(P)likovi

Najbliži saradnik objavio rat Aleksandru Vučiću

Napred Saša

Aleksandar Vučić je dozvolio da mu karakter pobedi inteligenciju, ušao je u sukob sa Sašom Mirkovićem. Podao i pokvaren, s nabujalom sujetom, Vučić je pomislio da je zaista onako pametan, jak i moćan kakvim ga prikazuju Pink i „Informer". Koliko je pogrešio shvatiće kad ga Mirković svede na pravu meru, tvrdi novinar Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde, Vučićev prijatelj i bivši saradnik

Predrag Popović

Sve što je napravio u političkoj karijeri Vučić može da zahvali beskrajnom strpljenju i upornosti. Deceniju i po trpeo je najsramnija poniženja Vojislava Šešelja. Kad su se stekli uslovi, za jedno veče demolirao je ružičastog vojvodu od Lisovića i njegovu stranku. U procesu transformacije iz velikosrpskog radikala u evroatantskog fanatika, sve s osmehom. trpeo je iživljavanje Dragana Đilasa. Komična predstava je trajala do prvih izbora, onda se pretvorila u horor bez hepi enda, u kome je bahati i naivni Đilas ostao bez para, poslova, političkih funkcija. Tri i po godine Vučić je izigravao posilnog Tomislava Nikolića, da bi mu očas posla oduzeo sav politički uticaj.

Dobri sluga postao je loš gazda

Kad je preuzeo Srpsku naprednu stranku s lakoćom je, podmićivanjem i pretnjama, najurio sve koji su mu smetali. S ministarskih mesta oterao je Nikolićevog prijatelja Milana Bačevića i farkaždinskog svinjara Gorana Kneževića, a ista sudbina čeka i Bratislava Gašića. Naprednjački kartel prvi je, krajem 2012, ustalasao Vladimir Cvijan. Optužio je Vučića za samovolju, na stranačkim sastancima kočoperno mu je psovao mamu Angelinu i bučno najavljivao smenu stranačkog rukovodstva. Igra je trajala mesec dana, Cvijan je naprasno nestao kao da ga nikada nije bilo.

Kao svaki pacer, Vučić je vukao jake poteze i dominirao partijom sve dok nije došao do svoje igre. Tada je velemajstor obmane, ubeđen da mu se niko ne može i ne sme suprotstaviti, udario na Mirkovića. Udario je svom snagom, da odmah obori protivnika i da zastraši sve ostale naprednjake koji još malo drže do ličnog dostojanstva. Za demonstraciju sile izabrao je pogrešnog čoveka.

Vučić i Mirković su uvek imali turbulentne odnose. Pred saradnicima, Vučić ga je sočno ogovarao i to po svim osnovama, od političkih i poslovnih, do nacionalnih. Nazivao ga je potrčkom Ivice Dačića, koji mu je dao na korišćenje prostorije u zgradi SPS-a i bivše pripadnike „Crvenih beretki" da ga čuvaju. Rugao se Mirkovićevim poslovnim uspesima, tvrdeći da mimo tezgi koje sređuje pevaljkama nikada nije zaradio ni dinar, nego samo obrće pare Predraga Rankovića Peconija. Sa zgražavanjem je odbijao da se izjašnjava o Mirkoviću jer „ne želi da javno prizna šta zaista misli o tom pripadniku romske etničke zajednice".

Tako je pričao Mirkoviću iza leđa. Kad bi se sreli, Vučić je bio manji od makovog zrna. Nikada mu nije palo na pamet da na Mirkovića povisi glas, a kamoli da sikne „tišina tamo" ili da ga, kao Nebojšu Stefanovića, gađa mobilnim telefonom. Uvek sve fino i pošteno, pa ko koga prevari.

A, Vučić je varao i Mirkovića. U kampanji za predsedničke izbore 2008. godine, kao menadžer Marije Šerifović, tada aktuelne šampionke „Evrovizije", Saša Mirković je za njenu podršku radikalskom kandidatu Tomislavu Nikoliću tražio, navodno, 350.000 evra. Mogao je da traži i 35 miliona evra, Vučić bi obećao, ništa lakše od toga. Posle izbornog neuspeha nastao je problem s isplatom honorara. Vučić je tvrdio da je platio 100.000, a krivicu za zakidanje ostatka dogovorene sume prebacivao je na Šešelja i Nikolića.

Ko zna koliko je para stiglo do Šerifovićke, uglavnom ona je zbog toga raskinula saradnju s Mirkovićem. U osvetničkom besu estradni menadžer je napisao i objavio knjigu „Molitva za patriote" u kojoj je raskrinkao Marijinu seksualnu orijentaciju, pa i problematične odnose u njenoj porodici. S radikalima se nije obračunao. Iako je znao ko ga je prevario za honorar, nije kvario odnose s Vučićem.

Da ironija bude potpuna, Saša Mirković je presudno uticao na Vučićev dolazak na vlast.

Pred izbore 2012. godine, Mirković se razišao sa svojim dugogodišnjim političkim mentorom Boškom Ničićem i promovisao se u potpredsednika Pokreta radnika i seljaka, čiji predsednik je bio Zoran Dragišić. U izbornoj noći, ljut zbog neuspeha, Mirković je napravio skandal u Zaječaru. Tom prilikom je pokazao i nekoliko džakova s glasačkim listićima koji su, kako je tvrdio, pronađeni u kontejneru. Uzalud se trudio, niko mu nije poverovao. Međutim, pet dana kasnije predložio je Vučiću da iskoristi taj trik i ubedi javnost da je Demokratska stranka falsifikovala rezultate izbora.

Slučaj ''džak''

Vučić i Nikolić su pred Skupštinom Srbije održali konferenciju za medije, pokazali džak s izbornim materijalom s biračkog mesta 57 u Pančevu, koji nije odnet u opštinsku izbornu komisiju. Optužbom da je DS tom krađom zakinula SNS za 15 odsto glasova, Vučić je stvorio atmosferu koja je donela pobedu Nikolića i u drugom krugu. Istraga koju je sprovelo Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu šest meseci kasnije je utvrdila da nije bilo izborne krađe i da su sporni glasački listići prebrojani, što su potvrdili kontrolori svih stranaka. Međutim, ta prevara otvorila je vrata naprednjacima za ulazak u vlast.

Mirković je delimično naplatio zasluge. Kao član URS-a, krajem 2012. imenovan je za pomoćnika ministra saobraćaja u sektoru za puteve i bezbednost. Medijska hajka, u kojoj je prikazivan kao neobrazovan i nedostojan funkcije u vlasti, brzo je urodila plodom. Posle dva meseca podneo je ostavku. Kad je dokazano da je Nebojša Stefanović plagirao doktorat, Vučić ga je odlučno zaštitio. Mirkovića je pustio niz vodu. No, ni tada im se odnosi nisu pogoršali. Naprotiv, Saško je Aleku za rođendan poklonio rođendansku tortu na pet spratova. Zagrljeni, zajedno su pevali hit Bokija 13 „Kaligula".

Kao slatkiše, razmenjivali su informacije o trange-frange kombinacijama kojima se bave Vučićevi kumovi Zoran Bašanović, Aleksandar Nikolić zvani Foto Toni i ... U znak zahvalnosti i poverenja, Mirković je dobio poslanički mandat, a naprednjačka većina izabrala ga je za predsednika Skupštine grada Zaječara.

Kako je Vučić vladao Srbijom, tako je Mirković Zaječarem. Idila je trajala dve godine, dok jedan drugome nisu postali previše problematični. Zaječarci su podigli bunu na naprednjačke dahije, a cela Srbija je proteste protiv Mirkovića shvatila kao pobunu protiv Vučića. Demonstrante, predvođene Ničićem, podržao je Bojan Pajtić. Vučiću nije palo na pamet da se uključi u odbranu svog saradnika. Naprotiv, u proleće 2015, Mirković je naumio da Ničićevim protestima ne odgovori kontramitingom nego koncertom Cece Ražnatović. Na opozicionim skupovima učestvovalo je po dve-tri hiljade Zaječaraca, a Ceca bi okupila 50.000 fanova, koje bi Mirković predstavio kao svoje simpatizere. Da bi se prikrila politička pozadina, najavljeno je da će Ceca honorar uplatiti dečijoj bolnici u Zaječaru. Koncert je dva puta zakazivan, ali nije održan. Tobož, padala je kiša. Zapravo, pala je Vučićeva zabrana. Gospodar Srbije, koji je diskretno naredio najvećoj domaćoj folk-zvezdi, da peva na rođendanu njegovog kuma, nije joj dozvolio da učestvuje u Mirkovićevom marketinškom pokušaju da odobrovolji Zaječarce.

Vladar nije dozvolio da se pare iz republičkog budžeta prebace zaječarskoj lokalnoj samoupravi, koja je već trpela odijum sugrađana, revoltiranih zbog ukidanja nadoknade za porodilje, studentskih stipendija, kašnjenja plata zaposlenima u javnim preduzećima...Mirkovića je podržala samo ministarka Zorana Mihajlović, koja je pristala da krajem juna dođe u Zaječar i učestvuje u tragikomičnoj predstavi otvaranja nezavršenog mosta u Kotlujevcu.

Savezom s Mihajlovićevom, Mirković je dodatno iritirao Vučića. U to vreme ostvario je i poslovnu saradnju s prodicom Rodić, koji su kupili vlasnički udeo u njegovoj televiziji „Moja". S „Kurirom" i Mirkovićevim medijima - TV Best, „Sport", „Paparaco" i nekoliko internet portala, među kojima je i „Telegram", koji će uskoro prerasti u dnevne novine - mogla bi da se stvori solidna osovina za osvetljavanje medijskog mraka. Taj multimedijalni arsenal trebalo je da bude pojačan i agencijom Tanjug, ali vlast je sabotirala Mirkovićevu želju da ga kupi.

U paranoji, da bi sprečio raskol u svom kartelu, vođa je svojim kerberima dao mig da krenu u juriš na Mirkovića. Glavni udar je predvodio Dragan J. Vučićević, koji je u patološkoj teoriji zavere za saučesništvo u državnom udaru optužio i Sašu Mirkovića. Zvanično, za greh mu je uzeto to što je u nekim novinama izjavio da za uspeh SNS-a nije zaslužan isključivo Vučić. Nezvanično, problem je izazvalo stvaranje pakta Rodića, Mihajlovićeve i Mirkovića. Čašu je prelila krivična prijava koju je Gradsko veće Zaječara sredinom novembra podnelo protiv Snežane Bogosavljević-Bošković, ministarke poljoprivrede i zaštite državne sredine. U saopštenju, umesto konkretnih detalja tužbe, kao razlozi su navedeni zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, zastrašivanje i podstrekivanje, a sve „u zaštitu tajkuna i u njihovu korist".

Pod žestokim udarom Mirković je pokušao da se diskretno izvuče iz priče. Da ne smeta, sklonio se u stranu, napustio SNS i najavio formiranje pokreta „Jaka Srbija". Prekasno za miran razlaz.

Policija je 30. novembra počela da proverava poslovanje Gradske uprave Zaječar. Češljanje ugovora praćeno je pretnjama i pritiscima na sve koji nisu shvatili da je došao kraj Mirkovićeve vladavine u Zaječaru. Da bi saradnike poštedeo neprijatnosti, Mirković je podneo ostavku na mesto predsednika gradske Skupštine i napisao otvoreno pismo premijeru.

Objava rata

- Vučiću, prestani više sa zastrašivanjima i pretnjama. Znam kako funkcionišeš, jer te dugo poznajem. Znam koliko voliš da se svetiš ljudima koji pomisle da ti se suprotstave u stranci, a kamoli ljudima koji su van stranke. Znam sve o ljudima kojima si okružen. Znam kako koristiš sve moguće resurse države da bi na nekog izvršio pritisak, osvetio mu se ili pod izgovorom „borba protiv korupcije" pokušao da ga uhapsiš. A onda u svim medijima objaviš kako si najveći borac protiv korupcije na zemaljskoj kugli, u šta ne verujem, a ti znaš i zašto. Znao sam sve to ali sam ti poverovao da si se promenio. Znam da si od svih iz SNS-a tražio da moj odlazak ne komentarišu i da mi požele srećan put da bi ti ispao veliki, a sa druge strane, na posredan način, preko svojih policajaca i urednika Vučićevića da me kriminalizuješ.

Pokušao sam džentlmenski da izađem iz SNS-a, ali mi ti to prosto ne dozvoljavaš sveteći se, i privatno i politički. Znam i da si poslao batinaše da ubeđuju zaječarske odbornike šta je država, a šta Saša Mirković. Znam da si rešio da se obračunaš sa mnom. Znam da imaš i privatnu vojsku, i privatnu policiju, i privatno tužilaštvo, i privatne sudove, ali svi oni funkcionišu po principu tajne organizacije zaveštane ćutanjem. Znam i da voliš da gledaš „Kuma". Znam i još mnogo toga. Znam da ovim reskiram sve, i budućnost svoje dece i živote članova porodice, o mom i da ne govorim. Ali sam rešio da neću više da budem u toj tvojoj igri. Znaš i ti odlično da je sve ovo što kažem tačno i da nijedan poligraf na svetu neće moći da dokaže suprotno. Mislio sam da ćeš prestati da mi se svetiš i da ćeš shvatiti da je bilo vreme da se rastanemo. Ne, ti ideš i dalje, pa udaraš ispod pojasa. I da znaš, ja nisam protiv moje države koju neizmerno volim. Ja sam protiv tebe i tvog apsolutizma. Nemoj više da maltretiraš ljude koje poznajem. Nemoj da ih zastrašuješ, jer Srbija zna da trenutno možeš koliko hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš - napisao je Saša Mirković.

Iako je pokušao da smiri Vučića utešnim rečima „ne sekiraj se, neću da budem svedok-saradnik protiv tebe", Mirković nije propustio da ga podseti na mnoge neprijatne teme.

- Mnoge ljude iz opozicije držiš u policijskom stisku, te ne smeju ovo da ti kažu. Ja, evo, smem i hoću! I nemam problem da se s tobom pojavim na RTS-u na javnom poligrafu, pa da vide građani ko laže, a ko ne. Možemo da pričamo i o tome kako finansiraš izbore, šta je istina oko navodne krađe izbora 2012. godine, famozne afere „džak". Možemo da pričamo i drugim stvarima, ali dok se ne odlučiš i zakažeš duel ostavi mi prijatelje i porodicu na miru, jer za sve što se desi njima, a i meni, ti ćeš biti kriv - optužio je Mirković bivšeg prijatelja i partijskog šefa.

Uz priznanje da je pogrešio što je bio član i funkcioner Srpske napredne stranke - „udruženja građana za uništvanje Srbije" - Mirković je upozorio i na ono čega se Vučić najviše plaši:

-Pre neki dan sam se ja probudio. Sutra će se probuditi još neko, vrlo brzo i cela Srbija. Doći će vreme da neki drugi, treći ili peti Saša izađe iz SNS, pa će Srbija saznati kako izgleda demokratija Aleksandra Vučića.

Za početak rasula u naprednjačkom kartelu dovoljan je Saša Mirković. On zna sve Vučićeve prljave poslove, zna šta su i kako radili bata Andrej, kumovi Goran Veselinović, Zoran Bašanović.... Svestan je i da mu je to najbolja odbrana od osvetoljubivog vođe. Pošto je srušio most iza sebe, Mirković je ušao u borbu na sve ili ništa. U novogodišnjoj noći 2012. bačena mu je bomba na kuću, nešto kasnije mu je na ogradi osvanuo preteći grafit, ali to je dečja igra u odnosu na nevolje koje će ga snaći u ovom sukobu.

Bez obzira na ishod, svejedno da li će postati lider opozicije ili robijaš, Saša Mirković je već naneo veliku štetu Aleksandru Vučiću. Dokazao je da ga se ne plaši i da je spreman na borbu. Dovoljno da se naruši atmosfera straha kojom diktator štiti tron na kome se trenutno nalazi. Posle otvorenog pisma i nekoliko nastupa u javnosti, Mirković je probio led.

Sada je pitanje ko će krenuti njegovim putem. Kandidata nije malo, a Vučiću vreme izmiče. Sukob s Mirkovićem došao mu je u najnezgodniji čas, neposredno pred čistku u stranci, koja će se odigrati u februaru, na izbornoj skupštini Srpske napredne stranke.

Kako oterati Zoranu

Vučićev plan je jednostavan: rasterati ili minimizirati uticaj kadrova Tome Nikolića, rešiti se nepotrebnih i problematičnih, a izuzetno ambicioznih pojedinaca i na vodeća mesta postaviti slepe poslušnike. Realizacija plana biće mnogo komplikovanija. Očekivao je da će se lako, galantim obećanjem uvređenim novinarima, rešiti Bratislava Gašića. Pogrešio je. Vođen instinktom za samoodržanje na političkoj sceni, Gašić je pružio neočekivan otpor. Odbio je da podnese ostavku na funkciju ministra odbrane, animirao je lokalne sledbenike da pišu peticiju podrške, a diskretno je pokazao spremnost da pređe u Nikolićev tabor. Mnogo nezadovoljniji od Gašića su Igor Mirović i Miloš Vučević. Iako su najzaslužniji za uspon SNS-a u Vojvodini, sad, kad je došlo vreme da preuzmu vlast u pokrajini, moraju da se suoče s vođinom odlukom da glavnu ulogu preuzme mitrovački dođoš iz DSS-a Branislav Nedimović. S obzirom na Mirovićev karakter, neće biti iznenađenje kad i on objavi neko otvoreno pismo Vučiću u Mirkovićevom stilu.

Najveći problem predstavljaće Zorana Mihajlović. Po svim svojim osobinama - autonomna je, odlučna, agresivna i transparentna - ona izgleda kao strano telo u Vučićevom okruženju. Vođa bi se osećao mnogo opuštenije bez njenog prisustva u vrhu SNS-a. No, njeno odstranjenje izazvalo bi dva problema. Manja muka je odluka Predsedništva da se na stranačkim izborima novo rukovodstvo bira tajnim glasanjem, što će sigurno mnoge nezadovoljne funkcionere ohrabriti u nameri da podrže Mihajlovićevu. Pritiscima, ucenama i obećanjima, svojim omiljenim manipulativnim oruđima, Vučić će verovatno uspeti da i u takvoj proceduri nametne svoju volju, ali ostaje mu veći problem - kako da u javnosti objasni da potpredsednica Vlade nije prošla reizbor na stranačkoj funkciji. Ako se odluči da ide do kraja i zaista najuri Mihajlovićevu, to će biti jasan signal da se Vučić priprema za vanredne republičke izbore, koje bi vezao s pokrajinskim u maju sledeće godine. U tom slučaju i Nikolićev klan moraće da pokupi pinkle i napusti SNS. Vučić je mnogo snage uložio u održavanje kontrolisanog haosa, kakvo postoji u tom kartelu otkad je osnovan. Do sada ga to nije ugrožavalo, ali ako propusti priliku da očisti stranku od svih nepodobnih i sumnjivih, za dve godine, kad je redovni izborni termin, mnogo toga može da se promeni. Sukobom s Mirkovićem i odricanjem od Gašića, Vučić je pokazao spremnost da uđe u riskantnu igru.

Od Saše Mirkovića, korektnog saradnika, mnogo upotrebljivijeg nego što su Nebojša Stefanović, Nikola Selaković ili Aleksandar Vulin, napravio je ogorčenog neprijatelja. Loše za Vučića, dobro za Srbiju.

KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA 063/123-2702