Natrag

Tabloid istražuje

Milijarde evra štete u RTB Bor, ogromni gubici, neviđena pljačka i kriminal i masovno obolevanje građana od karcinoma

Krađa, najslađa

U Borskim rudnicima naveliko se krade zlato, germanijum i platina, dok se u novoj topionici topi radioaktivni koncentrat uvozne rude, osim radioaktivnog dejstva koncentrat sadrži i živu, privrednici koji ovo rade bliski su predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, zbog čega i Aleksandar Antić ministar energetike ne sme da se izjasni o celom slučaju.

piše: Vuk Stanić

Svakoga dana u Borskim rudnicima, odnosno u Rudarsko topioničarskom basenu Bor (RTB), ukrade se između jednog i tri kilograma zlata. Ovo znači da se tokom godine ukrade i čitava tona, ako je iskopavanje intenzivno kao što je bilo u godinama kada je i cena bakra bila visoka. Osim zlata svakodnevno se kradu i srebro, germanijum, čija je cena viša od cene zlata. Ali i platina.

Sva ova ruda, krade se tako što se prilikom odvajanja bakra od jalovine u rafinaciji pojavljuju izvesne količine zlata, srebra, platine i germanijuma, ali se ta pojava ne knjiži već se pravi zapisnik o postojanju određene količine različitih vanbilansnih ruda.

Vanbilansno je izraz koji se koristi ukoliko, se na licu mesta zbog neisplativosti ne može pribeležiti, koliko je tačno čega osim bakra ekstrakovano, pošto se često knjiži i da je bakra manje izvađeno nego što je stvarno stanje, niko ne može sa sigurnošću da kaže koliko koje rude odlazi u sive tokove.

Najbolji način da se izračuna koliko se zlata godišnje krade u borskim rudnicima, je upoređivanje iskopanih količina i izveštaja o prisutnosti zlata i drugih metala sa istim takvim izveštajima iz vremena sankcija. U vreme sankcija, direktori Borskog rudnika su plate za radnike obezbeđivali tako što bi Narodnoj Banci Srbije (NBS) slali zlato dok bi NBS zauzvrat odštampala novac u iznosu koliko je zlata doneto. Direktori bi potom keš ili direktno podelili radnicima, ili bi novac nosili u Borsku banku. Na taj način je na početku sankcija u Boru svakog meseca bilo moguće podeliti plate ali i viškove.

Kasnije je ustanovljena praksa da NBS javi cenu po kojoj će platiti zlato, a direktori bi poslali onu količinu zlata koja je neophodna za plate i funkcionisanje rudnika. Ipostavilo se da je već tada Bor mogao da izvadi više zlata nego što je potrebno za plate radnika, a opet je u jednom trenutku počelo da se kasni sa platama. Zbog sankcija se nije previše insistiralo na vađenju bakra koji je tih godina malo zbog sankcija malo zbog kretanja na svetskim tržištima bio neinteresantan. Problem je taj što je prema knjigovodstvenim podacima tada kada se nije insistiralo na bakru po knjigama vađeno više zlata nego što se vadi sada kada Borskim rudnikom upravalja generalni direktor Blagoje Spaskovski, koga u Boru od milošte zovu Ronaldo.

Ovaj nadimak nadenuli su mu građani Bora jer je kako kažu poput poznatog fudbalera Ronalda, dobar za svaku ekipu koja u republici dođe na vlast. Spaskovskog je na čelo RTB postavio Mlađan Dinkić, čovek koji je u više Vlada Srbije obavljao različite ministarske funkcije. Dinkić ga je na čelo RTB Bora postavio nakon poslednje velike neuspele privatizacije Borskih rudnika. Dinkić i Agencija za privatizaciju tada su navijali da RTB kupi austrijska firma Atek. Kada se ispsotavilo da je njihov gazda Mirko Kovač nema novca i da ga u više država traže zbog namernog izazivanja stečaja, Dinkić je naprasno doneo odluku da država treba da revitalizuje RTB i da treba da se odustane od privatizacije.

Dinkić je dobio podršku i tadašnjnih koalicionih partnera iz Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, pa je počeo da traga za idealnim direktorom. Na preporuku čuvenog šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića, Dinkić je Spaskovskog dalje preporučio Vladi Srbije, koja je ocenila da je predlog dobar. Od tada do danas Spaskovski je uspešno radio za više različitih Vlada Srbije i svima je bio po volji.

Pred svake izbore, Ronaldo bi u RTB-u zaposlio sve stranačke aktiviste, za koje bi ga zvali iz centrala stranaka na vlasti. Na taj način Ronaldo je od srca pomogao svima šifrovanim Dinkićevim sledbenicima, žutim demokratama, Vučićevim naprednjacima, ali i onim naprednjacima koji su bliski sa Tomislavom Nikolićem ili Sašom Mirkovićem. Zauzvrat niko nije otvorio pitanje vanbilansnih količina zlata koje se vade u Borskom rudniku, bez obzira što su se plate radnika proteklih godina lako obezbeđivale prodajom bakra koji je do pre neku godinu bio tražena ruda u celom svetu.

Istražujući šta to Spaskovski radi sa vanbilanskim količinama, novinar Tabloida se direktoru RTB obratio sa zahtevom da našoj redakciji dostavi podatke o van bilansnim količinama ruda, zlata, srebra, germanijuma i platine koje se prilikom eksploatacije bakra iskopaju u Borskom rudniku.

Do zaključenja broja Spaskovski nam nije izašao u susret, čak nam nije javio ni da li će nam ovi podaci biti dostupni u budućnosti. Za razliku od Spaskovskog, iz Ministarstva energetike, bili su dovoljno ljubazni da nam jave da su ovaj zahtev zajedno sa drugim pitanjima dobili, ali da će mo odgovore morati da pričekamo.

Tako zvaničnog priznanja o krađi zlata iz Vlade Srbije nemamo, baš kao što nemamo ni demanti za takve navode. Iz Ministarstva energetike nismo dobili ni objašnjenje, zbog čega se cena borskog bakra ne određuje na berzi, kao što je to bio slučaj pre sankcija Ujedinjenih nacija.

Na ovaj način, zainteresovani kupci borskog bakra, ne bi morali da plaćaju provizije firmama, koje imaju monopol za preprodaju ove rude. Kako nam je više privrednika reklo od Spaskovskog je nemoguće direktno kupiti bakar, a ne zna se ni cena. Kada im se obratite prvo vas stave na listu čekanja, onda vam se saopštava neka nepovoljna cena. U drugoj fazi vam javi neki privrednik koji kaže da je dobio vaš broj od prijatelja i kaže vam da on može da vam proda bakar iz Bora povoljnije od onoga koliko vam je ponudilo rukovodstvo! U nekim slučajevima se dešava i da vam niži službenici koji kod Spaskovskog rade na pozicijama kao što je kafe kuvarica, preporuče čoveka kod koga možete povoljno kupiti količine bakra koje vam trebaju. Verovali ili ne, takve preporuke funkcionišu!

Vezano za ovu temu Ministarstvu energetike poslali smo molbu da nam objasne metodologiju koja se koristi prilikom određivanja cene bakra iz Borskog rudnika, ali ni na ovaj zahtev nije odgovoreno do zaključenja ovog broja. Ni direktor RTB nije izrazi spremnost da nam da bilo kakvo objašnjenje koje bi demantovalo naša saznanja, dok je na pitanje koje firme su najveći kupci bakra u Srbiji u poslednjih godinu dana, Spaskovski odgovorio ćutanjem.

Blagoje Spaskovski je, treba napomenuti, imao svoju ulogu u svađi koja je posle dugog prijateljstva usledila između Mlađana Dinkića i Miroslava Bogićevića.

Prema rečima izvora iz pretprošle Vlade Srbije, Dinkić je nakon što su ga mediji optužili da je hteo da namesti privatizaciju RTB-a austrijskom Ateku doživeo veliku nepopularnost u istočnoj Srbiji. Tada je doneo odluku da ovoga puta izvede veliki preporod borskih rudnika.

Novac iz budžeta je preusmerio na pomoć ovom sada javnom preduzeću, kupovani su džinovski kamioni iz Belorusije, koji i sada rade na kopovima, a Spaskovski je Dinkića nagovorio da uđe u megalomanski projekat izgradnje nove topionice. Dinkić je pristao i tada je iz budžeta plaćeno 400 miliona evra, za novu topionicu koja ima kapacitet pet puta veći od onoga koliki je kapacitet ovog rudnika!

Na žalost, kao i puno puta do sada topionica je plaćena skoro 120 miliona evra više od onoga koliko vredi. Najveći debakl je ipak bio u tome što se tek kada je izgrađena ispostavilo da u njoj ne može da se topi ruda iz Borskih rudnika?! Zbog čega je zvrjala prazna narednih godina, uprkos pričama da će se u njoj prerađivati usložno ruda iz rudnika u regionu. Biznis plan je bio potpuna katastrofa saznao je Dinkić kada su mu saopštili da niko iz regiona neće tu topiti svoju rudu, pošto takve topionice postoje u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj...

Glavnim krivcem za ovu blamažu Dinkić je smatrao upravo Spaskovskog i poželeo je da ovaj bude smenjen, ali je on tada preko Bogićevića imao neograničenu zaštitu Demokratske stranke...Godinama je topionica zvrjala prazna, da bi je pokrenuli naprednjaci.

U Boru se sada već duže od dve godine topi koncentrat rude koji privatnici bliski predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću uvoze iz Afrike. U pitanju je koncentrat koji se jeftino može kupiti, jer ga niko neće. Niko ga neće jer sadrži, živu, arsen i radioaktivne elemente...

Mnogi radnici koji rade u novoj topionici, su sada već doživeli težak udar na njihov imuni sistem, neki su dobili rak, a lekari nemaju hrabrosti da napišu da je uzrok raka koncentrat koji se topi, već im objašnjavaju da je u pitanju stres kome smo danas svi izloženi! U želji da našim čitaocima zvanično saopštimo ko su kriminalci koji na ovaj način truju Srbiju Ministarstvu energetike uputili smo pitanja:

Koje firme uvoze koncentrat bakra u Srbiju u poslednjih godinu dana i da li je istina da se u novoj topionici u Boru, mesecima topi koncentrat koji sadrži živu, arsen, i radioaktivne elemente? Ministar energetike Aleksandar Antić nije našao vremena da nam odgovori na ova pitanja niti da demantuje činjenicu da grad Bor truje radioaktivnim elementima.

Na pitanje da li je istina da je Vlada Srbije zapravo finansirala izgradnju topionice državnim novcem, a da ona danas nije u stanju da rafiniše borsku rudu, takođe nismo dobili odgovor. Niti je demantovan navod da je ceo projekat plaćen 120 miliona evra više nego što takve topionice koštaju. Takođe ni na pitanja koliko je izgradnja topionice zapravo koštala i koja firma sada upravlja topionicom u Boru, nemamo zvaničan odgovor iz Ministarstva energetike, ali smo dobili obećanje da će pokušati da nam odgovore na sva pitanja, između ostalog i ono: koja je procedura kada neka srpska firma želi da kupi borski bakar?

A 1. Friport i Rio Tinto čuvaju monopol

Okolina borskih rudnika, a pre svega lokacija Borska reka, bogata je rudama, a to pokazuju istraživanja koja je sprovela američka kompanija Friport. Ipak sa eksploatacijom rude u ovoj oblasti se nije počelo iz razloga što ova kompanija ima dovoljno drugih nalazišta u svetu. Friport je u dva navrata produžavao eksploataciona prava po četiri godine. Rio Tinto i Friport su nedavno usvojenim zakonom dobili mogućnost da svoja eksploataciona prava produže za još deset godina.

Visoko obrazovani bivši radnik RTB, kaže da nema nijednog normalnog objašnjenja da se eksploataciona prava ponovo daju Friportu, a ne borskim rudnicima. Cela situacija ukazuje na činjenicu da Friport, ali i Rio Tinto na taj način sprečavaju da neko drugi dođe do nalazišta koja su oni odavno istražili i na taj način postižu da cena rude koju vade na drugim mestima ostane stabilna.

Jedan od savetnika kompanije Friport je i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom iz Koštuničine Vlade Milan Parivodić.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane