Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (94)

Tri pedera i Natalija

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Mafija je, kažu, način života određene grupe ljudi, koja se druži i poštuje svoja pravila koja važe hiljadama godina. Vlada li mafija srpskim pravosuđem, ili je reč o organizovanim zločinačkim grupa koje rasprodaju pravdu i tlače građane.

U prošlom broju smo opisali slučaj surovog ubistva jednog mladića u Čačku, koga su članovi jedne frakcije čačanske mafije ubili, jer njegov otac nije hteo da im plati, za početak, reket od 20.000 hiljada evra. Kada se u rešavanje slučaja na sudu umešao aktuelni direktor Bezbednosno informativne agencije Aleksandar Đorđević, rodom iz jednog čačanskog sela, a bivši advokat, Republički javni tužilac je obaveznim Uputstvom, naložio Višem javnom tužilaštvu u Čačku da se nagodi sa trojicom optuženih da priznaju krivicu za krivično delo ubistva, umesto za posebno teške slučajeve ubistva. Umesto kazne od po 40 godina, ubice su prihvatile predlog tužilaštva da budu osuđene na 7 godina i šest meseci i na devet, odnosno šest meseci zatvora!

Za posredovanje u ovom zločinačkom aktu, direktor BIA je dobio 50 hiljada evra, isto kao i advokat koji brani optužene. Sramoti i preziru građana izloženi su viši tužilac i njegov zamenik i sudija Mirjana Rosić koja je pod pritiskom prihvatila i ozakonila nagodbu.

Iako je slučaj izazvao ogromno nezadovoljstvo u Čačku, nije se oglasilo ni Ministarstvo pravde Srbije, ni Visoki savet sudstva, ni srpski premijer, ni Zaštitnik građana, jer je Đorđević njegov prijatelj.

U bilo kojoj državi u Evropi bi slučaj nagodbe sa surovim ubicama na tako mizerne kazne za brutalno ubistvo iz koristoljublja istog dana bio rešen hapšenjem državnog tužioca, sudije i svih on ih koji su učestvovali u ovoj rasprodaji pravde. Nažalost, Srbijom vlada Aleksandar Vučić koji promoviše nasilje nad građanima. Svako ko vrši teror nad građanima njegovom je srcu mio. Od njegovog suda i tužilaštva nema zaštite. Sudije u Srbiji tumače zakon po svojoj volji i nahođenju. Ne primenjuju ga, nije kažnjivo. Teror partijskih sudija je nesnosan. Ista veća u istom sudu na istoj sednici donose tri potpuno različite odluke u predmetima koji imaju isti osnov tužbenog zahteva.

Da li su čelni ljudi srpskog pravosuđa mafijaška organizacija, ili samo zločinačka kriminalna grupa? Vođa kartela je Aleksandar Đorđević, predsednik Višeg suda u Beogradu, koji je pre toga izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu. Njega je prvo za vršioca funkcije beogradskog suda postavio Duško Milenković, koji je imenovan za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu. On je dalje izvršio postavljenje predsednika sudova koji su članovi Vučićeve pederske zajednice.

Sudija Stepanović je ''finansijski direktor'' kartela. Ili, organizacioni sekretar. On je postavio sudije osnovnih sudova, a kolege iz Trećeg opštinskog suda u Beogradu i članove gey zajednice na pozicije u sudovima, sa kojih kontroliše ostale sudije.

Svakodnevno od Đorđevića dobija izveštaje ko su ''masne guske''. Advokate iz Đorđevićeve advokatske kancelarije i advokatskih kancelarija koje su u pljačkaškom timu obezbeđuju agenti BIA. Čuvaju ih danonoćno dok oni reketiraju građane. Stepanović im dodeljuje službene odbrane, jer su tarife visoke, i oni obrađuju klijente. Prave nagodbe. Velika para, brz izlazak iz pritvora. Ili uhapšene slome i ubiju višegodišnjim pritvorom. Kasnije oslobađajuće presude ne mogu da ih vrate u život.

Stepanović je ugledni peder. Brutalan je. Svakodnevno je na vezi sa specijalnim tužiocem Mladenom Nenadićem, bivšim advokatom iz Čačka, koga je na tu poziciju doveo Đorđević. Na raspolaganju je i tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu Nataša Krivokapić Čitaković, koja je u dobrim odnosima sa direktorom BIA. Toliko dobrim da kada je protiv Đorđevića jedan bivši pripadnik BIA podneo krivičnu prijavu zbog neizvršavanja presude o njegovom povratku na posao, istu odbacila bez sprovođenja provere navoda. Onda je Đora podnosioca prijavio da ga je lažno prijavio, a potom je gospođa Nataša Krivokapić Čitaković naredila zameniku Prvog osnovnog tužilaštva Bratislavu Iliću da optuži podnosioca prijave protiv Đorđevića, za navodno lažno prijavljivanje (KT 5724/16). Đorđević prvo nezakonito otpusti službenika BIA, pa onda odbije da ga vrati na posao po pravnosnažnoj presudi. Potom Viši tužilac brže bolje optuži otpuštenog za lažno prijavljivanje Đorđevića, sa kojim je u.........odnosima.

Presude koje donesu sudije Višeg suda u Beogradu dočekuje Duško Milenković u Apelacionom sudu u Beogradu. Od ove kriminalne grupe nema spasa.

A, 9. marta 2016. godine, nakon što je Visoki savet sudstva razrešio funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu sudiju Apelacionog suda u Beogradu, Tanju Šobat, Stepanović je za vršioca funkcije predsednika ovog suda imenovao svoju zamenicu Nataliju Bobot, koja je bila i sudija Trećeg opštinskog suda u kojem je sudio i Stepanović. Tako je u potpunosti potčinjen i najveći osnovni sud u zemlji.

Gospođa Bobot je tako postala i član ove zločinačke kriminalne grupe na čijem je čelu Aleksandar Stepanović. Izvršno odeljenje ovog suda, sudija Bobot je podredila svojim interesima. Sudije izvršne predmete i ne potpisuju, samo udaraju pečate na kojima se i ne vidi ime sudije! A, sudije izvršne predmete dodeljuju bivšem šefu izvršnog odeljenja ovog suda, Mirjani Dimitrijević, koja je danas izvršitelj. Od kada je Natalija Bobot postala vršilac funkcije predsednika ovog suda, vanraspravno veće nije donelo nijednu odluku po prigovorima koje stranke istaknu, a rok je pet radnih dana.

Po ceo dan gospođa Šobat pravi plan o sticanju, koji, valjda, usaglašava i sprovodi po Stepanovićevom nalogu. Lik i delo gospođe Bobot opisaćemo u sledećim bnrojevima...

Koliko su sudije nedodirljive, ako su članovi kartela, potvrđuje i slučaj Predraga Markovića, sudije Osnovnog suda u Kragujevcu. On je epileptičar, nesposoban je za službu, ali je sin profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji je bio optužen u aferi ''Indeks''. Njegov brat Milan je sudija Ustavnog suda Srbije, a sestra Jelena Trivan je direktor Službenog glasnika Srbije. Kratko je bila i u vanbračnoj vezi sa Aleksandrom Đorđevićem, dok nije saznala da je peder.

Predrag Marković je umno poremećen, ali ima arsenal oružja. Odgovoran je za smrt svoje kćerke u saobraćajnoj nesreći. Razveo se od žene, a sud u kojem je zaposlen je brzo razveo brak, presudivši da je izbace iz stana u čijoj kupovini je učestvovala, uzevši kredit i uloživši pare svoga oca. Sud u kome radi dodelio je ovako bolesnom ocu dete na staranje i odgajanje...

Nedeljko Marković, otac bivše supruge Predraga Markovića, čiju kćerku je kragujevački sud ekspresno iselio iz stana, obratio se pismom predsedniku Srbije, Visokom savetu sudstva, ministru zdravlja... Očekivao je pomoć da se stane na put samovolji pomahnitalog sudije...

''...Sredstvima javnog informisanja prilažem odgovore koje sam dobio samo od Generalnog sekretarijata Predsednika Republike 03 broj :07-623/2016 Beograd, 18.03.2016. godine u čijem potpisu je generalni sekretar Nedeljko Tenjović.

Odgovor navedenog sekretarijata razumem i prihvatam jer su u sekretarijatu iz mog podneska razumeli kako kažu na koga se pritužujem i u odgovoru su naveli ime i prezime sudije Predraga Markovića kao i naziv Osnovnog suda u Kragujevcu u kojem je imenovani zaposlen. Pritužbu su prosledili Ministarstvu pravde - odeljenju za nadzor u pravosudnim organima. Na istom sam im zahvalan i prosleđujem Vam navedeni odgovor.

Odgovor Visokog saveta sudstva broj:071-00-453/2016-01 datum: 22.03.2016 Beograd. Član Visokog saveta sudstva Branka Bančević u potpisu iz odgovora je vidljivo da ništa nisu razumeli, kako sami pišu da iz sadržine podneska nisu mogli identifikovati pritužbu i utvrditi na koga i na koji Sud se moja pritužba odnosi, a podnesak kojim sam se svima obratio i koji ste i vi u Vašem listu objavili je isti po sadržaju odnosno od reči do reči.

Nameće se pitanje kako su to onda mogli utvrditi u prethodno navedenoj Državnoj ustanovi-Kabinetu predsednika Republike Srbije. Prilažem Vam odgovore Ministarstva zdravlja broj: 072-00-379/2016-16 od 22.03.2016. godine Beograd, iz čije sadržine se može zaključiti kao da je odgovor Ministarstva pravde ili Visokog saveta sudstva a nikako Ministarstva zdravlja, i njima sam poslao podnesak iste sadržine, kao i svima ostalima iz kojeg su i apsolutno nepismeni mogli zaključiti da sam njima obratio zbog bolesti- bolesnog sudije i vezano za to su i mogli odgovoriti može li bolestan čovek raspolagati arsenalom oružja i istim pretiti svojoj supruzi (mojoj ćerki) da ni za šta što uradi ne može odgovarati jer on ima dokaze da je bolestan i da uživa imunitet.

Prilažem Vam spisak naoružanja naveden u predmetu kojim sam se obratio Radio televiziji Kragujevac dana 09.09.2014. godine, što je primio Dane Ilić.

Ovim putem Vas molim da objavite sve a svima sam poslao podnesak koji ste samo vi objavili i dobio sam samo tri napred navedena odgovora i ako je proteklo već devet meseci , pa Vas molim da objavite i spisak poslanika imenom i prezimenom pozicije i opozicije, zakonodavne vlasti Skupštine Republike Srbije da ih upoznam putem Vašeg lista da podneske ne podnosim zbog razvoda braka sudije Osnovnog suda u Kragujevcu-Predraga Markovića jer sudija ima pravo kao i svako drugo lice na preljubu i razvod , ali on je sudija i mogao je civilizovano-sporazumno da se razvede sa mojom ćerkom i reši sva sporna bračna i porodična pitanja koja prate razvod braka, kao što su starateljstvo nad detetom, tekovina i sve ostalo što prati razvod, a nikako svim vidovima nasilja jedino nije primenjivao fizičko nasilje: nasilje koje je primenjivao u slučaju moje ćerke je svakako teže od fizičkog, jeste bolestan čovek, žao mi je, ali nije primitivan da fizički pesnicama rešava pitanja pa je pribegao drugim vidovima nasilja kako sam napred naveo u smislu pretnji, ucena omalovažavanja, provociranja. Psihološkom nasilju, materijalno ekonomsko finansijskim metodama teško dokazivim a sve u cilju uništenja života, moje ćerke kako bi izgledalo kao samouništenje jer ne može da se dokaže da je on lično za isto i odgovoran.

Od toga nikada neće odustati, jer misli da je svemoćan i da ga niko i nikada u tome ne može sprečiti niti obuzdati. Zato što je sudija, zato što ima jaku i uticajnu porodicu o čijem nepotizmu je pisala i štampa. Zato što ima veze, poznanstva i prijateljstva koja se zasnivaju na temelju usluga za uslugu od pojedinaca na najnižim i najvišim pozicijama u institucijama u Republici Srbiji, ministarstvima političkoj sudskoj vlasti. Sve što sam naveo nadležni bi mogli utvrditi, dosad to niko nije želeo, nije hteo, nije smeo nije znao. Ali ja ću se i dalje obraćati nadležnima u nadi da će nekad neko od nadležnih hteti, znati i moći utvrditi istinu, obuzdati sudiju Predraga Markovića, kad to nisu želeli i hteli njegov otac, profesor Branislav Marković, sestra Jelena (Marković) Trivan, bivši portparol bivše Demokratske stranke, bivšeg predsednika Republike Srbije Borisa Tadića. Bivša poslanica Narodne Skupštine Republike Srbije i sadašnja direktorka Službenog Glasnika. Brat Milan Marković, sudija Ustavnog Suda Republike Srbije. Kojima sam se takođe obraćao sa ciljem da obuzdaju svog sina i brata da prestane da maltretira moje dete. Očito je da se svi plaše senke Markovića. Hvala vam što ste objavili moje apele.

Marković Nedeljko, Kragujevac...".

Rasulo i nasilje u srpskom pravosuđu može se rešiti promenom diktatorske vlasti Aleksandra Vučića, i bolnim rezom, tako što bi sve sudije morale biti podvrgnute poligrafskom i bezbednosnom ispitivanju. Ko padne na pitanje da li je primao mito, da li je donosio presude nezakonito, potpuno svestan te činjenice, da li je član neke partije, da li je sklon podmićivanju, zastrašivanju, odmah bi morao da izgubi posao. Imao bih pravo na ponovno poligrafsko testiranje od druge dvojice stručnjaka, ako bi neko od njih potvrdio da sudija nije davao lažne odgovore, mogao bi nastaviti da radi u sudu.

A 1. Ustavna prava i ustavna sudija

O nedovršenom radnom sporu iz 2000. godine pukovnika Vojske Srbije Želimira Đurovića i do sada preduzetih postupaka pred državnim upravnim organima i nadležnim sudovima mogli bi se napisati tomovi knjiga.

Naredbom načelnika GŠ VJ broj 19-162 od 26.06.2000. g. odlučeno je da pukovniku VS Želimiru Đuroviću treba da prestane profesionalna vojna služba (PVS) u Vojsci Jugoslavije (VJ), po odredbama člana 107. stav 2. tadašnjeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, a rešenjem komandanta 608. Pob SP GŠ VJ, pov. broj 5112-4 od 05.07.2000. g. bilo je regulisano na koji način treba da bude razrešen od PVS u VJ, u skladu sa odredbama člana 113. Zakona o Vojsci Jugoslavije, kao zakonskog uslova da bi ova naredba bila i - izvršena.

Presudama tadašnjeg Vrhovnog vojnog suda iz 2001. g. i naknadno i Saveznog suda iz 2002. g. naredba načelnika General-štaba VJ od 26.06.2000. godine je postala konačna i pravosnažna, na okolnost da je navodno bila zakonita, ali tim sudskim postupcima i presudama nije utvrđivano da li je ista bila i - izvršena.

Ostvarenim uvidom u svoj dosije personalnih podataka u Upravi za kadrove Ministarstva odbrane u 2011. godini, i dobijanjem više od 50 overenih fotokopija traženih dokumenata, pukovnik Đurović je nesporno utvrdio da je celina prethodnog postupka donošenja sporne naredbe od 26.06.2000. godine i spornog rešenja od 05.07.2000. godine bila nezakonita, čime su i ta upravna akta donesena - nezakonito.

Tom prilikom je nesporno utvrđeno i da ta dva sporna upravna akta (naredba i rešenje o razrešenju od PVS) nisu izvršeni i više se ne mogu izvršiti, isključivom krivicom nadležnog državnog organa, a bez bilo kakve krivice ili propusta pukovnika Đurovića, kao legitimne stranke u tom upravnom postupku iz 2000. godine, što na osnovu odredbe člana 257. stav 1. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku ima zakonsku posledicu da je naredba od 26.06.2000. g. time ništava i kao takva je već tada po službenoj dužnosti morala biti povučena iz - pravnog poretka.

U ponovljenom upravnom postupku iz 2013. godine pred ministrom odbrane, pukovnik Đurović je podneo dana 05.08.2013. g.predlog za oglašavanje ništavom naredbe načelnika GŠ VJ 26.06.2000. g., u vezi koga je ministar odbrane doneo rešenje 27.08.2013. g. kojim se taj predlog odbija kao - neosnovan.

Pukovnik Đurović je tada tužbom pred Upravnim sudom pokrenuo upravni spor, protiv rešenja ministra odbrane.

Upravni sud je doneo presudu broj U. 15327/13 od 15.05.2014. godine kojom se tužba odbija kao neosnovana. Ostvarenim uvidom u spise predmeta U. 15327/13 i drugu korespodenciju i dokumentaciju koja je u vezi tog upravnog spora vođena u Upravnom sudu i dobijanjem overenih fotokopija tražene dokumentacije, pukovnik VS Želimir Đurović je nesporno utvrdio da je ta presuda doneta na nezakonit način i da je i sama nezakonita, a prvenstveno što je donesena pod direktnim teškim uticajem na tok i ishod tog spora od strane tadašnjeg ministra odbrane gospodina Nebojše Rodića, što je pukovniku VS Želimiru Đuroviću lično priznao i potvrdio Nebojša Rodić dana 23.10.2014. godine u svom kabinetu, izjavivši da je on lično nazvao sudiju izvestioca Slađanu Bojović i tražio da se već jednom izvećana odluka o uvažavanju tužbe dana 31.01.2014. godine mora u daljoj proceduri i sudskom postupku ponovo prevećati i - odbiti kao neosnovana?! Ovu presudu potvrdio je i Vrhovni kasacioni sud.

Pukovnik Đurović je tada protiv te presude podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu. Dana 11.03.2015. godine je pukovnik Ž. Đurović podneo predsednici Ustavnog suda legalan i osnovan zahtev za prekoredno rešavanje ustavne žalbe, a naknadno i urgencije dana 24.04.2015. godine, 26.10.2015. godine, 04.05.2016. godine i 15.11.2016. godine, na koje nije dobio ni pisani ni usmeni odgovor, Iz Kabineta predsednice Ustavnog suda je samo u telefonskom razgovoru sa sekretaricom preneto pukovniku da Ustavni sud neće nikada rešavati prekoredno ustavne žalbe, već da će njegova ustavna žalba u redovnom postupku biti rešavana-kada dođe na red.

Dana 23.11.2016. godine je Đurović lično došao u Ustavni sud i od sudske službe obezbeđenja dobio usmeno obaveštenje da mu predsednica Ustavnog suda sudija Vesna Ilić Prelić poručuje da neće da ga primi, neće da mu odgovori na podneske i da njegova ustavna žalba neće biti rešavana?!

Pošto je trebalo da dođe do reizbora devet sudija Ustavnog suda do 15.12.2016. godine, gde ne bi bila reizabrana sudija Olivera Vučić kod koje se na rešavanju nalazila njegova ustavna žalba, pretila je opasnost da odlučivanje po istoj pređe u novi saziv Ustavnog suda, što bi automatski značilo da se u sledeće dve do tri godine ne može očekivati donošenje odluke po istoj.

U takvoj nečuvenoj situaciji je pukovnik Ž. Đurović insistirao da iz Ustavnog suda neće izaći dok ne dobije pisani zvanični odgovor, kao što mu to po zakonu sleduje, a tada su po nalogu predsednice Ustavnog suda pozvani predstavnici MUP-a da iz zgrade izbace pukovnika Đurovića. Na kraju radnog dana, zamenik komandira Policijske stanice Palilula, sa desetak policajaca se povukao iz zgrade Ustavnog suda, uz obrazloženje dato sekretaru Bezbradici, da su nadležni organi MUP-a konsultovali nadležno tužilaštvo i sudije, te da im je objašnjeno da MUP nema nadležnost da interveniše, s obzirom da se pukovnik Ž. Đurović kao legitimna stranka u sudskom postupku legalno i osnovano nalazi u zgradi Ustavnog suda, s obzirom da ima pravo da traži odgovor na svoje predstavke, a da je predsednica Ustavnog suda u zakonskoj obavezi da mu dostavi zvaničan pisani odgovor na njegove upućene predstavke.

Pukovnik Ž. Đurović je u Ustavnom sudu ostao celu noć, a početkom radnog dana 24.11.2016. godine je preko sudskog obezbeđenja poručio predsednici Ustavnog suda da mora da ode po lekarsku terapiju, ali da će u 14,00 časova da ponovo dođe i da tada neće odlaziti dok ne dobije sledujući pisani odgovor. U 14,00 časova dočekao ga je koordinator sudskog obezbeđenja Mirko Lošić i upoznao ga da je sve preneo predsednici Ustavnog suda, a da je ova ponovila da neće da ga primi, neće da mu odgovori na podneske i da njegova ustavna žalba neće biti rešavana, ujedno izdavši naređenje sudskom obezbeđenju da fizički spreči pukovnika Ž. Đurovića, na način da uopšte ne može ni da uđe u zgradu Ustavnog suda?!

Pukovnik Ž. Đurović je sa sajta Ustavnog suda utvrdio da je u mesecu novembru i decembru (do 08.12.2016. godine) 2016. godine u Ustavnom sudu, pod predsedavanjem predsednice Vesne Ilić Prelić, odlučeno u slučaju čak 279 ustavnih žalbi iz 2015. godine i 2016. godine (?!), a koje su bile dostavljene Ustavnom sudu kasnije od njegove ustavne žalbe, što znači da se po njima prekoredno odlučivalo.

Vesna Ilić Prelić je ponovo izabrana za sudiju Ustavnog suda. Služenje vlastima u Srbiji se nagrađuje.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane