Natrag

Zrenjanin

Na kraju najmračnije godine novog milenijuma Zrenjanina

Isus u svratištu za nezbrinuta lica

Na kraju 2015. godine, gde se pošten svet u Zrenjaninu „ubija" prostačkim nazadnjaštvom, laž je postala privilegija vlasnika vlasti, SNS-SPS interesne grupe. Teškim lažima kojima se ne vidi kraj, Goran Knežević, iz milošte nazvan Regionalni Isus ("razapet" u ime svih građana) i njegova nazadnjačka kamarila šalju jasnu poruku višestranačke papazjanije: slažemo čim zinemo, jer živimo isključivo od laganja i varanja, a uz podršku predsednika stranke i premijera, možemo što god poželimo

Zoltan Horvat

Fabrika vode će biti gotova do juna 2015. godine, i tačka, u šta se još marta 2014. godine na lokalnom RTV Santosu javno zaklinjao Goran Knežević, neprikosnoveni vladar zrenjaninskog atara, a i šire, osta ovogodišnje kapitalno neispunjeno obećanje. Kneževića nije sramota, naprotiv, „snagu i energiju" daju mu blentavi sugrađani, sigurni glasači sopstvene propasti. Koliko je bliceva sevalo i kako su se ispred kamera pre šest meseci šepurili Knežević, gradonačelnik Čedo Janjić i Ivan Dević, pomoćnik gradonačelnika za finansijske marifetluke.

Fabrika vode će najkasnije do oktobra ove godine proraditi, grmeli su u sve mikrofone sveta ovdašnji nazadnjaci. I šta bi? Danas je u podjarmljenim zrenjaninskim medijima Fabrika vode zabranjena tema, a građani čuju priče da je u međuvremenu promenjen vlasnik izvođača radova, firme Zillio sa dva zaposlena u Beogradu, da nedostaje „samo" 5,5 miliona evra bankarske garancije od strane države, kako bi se, koliko već sutra ujutru krenulo sa „ekspresnom" izgradnjom...Pa se dodaje da je Zilio firma koja prerađuje otpadnu vodu i fekalije...Kada neko od retkih novinara „zaluta" do vrata gradskih gazda u nameri da ih priupita zašto se „masno" lažu građani, iz kabineta stiže (ne)zvaničan komentar: "...a šta traži ovo đubre iz Tabloida...".

Hronologija propasti Zrenjanina ide uporedo sa političkom karijerom Regionalnog Isusa, bivšeg košarkaša. Pažljiviji hroničari pamte ubistvo fudbalskog kluba Proleter, tavorenje košarke (predsednik kluba je Pepi Popović, visok čovek sa čudnom frizurom, čovek od poverenja Regionalnog)...Ubistvo sa predumišljajem privrede Knežević je „pravdao" odlaskom u trinaestomesečni pritvor krajem 2008. godine, nakon čega je saopštio „da je bio na najboljem putu da Zrenjanin procveta...". Tada je bio šef demokrata u Zrenjaninu, da bi samo nekoliko meseci kasnije, rekao da je DS upropastio srednji Banat.

Voljeni gradski vođa u propast zaboravlja da je osam godina drmao gradom kao neprikosnoveni prvi demokrata, što bi trebalo da znači da „pljuje" sebe samog. Da nije tužno, bilo bi smešno, a i originalno je. Da ne spominjemo tragičan podatak da su investicije iz Beograda zaobišle Zrenjanin poslednjih decenija, jer zrenjaninski političari, bez ikakvog kredibiliteta, nemaju šta da traže po republičkim ministarstvima. Dodajmo i sraman podatak da se ove godine nije slavilo 40 godina od velike gimnazijske mature generacije 1971-1975, čiji je najizvikaniji predstavnik Regionalni Isus, najveći živi sin naroda i narodnosti Zrenjanina.

„Lepota" svakodnevnog uterivanja nazadnjaštva ide uz proslave „uspeha". Tek što je osnovano novo javno preduzeće Objedinjene komunalne naplate, prvo što se uradilo, bilo je krkanje i zalivanje u omiljenom im restoranu. Ceh za jedno veče je „samo" 150 hiljada dinara direktno iz gradske kase, dok 700 miliona duga u kojem grca javno preduzeće koje vode takođe vrhunski nesposobni, niko ne haje. Smenjeni direktor David Dimkić ne komentariše tragičnu zbilju, dok novoustoličeni, Goran Starčević smatra „sasvim normalnim" poslovanje svake zrenjaninske firme na grbači Zrenjaninaca, gde caruju ovdašnji nazadnjaci. Da ujdurma bude još veća, u trku za novog gradonačelnika Zrenjanina uključio se i budući doktor nauka, Darko Bađok, pokrajinski poslanik SNS, čiji munjevit put od prodavca petardi do „visokonaučne katedre" nije za Ginisa, već za rubriku "Igraju se politike Velika deca amo-tamo po Banatu".

Vesele „igrarije" su i kod dodele nagrada. Kapetan Mišina nagrada je prilika da ih funkcioneri podele među sobom. Pa su tako prošle godine laureati bili, Ivan Dević, bez kojeg se samofinansiranje jednostavno ne može, te Dubravka Bengin - Bulovan, gradska ministarka kulture.

U obrazloženju se kratko navodi da su navodno debelo zadužili grad, pa je tim povodom gradska kasa izdvojila po 83 hiljade dinara i za ove jedine i neponovljive zrenjaninske funkcionere.

Ove godine će Kapetan Miša ponovo biti „izdašan", pa se očekuje da nagradu za žuljanje fotelja, više nego zasluženo dobiju Žana Šahović, načelnica finansija, ili Ćapin, šef kabineta gradonačelnika, ili neko od veličanstvenih odbornika nazadnjačke većine, gde prezimena Tubin i Uzelac zaslužuju „strahopoštovanje". Odbornici su se takođe samoizborili da njihova deca dobiju vredne novogodišnje paketiće, dal po detetu 67 hiljadarki, tek, ima se, gradska kasa može sve. Tablet, poput svih odbornika, dobila je i otresita i hrabra odbornica opozicije Svetlana Đajić, sa samo malim, malecnim felerom. Njen tablet je bio jeftin, tri hiljadarke, već se pokvario, što je pouzdan znak da nazadnjaci u Zrenjaninu veoma pažljivo vode računa kome šta, eventualno daju džabe. Neki od odbornika nazadnjačke većine glasaju visoko podignutim tabletom, ali to za inteligenciju izvršilaca naredbi funkcionera možda i nije tako bitno.

Privatno nazadnjačko preduzeće u Gradskoj kući je već raspisalo i konkurs za dodelu sredstava u sportu. Nekima u kancelarijama SNS u Zrenjaninu se žuri, pa protivzakonito, pre izglasane odluke o budžetu za 2016. godinu, dele tuđe, pare sugrađana. Ni Centar za socijalni rad ne zaostaje u funkcionerskom samofinansiranju. Julija Bobek, direktorka je razdragano dočekala gradonačelnika u Svratištu za nezbrinuta i napuštena lica, fotografisali se za medije, izjavili da sve u šesnaest brinu o napuštenima i nezbrinutima...

Ali, u Svratište može da navrati isključivo gradonačelnik, jer je ostalima ulaz jednostavno zabranjen. Jedva nekoliko ljudi svakodnevno koristi usluge, a nazadnjački odbornici su izglasali i odluku da se Sigurnom Svratištu dodeli i izuzetna garsonjera za izuzetne prilike i izuzetne goste. Ako uzmemo u obzir da se pre dopremanja hrane Svratištu najkvalitetnije namirnice ponekad vade iz kombija i nestaju ko zna gde, gospođica Julija ostaje dužna novinarima pojašnjenje, da li su zrenjaninski nazadnjački funkcioneri spali na izuzetna intimna druženja i po Svratištima...?

Prema mišljenju gospođice Julije, Evropa je duboko prodrla u zrenjaninsku socijalu, što bi moglo da je preporuči za neku od prestižnih gradskih nagrada, uz sugestiju odbornika opozicije da je lično primi od legendarnog Ivana Devića.

Ovakav klasičan vid funkcionerskog iživljavanja, odomaćen po ovdašnjim VIP kancelarijama i restoranima, ide i na račun ovdašnje opozicije. Sem Svetlane, petlju da javno kaže ima i Predrag Jeremić, bivši odbornik i bivši član Tadićeve SDS stranke, te Goran Kaurić, šef ovdašnjih demokrata.

Na poslednjim skupštinskim zasedanjima njih troje sipaju baražnu vatru sa govornice, nazadnjačka većina, uvek sjajno raspoložena, smeje im se, dobacuje i vređa ih...Bojan Kostreš, visoki funkcioner pokrajinske vlasti, član LSV je i odbornik u zrenjaninskoj skupštini. Jes' da ne dolazi na zasedanja, čovek nema vremena od pokrajinskih obaveza, ali redovno prima odborničku apanažu, u dobrim odnosima je sa Regionalnim Isusom, valjda će u narednom izbornom meš(etar)anju karata, ligaši naći put do nazadnjačkih srca. Nema Bojana u gradskom parlamentu, al nema ni odbornika lige, uz obrazloženje da je bespredmetno suprotstavljati se raspojasanoj odborničkoj većini.

Gde je tu, na kraju najmračnije godine novog milenijuma Zrenjanina, blentavi građanin? Eno ga, gladan, žedan i bos, u autobusu za Novi Sad. Obećali sendviče, sokove, pivce, vinjak, kanuće i parica, isplati se slušati višečasovni EPP program predsednika stranke. Oni koji nisu stali u autobus, traže uhlebljenje po strankama Palme, Rasima i preostalih dušebrižnika Zrenjanina. Izdajnici sopstvenog grada u centru Banata, nisu ni zaslužili bolje. Rijaliti zadovoljstvo je gledati na vlasti nekog, za kojeg po grada zna da je nesposoban, a iz dna duše ga prezireš zbog uspeha.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane