Natrag

Propadanje

Železnice Srbije dobile tri nova akcionarska društva po zahtevu Svetske banke

Brzo putovanje u dužničko ropstvo

Od 10. 08. 2015, godine Železnice Srbije AD ostale su obična ljuštura od privrednog subjekta, a tri novoorganizovana akcionarska društva preuzela su imovinu, preostali kapital, gubitke, obaveze i zaposlene. Dosadašnji gubici Železnica Srbije su 1,3 milijarde evra. Ovo javno preduzeće palo je u ruke lihvara iz Svetske banke koji su odmah odlučili da ga iskomadaju na tri akcionarska društva

Miodrag K. Skulić

Odlukom Vlade Srbije Javno preduzeće Železnice Srbije promenilo je pravnu formu u zatvoreno akcionarsko društvo, što je objavljeno u Službenom glasniku RS, broj 37/2011. Od tada je proteklo punih pet godina, da bi 10. avgusta 2015. godine u Agenciji za privredne registre bila upisana tri nova akcionarska društva, i to: "Infrastruktura železnica Srbije" AD, uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju, "Srbija voz" AD železnički prevoz putnika i "Srbija Kargo"AD železnički prevoz tereta.

Odlukom i Planom izdvajanja uz osnivanje tri nova akcionarska društva istaknut je cilj te statusne promene - korporativno restruktuiranje u skladu sa Akcionim planom koji je pripremila Svetska banka sa Ministarstvom građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, koji plan obuhvata tri različite tehnološko - poslovne celine, koje su, kako se navodi u samom planu, tržišno održive na duži rok, koja neće biti opterećena viškom zaposlenih. Višak zaposlenih, u toj odluci se posebno ističe, rešavaće se donošenjem socijalnog programa. Za zaposlene koji ne budu preuzeti od novoosnovanih akcionarskih društava i ostaju u JP Železnice Srbije, primeniće se odredbe socijalnog programa.

Magazin Tabloid je imao uvid u Odluku, Plan statusnih promena, Deobni bilans i druga prateća dokumenta, te polazeći od same činjenice da u ovom ranijem javnom preduzeću, koje već pet godina "glumi" akcionarsko društvo, a ima samo jednog osnivača - Republiku Srbiju, ima na početku prošle godine zaposlenih 17.635 radnika u dosadašnjem privrednom društvu AD "Železnica Srbije", i još 1.604 zaposlena u šest zavisnih društava, kao i da je do kraja 2014. godine kumulirani gubitak, koji je sada podeljen na novoosnovana akcionarska društva, dostigao 158,2 milijarde dinara, ili 1,3 milijarde evra. Sa tom visinom kumuliranih gubitaka Železnice Srbije su izgubile 41,8 odsto svog kapitala.

Koji je broj zaposlenih bio u Železnici Srbije?

U matičnom društvu i zavisnim društvima Železnica Srbije AD, broj zaposlenih po godinama bio je sledeći:

Koja zavisna društva posluju u okviru Železnica Srbije AD?

Na kraju 2014. godine Železnice Srbije AD imale su šest zavisnih društava, i to; Saobraćajni institut CIP d.o.o, osnovan 15.08.1990. godine, sada sa 422 zaposlena; Zaštitna radionica d.o.o. za prevenciju invalidnosti i osposobljavanje invalida, osnovano 01.03.2005. godine, sada sa 270 zaposlenih; Železnički integralni transport d.o.o osnovan 07.12.1983. godine, sada sa 153 zaposlena; Zavod za zdravstvenu zaštitu d.o.o, sada sa 742 zaposlena, nije dostavio Agenciji za privredne registar godišnji obračun, jer to ne smatra svojom obavezom, zato što obavlja delatnost iz oblasti zdravstva, ali to nije tačno, Zavod je obaveznik dostavljanja na javno objavljivanje godišnjih bilansa, bez obzira što se registruju u Privrednom sudu, a ne u APR-u; Beogradski čvor d.o.o osnovan 25.04.1975. godine, sada sa 17 zaposlenih i Srbija kombi d.o.o osnovano 04.02.2008. godine, do danas bez ijednog zaposlenog, koje ne ostvaruje nikakve prihode.

Vrednost imovine, kapitala, gubitaka i ukupnih obaveza jedinstvenog AD, pre deobe i deobni bilans koji su prihvatila tri novoosnovana AD

Ukupna vrednost poslovne imovine privrednog društva Železnice Srbije AD, pre izdvajanja uz osnivanje tri nova akcionarska društva, bila je, na dan sa kojim danom je vršena deoba, 31.12.2014. godine, 300,3 milijarde dinari, ili 2,48 milijardi evra. Na taj dan Železnica Srbije je imala ostatak sopstvenog kapitala 220 milijardi dinara, sa kojim iznosom je pokrivala 73,25 odsto ukupne poslovne imovine, stalne i obrtne, koju koristi, dok su ukupne obaveze dostigle 80,3 milijarde dinara, ili 660 miliona evra. Sa tim iznosom obaveza Železnice Srbije finansiraju 26,75 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine.

Ono što je posebno interesantno je da je kumulirani gubitak u matičnom privrednom društvu Železnice Srbije, AD, na kraju 2014. godine iznosio 158,1 milijardu dinara, ili 1,3 milijarde evra. Taj gubitak je "pojeo" 55,35 odsto osnovnog kapitala, koji je iznosio 285,6 milijardi dinara. Ali i Železnice Srbije koriste međunarodne računovodstvene standarde, pa za donji i gornji stroj pruga, vagone, lokomotive, kao i za građevinske i druge objekte, povremeno utvrđuju fer tržišnu cenu, tačnije povećanje roka za koji se sredstvo može koristiti, pa utvrđuju nove parametre, te je po tom osnovu izvršena i uknjižena revalorizaciona rezerva od, čak, 92,5 milijardi dinara, ili 765 miliona evra. Tako je ukupan kapital sa tih 92,5 milijardi dinara i preostalog osnovnog kapitala, nakon umanjenja za iskazane kumulirane gubitke, u iznosu od 127,5 milijardi dinara, formiran preostali sopstveni kapital od 220 milijardi dinara, kojim se sa 73,25 odsto finansira ukupna vrednost poslovne imovine koju koristi Železnica Srbije.

Kada je nastao gubitak od 158,1 milijardi dinara, ili 1,3 milijarde evra

Za proteklih pet godina, od kada Železnice Srbije, posluju kao akcionarsko društvo, umesto do tada javno preduzeće, kumulirani su sledeći gubici; 17,4 milijarde dinara u 2010. godini, što čini 68,13 odsto ukupnih prihoda te godine, uključivo u to i dobijene državne subvencije; 16,9 milijardi dinara u 2012. godini, što čini 66,98 odsto ukupnih prihoda te godine, uključujući u to i dobijene državne subvencije; 7,7 milijardi dinara u 2013. godini, što čini 30,79 odsto ukupnih prihoda te godine, uključujući u to i dobijene državne subvencije; 11,8 milijardi dinara u 2014. godini, što čini 48,27 odsto ukupnih prihoda te godine, uključujući u to i dobijene državne subvencije.

U 2011. godini iskazan je dobitak u poslovanju od 12,7 milijardi dinara, što ne potiče iz redovnih prihoda i dobijenih državnih subvencija, već iz dela revalorizacionih rezervi koji deo je pripisan tekućem prihodu, a ne revalorizacionim rezervama, što je, ipak, na donjoj granici računovodstvenih standarda.

Dakle, u ove četiri, od pet godina, iskazan je kumulirani gubitak u poslovanju matičnog preduzeća Železnica Srbije AD, u iznosu od 53,8 milijardi dinara, dok je u prethodnim godinama, sve do 2009. godine gubitak iskazan u iznosu od, čak, 104,3 milijarde dinara.

Kakav je odnos sopstvenih prihoda, dobijenih državnih subvencija i iskazanog gubitka u ove četiri godine najbolje govori sledeći pregled (u milijardama dinara):

Prema tome, i kada državne subvencije iznose više od ukupnog sopstvenog prihoda Železnice Srbije iskazuju ogromne gubitke znatno iznad vrednosti sopstvenih prihoda. Da bi se izbeglo poslovanje sa gubitkom Železnici Srbije bi bilo potrebno da državne subvencije budu u dvostrukom iznosu u odnosu na do sada odobrene i uplaćene. I sada svaki razuman građanin ove zemlje može postaviti kako je to Svetska banka zaključila, u svom Akcionom planu, da će samo jedna statusna promena obezbediti poslovanje bez gubitka na duži rok. Taj i takav dokument deponovan je i može se izlistati sa sajta Agencije za privredne registre u delu III Plana statusnih promena.

Šta je deobnim bilansom pripalo novoosnovanim akcionarskim društvima

Na tri novoosnovana društva deobnim bilansom preneto je 93,11 odsto vrednosti ukupne poslovne imovine. Od te vrednosti pripalo je Infrastrukturi železnice Srbije AD, 76,41 odsto, ili 235,4 milijardi dinara, odnosno 1,95 milijardi evra, Srbija Kargo AD 8,83 odsto, ili 27,2 milijarde dinara, odnosno 225 miliona evra i Srbija voz AD 7,87 odsto, ili 24,2 milijarde dinara, odnosno nešto iznad 200 miliona evra. Posebno je prikazana vrednost železničke infrastrukture, teretnih i putničkih vagona, zemljišta i objekata koji su blokiranani na Kosovu i Metohiji u vrednosti od 16,4 milijarde dinara, ili 136 miliona evra, što čini 5,33 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine jedinstvenog akcionarskog društva, pre podele. Uzimajući to u obzir na matičnom društvu Železnice Srbije, koje je, po našem mišljenju ostalo bez sadržaja rada i delatnosti, ostala je poslovna imovina u vrednosti 4,8 milijardi dinara, što čini nešto manje od 40 miliona evra.

Na privrednom društvu od koga su odvojena tri novoosnovana društva ostala je imovina blokirana na Kosovu i Metohiji, a to su pruge K. Mitrovica - Kačanik Skoplje, Kosovo Polje - Peć i Kosovo Polje - pruga prema Nišu, sa putničkim i teretnim vagonima, lokomotivama, objektima, zemljištem i drugim sredstvima, kao i zemljište i druga novoosnovanim društvima nepotrebna oprema i objekti. Kada se postigne dogovor u Briselu za imovinu na Kosovu i Metohiji, i kada se proda nepotrebna imovina, van funkcije od 40 milijardi dinara knjigovodstvene vrednosti, te kada se otpreme u penziju i na Zavod za nezaposlene, viškovi brojnih radnika koje nisu preuzela novoosnovana akcionarska društva, ugasiće se i ti "ostaci" od doskorašnjeg akcionarskog društva koje se zvalo "Železnica Srbije", AD. Tabloidu nije bilo dostupno, ma da je već unutar Železnica Srbije iskazan, koliki je broj viška zaposlenih.

Koliko je kapitala, kumuliranih gubitaka i obaveza pripalo novoosnovanim AD

AD Infrastrukturi železnica Srbije pripalo je 300,1 milijarda dinara kapitala, uvećanog za revalorizacione rezerve, uz umanjenje tog iznosa za prateći gubitak od 103,1 milijardu dinara i preuzete obaveze od 38,3 milijarde dinara, tako da se tim iznosom pokriva ukupna vrednost poslovne imovine u iznosu od 235,4 milijardi dinara.

AD Srbija Kargo pripalo je 38,3 milijardi dinara kapitala, uvećanog za revalorizacione rezerve, uz umanjenje tog iznosa za prateći gubitak od 25,4 milijardi dinara i preuzete obaveze od 14,2 milijarde dinara, tako da se tim iznosom pokriva ukupna vrednost poslovne imovine u iznosu od 27,2 milijarde dinara.

AD Srbija voz pripalo je 32,8 milijardi dinara kapitala, uvećanog za revalorizacione rezerve, uz umanjenje tog iznosa za prateći gubitak od 22,7 milijardi dinara i preuzete obaveze od 14,2 milijarde dinara, tako da se tim iznosom pokriva ukupna vrednost poslovne imovine u iznosu od 24,3 milijarde dinara.

Na ranijem akcionarskom društvu koje je zadržalo sredstva nakon izdvajanja imovine tri novoosnovana akcionarska društva, kako ona za dalju prodaju, tako i imovinu ostalu na Kosovu i Metohiji u vrednosti od 21,2 milijarde dinara pokrivena je sa 6,8 milijardi kapitala, uz prateći preuzeti gubitak u iznosu od 6,9 milijardi dinara i 21,3 milijarde dinara preuzetih obaveza.

Ko su najveći gubitnici u privredi Srbije naslonjeni na "državna jasla"

Železnica Srbije u 2014. godini bila je na 35. mestu rang liste preduzeća po visini prometa, dok je po visini kapitala umanjenog za iskazane gubitke na trećem mestu. Po broju zaposlenih Železnice Srbije su na prvom mestu ukupne privrede Srbije.

Po iskazanom gubitku prvih 10 gubitnika u 2014. godini, sa kumuliranim (istorijskim ukupnim) gubicima, naslonjenih na "državne jasle" su; Železnice Srbije, sa kumuliranim gubicima 158, 1 milijardu dinara; JP Srbijagas, sa kumuliranim gubicima 151,2 milijarde dinra; RTB Bor, sa kumuliranim gubicima 95,3 milijarde evra; HIP-Petrohemija, sa kumuliranim gubicima 69,5 milijardi dinara; Grupa Zastava automobili, sa kumuliranim gubicima 80,5 milijardi dinara; JP Elektroprivreda, sa kumuliranim gubicima 125,2 milijardi dinara; Air Serbia, AD, sa kumuliranim, još nepokrivenim gubicima 30,5 milijardi dinara; HIP-Azotara, Pančevo, sa kumuliranim gubicima 29,7 milijardi dinara; Galenika, AD, Zemun, sa kumuliranim gubicima 28,6 milijardi dinara; Preduzeće za puteve Srbije, sa kumuliranim gubicima 23,2 milijarde dinara;

Samo ovih 10 preduzeća naslonjenih na "državne jasle" ima kumulirane gubitke u iznosu od 791,8 milijardi dinara, odnosno više od 6,5 milijardu evra.

Taj iznos čini 24,1 odsto ukupnih kumuliranih gubitaka privrede Srbije. Sa tih 6,5 milijardi evra ne može se voditi nikakvo dalje uspešno poslovanje. Sve dok se ne iščiste bilansi ovih deset preduzeća naslonjenih na "državne jasle", nema uspešnog poslovanja.

Od iznetih privrednih društava na spisku zaštićenih 17 preduzeća čiji rok za privatizaciju ističe 30. maja 2016. godine su: RTB, HIP-Petrohemija, Grupa Zastava vozila, HIP-Azotara i Galenika, dakle, pet društava koja za okončanje privatizacije imaju još manje od četiri meseca. Na drugoj strani država iz republičkog budžeta isplaćuje svake godine u nekoliko obroka garancije: Železnice, Srbijagasa, Preduzeća za puteve, Air Serbia, pa čak i same Elektroprivrede.

Činjenica da su najveći dugovi koje nosi državni budžet 691 milion evra JP Srbijagas, 487 JP Putevi Srbije, 338 Železnice Srbije, 62 Galenika, 165 Elektroprivreda Srbije i 46 miliona evra JP Elektromreža Srbije, govori o teretu koji opterećuje državni budžet.

Ako JP Srbijagas ima kumulirane gubitke u iznosu od milijardu i 250 miliona evra i najplaćenijeg generalnog direktora u Srbiji, uključujući u to i privatni sektor, kako domaćih građana, tako i stranih pravnih lica. Odbacivanje socijalista, kao koalicionih partnera Srpske napredne stranke, ne može se skinuti odgovornost sa Napredne vladajuće stranke za stanje u privredi Srbije, kako današnje, tako i preuzeto stanje od Demokratske partije, i tandem Demokratska stranka/Socijalistička partija Srbije, pa ni tandem Socijalistička partija/Srpska napredna stranka. Kad narodu dogori do nokata, stranka koja dođe da "vadi kestenje iz žara" učiniće vas, gospodo iz sada vladajuće Srpske stranke, odgovornih sa sve što ste učinili i sve što ste preuzeli od žutih i crvenih, samo da bi došli na vlast.

Ko predstavlja Republiku Srbiju u Skupštini Železnice

Jedino lice koje "vedri i oblači" u Železnicama Srbije je opšte poznati Zoran Anđelković, čija rođena sestra Zorica Anđelković je generalni direktor Republičke direkcije za robne rezerve. On je za 19.239 zaposlenih i država kojom upravlja, sudi i presuđuje. Vlada kada imenuje predstavnika u Skupštini jednog od najvećih sistema i ujedno najvećih srpskih problema, ne zna da to mogu biti najmanje tri lica sa po jednom trećinom prava glasa u Skupštini, nego zaseda Zoran Anđelković, a zapisničar vodi zapisnik i upisuje: Prisutan Zoran Anđelković koji ima sto odsto glasova i još čitav vod direktora i drugih "gluvaća", te zapisničar zaključuje i unosi u zapisnik, odluka je doneta jednoglasno.

Vrlo interesantno, kako Zoran Anđelković, zvani Baki, samostalno odlučuje bez poznavanja tehničke, pravne i ekonomske struke o sudbini ovog giganta, a posebno kada se usvaja razvojni program i program sanacije, kao i o velikim nabavkama i modernizacijama.

Ko su zakonski zastupnici, članovi Odbora direktora i direktori u zavisnim društvima

Zakonski zastupnik Akcionarskog društva (u gašenju i nestajanju) je Miroslav Stojčić, a Odbor direktora, pored Stojčića čine i Rajko Ković i Nenad Kecman.

Zakonski zastupnik AD Infrastruktura železnica Srbije je Goran Maksić, a Odbor direktora pored Maksića čine i Milan Šegan i Dušan Garibović.

Zakonski zastupnik AD Srbija Kargo je Miroljub Jevtić, a Odbor direktora pored Jevtića čine i Zvezdan Pavićević i Rodoljub Gemaljević.

Direktori u zavisnim društvima su: Milutin Ignjatović u Saobraćajnom institutu "CIP", Momčilo Tunić u Železtničkom integralnom transportu, Ilija Žeželj u Zaštitnoj radionici i Milutin Milošević u Beogradskom čvoru.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane