Natrag

Razaranje

Kako je direktorka Narodnog muzeja u Pančevu prevarila sve, pa na kraju i sebe samu

Kožuh u zamrzivaču

Kakva je međusobna veza palavorde i direktorke pančevačkog muzeja, na šta se svelo njeno društveno odgovorno ponašanje, ko su članovi društva prema kome se ona odgovorno ponašala, kako je propala rekonstrukcija muzeja, zbog čega budžetska inspekcija ne izbija iz muzeja, zbog čega je deo zaposlenih dobio rešenja o plaćanju poreza na plate koje nisu videli i od kojih para je kupljena kamera Vladimiru Kajlovcu. Da li je pet puta plaćan dizajn istog plakata, kako je dizajn teksta od dve strane naplaćen kao plakat od 12 kvadrata, ko saziva sednice upravnog odbora i koliko njegovih članova donosi odluke i ko je najnoviji trofej Svetlane Mesicki, zvane BMW, direktorke pančevačkog Muzeja. Na ova i druga pitanja, odgovore je potražio Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Postoji jedna granica kada čovek naprosto više ne zna da li da se smeje ili da plače, pošto sve postaje urnebesna tragedija. I to kada se pomisli da gore više ne može pokaže se da ipak može i to svakodnevno. Najidealniji primer za ovako nešto, a to nešto traje od početka oktobra 2013. godine, svakako je sistematsko urnisanje Narodnog muzeja Pančevo koje je nastalo kao rezultat udruženog zločinačkog poduhvata kojekakvih propaliteta sa platnog spiska još većeg propaliteta odnosno takozvane Demokratske, odnosno Kleptokratske stranke u Pančevu predvođenih takođe jednom bivšom kreaturom, odnosno bivšom zavodnicom, bivšom sponzorušom, bivšom ribom, bivšom mačkom a kako se čini uskoro i bivšom direktorkom pančevačkog Narodnog muzeja Svetlanom BMW Mesicki ex Milosavljević za koju podjednako kvalitetan opis daje i banatska reč palavorda, odnosno u prevodu razmetljivac, hvalisavac čiji je koren u turskoj reči palavra.

Čije je takođe značenje nitkov, hulja, mada bi podjednako dobar opis bila i reč lorfa jer se svakodnevno mnogo šminka kako bi sakrila sve prisutnije znake fizičkog I moralnog propadanja pošto je usled preterane upotrebe došlo do zamora materijala!!! Sve u svemu reč je o spodobi koja čitavo vreme dok se smeška i priča sa nekim, već smišlja kako da "mu ga zavuče" i orobi na ovaj ili onaj način uz to što samo po sebi potvrđuje da je reč o kreaturi koja sve što radi radi podlo pokvareno i licemerno samo kako bi iz toga izvukla bilo kakvu korist pa se zbog toga sistematski sva nalorfala!

Uglavnom, Svetlana BMW Mesicki je od samog ustoličenja počela sa talambašenjem o DOP-u što bi kao trebalo da bude društveno odgovorno ponašanje propisano od strane doskorašnje pančevke majke Tereze nevladinog sektora i savremenih umetnika a u stvarnosti bivše komunjare Snežane Baralić Bošnjak koju su napokon uspeli da fizički uklone iz odseka za kulturu grada Pančeva gde je decenijama proizvodila i stimulisala sve moguće vrste hohštaplera, prevaranata, mudrosera i sve druge gamadi oličene u građanskim inicijativama feministkinjama i drugim budalaštinama društveno odgovornih lopuža i prevaranata koji su preko nevladinih organizacija neometano pljačkali državu i grad Pančevo.

Izmučeni i napušteni Sveti Sebastijan

Elem Svetlana BMW Mesicki je lepo zamislila da treba da bude društveno odgovorna pa je to krenula da realizuje u praksi pri čemu se pokazalo da ona zaista i ima društenu odgovornost jer joj je prioritet bilo hitno finansijsko zbrinjavanje najvećeg dela njenih birtijskih prijatelja i kućnih ljubimaca koji pljačkaju budžet Pančeva već dve godine i 3 meseca, jer je Muzej pretvoren u servis za direktno finansiranje direktorkinih kućnih prijatelja i to Udruženja građana Panart čiji je predsednik izvesni Vladimir Kajlovac inače nekakav filmski reditelj koji već dve godine vrši web hosting nove stranice muzeja iako postoji i stari sajt koji se takođe plaća.

Sam Kajlović osim web hosting snima i nekakve filmove za Muzej a nakon otvaranja nazovi restaurisane svečane sale Muzeja Kajlovac se pojavio sa kamerom plaćenom 4.500 evra za koju su novac od Ministarstva turizma navodno dobili Muzej i Panart na nekakvom konkursu, a da bi sada Kajlovac, iako Muzej ima stalno zaposlenog fotografa sa višedecenijskom karijerom ali bez fakultetske diplome pa je zato za Svetlanu BMW Mesicki nestručan i seljak, naprasno krenuo da od kustosa muzeja traži predmete da bi ih on navodno stručno fotografisao a naravno za to uzeo i pare. Inače, Kajlovac je za sa sobom dovukao čitav niz gulamfera i štetočina kojima se preko Panarta plaćaju honorari.

Naime reč je o sve samim direktorkinim prijateljima: Aleksandru Alimpiću, Ani Kajlovac, Aleksandru Nikiću koji su zapravo kadrovi iz propalog umetničkog udruženja Dukat sa sedištem u istoimenoj birtiji kraj pančevačke Pekare u kome je Alimpić recimo bio birtijski muzikant, a Kajlovac, zajedno sa ženom mu Anom, te Nikić sa curom mu, Bekom Stepanov, bili stalni inventar a uz to je u Muzej kao Alimpićeva pratilja zabasala i izvesna Gordana Stojanov nekakva pozlatarka koja je naprasno avanzovala u slikara konzervatora, a o tome šta i kako radi, najbolje svedoči sadašnje stanje kulturnog dobra od izuzetnog značaja "Seobe Srba" Paje Jovanovića koja se nakon poslednjeg prčkanja Stojanovke, nalazi u senci da se ne bi video stepen oštećenja nastao držanjem na vlazi i cimanjem.

Naravno, trebalo je namiriti i izvesnog Željka Rajačića, direktorkinog kućnog prijatelja, inače vlasnika preduzetničke radnje Arhe Pančevo kojoj se od oktobra 2013. godine kao jedinom ponuđaču nameštaju svi poslovi vezani za grafički dizajn ukupne vrednosti preko 2 miliona dinara.

Ovde je šteta načinjena Muzeju još veća pošto je od oktobra 2013. godine pa do kraja jula 2015. u Muzeju bio u stalnom radnom odnosu likovni saradnik muzeja kome direktorka nije davala da radi svoj posao.

O tome šta se i kako plaća Rajačiću najbolje govori slučaj javne nabavke Redni broj 4/14 gde se za usluge modeliranja dizajna recimo traži izrada dizajna Plakata izložbe Angelina i prijatelji, format: 50x70cm, obima 5 komada te vrsta štampe i sama štampa i gramaža i kvalitet papira. Jedino objašnjenje za ovo je da je Rajačiću zapravo pet puta plaćen dizajn istog plakata.

O tome da se u direktorkinoj režiji neometano kralo najbolje govori i slučaj izložbe "Jedna slika jedna priča", gde je u potpuno praznoj dvorani bila izložena slika velikog formata, "Mučenje Svetog Sebastijana", dok su na zidovima bili postavljeni nekakvi tekstovi ogromnog formata ukupnog obima ne većeg od dve hiljade znakova, što je sve Rajačiću plaćeno po komadu ogromnih plakata (oko 12 kvadrata).

Naravno pošto je Rajačić, inače Bemvejkin školski drug ubrzo bio provaljen njegovog velikog dizajnerskog imena već duže vreme nema na izdanjima muzeja kako bi se mućka sakrila! Naravno kako bi se realizovao monumentalan projekat demokratizacije muzeja i njegovog navodnog otvaranja prema javnosti preduzet je čitav niz demokratskih mera po diktatu direktorkinih naprasnih prijateljica što se zapravo svelo na najobičnije igranje na muziku sa drugog sprata pančevačke gradske uprave, pa je tako Svetlana BMW Mesicka, kao produžena ruka doskorašnje gradske većnice za kulturu Jasmine Večanski pisala prijave protiv Nemanje Rotara, direktora Kulturnog Centra Pančeva, zbog podizanja privremenog paviljona u Parku a samo zato što je nakon smene Večanske-Rotar preuzeo mesto direktora, zatim je vređala doktora nauka, autora izložbe o komunističkim zločinima nazivajući ga seljakom iz Dolova.

O tome koliko je direktorka dosledna samoj sebi najbolje govori činjenica da je najpre sudelovala u pisanju članaka o Jasmini Večanskoj i Snežani Baralić Bošnjak, da bi potom naprasno postala njihova najbolja prijateljica i izvršitelj Baralićkinih ideja o pretvaranju muzeja u javnu kuću pošto navodno Muzej nije bio otvoren za javnost a u isto vreme je za kompletan SNS govorila kako je to leglo kriminalaca što joj ni najmanje nije zasmetalo da se učlani i uokolo deli stranačke pristupnice samo kako bi se po svaku cenu održala na mestu direktora. Kao osoba na platnom spisku DS-a i Jasmine Večanski, Mesicka je lažno svedočila u korist Večanske u nekoliko sudskih sporova, tako da je trenutno u toku spor zbog lažnog svedočenja.

Posebna su priča sporovi oko krađe autorskih prava pošto su protiv Muzeja i Svetlane BMW Mesicki podnete tužbe i pokrenuti sporovi zbog krađe autorskih prava od strane fotografa "Večernjih Novosti" i "Pančevca", kao i tužba protiv Muzeja i direktorke zbog krađe rukopisa neobjavljene knjige i sinopsisa dve izložbe. Posebno je pitanje odgovornosti za sprečavanje početka rekonstrukcije zgrade.

Ribanje tepiha četkom i šmrkom

Svetlana BMW Mesicki kao i pančevački demokratski ološ odnosno žuta mafija koja je uzurpirala vlast u gradu morali bi da polože račune zašto su sprečili temeljnu rekonstrukciju Narodnog Muzeja Pančevo koja je trebala da bude realizovana od 2012-2016 i za koju je bilo planirano i sukcesivno finansiranje, što je sve propalo, a i ono što je urađeno, urađeno je naopako pošto su rađeni poslovi koji se rade nakon završetka građevinskih i instalaterksih radova pa su tako restaurisana ulazna vrata i dva klozeta u prizemlju kao i Potemkinovo selo od pseudo restaurisane Svečane sale, a po ko zna koji put se prepravljaju krovovi a ne rade se projekti za uređenje kancelarija i depoa u potkrovlju.

Naime, iako su sredstva za rekonstrukciju bila opredeljena još 2012. godine a čitav posao je trebao biti gotov do kraja 2016, godine, iako je projekt rekonstrukcije bio urađen još 2012. godine, tokom 2013. godine sve je sprečeno u sprezi sa Jasminom Večanski, i Duškom Mrvoš iz Direkcije za izgradnju, inače članicom Upravnog odbora Muzeja, da bi na kraju sredstva bila vraćena u budžet a projekt rekonstrukcije rađen još dva puta a do danas uopšte nije gotov.

Sve što je u zgradi do sada urađeno, urađeno je preko reda tako da tek predstoji ponovno štemovanje restaurisane svečane sale radi rekonstrukcije elektroinstalacije i sistema protivpožarne zaštite a sam projektni zadatak koji je Svetlana BMW Mesicki zahtevala da se radi, samo usložnjava probleme pošto se korisna površina zgrade uopšte ne povećava, ali se zato smanjuje površina depoa, kancelarija i izložbenog prostora ali se zato planira uređenje apartmana (80 kvadrata), igraonice (100 kvadrata) salona za prijeme (100 kvadrata), te ugradnja tri lifta u jednospratnoj zgradi!

Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez svesrdnog blagoslova Upravnog odbora koji je naknadno skockan po željama Mesicke i čija se uloga svela na to da sve aminuje pošto dnevni red određuje Mesicka koja istodobno zakazuje i sednice na kojima se često odluke donose uz prisustvo svega dva do tri od sedam članova pa se zapisnici naknadno falsifikuju i podmeću odsutnim članovima na potpis!

Naravno, više od dve godine traje i konstantno kršenje Zakona o kulturnim dobrima i obavezujućeg Stručnog uputstva Narodnog muzeja u Beogradu kao središnje muzejske ustanove u Srbiji pod izgovorom da to za Pančevo ne vredi jer je Pančevo u Vojvodini a Narodni muzej u Srbiji. Potpuno je zanemarena osnovna delatnost muzeja, koja je i regulisana Zakonom o kulturnim dobrima, odnosno zaštita pokretnih kulturnih dobara - prikupljanje, obrada, izlaganje i publikovanje muzejskog materijala je u potpunosti zanemarena pošto je muzej pretvoren u nekakav poligon za sociološka istraživanja i realizaciju najluđih ideja direktorke i njenih prijatelja!

Iako je još 25. septembra 2013. godine, kada je upravo u režiji Jasmine Večanski i Svetlane Mesicki dovedena matična služba Muzeja Vojvodine koja je tada dala nalog za hitnom i obaveznom revizijom svih muzejskih zbirki, od naloženih poslova nije urađeno apsolutno ništa, osim što je u međuvremenu načinjeno više kaznenih dela falsifikata, zloupotrebe službenog položaja, a sve kako bi po svaku cenu sakrila činjenica da je upravo Svetlana BMW Mesicki tokom svog rada nestručnim rukovanjem i samovoljnim ponašanjem ugrozila a delom i uništila predmete iz zbirke kojom rukovodi. Pre svega, držanjem u zamrzivaču od 2006. godine došlo je do teškog oštećenja i uništavanje Kožuha i drugih predmeta od kože.

To se potvrdilo na nedavnoj izložbi o zanatima na kojoj se video kožuh izvađen iz zamrzivača koji je podsećao na čvarak iz kog ispada pramenje vune, nakon čega je sledilo organizovanje performansa s igranjem znojenjem i cepanjem predmeta zbirke tekstila i pranje u vešeraju kod prijateljice, ribanje ćilima iz zbirke četkom i šmrkom, držanje inventara štamparske radionice mesecima u vlažnom podrumu dok nije potpuno korodirala i pobuđavila da bi u takvom stanju bila preneta u depo gde se nastavilo sa širenjem plesni. Nakon toga je uz falsifikovane i antidatirane dokumente neovlašteno iznela kompletan inventar štamparske radionice privatni stan na konzervaciju da bi sve kulminiralo plaćanjem 260.000 dinara za dolazak kustosa iz Novog Sada radi navodne revizije likovne zbirke i pored dva kustosa tada zaposlena u muzeju.

Neko pio, neko loko', u kafani "Poko Loko"

Posebna je priča sistematsko ugrožavanje predmeta u depoima u prizemlju potpunim zatvaranjem svih prozora prema dvorištu, skidanjem svih klima uređaja i sprečavanje bilo kakvog provetravanja postavljanjem štampane zidarske zavese plaćene 700.000 dinara u režiji Vladimira Kajlovca i Željka Rajačića a sve radi otvaranja kafane u dvorištu u režiji Rajačićeve svastike Željke Grebić koja je zatvorena nakon nepuna tri meseca a skupo plaćena mreža neometano truli u dvorištu i dalje i ne služi ničemu.

Na žalost, nepočinstvima tu nije kraj, jer je u toku sveobuhvatno ugrožavanje kulturnih dobara izuzetnog značaja: teško oštećenje "Seobe Srba" zbog neadekvatnog izlaganja i rukovanja, neodogovarajuća i nestručna konzervacija.

Zatim je tu nezakonito umanjenje zarada propisanih Uredbom Vlade Srbije o koeficijentima u javnom sektoru pa muzej po tom osnovu trima kustosima duguje oko 300.000 dinara. Iako već godinama u budžetu Svetlana BMW Mesicki nije predvidela ni jedan jedini dinar za otkup predmeta, zato je u 2014. godini za tzv. letnji program predviđeno i spičkano 500.000 dinara za koncerte džeza samo zato jer direktorka voli da cuga pivo uz džez a Maja Volk je feministički fetiš.

Naravno da bi se tako nešto moglo prirediti bilo je pothitno potrebno pretvaranje muzejskog dvorišta u kafanu na što je potrošeno preko 1.200.000 dinara i to bez saglasnosti Upravnog odbora Muzeja. Iako je do sada troje zaposlenih dobilo otkaz amo zato jer su se suprotstavljali bahatom, nestručnom i nezakonitom ponašanju Bemvejke (viši kustos, slikar konzervator i pravnik) direktorka je odmah potom radna mesta zbog kojih su pokrenuti radni sporovi, popunila svojim ljudima uz najavu da će uskoro dati još 7-8 otkaza i verovatno zaposliti još koga od "svojih" ljudi, iako je Uredbom Vlade Srbije u 2014. Godini zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru.

Do danas je uprkos zabrani zapošljavanja u javnom sektoru ukupno zaposleno čak 8 radnika od čega na nepostojeća radna mesta troje, četvoro na određeno vreme a jedan u stalni radni odnos iako je radni spor sa otpuštenim radnikom u toku. Za svaki ovaj prekršaj Muzej može biti kažnjen sa po 2 miliona dinara, dakle ukupno 16 miliona, koje bi trebalo platiti porezni obveznici. Međutim nakon svečanog zalaska žutog preduzeća u Pančevu, stigli su znaci da svi ovi direktorkini ljubimci uskoro trebaju da dobiju pedalu zbog čega je nastala kompletna panika a bilo bi jako zanimljivo videti zbog čega je malom kolektivu od svega 20 zaposlenih toliko bila potrebna izvesna Vanja Radojković kao PR muzeja, osim što je kćerka direktorkine frizerke Bise a još i vlasnica apartmana "Krin" na Zlatiboru u kojima je svojevremeno direktorka verovatno odsedala upravo u vreme kada je muzej načisto prokisao i kada je Seoba Srba stajala odmah pored slapova vode koji su se slivali tokom dažda!

Takođe se postavlja pitanje da li je za svega dvadesetak javnih nabavki baš bilo potrebno angažovanje posebnog radnika na nepostojeće radno mesto ili je u pitanju bilo nešto drugo? Inače nedavno je počelo raspetljavanje klupka mahinacija u muzeju pošto je poreska uprava Pančeva dostavila nekim od zaposlenih u muzeju rešenja o plaćanju poreza na jedan broj plata.

Naime ispostavilo se da je nekim od zaposlenih muzej formalno isplaćivao plate od po 94-97.000 dinara iako je stvarno isplaćeno ne više od 45. 000 dinara pošto je već dve godine u toku nezakonito umanjenje zarada jer se ne plaća noćni i prekovremeni rad, u nekim slučajevima i po 40 i više radnih dana prekovremenog rada.

Istovremeno, noćni čuvari su dobili ugovore o radu po kojima nemaju pravo na isplatu noćnog rada a deo zaposlenih da nemaju prava niti na isplatu prekovremenog rada niti na korišćenje slobodnih dana po osnovu neisplaćenog prekovremenog rada jer slobodni dani nisu predviđeni zakonom.

Prema dobro obaveštenim izvorima već nedeljama traju sve moguće provere štete koju su u gradu napravile Večanska i Baralićka koje su Mesickoj omogućile da radi šta hoće te da čini sve moguće mućke i muljaže zajedno sa svojim slugeranjama i obožavateljima tako da će tek tu biti pune ruke posla!

Sve u svemu u muzeju vlada totalni haos i višestruki mobing što od strane direktorke što od strane njenih slugeranja tako da je deo kolektiva vrlo zastrašen pre svega stalnim pretnjama otkazima, a osim toga svi zaposleni su stalno prisiljeni pod pretnjom otkaza da daju raznorazne izjave kako bi teretili kolege u brojnim slučajevima šikaniranja koji se dešavaju praktično svakodnevno.

Kustosi i ostalo osoblje prinuđeni su da vikendom rade kao fizičko tehničko obezbeđenje a celi dan kao čuvari izložbi pošto pomoćno osoblje mora sedeti na portirnici ili prodavati suvenire pri čemu niko nije osposobljen za poslove fizičko tehničkog obezbeđenja. Sastavni deo direktorkinog društveno odgovornog ponašanja svakako je stalno vređanje, pretnje, vika sve pošto je direktorka veći deo dana u alkoholisanom stanju pa se neretko dešava da uopšte ne dođe na posao ili zakasni par sati koliko joj je trebalo da dođe k svesti.

Naravno osim što se naveliko cuga u muzeju cuga se i van njega pošto se sistematski organizuju ručkovi i pijanke sa slugeranjama u "Prijović" "Mali Raj" i "Poko Loko", a ogromne količine pića kombijem skoro svake nedelje stižu u Muzej nakon čega u dve kancelarije počinje ožderavanje praćeno drekom vriskom cikom i groktanjem pošto se pojedinke ožderu kao svinje!

Upućeni su takođe videli isti taj kombi sa pićem kako staje ispred direktorkine zgrade u Karađorđevoj 15 gde je istovarivano piće i nošeno u njen skroman stančić od 101 kvadrat jer su druge oči na balkonu videle gomile paketa sa limenkama piva, kutije sa flašama vina kao i masu prazne ambalaže. Ponavlja se situacija iz 1994. godine, kada je prvi muzejski pedagog izjavila da "čim čovek uđe u muzej postaje životno ugrožen". Iako nisu nabavljani predmeti za muzejske zbirke, Svetlana BMW Mesicki je ipak izgleda nabavila najnoviji trofej za svoju zbirku kapitalaca.

Reč je o izvesnom Dušku Beliću iz Idvora koji praktično ne izbija iz Muzeja gde redovno donosi pun gepek ponuda a kod koga je organizovana svečana proslava srpske nove godine gde se kompletan cvet direktorkinog građanstva lepo ožderao a priča se da su nedavno direktorka i Belić u centru Pančeva zajedno otvorili i piceriju. Belić je inače taman direktorkin kalibar situiran jer obrađuje preko 120 hektara zemlje u Idvoru.

U Svakom slučaju Bemvejka bi mogla da podnese račune o tome koliko je državnih para preusmerila u džepove svojih kućnih ljubimaca Željka Rajačića, Vladimira Kajlovca, Aleksandra Alimpića, onog džez drndača, Željke Grebić, Tine Kaplani, Ane Marije Popović i ostale gamadi, naravno i koliko je love prošlo kroz njen i ostale stomake preko velikog ždranja u "Grobljanskoj Kasini", "Malom Raju", "Poko Loko"-u i velikog lokanja vinceta i svega ostalog u samom muzeju.

Takođe je sigurno da naveliko zavidi slavnoj stilistkinji Žuži Jelinek, a ima i zašto: Žuži je imala 4 vile u Švajcarskoj, vilu u Opatiji, 4 muža, nebrojene ljubavnike, stan sa 8 soba na Jelačić placu u Zagrebu, a Bemvejka svega stan od 100 kvadrata u centru Pančeva, jednog bivšeg venčanog muža bezbroj nevenčanih bivših i ništa drugo!

Žuži je bila daleko pametnija od Bemvejke što je objasnila rečima: "...Imala sam puno muškaraca dok sam bila slobodna, ali nikad nisam varala muževe. Ima tu posla jer tada treba organizirati život i sa suprugom i s ljubavnikom. Sad mi je žao zbog svakog muškarca kojeg sam odbila. Stoga savjetujem ženama da si priušte svakog frajera kojeg požele. Poslije biste se mogle kajati zbog propuštenih prilika...".

Čini se da je Bemvejka upropastila apsolutno sve što je mogla varajući sve oko sebe pa i samu sebe pa pošto je sada stalno u miniću ne bi li nekoga privukla, možda bi bolje bilo da se pojavi odevena u Ledi Godivu, nakon čega bi je smestili u odgovarajuću ustanovu

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane