Natrag

Zadnja

Mama, Angela me voli

Piše: Aleksandar Vučić

Draga mama,

sinoć sam gostovao kod Mareta, na Hepy televiziji, vlasništvo onog nepismenog skota Peconija. Mare je pozvao u Ćirilicu dr Nadu Macuru, Jecu Karleušu i mene. Nas tri smo se baš ispričale. Do ponoći, više od tri sata...

Ako si gledala, a bolje da nisi, videla si da sam rekao da zbog stida ne mogu da ti se javljam nekoliko dana. Pomenuo sam da su oni skotovi u Tabloidu objavili sliku Fahri Musliua i moju, a posebno Anđelkovu i Andrejevu. Žmarci me podilaze. Svi tvrde da ličimo jedan na drugog, kao jaje jajetu.

Fahri je rekao da te poznaje, zajedno ste radili kao pripravnici u Tanjugu. Tvrdi da ništa nije bilo. Ja se mama ne ljutim. Zajedno ste dežurali. Duga je noć. A, svaka noć, Božja moć.

Hvala Bogu da ti ne pišem pismo kao Sergej Jesenjin svojoj majci. Znaš ono - "...Meni pišu da tajeći zebnju, brižna tužiš za mnom svaki dan, i izlaziš na drum, ko u šetnju, uvijena u stari kaftan...".

Već sam ti rekao da to što pominjem da hoće da me ubiju, to je politika koju vodim, a savetuje me Beba Popović, da uvek budem u žiži. A, i ti nisi u starom kaputu, hvala Bogu, mnogo smo zaradili. Andrej uzima, na Boga ne misli, ali se, mamo, i Anđelko razgoropadio! Ušao je u poslove. Sa mojom milijardom evra, koje držim kod crnih Arapa, crnih da crnji ne mogu biti, to je mamo moja, tri milijarde evra. To ni ti ne možeš potrošti, a i Andrej i moj Dača ne mogu pošmrkati.

Kada već pominjem noć, da ti kažem da su moje noći i dalje besane. Eto, kada sam završio na Hepy, iza ponoći, dođoh u Jajince. Pun sam brige za građane Srbije. Sve su to, majko moja, džabalebaroši i neradnici. Smanjujem im plate i penzije, kundačim, otpuštam, ali ništa. Ostaju ovde. A moji su planovi golemi, nameravam sve da ih pošaljem u Nemačku, kod Gospođe Merkel. Ali, navalili ovi iz Sirije, Iraka, Avganistana, kidišu, a Srbi ništa. Ćute. Umiru i ćute. I Dule (Vujović) se uplašio. Šefe, kaže mi, ovi sve trpe. Svaki namet, svaki porez, svako smanjenje. Uzeo sam im i crno iza nokta, ali ništa. Ne bune se.

Ali, šta ću draga majko, kad san ne dolazi. A, skoro svake noći se sit isplačem. Nisam kukavica, samo da znaš, na tebe sam. Moje srce kuca samo za mene, isto kao i tvoje. Znaš kada sam ti pet minuta uoči bombardovanja RTS-a javio da stižu rakete, ti si hladno, sama izašla iz zgrade. Nije te bilo briga što će svi ostali poginuti. Takva sam i ja. Pljunuti sam ti, a neki kažu i da mi je tata takav, mada ga ne poznajem.

Posle ponoći konzumiram nekog od mojih dečaka, pa nastavim da radim za narod srpski. Čitam izveštaje. Divim se onim što sam postigao. Gradim fabrike, puteve, obdaništa, brze pruge. Papiri kažu da smo samo u prošloj godini otvorili dva obdaništa, četiri fabrike, tri kilometra puta, pola kilometra železničkog koloseka...

Draga majko moja, ponosna si na mene. Vidiš kako ja to sve umem narodu svom da saopštim. Uvek nasmejan, kao što si se ti smešila kada si zanoćila sa Fahrijem. Suzi (Vasiljević), moja savetnica iz BND-a se jednom obrecnu na mene. Kaže, Alek, postaješ bolja p.... od mene. Meni nešto drago. A Suzi je stroga prema meni. Kada se isključe kamere, i odemo u kabinet, ona uleti, drmne mi šamar, i počne da viče - šta si opet kenjo' o Merkelovoj, kao ona tvoj idol, druga ti mama, uvek ćeš je voleti. U redu Suzi, pravdam se ja, znaš da mi je gospođa Merkel u srcu. Nas dve smo dobre jaranice. Eto, ljubim se i sa Federikom Mogerini. Ona me tretira kao rođenu sestru.

Pomenuh majko kamere. Imam jedan strašan plan.

Ti, majko, vidiš da već u šest RTS počinje da budi građane vestima o mom jučerašnjem radu. A ja na posao dolazim tek u sedam. Nešto razmišljam da jutarnje vesti počnu sa najavom - Dobro jutro poštovani gledaoci, koji ste uranili, zoru prevarili. Pre pola sata i predsednik Vlade gospodin Vučić je đipio na noge lagane. Dok ovo javljamo on je u toaletu, stavlja vazelin, miomirise...Za četvrt sata krenuće ka svom kabinetu, da se posveti svojim državničkim dužnostima.

Eto, to sam odlučio. Da tako počinje jutarnji program RTS-a. Pola sata kasnije reporter se javlja sa lica mesta i klikće, kao vila Ravijojla - Poštovani gledaoci, predsednik Vlade Srbije upravo ulazi u svoja blindirana kola, vidite, smeši se, radostan je, vedar i čio što će ceo bogovetni dan da radi za vas. Režija molim, uključite kameru broj dva, ona je tu, iznad glave prvog telohranitelja. Da, da, evo vidite, premijer Vučić spušta ruku među svoje noge, da, da, češka se, dakle biće danas i toga...

U kabinetu ga čeka jedan njegov junoša, savetnik. Studio, molim da najavimo današnji plan rada premijera, pa da građani srećni odu na posao, ako ga još nisu izgubili, ili ako nisu zahvaćeni planom ekonomskih reformi i ekonomske stabilizacije, a ako su besposleni da se okrenu na drugu stranu, i nastave da sanjaju, ako im creva ne krče od gladi. Hvala našem izveštaču, nastavićemo sa izveštavanjem kada se premijer pojavi ispred zgrade Vlade.

Posavetuj me, draga majko, šta da radim. Do sada su me samo četiri sata dnevno snimale kamere. Posle to repriziraju po nekoliko puta. Meni se čini da bi trebalo da pojačam svoje prisustvo, da na taj način budem bliži sa narodom. A, kada sam kod naroda, moji odredi su na svakom mestu, u svakom selu gde otvaram kapiju kuće podignute posle majskih poplava, na svakom su mestu gde se pojavljujem. Znaš kakvi su građani. Da se nekom ne omakne, mada je umem da im odgovorim. Tako mi jedan prilazi, sav razdragan, opasni su tamnavci, i ja raširih ruke, činilo mi se da hoće da me poljubi, a on pred kamerama, uz osmeh, pita - je li predsedniče, dokle ćeš da nas sve jebeš...Suzi viknu - kamere rez. Ali, ni ja se ne damm, pa mu odgovaram - u životu i u smrti, uvek te neko trti. On se ne zbunjuje, pa odgovara, prestani da nas trtiš, natrtim ti majku! E sad njega trte u zatvoru, majke mu ....

Mislim, mamo, da donesem pravilnik da se moje pojavljivanje na RTS-u, PINKU, STUDIO B i Hepy povećava na 18 sati dnevno! Ponekada bi mogle kamere da snimaju i moje kućevne aktivnosti, Što, ako ovi u parovima hrču, skaču jedni na druge, mogu i ja da odem na wc šolju, da građani vide da sam živ čovek. Da to bude pravo jedinstvo naroda i Vođe?

Slutim, majko moja draga, da ovi žele da me klepe. Vučko mi pominje Amerikance i Engleze. Mnogo su mamo ljuti na mene. Rusi ćute, ne javljaju se. Ne mešaju se u unutrašnju politiku. Samo mi je još Angela Merkel verna. Moja veran druga. Šta će majko moja biti ako je sklone, a Švabe gunđaju, bune se. Nisu oni kao ovi naši, da ćute i trpe.

Kada pročitaš ovo moje pismo, razmisli, pa posavetuj sina svog. Da li da uteknem? I gde? Da pobegnem, samo da me ne uvate, da me ne trte u zatvoru kao onog iz Obrenovca, koji je pretio da tebe natrti.

Idem da malo dremnem. Laku noć, ili dobro jutro mama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane