Natrag

Kontranapad

Fudbalsko dno i kriminalno podzemlje: sport kao poprište vlastodržaca i lažnih demokrata

Bitka bez dobitka

Imamo li izbora? Bojim se da smo više od četvrt veka višestranačkog parlamentarizma u novijoj istoriji ove države, zatočenici nade i mašte bez izgleda da doživimo snoviđenje o kome su nam punili uši odabrani od zapadnoevropskih džukela, konstatuje u svojoj redovnoj rubrici Miroslav Vislavski, Tabloidov urednik sporta

Miroslav Vislavski

Plamteća vatra početkom devedesetih utihnu i pretvori se u tinjajući žar koji zapišavaju kerovi mešanci svakojakih vrsta iz našeg sokaka, koji otrgnuti sa povodca prete da konačno ugase poslednju žeravicu nade i spasa.

Zato više ništa ne znače učestale pretnje izborima, koji nam neće doneti bolji izbor. Dal' je Đinđić il' Koštunica, Tadić il' Nikolić, Dačić il' Vučić... Sve su ista... Sve nam je jedno... Za njih i njihove sledbenike, lek se zove - revolucija! I to ne bilo kakva. Ne ona koja dolazi demokratskim putem izbora, već ona iz istorijskih iskustava. Ona u kojoj ima greha za sreću u budućnosti. Ona o kojoj je istorija pisala najlepše slobodarske stranice.

Ali, po uzoru na zavlačenja kojima nas izlažu samoproklamovani vladari, plasiraju se "demokratske" formule za druge oblasti. Tako je i sport postao poprište utrkivanja "moćnika" koji su najveći pobornici "demokratskog razvoja". Kada nema rešenja, poziva se na izbore! A izbori donose ono što je volja lobističkih krugova i interesa užih grupa u borbi za poziciju. Ne pamtimo primere boljitka koji su nastali u bilo kom sportu nakon "poštenih" izbora. U vreme kada se o njima "talasa" u našim značajnim sportskim institucijama, podsećanja na neke primere su ilustrativna.

Kada je novembra 2012. Aleksandar Vučić, odjavio Vladana Lukića i njegovu ekipu, a Crvenu Zvezdu predao u ruke aboliranom Draganu Džajiću i ekipi po meri novog vladara Srbije izgledalo je da će to biti dugoročna rešenja.

Ipak, nakon šampionske titule posle šestogodišnjeg posta, Zvezda je ponovo bila pred izborom. Džajić se povukao, a njegovo mesto je zauzeo kredibilni Svetozar Toza Mijailović kao ikebana kontraverznom Slaviši Kokezi i ekipi koja je popunjena sa još jednim brojem ljudi koji odgovaraju Vučiću i čiji uticajni društveni status zavisi od njegovog raspoloženja. Operativa je poverena fudbalskom kontraverznom menadžeru, dr Zvezdanu Terziću.

I ovaj sastav je ubrzo izgubio poverenje najvatrenijih. Povod za ostavke dr Zvezdana Terzića, Slaviše Kokeze, Dušana Bajatovića, Ivice Tončeva, Predraga Ćulibrka, Branka Radujkova, Aleksandra Antića i Branislava Đurđevića bio je zahtev "Delija" za njihovu smenu zbog slabog starta ekipe na početku sezone. A, njihov zadatak je bio da finansijski konsoliduju Klub koji je u minusu pedesetak miliona evra! Špekulisalo se da će Nebojša Čović preuzeti uz košarkaški i vođenje fudbalskog kluba. Šta više, pojedini mediji i njihovi glasnogovornici su mu spočitavali pakt sa navijačima i režiju obaranja klupske vlade u ime preuzimanja vlasti. Doneta je odluka i zakazani su izbori za 11 oktobar 2015 godine.

Dr Zvezdan Terzić je ostao u "tehničkom" mandatu prvi operativac. Kada su krenuli "istorijski" rezultati (osamnaest uzastopnih prvenstvenih pobeda) sa izgledom da je Zvezda ponovo u šampionskom ruhu, odluke o izborima su stavljene ad akta! "Delije" više nisu zahtevne, ne smeta im više ni dr Zvezdan Terzić, nije im zasmetala katastrofa koju su doživeli na svom stadionu na kup utakmici od Čačanskog Borca (1:5), ne smetaju im desetine miliona evra duga...Važno je da su potisnuti "Grobari".

Slaviša Kokeza, koji se smatra produženom rukom Aleksandra Vučića u Crvenoj Zvezdi, napustio je klub i prešao kod Tomislava Karadžića u FSS, koji je zaboravio da ga je prozivao za dilerisanje drogom, podvođenje prostitutki i kojekakve druge stvaralačke rabote. Trenutno hospituje pred aprilsku inauguraciju za budućeg predsednika nacionalnog saveza. Javnost smatra da je on najveći gubitnik u aferi "ostavke", jer je izgubio iz ruku "zlatne koke" Marka Grujića, Luku Jovića i druge dragulje preporođenog sastava Zvezde pod komandom Miodraga Božovića Grofa.

Lukavi Terzić, sa kojim se Kokeza razišao, kontroliše ove bisere, ali ima i velike glavobolje oko izmirenja obaveza prema igračima, strancima posebno, koji najavljuju raskide ugovora ukoliko se ne ispoštuju ugovorne obaveze. Sa druge strane, moraju se obezbediti pare za UEFA licencu... A Marakana s vremena na vreme ostaje u mraku zbog dugova za struju...

Bez obzira na sve to i na odluku o izborima, Terzić samouvereno saopštava: "...Za sada ne vidim naznake da će biti izbora, niti da se neko grabi da rešava nagomilane i nasleđene probleme. Verovatno je mnogima i neprijatno da se kandiduju za predsednika posle ovako sjajnih rezultata koje postižemo. Dobra atmosfera i jedinstvo koje vlada u klubu na svim nivoima nam daje za pravo da izbori u klubu mogu samo da pokvare sve ove dobre rezultate".

Oni koji su nastavili da upravljaju Crvenom Zvezdom imaju pokriće u pobedama u okviru Srpske lige. Dovoljno su prefrigani i pokvareni da su zbog proceduralnih "propusta" mogli proglasiti odluku o izborima nevažećom, neobavezujućom...

A "Delije" se ne uzbuđuju za dugove koji su dal' četrdeset, dal' pedeset miliona evra - svejedno je. Bez obzira što se ne vidi kako će biti izmireni. Umesto da se suspenduje iz svih takmičenja, najveći dužnik u istoriji srpskog fudbala sigurno grabi ka novom trofeju. A kada je tako, šta će izbori? Njihovom "pretnjom" umirena je plamteća javnost sa Severa, a kad su krenuli makar i namešteni rezultati o kojima u ovo vreme dr Terzić polaže račune istražnim radnjama državnih organa, suština problema u kojima je više od decenije naš najtrofejniji klub se potiskuje za - neke nove izbore i buduću garnituru!

Silazak sa pozicije Borisa Tadića i Ivice Dačića označio je poniranje klubova sa imenom Partizan.

Vučić je spakovao Dušku Vujoševiću u korist "prohodnosti" Nebojše Čovića, pa je srpska košarka dobila novog lidera. Nakon dvadesetogodišnje vladavine Partizana, podrivanjem materijalne osnove crno belih u korist crveno belih, mafija oličena u političkoj moći aktuelnih vladara Srbije, počistila je tako reći preko noći kreaciju i vrednost jednog izuzetno uspešnog sportskog kolektiva kakav je bio KK Partizan, predvođenim Duškom Vujoševićem i Predragom Danilovićem.

Na ovu opasnost, Vujošević je više puta ukazivao javno, a "smrtnu presudu" sebi je potpisao kritikom državne politike prema Partizanu u više puta pominjanom tv duelu sa Čovićem u emisiji Olje Bećković, "Utisak nedelje". Ubrzo su usledili izbori. Predsednika kluba, Predraga Danilovića primoranog da podnese ostavku, zamenio je Nikola Peković. Usledio je otkaz Dušku Vujoševiću i - agonija u kojoj se nalazi danas, košarkaški Partizan. Pobrinuo se predsednik Vlade da Duško Vujošević abdicira i sa mesta predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Mandat je poveren Miloradu Vučeliću. Poneo se Vučela kao više puta u svojoj političkoj karijeri i zagrizao udicu. Slično kao i u Fudbalskom klubu Partizan u kome je na dužnosti potpredsednika.

Od izbora na novu funkciju, Vučelić još uvek nije saopštio javnosti zašto je on "podoban", imajući u vidu hitrinu promene koja je izvršena posle Vujoševićevih javnih kritika režima. Nije saopštio ni šta će se to desiti pod njegovim vođstvom u mnogobrojnoj porodici crno belih. Ono što je nepobitno, Vučelić se vraća u sport nakon više od decenije apstinencije. Za to vreme mnogo se toga promenilo, a najviše činjenica da on nije više u vladajućim strukturama iz kojih može da utiče na finansijske tokove koji su pod kontrolom političke oligarhije. Ili nam se to čini? Šta u tom slučaju može da promeni Milorad Vučelić?

Uostalom, šta je učinio Vučela u proteklih godinu dana u fudbalskom klubu Partizan, najnoviji događaji to pokazuju. Odlično je nastupao u javnosti. Podsećao na svoju ulogu u istoriji Partizana i u sportu - nekad davno! Hvalio igrače i trenera nakon plasmana u Ligu Evrope, uoči velikih izgleda za nastup u Ligi šampiona. Ubrzo, isti igrači i trener su postali meta najoštrijih kritika javnosti, a Zoran Milinković je morao da se pomeri i otvori prostor Ljubinku Druloviću, koji je vodio ekipu samo dva meseca i bio smenjen uz najdemagoškiju zahvalnost na saradnji! Ma nije Vučelić taj koji treba da nosi breme odgovornosti krize u kojoj je šampion. Pitanje je ko procenjuje sposobnost (podobnost) onih koji dolaze na novim izborima i šta se od njih traži?

Dragan Đurić je morao da napusti Partizan. Rezultati su ga držali u konkurenciji sa slabom konkurencijom. A da nije "kalibar" i kredibilan za čelnika Partizana, potvrda su njegove urušene firme do kojih je došao kao i drugi prevaranti u truloj državi tokom pljačkaške privatizacije, potvrda su argumenti zbog kojih su veterani kluba, opozicija i "Grobari" tražili njegov odlazak. Međutim, velika je nepoznanica šta je to preporučilo i ko je stajao iza Zorana Popovića da dobije poverenje i preuzme kormilo Kluba sa bremenom dugova koji se nisu videli od "uspeha" u Srpskoj ligi! Iste dileme se odnose na prvog operativca Miloša Vazuru ili potpredsednika kluba Vojislava Nedića koji su za sportsku, ali i za fudbalsku javnost anonimni, nigde ne iskazani kadrovi. Doduše, njihova veza je kumovska, što ih preporučuje da budu u paketu. Bez obzira, ako su oni ljudi dobrih namera ili talentovani, Partizan je preveliki zalogaj za početnike. Ako je Andreju Vučiću "autoritet" dao njegov brat koji se smatra najmoćnijim Srbinom, onda je Novak Nedić, sin Vojislava Nedića nedovoljna garancija u stvaranju "fudbalskog autoriteta" svome ocu, makar bio generalni sekretar Vlade Srbije.

Zoran Popović je već na Skupštini koja mu je jednoglasno poverila mandat ispoljio svoje liderske nedostatke. Od slabe retorike, do konfekcijskih obećanja u takvim situacijama sa neosnovanim optimizmom u kome saopštava "...Titule u domaćem šampionatu su prioritet, želim da učestvujemo u Ligi šampiona. Navijačima ću omogućiti da učestvuju u radu kluba, neću dozvoliti da se politički i bilo kako drugo mešetari".

Pred sednicu, predsedničke kandidature se odrekao Mile Jovičić, poslovan i fudbalski čovek koji nema aferašku prošlost ni u sportu, ni u biznisu. O Zoranu Popoviću javnost nije znala da je problematičan u poslovnim aktivnostima, što je uz predsedničku funkciju "isplivalo" kao kompromitujući materijal na račun novog Partizanovog čelnika!

Sa odustajanjem Mileta Jovičića, pala je opcija da se Nenad Bjeković vrati u vrh Partizanove rukovodeće elite. Jasno je postalo da je nekadašnji uspešan dvojac Bjeković - Tumbaković na raskrsnici puteva odabrao suprotne pravce. Tumbaković je biran za potpredsednika Partizana i lično je obrazložio na sednici predlog da se Popoviću poveri predsednička funkcija! Veoma brzo, najtrofejniji trener u istoriji Partizana je tiho odstupio. Nigde se nije više pojavljivao, niti objasnio svoju apstinenciju. Odgovor o razlozima da se Zoran Popović "izgura" nemaju ni danas stari Partizanovci. Kuloari samo ukazuju da je i on proizvod pogubne vlasti u Srbiji, koji je lobistički i proceduralno nametnut potezima iz senke Partizanove sive eminencije, Žarka Zečevića.

Godinu dana posle, Partizan je u ozbiljnoj krizi. Takmičarskoj, zbog velikog podbačaja u prvenstvu i bez obzira na učešće u grupnoj fazi Lige Evrope, kadrovskoj bez Upravnog odbora koji je podneo ostavku posle tragičnog poraza od Augzburga, bez predsednika, a sa radnom grupom koju predvodi povratnik Ivan Ćurković, sa četvrtim trenerom u 2015 (!?) godini kome je Partizan prvi klub u kome obavlja trenerski zadatak, sa timom koji osim par pojedinaca (Živković, Abubakar, Brašanac...) nije potvrdio vrednosti za velike domete, sa dugovima koji ga pritiskaju kao i komšije iz Ljutice Bogdana, sa neraspoloženom armijom navijača, bez jasnih ciljeva i strategije rešavanja krize...

E kada je tako, onda se zna - izbori su formula za nove zablude!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane