Banat

Novi „istorijski uspeh" promašene vlasti u Zrenjaninu

Dani piva i očaja

Građani Zrenjanina nakon novih, ponovo „istorijski najuspešnijih" Dana piva bez zrenjaninskog piva, zaslužuju monopol na bedan život, na odsustvo zdravog razuma i na arčenje njihovih para iz razvaljene gradske kase. Samoljubivi vlasnici vlasti iz redova nazadnjaka, ponovo su (pro)dali svojim sugrađanima vašar u centru grada po paprenim cenama („do neba naduvane" cene piva i pljeskavica), dežurnim estradnim zabavljačima naroda iskeširan je ogroman novac, a aktuelna gradska vlast, najgore što se ikad desilo ovom gradu, samoproglasila se „u istoriji najboljom, najpametnijom, najškolovanijom..."

Zoltan Horvat

Sa kakvom lakoćom gazde Zrenjanina, (polu)neobrazovani, ali drski i bezobrazni, čereče grad na izdisaju, pozavideo bi im i Terminator. Blentavi pokušaji da se Zrenjanin danas predstavi u najboljem svetlu, završavaju tužnim pogledom na gradsku kasu. Bankrot ne žele da vide samo očajnici u foteljama, zaokupljeni samokarikiranjem dve, tri i više funkcija. Za sve sugrađane, uspeh i radost trebalo bi da bude gradonačelnikovo fotografisanje sa Zdravkom Čolićem, ima šta da pokaže svojoj deci kad ode kući, dok se njegovi pajtosi od funkcionera prethodnih dana nisi „štedeli" za kafanskim stolovima. Blentavo je, al surovo istinito, ima se i može se, i kad narod nema leba de jede.

Na izmaku leta, afere su „zaštitni znak" Zrenjanina. Na ovdašnjem fakultetu slavnog imena i prezimena, „Mihajlo Pupin", 300 hiljada evra je spremno da se „baci u bunar". Dragica Radosav, novopečena dekan(ka) iz redova novokomponovanog SNS-a, vrhunski izvršilac svih partijskih naloga svih režima, stopirala je direktnu podršku privredi Banata. Naime, prošle godine je zarad zaista dobre ideje osnivanja Centra za razvoj privrede Banata, iz IPA fondova Evropske Unije na račun jedinog banatskog fakulteta, prebačeno 208.921 evra. Umesto da se sredstva namenski utroše, goropadna dekanka ne želi da vidi kao izvršioce projekta stručne, sposobne i dokazane profesore, među kojima istaknuto mesto zauzima dr Vasilije Petrović. Praktično, nije zainteresovana za nastavak opremanja laboratorije i usavršavanje nastave, ne znači joj apsolutno ništa gubitak sredstava i najavljenih 100 hiljada evra „penala" za neodrađen projekat.

Istaknuta nazadnjakinja, nova remetiteljka javnog života Zrenjanina, u fotelju dekana zasela je nakon skandaloznog mentorisanja(ničim izazvanog) novopečenog doktora nauka Darka Bađoka, pokrajinskog poslanika i ovdašnjeg visokog funkcionera SNS-a. Stranačka ujdurma na ovdašnjem fakultetu, gde obesni ganjaju privatne interese ne želeći napredak i po cenu propasti, trenutno ima „cenu" od 300 hiljada evra.

Da li je 208.921 evra već stranački preusmereno u privatne džepove, to Dragica, i da hoće, ne sme da kaže, ali je zato bivši dekan dr Pavlović, ekspresno smenjen, jer nije želeo javnu blamažu i potpis ispod doktorsko - nazadnjačkog rada bivšeg vođe fudbalskih navijača, bivšeg prodavca petardi i bivšeg osuđenog lica zbog udaranja Valentine Nestorović u centru grada.

Dragica, aktuelni ekspert za vulgarno stranačko upravljanje naučno-obrazovnom ustanovom, zna da na računu fakulteta trenutno ima 35 miliona dinara, i da bi 15 miliona pokrilo obaveze iz projekta. Ali, zadatak koji je dobila iz kancelarije Regionalnog Isusa, mora da izvrši, pa umesto logičnog investiranja u razvoj i program nauke, pare trebaju da se „skrkaju" u plate bogomdanima.

Ideja EU potkrepljena početnim sredstvima za stvaranje Centra za podršku privredi Banata, gde bi privrednici na fakultet dolazili sa svojim zahtevima, a studenti ih praktično rešavali, nije u SNS planovima. Više su za „mažnjavanje" para „pažljivo" izabranih pojedinaca najbližih kasi. Odluku o sudbini 300 hiljada evra trebao bi da donese Savet fakulteta, gde trenutno, opet, najviše ima nazadnjaka. Još jedna bruka je pukla, ali nazadnjački obraz ko opanak: bez svega se može, bez kulture, obrazovanja i struke ponajviše, ali, bez jednog, jednostavno, ne ide. „Ugradnja" pojedinaca u svaki projekat i bespogovorna poslušnost lokalnom partijskom „bogu" po cenu rušenja smislenog opstanka na ovim prostorima, „zaštitni su znakovi" SNS-a u Zrenjaninu.

Uvažavajući gornje limite nazadnjaka u Zrenjaninu o odsustvu bilo kakve logike, uz izostanak bilo kakve odgovornosti prema banatskom „blatu" nemaštine, duhovna beda sugrađana im dođe, kao doping za još nakaradniji rad. Kako drugačije objasniti funkcionisanje ovdašnjeg Tržišta rada. Ovaj strogi Regrutni centar za nezaposlene organizuje i petodnevne kurseve samozapošljavanja, gde „evidentirani neradnici" treniraju uzaludno traženje posla. Posao neće doći sam u ovim teškim vremenima, treba ga tražiti i biti uporan, savet je nadležnih „trenera". Nesretni nezaposleni krenu u „obuku" po skraćenom kursu, motaju se po gradu i okolini 5 dana, uredno vode obavezujuće beleške, a „najneobavešteniji" se zaputili i u ovdašnja javna preduzeća. Želim posao, magistar sam, dajte mi šansu, imam rešenje za uštedu u poslu od najmanje 70 procenata, reče jedan od posetilaca Direkciji za razvoj grada.

Odgovoriše mu neki nadležni sa SNS stranačkom knjižicom, da nema mesta, jer su radna mesta već popunjena nazadnjačkim, preko nepotrebnim kadrovima. Jes da nam nisu potrebni, jes da pojma nemaju o poslu, ali Uzelčeve, Tubinke i još poneke SNS funkcionerke, naprimasmo na pravdi Boga. Nakon ovakvog iskustva, „evidentirani neradnici" odu tamo kuda svi u Zrenjaninu idu po eventualno parče leba. U ogromnim su redovima pred kancelarijom „stranačkog tržišta rada" Nenada Karapandže - Džegera, šefa SNS -a u Zrenjaninu, po naredbi Regionalnog Isusa, suverenog vlasnika ovdašnjeg ogranka stranke, trenutno na privremenom radu u fotelji ministra privrede.

Za razliku od ovdašnjih „evidentiranih neradnika" kojima se posvećuje pažnja veličine zrna pasulja, Igor Mirović, pokrajinski šef vlade, dočekan je na Danima piva kao oslobodilac Zrenjanina. Došao čovek u posetu INOCOOP-u, Sajmu preduzetništva, gde su mu, sem servilnog klanjanja, pokazali i prve „eksponate" sajma, „evidentirane neradnike".

Gosn' Miroviću, rekoše mu ponizno domaćini, pogledajte kako mi istinski brinemo o našim nezaposlenima, organizovali smo im i skraćene kurseve za neuspešno pronalaženje bilo kakvog posla, čime smo, je li, formalno, svoj zadatak ispunili, a tako bi trebalo da bude dok su živi, a građanima to predstavili kao „žestoku i odlučnu borbu" za svako novo radno mesto. Mirović, prikladno uparađen i za ovu priliku, smeškao se pred kamerama, značajno klimao glavom, i na kraju pohvalio i ovu „istorijsku" borbu gradske vlasti za ogromno, veliko, Ništa!

U gradu tragično izgubljenog vojvođanskog identiteta gde su vlast zajašili nečastivi, kako reče ovdašnji avangardni pesnik Dragoljub Đurđev, još samo Musa Kesedžija nije dobio spomenik. Sve je svedeno na nivo vlasnika i sluge.

Vlasnici grada su nazadnjaci u neograničenim mandatima, pokorni građani su sluge. Vlasnici opozicionih stranaka u BG i NS centralama ćute na erupciju primitivnog nazadnjaštva, dok njihove sluge u Zrenjaninu, jedni te isti godinama, decenijama...Takođe, kukavički ćute.

Prosto je neverovatno da je danas jedan ligaški funkcioner u Zrenjaninu spao na odbornički status od dvadesetak hiljada dinara. Kada pitate Aleksandra Martona ili Predraga Perkića, gde se denu onolika stranačka energija (godinama zalud prosipana), odgovaraju vam sleganjem ramena. Na skupštinskim zasedanjima sede kao „devojčice", nema komentara, još manje polemike, skupštinska govornica prestala je da bude objekat žudnje za, nije preteška reč, kukavičko i sramno ponašanje ovdašnjih jednih te istih, ligaša. Nasuprot njima, a i mnogim drugim sugrađanima, danas glavnokomandujući u baroknoj Sali, Oliver Mitrović, predsednik nazadnjačke skupštine grada, uživa u dvostrukoj ulozi voditelja „programa bez tona i slike". Skokne i do svoje kancelarije u upravnoj zgradi JKP Pijaca i parkinzi, gde je pre godinu i neki mesec zaposlen, kao „istaknuti stranački kadar". Uz, naravno, najmanje dve zaslužene plate koje su mogle stati u ovakvu gromadu od čoveka.

Na kraju, ostaje uteha građaninu Zrenjanina da mu gradska vlast, vređajući mu prosečnu inteligenciju, velikodušno oprašta nesnalaženje u najtežim vremenima. Nerazumevanjem osnovnog „gradiva" života koje (ne) kapira i učenik trećeg razreda osnovne, da se sopstvenim unižavanjem jača pozicija obesne vlasti, stiče se „monopol" na bedu i patnju.