sagovornik iz tužilaštva.

Prema pisanju medija, Nenadić je početkom oktobra prošao u najuži krug kandidata za specijalnog javnog tužioca za organizovani kriminal.

Dodaje da je stiglo naređenje da za beogradskog tužioca bude postavljena Nataša Krivokapić, kandidatkinja Nikole Petrovića koja je izdala nalog za drugo saslušanje urednika Telepromptera Danila Redžepovića.

- Kod ministra Selakovića se nalazi spisak unapred određenih tužilaca za svaki grad. Ta imena su izdiktirali ljudi iz kriminalnih grupa ili ljudi bliski kriminalnim grupa. Oni sada od nas traže da im mi te želje legalizujemo. Situacija nikada ranije nije bila ovako loša. Prete nam. Nekim kolegama su presretali decu, konstantno nam spominju porodice. Neke kandidate koje ne mogu da sklone pod pretnjama teraju da podnesu ostavke, dodaje naš sagovornik.

Kaže da je Vučićev kum Nikola Petrović tri puta bio u kabinetu ministra Nikole Selakovića gde su licitirali koji će kandidati biti postavljeni na funkcije.

- Ministar Selaković je u jednom trenutku pozvao Zagorku Dolovac kada se pobunila zbog kandidata i rekao joj doslovno: "Ako ne umukneš, plivaćeš Dunavom". Čudi nas što Dolovac ne preduzima ozbiljnije radnje jer zna da bi svi stali na njenu stranu, kaže izvor Telepromptera iz tužilaštva.

Kada je reč o izboru članova Državnog veća tužilaca, ministar Nikola Selaković predložio je nekoliko članova Srpske napredne stranke.

- Državno veće tužilaca je bitna karika u hijerarhiji. Članovi tog tela se biraju neposrednim izborom svih tužilaca i zamenika tužilaca. Selaković je kandidovao Borisa Pavlovića, treće beogradskog tužioca, člana Srpske napredne stranke i zamenika apelacionog tužioca Krsmana Ilića čiji je sin blizak prijatelj Nikole Selakovića, otkriva naš sagovornik i više puta ponavlja da je pritisak koji stiže sa vrha države nepodnošljiv.

- Ne možemo više da izdržimo. Prete nam svaki dan. Selaković je naterao jednog od najboljih kandidata da povuče prijavu pod pretnjom da će mu supruga, koja radi u administraciji, dobiti otkaz. Ne znam da li narod spoznaje šta znači da stranački ljudi postanu tužioci. Ako se ovako nastavi, Vučić će u Tužilaštvu za organizovani kriminal imati sve svoje ljude. Oni se biraju na šest godina, što znači da će biti mirni kada je reč o krivičnom gonjenju ljudi iz vlasti, dodaje on.

A. 1 Jorgovankine gladne oči

Rođena sestra muža Jorgovanke Tabaković našla se na udaru guvernerke i njenog sina, koji joj otimaju očevinu. Jorgovanka je putujuće zlo, sinu je poklonila stan, otevši ga od Telekoma, kao i kuće, automobile, jednu kćerku je poslala sa zetom u Rim, u Ambasadu Srbije, kupila im stan od pola miliona evra u centru Rima, a drugu takođe zbrinula, sa nekoliko stanova. Dok je njen muž bolovao, Jorgovanka se javno kurvala. Njena imovina prelazi vrednost od deset miliona evra. Objavljujemo svedočenje gospođe Vesne Tabaković - Padežanin, profesorke iz Novog Sada, Jorgovankine zaove

......

Dostavljam vam nelogične presude donete u korist tužene Jorgovanke Tabaković, guvernerke i njenih potomaka, a na štetu tužilje Vesne Padežanin, tetke Jorgovankinog sina i kćeri. Naime, tuženi, Nikola Tabaković pokušava da otme tetkin deo stana na koji, na pravdi Boga i dokumenata , nema prava, ali mu je u tome podrška nesebično pruža Slobodanka Komšić, rođena sestra guvernerke, sudije Privrednog suda u Novom Sadu, žene akademika Jovana Komšića ,koja trguje svojim uticajem na kolege sudije u istoj zgradi suda, sudije Apelacionog suda Tatjane Miljuš, kao predsednik veća, i mlađane sudije Osnovnog suda Ivane Josifović, povređujući pravo tužilje na PRAVIČNO suđenje.

Kakav je to sudija koga ne interesuje SADRŽAJ DOKUMENTA KOJI JE krivotvorno napravljen , kao što je slučaj sa sudijom Ivane Jusufović. To je skandal bez premca. Uticaj predavača Pačije škole u kojoj je Tabakovićka učitelj, a potomci, učenici te škole, sasvim lepo su savladali gradivo da se istina skriva, a neistina prihvata za novo gradivo i pravilo u ponašanju prema najbližima. Ishod je da u tome najviše napreduje mlađani Nikola Tabaković. Učiteljica pomenute škole nesebično deli savete sinu kako da napreduje u životu na osnovu svoga primera da mnogo lepo priča ,ali sve radi suprotno.

Parnica traje već šest godina,tolikom trajanju doprinelo je u početku Jorgovankinim ometanjem rada niškoga suda, i bahatošću, a u dogovoru sa poštarom da joj se lično, na ruke predaje sva pošta koja stiže na adresu njene svekrve, pa čak i onu sudsku iz Niša, kako bi se početak parnice odlagao što duže... neposredna saznanja su da je poštar bio pred otkazom, ali je Jorgovanka lično intervenisala da se to ne dogodi. Šta reći, ali i sporost u radu pravosuđa i česte promene postupajućih sudija, verujem ne slučajno, jer je cilj oslabiti istinu kako bi se tragovi nečoveštva sakrili.

Novosadsko pravosuđe u parničnom postupku između tužilje Vesne Padežanin (zaove i tetke tuženih) i tuženih Jorgovanke Tabaković i njenih potomaka, oko zaostavštine iza smrti tužiljinog oca, služe se svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima kako bi tužilji uskratili pravo na nasledni deo iza smrti njenoga oca, koji joj pripada po pravu naslednika prvog reda. Otac,sada pokojni, dece Jorgovanke Tabaković, a njen muž je na krivotvoran način , obmanuvši poverenje davaoca punomoćja ( u poslatim prilozima je sadržaj) svoga oca da uradi sve kako treba i da davaoca punomoćja upiše u zemljišne knjige kao vlasnika stana upisuje sebe, a sin Nikola Tabaković takvo delo priznaje kao svoje i još mu sud u tome zdušno pomaže. Da li je to PRAVDA? Sud iskaze svedoka tužilje smatra da su irelevantni, a da su to bili svedoci tuženih sigurno bi sud to proglasio nespornim dokazom.

Na samom početku parnice mlađani Nikola je siguran da tužilja n i š t a neće da dobije, glasila je njegova bahata izjava u hodniku suda, pred tužiljinim svedokom, a stižu joj i pretnje da odustane od procesa, jer će njegova tetka po majci, Slobodanka Komšić, sudija Privrednog suda u Novom Sadu, žena akademika Jovana Komšića, da učini sve da ospori tužiljine navode u vezi sa svim predmetima spora, prema rečima svedoka tuženih , majke tužilje koja je u strahu od mogićih posledica samoće i manipulacije ako ne da izjavu u korist tuženih. Imovina tužilje iza pokojnog joj oca Milivoja Tabakovića se na bezobziran, nemoralan način otima uz nesavesno postupanje, učešće i često pristrasnih sudija samo suprotnoj strani ali i izmanipulisanih ili zastrašenih sudija.

A Nikola, Jorgovankin sin, poseduje dva stana u Novom Sadu na različitim lokacijama, jedan dobijen od majke, ne zna se kako (To znaju najbolje u Telekomu), drugi je u fazi otimanja tetkinog dela, oko koga se vodi parnica, zemlje na Kosovu, selo Lebane, kuću na moru (naravno deo i na tetkinu štetu) , prema papirima , ali pod pritiskom i bez istinske volje oca tužilje) od 600 kvadratnih .metara sa parkingom , automobila...i svega toga postao je vlasnik 1/1 2010, dok je po zanimanju još bio student...,

Danas je Nikola dobro pozicioniran u NIS -u, prema nekim saznanjima i u Naftagasu. A tetka, kojoj se otima pravo na nasledstvo, kao naslednika prvog reda iza smrti svoga oca je profesor koja radi u školi, i kao i većina prosvetara sastavlja kraj sa krajem, majka dvoje dece koju treba školovati, živi kao podstanar. To je ona tetka s kojom su živeli u istom stanu u Prištini, u dedinom stanu, koja je radila i zarađivala i onda kao profesor i doprinosila da se bolje živi, koja im se radovala svakom uspehu i beskrajno volela...a kojoj se danas vraća tako bahato, drsko i nemoralno.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane