Natrag

Druga strana

Prokonzuli peru ruke od šizofrenog Vučića

Do gorkog kraja

Da li će međunarodni protektori u Beogradu moći, za velike pare, da i dalje tapšu Vučića po ramenu? Globalno sređivanje prilika na Balkanu pretpostavlja i dogovor velikih o sferi svojih uticaja. Vučićeva šizofrena kamarila ne uklapa se ni u jedan projekat. Ali, on će, kao i svaki tiranin, zaslepljen predstavom o svojoj moći, ići do kraja, ma koliko on gorak bio

Nikola Vlahović

Konačno je američki ambasador u Srbiji, Majkl Kirbi, ovih dana progovorio jezikom koji nije dvosmislen i zamotan u diplomatske fraze, kad je javno podsetio sumanutog Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije, da nikakve Evrope neće biti ukoliko Srbija ne prođe kroz pregovaračko Poglavlje 35, u navodnom procesu pridruženja Srbije "evropskoj porodici država i naroda ". Tačnije, ukoliko Srbija ne prizna samoproglašenu državu Kosovo i ne uspostavi pune diplomatske odnose sa ovom separatističkom tvorevinom. Kirbi nije rekao ništa što Vučić već ne zna, jer je sve jasno formulisano u Nacrtu ovog poglavlja, gde jasno piše da će "...Evropska komisija na sopstvenu inicijativu ili na zahtev trećine zemalja-članica uskratiti preporuku za otvaranje ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja sve dok se problem zastoja ne otkloni...". Tačnije, sve dok Srbija ne prizna Kosovo.

Mada SAD nisu Evropska unija, nema nikakve sumnje da one rukovode njome, diktiraju pravila administraciji u Briselu, i upravljaju na svaki način ključnim polugama ove neizvesne zajednice. Ambasador Kirbi je, dakle, potvrdio da nikakvog napretka u poglavljima neće biti, sve dok Srbija ne obavi posao punog priznanja Kosova, sve do članstva u Ujedinjenim nacijama.

Sasvim je moguće da je ova njegova "novogodišnja čestitka" Vučiću imala i drugi smisao. Naime, Kirbi odlično zna da je tako reći nemoguće, da Srbija ikada prizna postojanje nezavisne države na Kosovu, zbog svog Ustava, zbog jasnog stava građana o tome, ali i zbog Rusije koja nikada neće dozvoliti prijem takve tvorevine u UN. Tu je i još nekoliko evropskih zemalja, poput Španije, koja takođe neće priznati separatističko Kosovo.

Možda je tom izjavom Kirbi samo hteo da pokaže premijeru Vučiću svu njegovu nemoć, i stavi do znanja da mu je došao kraj. U oba slučaja, američki ambasador je samo otvoreno izneo besmisleni položaj u kome se njegova vlada nalazi. I indirektno poručio da će se daljom sudbinom Srbije baviti neko drugi a ne on. Mada je svu svoju politiku usmerio ka navodnim evropskim integracijama, istovremeno igrajući kolo sa arapskim šeicima i bacajući prašinu u oči srpskoj javnosti, tvrdeći da on vodi "prijateljsku politiku prema Rusiji", svakome je jasno da ova šizofrena priča o "Srbiji na oba sveta", postoji samo u njegovoj bolesnoj glavi. U realnosti, njega i njegovu vladu više niko ne želi da vidi, ni u Evropi ni u Rusiji, a i njegovi arapski "prijatelji" beže od njega, i jedva čekaju da bude počišćen sa vlasti.

Još 14. decembra 2015. godine, Majkl Kirbi je, zbog Vučićeve izjave da će pregovori sa Evropskom unijom i prolazak kroz sva poglavlja biti završeni "do kraja 2019. godine", začuđeno zavrteo glavom, i ovako formulisao svoju duboku sumnju u njegov ludački optimizam: "...Ako je to tačno, onda mnogo ljudi čeka mnogo posla, kako u Srbiji tako i u EU".

Potom se Vučić uhvatio priče "o punom članstvu do 2030. godine", što je trebalo da znači da on duboko veruje u još najmanje šest svojih mandata, mada su mračne prognoze u daljoj sudbini Evropske unije takve, da i najbolji ekonomski i politički analitičari u Briselu sumnjaju u ishod ove avanture.

Čim je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić saopštio da su uslovi oko ulaska u Evropsku uniju veoma nepovoljni, odmah se cela petokolonaška armada, po Vučićevom nalogu, sručila na njega, napadajući ga iz svih oružja da "sprečava evropske integracije". Međutim, Nikolić takođe nije rekao ništa novo niti nepoznato, ali je i to opšte mesto zasmetalo američkim plaćenicima u Srbiji.

A 1. juna 2015. godine, objavljena je agencijska vest da je pregovaračko poglavlje 35, o Kosovu, tajna i da niko ne zna sve detalje u vezi sa tim. Zadnjih dana decembra 2015. godine, britanski ambasador Denis Kif, tvrdio je "nema nikakvih tajni u Poglavlju 35" (govoreći o "nužnosti" priznanja Kosova). Mesec dana ranije, Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Vlade Srbije sa EU, doslovno je izjavila da je "Srbija spremna za Poglavlje 35"!

Sreća je u ovoj situaciji što na Kosovu, među Albancima, traje pravi rat između nekadašnjih vođa OVK i što je stvoren veliki otpor prema primeni Briselskog sporazuma. Inače bi srpski vlastodršci odavno uradili ono šta im je dato u zadatak. Upravo zahvaljujući raspadu društvenog, političkog i svakog drugog bića albanskog društva na Kosovu, do sada su samo četiri od 16 sporazuma postignutih u Briselu 2011. godine, u potpunosti primenjena.

Ipak, separatistička vlada na Kosovu, još od uspostavljanja Kancelarije za vezu Republike Kosovo u Beogradu, ima spreman rezervni plan za otvaranje svoje ambasade, pa su tako za svaku poziciju (ambasador, konzul, sekretari i atašei), odabrana po tri kandidata. Stalni kandidat za ambasadora je Azem Vlasi, nekadašnju jugoslovenski političar a danas advokat (česti gost u beogradskoj Palati pravde).

Zvuči ironično, ali je čak i pokojni Slobodan Milošević, nesumnjivo čovek koji je naneo velika zla Srbiji, imao pravu sliku o komadanju Srbije, kad je u svom poslednjem govoru, prilikom priznanja izbornog poraza, kazao da će posle Kosova doći na red Vojvodina, Sandžak...

Od Vučića se sve može tražiti i dobiti. Uslov je da mu se stegne ruka, da ga potapšu po ramenu, i da ne diraju u njegovu pljačku.

Odluka Ivice Dačića, lidera SPS-a, upućena koalicionom partneru SNS-u za razgovor o budućim odnosima dve stranke, znak je da Vučić traži nove saveznike. Naći će ih u svakoj stranci kojoj će ponuditi pare, da glasaju za promenu ustava, priznanje Kosova, za prekid ekonomskih odnosa sa Rusijom...

Ipak, da li će prokonzuli u Beogradu moći, za velike pare, da tapšu Vučića po ramenu. Globalno sređivanje prilika na Balkanu pretpostavlja i dogovor velikih o sferi svojih uticaja. Vučićeva šizofrena kamarila ne uklapa se ni u jedan projekat.

Ali, Vučić će ići do samog gorkog kraja. Osim...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane