Natrag

Finansije

I lopovi beže iz Srbije, dok naprednjački vampiri sišu poslednje kapi narodne krvi

Vođa časti, Vođa plaća, a narod bez gaća

Lažni izveštaji o privrednim uspesima, kojima vlast zasipa javnost, teraju prave investitore da beže od Srbije, koju posmatraju kao banana državu čvrsto u smrtonosnom zagrljaju MMF-a. Čak i računovodstvenim akrobacijama ulepšani zvanični podaci pokazuju da je privreda u samrtnom ropcu, da se investicije smanjuju, a da broj zaposlenih dramatično opada. Umesto da se potrudi da pokrene investicioni ciklus, lopovska vlast sve čini kako bi iz suve drenovine iscedila još nešto za sebe.

Milan Malenović

Međunarodni monetarni fond (MMF) na sva usta hvali fiskalnu politiku srpske Vlade. Nije ni čudo, jer je upravo ta organizacija, koja nikada nikome nije pomogla da izađe iz krize, glavni scenarista naše propasti. Krajem novembra je ekonomista MMF-a, Ernesto Kriveli, u Beogradu rekao kako je Srbija u 2015. imala "veliko fiskalno dostignuće, a najvažnije je da se tako i nastavi." Grobar je uvek zadovoljan kada kovčeg spušta u raku.

"Veliko fiskalno dostignuće", o kome govore i čelnici MMF-a i oni srpske Vlade, u suštini je završni čin naše propasti. Svi parametri, i to oni dati od strane upravo zvaničnih vladinih institucija, pokazuju da je srpska privreda u samrtnom ropcu.

Brojke dovoljno govore same za sebe...Konačni račun za 2014. godinu, koji je iz političkih razloga kasnio skoro pola godine, pokazao je da je u toj godini srpska privreda ostvarila ukupne gubitke četiri puta veće od onih u 2013. godini: u prošloj godini su ukupni gubici iznosili 131,8 milijardi dinara, odnosno 1,1 milijardu evra, naspram 30,9 milijardi dinara u godini pre. Već bi ovo bilo dovoljno da zazvoni zvono za uzbunu, ali ni to, na žalost, nije kraj priče.

Vučićeva dilema: recesija ili kriza?

U godini koja je na izmaku, do punog izražaja su došli fiskalni potezi srpske Vlade, koje hvali MMF, a koji su metkom u čelo "overili" već skoro mrtvu srpsku privredu. Početkom oktobra 2012, samo nekoliko meseci pošto je SNS preuzeo vlast u Republici, povećana je stopa osnovnog poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto. Tada je ta odluka pravdana lažima kako će na ovaj način da se u budžet sliju dodatna sredstva, pa neće biti potrebno smanjenje plata i penzija. Posle su smanjene i plate i penzije.

Poskupljenja, koja su bila rezultat povećanja PDV-a, kao i smanjenje prihoda velikog broja stanovnika doveli su do pada potrošnje. Manja potrošnja znači automatski i manji fiskalni prihod.

Tako su u oktobru 2015. godine poreski prihodi budžeta Republike Srbije iznosili 67 milijardi dinara. U istom mesecu prošle, 2014. godine, oni su iznosili 70 milijardi dinara. Pre dve godine, 2013. su iznosili 66 milijardi, a 2012. godine - 75 milijardi dinara. Pad poreskih prihoda u 2015. u odnosu na 2012. iznosi osam milijardi dinara.

Ovo znači da je pad poreskih prihoda iznosio koliko i fond za sve penzije u Srbiji i to - za dva meseca! Toliko o "uspešnosti" fiskalne politike Vlade. Aktuelni ministar finansija Dušan Vujović sve je manje ekonomista, a sve više alhemičar koji računskim akrobacijama pokušava javnosti da predstavi kako je finansijski sistem Srbije stabilan i kako se država kreće ka oporavku.

Glavna reč u svim obraćanjima javnosti ovog ministra i predsednika Vlade Aleksandra Vučića jeste "recesija", reč koja u suštini označava opadanje proizvodnje i privrednih aktivnosti, ali nije istovremeno i sinonim za krizu. Kada se kaže "Srbija izlazi iz recesije" to ne znači da ona izlazi i iz krize.

Prema tvrdnjama predsednika Vlade bruto domaći proizvod (BDP) će ove godine porasti za 0,9 odsto, dok nam MMF predviđa rast od 0,7 odsto. To jeste izlazak iz recesije (pada), ali nikako ne i iz krize. Da bi se uopšte očuvao sadašnji nivo privrede, godišnji rast BDP-a ne sme da bude niži od 2,5 odsto. Sa rastom manjim od jedan odsto Srbija faktički sve dublje tone u krizu. Da bi se iz krize izašlo potrebne su nam nove investicije, ali njih nema na pomolu. U suštini, vlast čini sve kako joj MMF nalaže, odnosno na svaki mogući način tera investitore od Srbije.

Jedan od suludih fiskalnih poteza aktuelne vlasti jeste i održavanje stope poreza na kapitalnu dobit od 15 odsto sa najavama da će isti biti povećan na 20 odsto. Ne tako davno ovaj porez je iznosio simboličnih 10 odsto, a postojala su obećanja da će se spustiti na 5 odsto.

Investitori, posebno oni koji planiraju da jedno od svojih sedišta prebace u Srbiju, veoma obraćaju pažnju na ovaj porez, koji se plaća, na primer, prilikom trgovine nekretninama ili akcijama.

Što je niža stopa ovog poreza, to je i država interesantnija za velike ulagače. Srbija nema šta drugo da ponudi investitorima, pa bi smanjenje poreza na kapitalnu dobit mogao da bude jedan od znakova da su krupni svetski igrači ovde dobro došli.

Problem koji muči lopove na vlasti jeste taj što se porez (uvećan ili umanjen) naplaćuje automatski, svima, pa je mogućnost mešetarenja i privređivanja u korist džepa političara ravna nuli.

Sa druge strane, subvencije u različitim oblicima nisu garantovane svakome, tako da one mogu da donesu lep "dodatni" prihod vlastodršcima. Formula je jednostavna.

Zvanično je porez na kapitalnu dobit (prihod vlasnika preduzeća) na visokoj stopi, ali se on refundira kroz različite vidove subvencija koje odobravaju odabrani na vlasti. Umesto da se plati 15 odsto neto poreza, plaća se faktički nula, jer se ista svota dobije nazad kroz različite vidove subvencija (besplatno zemljište, umanjenje mesečnih komunalija, oprost dugova i slično), a o čemu odlučuju "mitomani" na vlasti. Novac, u suštini, samo prođe kroz republički budžet, kao voda kroz protočni bojler, i odmah se vrati obvezniku spremnom da kesu odreši gde treba.

Prema za sada dostupnim podacima, Republika je samo u ovoj godini za šest preduzeća izdvojila 241 milion evra subvencija (poređenja radi: u istom periodu je od penzionera država uzela 210 miliona evra). Među tim firmama se nalazi i "Er Srbija", preduzeće koje je, zvanično, privatizovano kako ne bi pravilo gubitke.

Po godišnjem finansijskom izveštaju za 2014. godinu, "Er Srbija" je ostvarila dobitak u poslovanju, a time se Vučić hvali po medijima. Ovaj "dobitak" je, međutim, obična knjigovodstvena virtuoznost koja se svodi na prihod od kursnih razlika izračunatih na dan kada je dinar bio najslabiji u odnosu na evro - 31. decembra 2014. Sam poslovni prihod "Er Srbije" je realno za 75 miliona evra bio niži od poslovnih rashoda, tako da je Srbija ovom preduzeću, u kome poslovnu politiku vodi manjinski partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, u 2015. morala da transferiše 41 milion evra budžetskih para kako bi ono ostalo likvidno.

Suočeni sa činjenicom da uspeh poslovanja u Srbiji zavisi isključivo od dobre volje vlastodržaca, ozbiljni svetski investitori našu zemlju zaobilaze u širokom luku. To se videlo već iz neuspeha da se ostvari bilo koja velika privatizacija.

Posle niza pompeznih najava, na kraju nije prodat ni FAP iz Priboja, a niko se nije našao ni da preuzme Železaru Smederevo, ni zemunski "Ikarbus". Bilo je, istina, nekih mešetara koji su se muvali oko tih preduzeća u nadi da će iz srpskog budžeta izvući više para nego što bi uložili u kupovinu, ali je pritisak javnosti, na kraju, i njih oterao.

Štetočinska politika naprednjaka

Nastupi premijera Vučića, koji stalno javnost zasipa potpuno nebuloznim najavama, oterali su i ono malo ozbiljnih investitora koji su želeli da dođu u Srbiju. Najbolji primer toga je "Ikarbus". Ovo preduzeće je već godinama u teškoj finansijskoj situaciji, ali je danas pred bankrotom.

U svim državama tržišne privrede berza je najvažniji barometar na kome se vidi uspešnost nekog preduzeća. "Ikarbus" je akcionarsko društvo koje se kotira na berzi, a u kome Agencija za privatizaciju ima 49,39897 odsto akcija. Ostali akcionari su, uglavnom, pravna i fizička lica.Budući da i Republika Srbija ima 0,80312 odsto akcija, država je većinski vlasnik.

Nakon što je propao pokušaj da se akcije Agencije i Republike u paketu prodaju nekom stranom investitoru, Vlada je krenula u traženje strateškog partnera. Ni tu nije bila uspešna, jer su jedini ozbiljni pregovori vođeni sa nemačkim "Mercedesom" koji je već na početku razgovora rekao kako nema nameru da ulaže bilo kakav novac, ali da je spreman da zemunskoj firmi prodaje šasije za autobuse.

Od ovoga je Aleksandar Vučić izmislio priču o navodnom dolasku "Mercedesa" u Srbiju i tako oterao ono malo ozbiljnih investitora zainteresovanih da na berzi kupuju akcije "Ikarbusa".

Za razliku od prosečnog srpskog državljanina, veliki investitori su odlično upućeni u sva dešavanja u vezi firme koja ih interesuje, tako da su od samog početka znali da "Mercedes" ne planira nikakav ulazak na srpsko tržište. Konačno, da je ovaj nemački gigant imao tako nešto na umu, on bi to i objavio.

Posledica neozbiljnog ponašanja prvog čoveka srpske Vlade je aktuelna cena akcija "Ikarbusa" na Beogradskoj berzi koja je dosegla istorijski minimum. Posle premijerovog lupetanja cena jedne akcije "Ikarbusa" na Beogradskoj berzi se sa 980 dinara strmoglavila na samo 250 dinara i nastavlja da pada.

Umesto da pomogne ovom preduzeću, Vučić ga je gurnuo u propast, jer u ovom trenutku bukvalno niko ne želi da ulazi u rizik kupovine njegovih akcija.

Da li je neki glas na izborima, koji je, moguće, donelo neozbiljno obećanje o dolasku "Mercedesa", vredan uništavanja egzistencije u "Ikarbusu" zaposlenih radnika i njihovih porodica?

U narednoj godini Srbiju očekuje još dublja kriza, čak i kada bi se ostvarili premijerovi snovi o rastu BDP-a od 1,7 odsto. Problem je u tome što taj rast nije realan, već virtuelan, stvoren "inovativnim" knjiženjem kao u slučaju "dobiti" "Er Srbije". Država koja ima ovakvu vlast ne uživa nikakvo poverenje kod ozbiljnih stranih investitora.

Bonitetska kuća "Dun & Bradstreet" objavila je krajem novembra da Srbiju i dalje svrstava u zemlje sa visokim rizikom poslovanja. "Pristupanje Srbije EU i dalje je bremenito teškoćama, jer pri svakom koraku unapred, proces istovremeno vodi korak unazad", navodi se u izveštaju DiB-a.

Dodaje se da podrška građana za članstvo u EU opada, tako da danas manje od 40 odsto stanovništva u Srbiji podržava članstvo, u poređenju sa 67 odsto pre dve godine. I ovo pokazuje domet štetočinske politike naprednjaka koji, zvanično, vode Srbiju u EU, a istovremeno čine sve kako ona ne bi postala članica. Evropska Unija insistira na tome da se fiskalna politika srpske Vlade stabilizuje i vodi transparentno. Upravo to je ono što ne odgovara Vučiću i njegovim saučesnicima, jer bi time izgubili najvažniji izvor svojih prihoda.

Za strane investitore, za one ozbiljne, ne bi bio kraj sveta ako bi Srbija ostala izvan EU, ali pod uslovom da primenjuje standarde koji u toj zajednici važe za fiskalnu politiku. A baš to lopovi iz SNS-a ne žele ni po koju cenu.

A 1. Zakinuti akcionari

Knjigovodstvena inovativnost vlastodržaca gotovo da ne poznaje granice. Potezom olovke minus postaje plus, ali, po potrebi, i plus postaje minus. Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" je akcionarsko društvo u kome država ima većinski paket akcija, dok deo imaju zaposleni i građani. Ovo privredno društvo je državi, po osnovu međudividendi, u trećem kvartalu unapred isplatilo 500 miliona dinara.

Ova isplata je, međutim, knjižena kao "isplaćena lična primanja poslodavca" i označena kao rashod u poslovanju. Tako je u konačnom zbiru Aerodrom treći kvartal 2015. završio sa gubitkom, umesto sa dobitkom od oko 109 miliona dinara, što bi bio slučaj da se pomenuta isplata ispravno knjižila. Za ovu sumu biće zakinuti ostali akcionari. Ko od ozbiljnih investitora želi da dođe u državu gde se ovako posluje?

A 2. "Invesiticija" se knjiži kao zajam

Zvanično je BDP u 2014. u odnosu na 2013. godinu pao za "samo" 1,8 odsto. Da nije bilo "inovativnog" knjigovodstva ministra Dušana Vujovića i pokrivanja dugova kroz državne subvencije, pad bi bio još dramatičniji.

Po podacima Agencije za privredne registre ukupni gubici svih srpskih preduzeća u protekloj godini iznosili su čak 4,17 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2013. godine. Zbog ovoga uopšte nije čudno što država taji ove zvanične izveštaje.

Navodne strane investicije, tvrdi Aleksandar Vučić, iznosile su u ovoj godini, do decembra, 1,6 milijardi evra. Na stranu to što od tih investicija niko nije video ni jedan cent, problem je u tome što se kao "investicija" knjiži i zajam. Poređenja radi, u istom periodu (januar - novembar 2015.) javni dug Srbije je porastao za 1,9 milijardi evra.

Običnom građaninu ovi podaci izgledaju apstraktno, ali se njega itekako dotiču izveštaji sa tržišta rada.

Zvanično, po onome što tvrdi Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) bez posla je krajem novembra bilo 792.344 radno sposobnih stanovnika Srbije. Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Dragi Vidojević, oprezno navodi kako je prava brojka iznad milion, dok nepristrasni analitičari smatraju da je ona iznad dva miliona ljudi.

Od preko sedam miliona stanovnika, koliko Srbija ima po poslednjem popisu, početkom ove godine samo njih 1,71 milion je imao posao. Koliko je njih redovno primalo platu i u kom iznosu priča je za sebe.

Po svim parametrima, nastavlja se pad broja zvanično zaposlenih, tako da nas u 2016. čeka dodatni pritisak na tržište rada, što će rezultirati daljim padom plata zaposlenih. Ko hoće da radi moraće da se pomiri sa nižom platom, smatraju poslodavci.

Niže plate znače i manje prihode budžeta zbog pada potrošnje, a to će rezultirati nemogućnošću da se penzije i druga državna davanja stanovništvu povećaju makar do nivoa potrebnog da se ne gladuje.

Početkom naredne godine očekuju nas efekti povećanja akciza na najvažnije energente (električnu energiju i gorivo), koji će dodatno povećati cene finalnih proizvoda, time još više smanjiti potrošnju, pa samim tim i fiskalne prihode.

Konačno, procenu da nam sa ovakvom vlašću nema spasa dao je početkom decembra Savez računovođa i revizora Srbije, koji tvrdi da nam do kraja 2016. preti bankrot. Koristeći model „Zero skor", najpoznatiji naučni model za izračunavanje rizika od bankrotstva, računovođe su na osnovu ukupnih ekonomsko-finansijskih mogućnosti domaćih preduzeća (objavljenih u finansijskim izveštajima dostavljenim APR-u) zaključili da je naša privreda duboko u crnoj zoni sa koeficijentom 1,07.

Gubitak dela privrede koji puni budžet, realnog sektora, 2014. bio je 4,26 puta veći nego u 2013, a ta se tendencija nastavila i u ovoj godini.

Glosa

Od preko sedam miliona stanovnika, koliko Srbija ima po poslednjem popisu, početkom ove godine samo njih 1,71 milion je imalo posao. Koliko je njih redovno primalo platu i u kom iznosu priča je za sebe.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane