Natrag

Na licu mesta

Negotin-Prahovo: ko truje ljude i životnu sredinu u priobalju Dunava?

Brzo otimaju, polako ubijaju

Čitalac Magazina Tabloid, Borivoje Krekulović, iz Prahova sa obala Dunava, zgrožen sistematskim ekološkim uništavanjem rodnog kraja od strane jedne šabačke kompanije, odlučio je da pokrene akciju za spas onoga što još može da se spasi. Naime, u prilozima koje je poslao redakciji, a posebno u prepisci sa pojedinim evropskim institucijama i pojedincima, vidi se da je preduzeće "Elixir grupa" iz Šapca koja posluje u ovog regionu, odgovorno za ovaj skandal, ali da nadležni u Srbiji na to ne reaguju.

......

U pismu koje je gospodin Borivoje Krekulović iz Prahova uputio šefu delegacije Evropske unije u Srbiji, Majklu Devenportu, povodom ekološke katastrofe u ovom negotinskom kraju (a na koje je dobio odgovor od šefa Trećeg sektora kancelarije EU, Ričarda Mase), autor iznosi razloge zbog kojih je podigao svoj glas:

"...Poštovana gospodo, ne zamerite mi što ću protivno pravilima lepog ponašanja, umesto da govorim početi da urlam. Strahujem da ako ne budem na vreme urlao, otrovaće nas pa će biti kasno za urlanje i vapaje. Dolazim iz sela Prahova sa obale Dunava, pa će oni koji otruju moje Prahovo otrovati i Dunav, pa će otrov stići do Crnog Mora, Sredozemnog mora, Atlanskog Okeana itd.

Ne mogu i neću da kažem zbogom mom Prahovu i zato vičem! Možda ću upaliti baklju kao antički filosof Diogenes i u po bela dana tražiti čoveka, ljude, koji će razumeti moj vapaj. Ne samo moj nego i mojih Prahovljana koji su osuđeni na sporo umiranje.

Preduzeće Elixir Grupe iz Šabca će nam zatrovati životnu sredinu u kojoj bi mogla da se proizvodi ekološki zdrava hrana, pa ćemo umesto toga verovatno proizvoditi pacijente za onkologiju. Hemijska industrija na obali Dunava u podneblju gde može da se gaji, povrće, voće i vinova loza i sve to izveze kao zdrava hrana, nema šta da traži.

Dobio sam pismo od Elixir Grupe i da nije tužno smejao bih se. Oni nam obećavaju, da će opasni otpad fosfogips uskladištiti po svetskim standardima i kao dokaz svoje dobre namere mi šalju fotografije kako je to činjeno u svetu: Americi, Australiji itd.

Da sam takvo pismo dobio u Švajcarskoj gde živim već godinama, možda bih i poverovao, ali kako poznajem svoju nesrećnu otadžbinu Srbiju i njene političare i poslovne ljude, niko me ne može osloboditi sumnje da mom rodnom kraju predstoji trovanje i tiho umiranje. Nama kao da nije dovoljno što smo prva zemlja u svetu po broju obolelih od raka, pa nastavljaju da nas truju.

Iz Elixir Grupe pišu: '...Žao nam je što i Vi niste bili prisutni da se upoznate sa tehnologijom odlaganja fosfogipsa koja je prezentovana od strane uvaženih profesora sa Rudarsko geološkog fakulteta iz Beograda, profesora Lilića i profesora Dinka Kneževića. Radi se o investiciji koja će početno iznositi oko 1. 200. 000 evra. Primenjuje se tehnologija odlaganja koja se primenjuje u celom svetu, i u zemljama EU, kojom je obezbeđena zaštita zemljišta i podzemnih voda, recirkulacija voda, odlaganje fosfo gipsa po kasetama itd.'

Za neupućene ljude možda bi nešto značilo pominjanje dvojice uvaženih profesora, ali za one upućene to ništa ne znači jer u osiromašenoj Srbiji, gde je erozija morala prisutna više od dve decenije skoro da nema doktora ili profesora koji neće prodati dušu đavolu za šaku evra.

Biće kasno za urlanje kako meni i mojim Prahovljanima, kad budu zatrovane podzemne vode, tako i Bugarima i Rumunima na čijim Dunavskim obalama žive, kao i stanovnicima crnomorskih obala i sve dalje, ako ne zaustavimo Elixir Grupu ili obezbedimo da unapred budu ispunjeni uslovi o zaštiti životne sredine i to po oceni evropskih stručnjaka. Mi na žalost nemamo poverenja u stručnjake iz naše države jer je sve postalo koruptivno pa ćemo ako im poverujemo uskoro liferovati pacijente za onkologiju.

Dalje, iz Elixir Grupe pišu: '...Pitanja su se odnosila na novu energanu na ugalj, na novo Skladište fosfogipsa , na postupanje sa amonijakom i sl. Tada je detaljno obrazloženo da smo izgradnji nove kotlarnice pristupili iz više razloga: postojeća kotlarnica na mazut nije vlasništvo Elixir Prahovo; na prostoru Istočne Srbije, tj na teritoriji opštine Negotin nije sproveden gasovod; već niz godina u svetu je prisutna energetska nesigurnost i u zemljama EU se ponovo grade termoelektrane na ugalj. Mi smo se iz sličnog razloga opredelili za kotlarnicu na ugalj, uz poštovanje emisija zagađujućih materija u skladu sa propisima ( Zakon o zaštiti vazduha i uredbe i pravilnici doneti na osnovu ovog Zakona ). Za kotlarnicu je izrađena Studija uticaja na životnu sredinu koja je bila na javnoj raspravi u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na podzakonskim aktima...'.

Posebno me pogodilo ovo o novim termoelektranama na ugalj u Evropi? Pitam: gde se to radi? Naravno, da se žalimo vladi Srbije ne možemo jer političari koji vladaju Srbijom stoje iza ovakvih firmi, koje će zarad profita zatrovati tuđi rodni kraj iako je to i deo njihove domovine. Mada, koliko poznajem tu vrstu ljudi, oni će lako otići u svet iz Srbije koju truju, ali šta da rade oni koji nemaju gde da odu!

Ovde je posebno to što će otrovi Dunavom stići i izvan Srbije, pa će ih morske struje odneti i do Floride. Pominjem Floridu jer su mi gospoda iz Elixir Grupe poslali fotografiju deponije fosfogipsa iz mesta Royster, Florida... E pa dragi Stanovnici Floride i svih zemalja pored koji prolazi golfska struja dobićete otrov iako ste svoj otpad dobro zaštitili. Ima li u ovom svetu neko ko može da nam pomogne da sačuvamo svet od trovanja?

Ili da nam kao alternativu Vlada Srbije nudi novu lokaciju, za svo ugroženo stanovništvo, ako je ovaj projekat od izuzetnog nacionalnog prioriteta i interesa, da se na najplodniju srpsku zemlju ponovo počinje sa proizvodnjom bazne hemije i uništenjem životne sredine.

Srdačan pozdrav,

Borivoje Krekulović..."

Ubrzo, stigao je i odgovor na ovo pismo koje u prevodu prenosimo u celosti:

"...Poštovani gospodine, hvala Vam na vašem e-mail.u od 11. januara 2015. Ambasador Devenport mi je rekao da vam odgovorim u njegovo ime. Primio sam k znanju vašu zabrinutost u vezi planiranog proširenja postrojenja za odlaganje fosfogipsa u negotinskoj okolini. U EU, glavni zakoni koji regulišu upravljanje ovog otpada potpadaju pod okvir direktive za otpad i direktive za deponije. U zavisnosti od planirane veličine postrojenja, i drugi zakoni kao sto je odlazeća direktiva za Prevenciju i kontrolu Industrijskog zagađenja kao i direktiva o Industrijskoj emisiji, takođe može biti relevantna.

Razumem da je planirani projekat u fazi procene uticaja na životnu sredinu kao i da je prvo javno saslušanje u vezi EIA studije održano. Mi podržavamo srpske vlasti da prate najbolje primere iz EU povodom učešća javnosti zabrinuta za donošenje odluka u vezi zaštite životne sredine i zaštita životne sredine ključni element u dijalogu EU i Srbije i igra glavnu ulogu povodom dobijanja pomoći Srbije iz EU. Verujem da su vam ove informacije bile od koristi.

Srdačno, Ričard Masa...".

Iz Primedbi na sadržaj javne prezentacije energane Eliksir Prahovo

(zapažanja predsednika Ekološkog udruženja „Badem", mr Danila Petrovića, Negotin, 24.07. 2014.)

Negotin se vodom snabdeva iz bušotina koje su na manjoj nadmorskoj visini od budućih deponija, što je jasno da će pijaća voda biti zagađena. Kada su u pitanju MDK za pojedine gasove one su dosta velike u odnosu na dozvoljene vrednosti po zakonima EU, a ulazak Srbije u EU je upravo uslovljen promenom svih normativnih akata iz oblasti zaštite životne sredine i njihovoj primeni.

Prilikom istovara uglja, loženja i transporta pepela do pepelišta povećavaće se količina praškastih materija u vazduhu, MDK 30mg/m3. Praškaste materije u ogromnim količinama nastaju i u proizvodnji veštačkih đubriva, 50mg/m3.

Iz prezentacije se ne vidi koliko i da li se poštuje Deklaracija iz Kjota, čiji je Srbija potpisnik. Takođe se ne vidi ni kakav je uticaj na susedne zemlje, Bugarsku i Rumuniju, koje su članice EU. U prezentaciji nije dato: Karakteristike energenta, hemijski sastav- fosilna goriva sadrže veliki broj kancerogenih materija: arsen, kadmijum, kobalt, hrom, benzopiren i drugo, toplotnu moć, temperatura sagorevanja, ponašanje goriva u toku sagorevanja, da li će se koristiti neki aditiv prilikom sagorevanja? Kako će se vršiti desumporizacija? Koji je tip sagorevanja- u sloju, u letu ili vrtlogu? Šta sve sadrži pepeo? Šta je sa obnovljivim izvorima energije- Negotinska Krajina ima veći broj sunčanih dana od Španije?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane