Natrag

Na nišanu

Smena vlasti ili pomor korumpirane političke elite

Što to bežiš kume? I ti ćeš kume

Za odlazećeg Vođu više nema "sigurne kuće". Ni na jednom kontinentu. Tektonske političke promene na svetskoj sceni, odlaskom klana Klintonovih i predstojeći slom kancelarke Merkel u Nemačkoj, ne govore ništa dobro o njegovoj budućnosti. Mada je od prvog dana svoje vladavine, paralelno sa idejom devastacije Srbije, planirao i bekstvo u neku udaljenu zemlju gde bi krckao opljačkani novac sa svojom kriminalnom družinom, globalna vetrometina ga je osudila pre redovnog suda: on više nema gde da ide. A ni prijatelja nema, ni u zemlji ni u svetu. Red je da i njega i one koji su ga podržavali kao i one koji su mu prethodili, osudi jedan nepristarasan sud, nakon smaknuća režimskih institucija. Ako se u Srbiji bez odlaganja hitno ne uspostave institucije koje su urušene od 2000 godine, Srbija će nestati kao država

Milovan Brkić

Odlazak Nikole Petrovića sa mesta direktora Elektromreže Srbije (i sa mesta potpredsednika Privrede komore Srbije) svečano je obeležen konferencijom za štampu na kojoj se pojavio i premijer Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji su zahvalili Petroviću na, kako jer premijer Vučić rekao, skromnoj donaciji od 5 miliona dinara, koliko je EMS poklopio Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, za lečenje obolele dece u inostranstvu.

Ova otužna scena u kome se trojka oprostila od jednog od potpornih stubova ove zločinačke vlasti, pokazala je da se ubuduće moramo surovo obračunati sa onima koji su Srbiju, za naredne decenije, ostavili bez nade da može postati normalna država.

Gospodin Petrović je, da podsetimo, dvostruki kum Aleksandru Vučiću, a sa Zlatiborom Lončarom je bio nerazdvojan u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je okupirala Srbiju.

Odluku da utekne na vreme Petrović je doneo svestan da za njega dolaze crni dani. Pobedom Donalda Trampa i njegovo preuzimanje vlasti u Sjedinjenim Državama 21. januara nije zabrinulo samo gospodina Petrovića, već skoro sve političke elite u Evropi, a i u drugim zemljama sveta.

Najavljeno približavanje u političkim i ekonomskim odnosima i vojno mirovanje između Rusije i SAD-e, dovelo je stanje prepasti političke elite u Evropi, naročito u Nemačkoj i Francuskoj, koje su ekonomski porobile većinu evropskih država i dovele ih na rub propasti, a i u svojim zemljama ostavile haos.

Poslednji događaji u Berlinu pokazuju i da se nemačke bezbednosne službe pripremaju da sa scene oteraju Angelu Merkel, jednu od najkriminalizovanijih žena na planeti, u poslednjih pola veka. Put gospođe Merkel vodi prema zatvoru. Saglasnošću vojno-obaveštajnih elita Rusije i SAD-a gospođa Merkel je postavljena za kancelara Nemačke, u tri mandata. Podaci o njenoj prošlosti su na stolu i u Moskvi i u Vašingtonu. Koliko je opljačkala novca, kome je za novac pružala utočište...Nemci će brzo saznati.

I srpska politička elita je u šoku. Vetrovi iz Moskve i Vašingtona odneće i Vučićevu zločinačku vlast. On je toliko uništio Srbiju, pokušavajući da reciklira njenu istoriju, veru, kulturu, da uništi njenu privredu, poljoprivredu, infrastrukturu, imovinu, da sa bratom Andrejom i njegovim ocem Anđelkom pokrade sve što im pod ruku stigne.

Nikola Petrović je svestan da će skupo platiti što je američki biznismen Majkl Krendal potrošio 300 miliona dolara investirajući u Srbiju, a njegova supruga Lidija Udovički je bila izložena još i progonu i poruzi. Petrović je očekivao da dobije proviziju za dozvolu za rad njihovih vetro-parkova, ali Kredalovi nisu hteli da plate po drugi put...

Takva su vremena bila, i tadašnji protektor, ambasador Majkl Kirbi je, šurujući sa kriminalnim strukturama u Vašingtonu, omogućivši im da od Srbije dobiju sve što su poželeli i da zgrnu milijarde dolara, štitio Vučića i njegov kartel koji je surovo pustošio Srbiju, zarađujući desetine miliona dolara. Očekuje se i njegovio hapšenje u SAD-u.

Porodica Krendal je vrlo ugledna u SAD-u i sa uticajem u Republikanskoj stranci. Nikola Petrović, Vučićev kum, čije bogatstvo je neprocenjivo, shvatio je da mora uteći pre nego što Donald Tramp 21. januara ne preuzme zvanično dužnost i potpiše razne dekrete i naredbe, među kojima će biti i čišćenje diplomatskih predstavništava u istočno-evropskim državama, pa i u Centralnoj informativnoj agenciji. On je francuski državljanin i ubuduće će razvoj događaja u Srbiji pratiti iz Francuske, dok oluja ne prođe, kako se on tome nada.

Brzim padom Merkelove, Vučićeva vlada će ostati na vetrometini. Usamljena.

Obaranjem Vučića, na ovaj ili onaj način, otvorena ostaju mnoga pitanja. Prvo, da li je Srbiju moguće očuvati, jer u njoj ne postoje institucija pravne države. Ni nezavisno sudstvo, ni nezavisna policija, ni tužilaštvo, ni poreska služba. Nema opozicije, mediji su potpuno porobljeni i u rukama su, uglavnom mafije i političke elite.

Promene u Srbiji su već odlučene. Pitanje je da li onaj ko treba da ih sprovede ima predstavu kako to i izvesti. Postavljanjem drugog čoveka na mesto predsednika Vlade Srbije samo će ubrzati potpun raspad Srbije i smrt njenog stanovništva.

Od 2000. godine, iz Srbije je politička elita, čistom korupcijom i otimanjem, iznela najmanje 90 milijardi evra, koliko je zabeleženo u Narodnoj banci Srbije! U tu brojku se ne računa novac koji su ministri i njihova mafija izneli u kešu, diplomatskom poštom, ili provizije koje su im uplaćene u stranim, bankama!

Aleksandar Vučić, njegov brat Andrej i njegov otac Anđelko na računima u inostranstvu imaju nekoliko milijardi evra. Aleksandar je svestan da mu nije siguran novac u bankama u Emiratima, te intenzivno pokušava da ga prebaci u banke u Hong Kongu. U panici je. Više ne veruje prijateljima i novac sam iznosi u inostrane banke, štiteći se imunitetom predsednika Vlade Srbije. A reč je o ozbiljnim sumama novca.

U vreme održavanja ekonomskog samita u Cirihu, u Švajcarskoj, 8. decembra 2016. godine, u svim srpskim medijima objavljena je informacija da se "premijer Vučić sastao sa predsednikom Švajcarske konfederacije, Johanom Šnajderom, te da ga je on "obavestio o ekonomskoj situaciji u Srbiji". No, kao i obično u njegovom slučaju, istina je bila malo drukčija, jer je švajcarski predsednik imao samo protokolarna rukovanja sa učesnicima i nekoliko prigodnih reči, kao organizator ovoga skupa. Ali, umesto te otrcane laži objavljene u njegovim prljavim biltenima, ispostavilo se da je, tamo daleko u švajcarskim brdima, Vučić tih decembarskih dana nešto drugo radio...Sa sobom je na put poveo i par svojih saradnika od kojih je jedan imao zadatak da izvrši prenos velike sume novca sa računa tek otvorenog u Cirihu, na račun jedne švajcarske banke. Suma nije bila manja od 200 miliona evra. Upućeni u pljačku Vučićevih skakavaca, dobro znaju da je nekoliko godina, "glavna" banka u kojoj je sklanjao oteti novac iz Srbije, bila HSBC banka. Zašto je Vučić promenio ovu svetski poznatu banku i šta ga je odvelo prema drugoj, manje poznatoj?

Tragajući za odgovorom na ovo pitanje, dobro upućeni u kretanje njegovih nezakonitih poslova, došli su do zanimljivih činjenica koje potvrđuju da je Vučić ozbiljno zagazio u vode međunarodnog kriminala. .

Američki istražni organi još nisu našli podatke o transakcijama iz ranijeg perioda (banci je dat "vremenski okvir" da pribavi pisane tragove o njima, jer elektronskih nema) ali jesu o onim transakcijama koje su obavljene u poslednjih četiri godine.

Takve pojedinačne transakcije se kreću u rasponu od 10 do 50 miliona evra, mada je, po svemu sudeći, u pitanju desetostruko veći novac, kako i tvrde pojedini švajcarski mediji poput "Noje krone cajtunga".

Najnoviji skandal u ovoj banci desio se kad je jedan poznati "poslovni čovek" iz Srbije, po ko zna koji put, prebacio okruglo 20 miliona evra iz Srbije, što je i navelo visoke službenike ove banke da se zabrinu (jer im istražitelji iz SAD sada redovno pretresaju poslovanje) te su ga u jednom diskretnom pismu, zamolili da bi "više cenili ako bi se aktivnosti tog tipa smanjile" i sugerisali da se "manje upadljivo ponaša" tokom svojih boravaka u Švajcarskoj i da transakcije obavlja sa odgovarajućom pratećom dokumentacijom. Istina, to ranije nije bio slučaj. HSBC banka je bez mnogo ispitivanja, rado deponovala ogromne sume novca koje su stizale iz Srbije ili od klijenata iz drugih zemalja povezanih sa Srbijom i srpskim državnim vrhom.

Dobro upućeni izvor Magazina Tabloid raspolaže informacijom da su u HSBC banku u Švajcarskoj novac od nezakonitih transakcija uplaćivali i najbliži Vučićevi saradnici kumovi i tajkuni, Zvonko Veselinović, Miodrag Kostić, Nikola Petrović...Ali najveći deo novca prebacivao je Andrej Vučić zajedno sa Predragom Malim, bratom Siniše Malog, koji su u ovoj banci "upravljanje računom" poverili šefu odeljenja za privatno bankarstvo, izvesnom H.J.

No, život je režirao jednu drukčiju predstavu od one koju je Vučić zamišljao...Naime, drugi sekretar američke ambasade u Bernu, Ralf Džonson, bio je zadužen za različite finansijske istrage ispred svoje vlade, pa je tako u HSBC banci tragao i za detaljima o računu CH34 0020 6206...Kako bi skratio puteve istrage, Džonson je suočio H.J. sa njegovim učešćem u maloletničkoj prostituciji, poturivši mu kompromitujuće fotografije pod nos.

Tako je počelo "veliko pevanje" o novcu koji Vučićeva mafija čuva u ovoj banci. Ralf Džonson je zahtevao da se "od momenta kad napusti salu za sastanke", svaka promena na računu CH34 0020 6206, svaki telefonski, elektronski ili fizički kontakt sa gospodom Vučićem i Malim, i svaki drugi kontakt ili interesovanje koji bi bili povezani sa predmetom istrage, prijavi gospođici Rig..."(Lejla Rig, direktor američkog koledža, Montanjola, Švajcarska, prim. red.). Ucenjeni H.J., dobio je i strogu naredbu da ni svoje pretpostavljene ne obaveštava o pojedinostima tog razgovora, a potpisao je i "protokol o saradnji" sa određenom obaveštajnom službom SAD. Tako je stavljena tačka na prljave poslove Vučićeve mafije sa HSBC bankom (čiji su službenici, uzgred, savetovali srpske "deponente" kako da što lakše iznesu novac iz svoje države i kako da ga što lakše prikriju).

Ali, to suludog Vođu nije sprečilo da nastavi sa svojim aktivnostima. Ali, svakako ne bi smeo da zaboravi na činjenicu da je Vlada SAD angažovala Ralfa Džonsona da se pozabavi novcem koji iznosi srpski diktator, iz razloga što je njegova družina poslednjih godina počela da kupuje vile na Floridi, ulaže u razne poslove na teritoriji ove države ali i nekih država latinske Amerike, da trguje oružjem i vojnom opremom na Bliskom istoku, kupuje apartmane u letovalištima širom sveta...

Uzgred, Vučićevi "poslovi" sa arapskim kompanijama, predmet su najozbiljnijih istraga američkih istražnih organa. Istraga oko pokušaja podmićivanja odlazećeg predsednika Obame i "donacije" u fond Klintonovih, tek će pokazati razmere Vučićevog mafijaškog ludila.

Švajcarska štampa tvrdi da je Srbija po broju sumnjivih klijenata i novca "bez porekla", u samom vrhu kod nekih njenih banaka. Već pomenutih 38 klijenata HSBC banke, koji su u vezi sa vladajućim srpskim režimom, sakrivali su novac uz saglasnost upravljačkog borda ove institucije, i to tako što je ta banka u svojim trezorima držala ne samo novac nego i velike količine dijamanata, čija vrednost dostiže i više stotina miliona evra.

Nakon što je vlada SAD počela sa istragom u ovoj banci, i Švajcarska policija je počela da se zanima za razne "deponente", pa je tako došla do traga koji bi mogao da vodi u pravcu srpskih trgovaca oružjem, koji, uz punu saradnju Vučićevog režima, trguju na Bliskom istoku i zemljama Arapskog zaliva, ponajviše u Emiratima i Saudijskoj Arabiji.

Bivši službenik HSBC banke, Erve Falsijani, koga svetski mediji već odavno smatraju "novim Snoudenom", prilikom odlaska sa dotadašnjeg radnog mesta, izneo je sa sobom veliku količini dokumenata koji su označeni kao najstrožija poslovna tajna, a iz kojih se jasno vidi da je upravljački bord duboko svesno pomagao svojim bogatim klijentima da sačuvaju milijarde dolara i evra utajenih od poreza, te da je takođe omogućio nekim nedemokratskim režimima i njihovim diktatorima (među kojima je i Srbija i njen samodržac, Aleksandar Vučić) da novac opljačkan od građana svojih država, sklone baš u HSBC banku!

Prošle godine, u Grčkoj je bivši ministar finansija, Jorgos Papakonstantinu, odgovarao zbog toga što je ignorisao listu onih kojih u Švajcarskoj kriju novac. I u nekoliko drugih evropskih zemalja otvoreni su procesi protiv odgovornih.

U Srbiji nema nikoga ko bi pokrenuo pitanje iznošenja više desetina milijardi evra u inostranstvo.

Ako centri moći, koji uzmu da nadziru oporavak Srbije posle njene najsurovije okupacije u njenoj istoriji, moraju, bez odlaganja, postaviti nekorumpiranog javnog tužioca Srbije, nekorumpiranog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, direktora policije i finansijske policije, otvoriti nekoliko medija za nezavisno izveštavanje.

Sa stotinu milijardi evra koje raspolažu oni koji su u poslednjih 16 godina učestvovali u vlasti, Srbija ne može krenuti u reforme, ne može preživeti!

Bivši predsednici vlada, ministri, državni sekretari, direktori agencija i banaka, raspolažu tolikom količinom novca da mogu da korumpiraju poslanike, policiju, sudije, tužioce, da investiraju svoje novce kao strani kapital, da zajašu građane i nastave sa pljačkom.

Oni mogu bez problema da u inostranstvu kupuju zaštitnike, da korumpiraju visoke predstavnike međunarodne zajednice. Njihov prljav novac će se ubuduće ulagati u narko poslove, trgovinu oružjem i terorizam. Prljav novac srpske političke elite je agresivan, što potvrđuje i njihov surov način vladanja.

Sa obaranjem, Vučića, u Srbiji se moraju najhitnije, bez odlaganja, uspostavljati institucije moderne države. Iz Vašingtona i Moskve mogli bi pomoći tako što bi nova politika počela sa novim ljudima. Uz podršku iz Moskve i Vašingtona, njihovom medijskom kampanjom, vlasnici najmanje 100 milijardi evra u Srbiji bi morali biti izvedeni pred sud. Procenjuje se da su samo glavari Demokratske stranke opljačkali najmanje 50 milijardi evra. Tu je i banda Mlađana Dinkića, mafija iz DSS-a, manji broj iz Socijalističke partije...

Magazin Tabloid je opisao koliko su Srbiju opelješili Danko Đunić, bivši ministri Aleksandar Vlahović, Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Božidar Đelić, Dragan Đilas, Branko Radujko, te Pajtićevi pokrajinski sekrtetari. Mirko Cvetković, premijer u dva mandata inkasirao je preko milijardu evra.

Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali je i rastom mali, ali su mu računi do neba. Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević i njegovi ministri, guverneri i direktori fondova i državnih agencija (Jasna Matić) mogli bi da sednu na optuženičku klupu i da vrate novac.

Vučićev kartel iz SNS-a je opelješio oko 30 milijardi evra! Dobar deo tog novca politička elita je spiskala u vile, imanja, avione, kupujući novcem svoj uticaj, promociju i zaštitu u svetu.

Razvlašćivanjem političke mafije, povratkom makar polovine opljačkanog novca, Srbija bi mogla da počne da živi, da razbije dosadašnju političku elitu, da joj zabrani delovanje.

Za ovu akciju Srbija mora da ima barem nekoliko nezavisnih medija, koje bi finansirala međunarodna zajednica, ili iz Moskve i Vašingtona, koji bi bili garant da nove vlasti neće stupiti u koaliciju sa prethodnom elitom, da neće biti podmićeni.

U Srbiji bi se morao uspostavljati propagandom moral da je jedino rad merilo ljudske vrednosti i uspešnosti.

Ako stotinu razbojnika pobegne nekažnjeno u inostranstvo sa ogromnim parama, oni će iz inostranstva nastojati da subverzivno deluju prema Srbiji, sa ciljem da se vrate na vlast. Opasnost po budućnost Srbije mogu predstavljati ruski tajkuni, ili mafija, koja bi došla u oslobođenu Srbiju. Ona bi sigurno sklonila nezavisne novinare, sudije, tužioce, sa ciljem da okupira državu. Mafija je ista, svuda u svetu. Ona ima svoje interese.

Čisti kriminal i prljavi poslovi

Vučićev scenario za bekstvo iz haosa koji je stvorio u Srbiji, pripreman je skoro od prvog dana njegove vladavine, a u tome su mu pomagali svi oni koji su sa njim ušli u nezapamćenu pljačku, od koje se ova zemlja dugo oporaviti neće.

U oktobru mesecu 2013. godine, tadašnji nemački ambasador u Srbiji, Hajnc Vilhelm (za koga se kasnije ispostavilo da je imao više nego tople odnose sa Markom Čadežom, sada predsednikom Privredne komore Srbije) poslao je tadašnjem prvom potpredsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću, eksperta za borbu protiv korupcije i pranje novca, Betinu Nelen, da bude angažovana kao njegova savetnica. Zbog te neobično prisne gej-veze, Vučić je mogao da računa i na takav "poklon". Ali, gospođa Nelen se kasnije, kad je Vučić već bio predsednik Vlade Srbije, posle izvesnog vremena tiho povukla iz posla "savetovanja" ovog malog balkanskog diktatora. Razlog je bio što je Vučić tražio od nje da istraži u kojim zemljama je pranje novca najlakše moguće, koje banke i koji poreski rajevi imaju "liberalan" odnos prema tim kriminalnim aktivnostima.

Prilično začuđena poslom koji joj je Vučić predložio, gospođa Nelen je donela određene izveštaje, smatrajući da Vučić hoće da procesuira protagoniste prljavih poslova iz prethodnog režima. Ali, nakon što je ubrzo shvatila da su mu namere drukčije, nikad se više ni u njegovom kabinetu ni u Srbiji nije pojavila. U međuvremenu su posao potrage za najboljim "praonicama para" na svetu, dobili mlađani i novopečeni Vučićevi savetnici, poput Danila Cicmila, Gojka Radića, Nemanje Stevanovića i još nekoliko "nestatusnih", ali Vučiću bliskih "kurira"...

Tokom 2013., 2014., i 2015. godine, oni su se u više navrata našli na Sejšelima, Kajmanskim ostrvima, Lihtejnštajnu (Vaduz), ali i u Delaveru (SAD), gde se dobar deo iznetih srpskih milijardi evra nalazi na raznim računima. Posao im nije bio težak: trebalo je samo sklopiti neka nova prijateljstva u bankama gde leži deponovan izneti novac, raspitati se o mogućim diskretnim ulaganjima i mogućnostima useljenja, pod posebnim uslovima (da se dotična država potrudi da zaštiti useljenika "posebnim statusom" od mogućih potraga ili progona iz matične države).

Osim latinoameričke države Urugvaj, koji je, po svim merilima za njega idealna destinacija u slučaju bekstva (slobodno uživanje opijata i sloboda istopolnih veza), Vučiću se najviše dopao baš Delaver, zbog činjenice da tamo ne postoje nikakva ograničenja u pogledu otvaranja of-šor računa (fizičko ili pravno lice, nacionalna pripadnost), te zbog garantovane zaštite ličnih podataka i svake druge zaštite koju garantuje ova savezna američka država.

Ali, ni to više nije za njega "sigurna kuća", jer je dolaskom Donalda Trampa na vlast, Vučićev plan u svakoj opciji ugrožen.

Jedno je sigurno: ne bude li uskoro sprečen da pobegne, od strane onih koji u Srbiji još mogu da mu "stanu na rep", ni globalna politička klima mu neće pomoći: neće biti mesta na svetu gde ga administracije Moskve i Vašingtona neće naći. Jer, on prijatelja više nema, Srbiju je unizio i opljačkao, njegovi politički sponzori poput Merkelove i porodice Klinton više ne postoje kao faktor oslonca, a vlastima u Briselu on već odavno ne znači ništa.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane