Na licu mesta

Svilajnac: požari, poplave, živi svedoci i zataškavanje

Koliko košta sloboda govora?

Udruženje književnika Srbije podružnica Pomoravskog okruga, uputilo je molbu Magazinu Tabloid da im pomogne iznošenjem neuvijene istine vezano za slučaj izbacivanja iz privremenog smeštaja jednog penzionera i invalida, trajno vezanog za invalidska kolica. Reč je o Miomiru Nešiću, veoma plodnom slikaru, pesniku i pedagogu koji je prevođen na više svetskih jezika. Takav čovek je izbačen iz privremenog smeštaja, očito iz razloga jer se njegova supruga u više navrata dopisima obraćala inspekcijama i institucijama ukazujući na nepravilnosti u njihovom radu. Sad je osvetoljubivi predsednik Svilajnca sa svojom „ekipom" odlučio da Nešića izbaci na ulicu ili smesti u neadekvatnu garažu, nedostojnu za život normalnog čoveka, smrtonosnu za invalida. Nešić trenutno boravi u stacionaru, ali vreme mu polako izmiče. Nadležnih nema.

Radosav Lazić

Sredinom decembra, u mestu Crkvenac, kod Svilajnca, u jutarnjim satima, na krovu osnovne škole je izbio požar. U višesatnom gašenju je učestvovalo dvadesetak vatrogasaca. Tokom požrtvovanog gašenja kad se deo zapaljenog krova obrušio na vatrogasce bilo je lakše i teže povređenih. Jedan vatrogasac je zadobio prelom podlaktice, dok su drugom kontuzovana rebra.

„Požar pre dva sata nije bio toliko raširen, ali sada je zahvatio celu površinu krova. Kako ugase jedan deo, drugi kreće da gori. Materijal za izolaciju gori. Šteta je velika. Požar je krenuo od dimnjaka škole, za sada ne možemo da kažemo šta je uzrok" govorio je tada direktor škole Igor Dimić. Srećom svi su bezbedno evakuisani: deca, radnici škole i vrtića, kao i jedan zaštićeni stanar.

Sličnu izjavu dao je i Pera Milanović, predsednik opštine Svilajnac, do skora poznat u narodu kao Pera Kafedžija. Posle nedavne odluke da se za doček Nove godine u luksuznom restoranu za preko 500 zaposlenih u državnim i javnim preduzećima spiska preko milion dinara poreskih obveznika, Pera je dobio novi nadimak Pera Milionče. Toliko o renoviranju, merama štednje i ostalim parolama. Posle afere „Nova godina" čelnici opštine su izjavljivali da su to u stvari oni uradili, da opština neće baš sve da plati „kao vid podrške".

„Nešto će platiti i sindikalci na račun budžeta opštine" pravdao se i Pera, ali kasno. Nadimak je njegov, pare su naše.

Svilajnčani nisu zaboravili da je nešto slično bilo i sa „Maminom televizijom" koja je otvorena posle prostačkog, siledžijskog (usput i nezakonitog) izbacivanja TV „Resava" iz zakupljenih prostorija. Bilo je to vreme kad je Pera drmao Pomoravljem a njegove demokrate se klele u slobodu medija. Kasnije je sve to papirološki „pokriveno", Mamina televizija promenila vlasnika, TV „Resava" više ne postoji (logično). Jedino nadimci ostaju na snazi. Njima Svilajnčani čuvaju istoriju, dok čekaju bolja vremena.

Interesantna su ta dešavanja po Svilajncu. Teško je da se u njih poveruje jer Pera o tome posebno „vodi računa". Tako smo pre majskih poplava mogli iz biranih medija da saznamo kako su „štabovi u Svilajncu i Paraćinu uveli pripravnost na vodotokovima". Onda smo obavešteni da je šteta od poplava u Svilajncu preko 13 miliona evra. Prilozi o tim strahotama su na B92 često bili duži nego iz Obrenovca i Krupnja.

Ono što nismo mogli da vidimo na nacionalnoj televiziji je višednevno okupljanje nekoliko hiljada nezadovoljnih građana Svilajnca koji su tražili Perinu ostavku. Naime, postojala je realna mogućnost da se probije brana na Resavi i da se vodena masa izlije u komasirani atar sela Troponje, kao što je godinama u nazad više puta urađeno. Peri i njegovom štabu je to predočeno, blagovremeno mu je nuđena mehanizacija iz termoelektrana „Morava", ali on to nije prihvatio. Zbog toga je izgubljen jedan ljudski život. Poplavljeno je više od 2.000 kuća, dok se više hiljada krupne stoke i živine podavilo.

Razloge za neodlučnost i nesnalaženje Svilajnčani su videli u kasnije „neproverenom" podatku da bi u slučaju skretanja vodene stihije bilo poplavljeno više desetina hektara žita koje je Pera imao u ataru sela Troponje. Kako god (za sad) ali je Pera posle poplave opet sebe predstavio kao heroja kome su svi pritekli u pomoć, što su uredno beležile kamere B92. Navedimo: GIZ (nemačka organizacija za međunarodnu saradnju), SPOJI (srpska pravoslavna omladina Insbruk), Delegacija EU, Milbauer, Karitas i mnogi drugi. Navedimo i da je Premijer Vučić naglasio da iz Kušiljeva (opština Svilajnac) „Vlada Srbije i formalno kreće u veliku akciju rekonstrukcije i renoviranja školskih i zdravstvenih objekata širom zemlje".

Interesantno je da je Fond porodice Đoković želeo da pomogne ali po principu „ključ u ruke"a ne uplaćivanjem sredstava na račun. Renovirali su po tom princupu deo dečijeg vrtića.

U preoblikovanju istine Peri veliku pomoć pruža i direktor B92, Veran Matić sa (plaćene) funkcije „specijalnog savetnika" opštine Svilajnac. Tako da je savršeno jasno zašto RTV B92 bar jednom nije rekla neko slovo o tome kako Pera „dere" medije koji mu nisu po volji.

Zbog toga bi sudskim veštacima građevinske struke bilo jako teško da 40 hiljada evra razvuku na postavljanje tobogana i sprava u dvorištu svilajnačkog vrtića, iako su papreno skupe igračke rastegljive, pošto su uglavnom od gume i plastike.

Posle poplava „uspešna" novčana praksa se nije menjala. Tako su se roditelji žalili da su troškovi za ekskurziju na Kopaonik uvećani za 5.000 dinara „iako su deca smeštena u Brzeću". „Veliki novac ostaje profesorima na čelu sa direktorom na raspolaganju. Nama je to veliki dodatni izdatak jer jedva sastavljamo kraj sa krajem." Nažalost, kako to obično biva u Svilajncu, opštinska inspektorka je naprasno otišla na bolovanje. Podsetimo čitaoce da je Pera svojevremeno ukinuo stipendije odličnim učenicima. Pare je prebacio Mami dok televizija „malo" ne stane na noge.

Požar u školi je viđen na nacionalnoj televiziji ali ne i pismo roditelja koji traže zaštitu svoje dece. „...U školi grupa profesora redovno pije na čelu sa direktorom Igorom Dimićem. Počinje se ujutru a završava pred kraj radnog vremena. Posle škole nastavnik Javor Jovanović je kolima u pijanom stanju udario dete na kolovozu. Ceo slučaj je zataškan. Kakva je to škola iz koje izlaze pijani nastavnici? Nameravamo da ispišemo transparente i okačimo oko škole „Pažnja, pijani profesori u saobraćaju".

Kako je izgledala „dovršena" rekonstrukcija, sredstvima Vlade Srbije, da se zaključiti (ne i rečima opisati) sa fotografije čučavaca u školskom dvorištu. Interesantan je nikad do sad viđen poduhvat građevinara, izvođača i podizvođača. Prozori su postavljani na kraju, pošto su urađeni zidovi. Naravno, prozori nisu mogli da se postave bez...rušenja zidova. Jedan prozor je „nenamenski" zazidan Nešićevom slikom, dok su neoštećeni murali koje je radio pre invaliditeta „namenski" uništeni.

Napomenimo i Nešićev greh, tačnije njegove penzionisane supruge. Ona se u najboljoj nameri obratila Peri rečima: „...Prosto je neverovatno šta se radi na rekonstrukciji škole u Crkvencu. Verujem da niste upoznati i sigurna sam da ne biste podržali da izvođač radova ne odradi u potpunosti rekonstrukciju. Ne verujem da je projektant izostavio da pola hodnika na spratu rekonstruiše, a pola ne. Pre bih rekla da je to samovolja direktora škole 'Jovan Jovanović Zmaj', Igora Dimića, izvođača radova i predsednika MZ".

Naivna žena je ukazivala inspekciji na propuste u nastavi i molila da se „izvrši popravka razbijenih kanalizacionih cevi ispred i iza revizione šahte nastale tokom prošlogodišnjih radova". Ujedno je rečeno i da „otpadne vode ne stižu do septičke jame, već se od otvorene revizione šahte razlivaju po dvorištu a fekalije ostaju u cevima". Posle ovih „zlonamernosti", Nešići „preživljavaju najcrnju golgotu koja može da se zamisli".

Brojne istine, zataškavanja i bahatost moraju da čekaju neka bolja vremena. Jedino se Nešićima žuri jer će Momira pre zaključenja broja izbaciti iz stacionara. Ko zna, možda i za Nešiće pretekne neka kost od proslave.