Natrag

Francuska

Rusofobija kao uteha za poraz, ili: čega se stara zapadna ratnohuškačka propaganda plaši

Šta ako izbije mir?

Bregzit i izbor Trampa su jedine dobre vesti u 2016. godini, pravi melem za politički nepodobne i evroskeptičare. Jer je godina koja odlazi, bila berićetna uglavnom u lošim vestima o katastrofama svih oblika. Kriza koja ne prestaje, nezaposlenost napreduje, atentati i na stotine mrtvih, avionske katastrofe, ali ima i drugih masovnih tragedija kao što su zabrana vožnje po gradovima Francuske zbog zagađenosti vazduha ili tragičan nedostatak snega na planinama za božićne praznike! Kako da se narod skija po suvom ? Vladajućoj klasi, koja nema mnogo dodirnih tačaka sa krezavom rajom, najveći problem su i dalje Putin i Tramp: Jedan nepoželjan koji dolazi i drugi koji neće da ode. I sve to baš u vreme kada se političari bore za najbolje radno mesto u državi, predsedničku fotelju. Odustajanje Olanda (zvanog puding ili amater predsednik), samo je povećao apetite velikom broju kandidata, koji svi do jednoga obećavaju med i mleko ako budu izabrani, ali im nešto baš mnogo narod i ne veruje.

Mile Urošević

Može li biti neki gori period od onoga u kome za čoveka godine "Time" proglasi Trampa a časopis "Forbs" dodeli medalju za najjačeg predsednika omrznutom Putinu i to po četvrti put? To ne samo da se francuskom predsednikom šeta po živcima, već i ostale nervira do ludila! Podobni mediji urlaju i gotovo da padaju u komu od zlobe i nemoći. Traži se neko objašnjenje kad već nema rešenja. Kako je moguće da Rusi, ta siromašna i nerazvijena država koja nema ništa da proda svetu sem gasa i oružja, kako to lepo kaže Obama, može da pobedi tamo gde gospodara sveta, Ujka Sem, nije uspeo? Po svim pravilima i tradiciji, od Koreje, Vijetnama pa do Avganistana, Iraka ili Jugoslavije, Ameri uz NATO i njihovi uvlakači su uvek izlazili kao pobednici da bi poraženima nametali svoje marionete na vlast i tako razvijali mondijalizam na silu.

"Pax Americana" je radila ko švajcarski sat, al je zrno peska sirijske pustinje upalo u taj mehanizam, i ceo sistem se zakočio. Razumljivo je da Obama, kao odlazeći kirajdžija Bele Kuće, može u svom oproštajnom govoru malo i da pljucne po Putinu, prilepi mu krivicu za zločine i krvave ruke,te tako iskali bes zbog svoje neuspele politike u Siriji i Ukrajini, a pogotovo za izborno hakovanje njegove ljubimice Hilari. Ali, nije jasno zbog čega se Oland buni i sa kojim ciljem kao osa napada Rusiju koja bilo čime ugrožava Francusku? Čak obrnuto, sankcije više štete Francuskoj. Uostalom da li bi Francuska država ili bilo koja druga dozvolili da im naoružani opozicionari vršljaju po zemlji, zauzmu gradove i traže smenu vlasti uz pomoć stranih sila? Sumnja se!

Problem dolazi od trovanja javnog mnjenja kroz neproverene informacijama koje su uvek i jedino delo jedne jedine agencije u Alepu, Aleppo Media Centre, koju su zapravo stvorili i finansiraju francusko ministarstvo spoljnih poslova uz saradnju sa EU i CIA. " Snaga inteligencije", kako nazivaju ovaj vid novinarstva, sastoji se u širenju vesti koje smišljaju sami građani, autopromovisani novinari amateri, lokalci i mahom islamisti iz saradničke agencije AMC. Svoje udarne vesti oni doturaju redakcijama „Guardiana", Kanala 4, BBC a, Telegrafa, CNN a, Fox Njuza, Tajmsa ili AFP a. Tu od objektivnosti nema ni slovo O.

Ali Zapad je složan i plus toga ne bira metode. Saveznici se udružuju čim ispadne zgodna prilika da se ocrni Putin i da se naudi Rusiji! Sve im je dozvoljeno, od pretnje prstom do sankcija i poziva na rat. Ustvari po svemu sudeći, NATO bi da zarati što pre, al' da Rusi budu krivi za to.

U ovoj etapi ludila nemoguće je objasniti zapadnjacima da im Rusi nisu neprijatelji, piše jedan internaut i dodaje; - To bi bilo isto kao kada bi neko pokušao da objasni Hrvatima da im Srbi nisu neprijatelji.

Sva sreća da postoje sajtovi i agencije koji nisu sisali vesla i koji iz cuga mogu da razlikuju pravu vest od „puste želje". Rat emocijama, OK, ali u objektivnost i istinu može i da se posumnja. Takav je slučaj bio sa snimkom spašenog dečaka koji je uzbudio svet i raspalio mržnju prema Putinu. Neke svetski poznate agencije tvrde da im snimak mališana koga pred kamerama vade iz srušene zgrade liči na koreografiju da se rasplaču široke narodne mase i svi roditelji. I to nije prvi put da se deca koriste za propagandu koja je na tom nivou u demokratijama da bi im svaka diktatura pozavidela. Što je medijska prevara veća, to ljudi lakše veruju, jer su svojim očima videli na TV i ne mogu da zamisle da neko može ići toliko daleko. Obzirom a zavere ne postoje. Takođe svaki novi zločin briše one stare koje su Amerikanci počinili svuda po svetu, od Hirošime i Bagdada do Libije ili Grdeličke klisure, takođe viđene na TV-u, ali u zaboravljenim epizodama američke ratne serije. Zapad ostaje ubeđen da su NATO bombe daleko ljubaznije i bolje vaspitane od ruskih, pa zaobilazile civile, škole i bolnice. Ako neki voz natrči na tomahavku ili joj se neka bolnica ispreči na putu ka bunkeru, to nije krivica, već kolateralna šteta. Naravno, da je zapadna opcija pobedila i da Asad nije više na ovom svetu, verovatno da ni Putin ne bi smetao tom istom Olandu, koji je postao ključni igrač anti ruske lige u EU. Zbog toga je poraz Al Kaide u Alepu velika otvorena rana, a pobeda Trampa je kilo soli na tu bolnu ranu.

Idiotizam bez granica

U sprezi loših vesti sa svih strana, sama Francuska postaje neprepoznatljiva. Pod izgovorom neminovne opasnosti od novih atentata, obnovljeno je vanredno stanje na još 8 meseci, (i to po četvrti put uzastopno) što podrazumeva ; trkeljisanja po kućama i automobilima, prisluškivanje telefona, nadgledanje kompjutera i druga uskraćivanje slobode uz neverovatnu propagandu i zastrašivanja. Privatan život više ne postoji a uz to niko ne vidi kraj ovom zlu. Nijedan predsednik više ne sme da uzme odgovornost da ukine vanredno stanje, jer baš tog trenutka može da se dogodi novi atentat, kao što je to bio slučaj u Nici, 14 og jula. Pod izgovorom nekog ratnog stanja protiv nevidljivog neprijatelja , što je daleko od pravog rata a mnogo bliže suptilnom uspostavljanju diktature i apsolutne kontrole građana, ovom ludilu kao da nema kraja ! A rat u Siriji ne pomaže da se obnovi demokratska sloboda i uspostave normalni odnosi sa Rusijom i povrati demokratska sloboda.

Treba ipak odati priznanje savesnim ljudima koji u se ovakvom ambijent ponekada pojave u medijama i otvoreno zapitaju; kako je moguće da Francuska ne spoznaje svoje interese u dobrim biletaralnim odnosima sa Rusijom, već čačka sibirsku mečku i provocira Putina, umesto da sa njim pregovara? Slična pitanja postavljaju i tri važna kandidata za predstojeće predsedničke izbore i za koje vlasti implicitno sugerišu da su rusofili ili Putinove vodonoše. Od Marine Le Pen, za koju tvrde da je finansirana od strane ruskih banki, preko levičarskog lidera Melenšona koga nazivaju francuski Če Gevara i Putinov obožavoc, pa sve do favorita desnice i najverovatnijeg budućeg predsednika, Fransoa Fijona, koji je predstavljen kao Putinova beba. Sve više se širi priča kako će u maju, Putin i ovde da nameste svog čovka, kao u Americi i pretvori Francusku u jednu demokraturu, po ugledu na rusku putinokratiju. Nemoć je strašna boljka ! Kako inače objasniti toliko zlo i mržnju koji su se bezrazložno i čak protiv volje velikog dela francuskih građana okomili na Rusiju i Putina posebno. Fancuska vlada se više nego neprijateljski ponaša prema njemu, koji je ničime nije uvredio ili ucenio. Mediji, koji zapravo prenose ili pogađaju misli svojih sponzora, nazivaju veliku pravoslavnu Rusiju jednom osvajačkom imperijom a za njenog predsednika Putina imaju čitavu listu " komplimenata " i skraćenu biografiju, Uličar u detinjstvu, preko cinkaroša u mladosti i vodonoše u KGB u pa sve do razbojnika, mafijaša, diktatora i ratnog zločinca u godinama apsolutne vlasti. Iz nekih teško razumljivih razloga, francuski mediji se zalažu da se krvoločni Vladimir kazni ili neutrališe. Karikaturisti ga vide kao strašilo plašilo na njivi, tako da se nijedna ptica više ne usudi da kljucne zrno žita. Jer Strašni gospodar sveta ima čak i pogled koji uteruje strah u kosti, kako je to jednom prilikom izjavio najplemenitiji i naiobrazovaniji predsednik svih vremena Džordž Buš junior.

Rusi otvaraji ambasadu straha u Parizu, pišu neki mnogo pametmi mediji o novoj ruskoj katedrali Svete Trojice u Parizu. Dokle će trajati ova suicidna pomama protiv zrelog rasuđivanja i vitalnih interesa države, to ni gospod Bog ne zna. Ali znaju francuski seljaci i stočari koji su u teškoj situaciji zbog tvrdoglavog Olanda koji prednjači u borbi za novim sankcijama protiv svog glavnog partnera u robnoj razmeni. Idiotizam bez granica. Zemlju Puškina, Majakovskog, Čajkovskog, Dostojevskog, Tolstoja ili Čekova nazivaju zaostalom mafijaškom teritorijom ili druga Burkina Faso sa bombama i raketama pride, kako je to " lepo " primetio jedan francuski rusomrzac.

Auto gol francuske politike

Nicolas Henin, novinar i bivši talac tih istih islamista u Siriji 2013. godine, postao je žestoki rusomrzac prvog reda i u svojoj novoj knjizi cinkari Putina kao huligana tabaroša koji je 2007. godine u Kremlju zapretio Sarkoziju da će da ga razbije ako, nastavi da mu sere o Čečeniji, pravima pedera i ubistvima novinara. U koliko promeniš ton napraviću od tebe cara Evrope, rekao je Putin bar po pisanju Nikolasa Henina, koji poznaje ljude koji su čuli od ljudi da je Putin to rekao.

Ovakvih i sličnih pohvalnica ima na tone i svakodnevno. Od saabjale napravljene procene u stilu, Putin težak sto milijardi dolara, do podnevne ucene zbog koje ga treba kazniti novim sankcijama oterati u Hag! Veče se obično završava specijalnom emisijom kao što je nedavno bila priča o jednom špijunu koji je gazeći preko leševa postao gospodar sveta. U emisiji francuskog drugog programa A2 spiker Loran Delaus je obelodanio " istinu" o Putinu serijskom ubici koji je smakao, pa nabraja: Aleksandra Litvinenka, Anu Politkovskaju, Nataliju Estemirovu, Stanislava Markelova, Anastasia Baburova, Borisa Nemtsova, Pavla Klebnikova, Sergeja Jušenkova i Borisa Berezovskog, čoveka koji je stvorio Putina i doveo ga na vlast! Koji nezahvalni zločinac taj Putin i sad kako da ga Francuzi vole, pitaju se mediji? A narod ko' narod...

U histeričnim izlivima mržnje ništa bolje ne prolazi ni sam Donald Tramp. U ovom trenutku zapadna Evropa se užasno plaši da se Amerika ne približi Rusiji i da, ne daj Bože, njihovom krivicom, odjednom u svetu izbije mir! Pa to bi bila propast sveta da Zapad nema više starih neprijatelja i novih mušterija za svoje oružje!

Ratoborni Oland na zalasku svoga carevanja ne može da prežali što nije na vreme bombardovao Asada, pre nego što su Rusi uzeli stvar u svoje ruke. Tužno je, a i dosadno, slušati svakodnevne žalopojke novinara kako Francuska ima silu a nema prilike da je upotrebi i to zbog nekog veta u UN ! Veta koga bi trebalo ukinuti ili bar pretvoriti u većinsko glasanje. Sve je više onih koji javno priznaju. Ovo je prvi put da zapad gubi i treba vremena da se na to navike, ovako je šok preterano jak ! Imajmo razumevanja!

Hristos se rodi

Nicolas Dupont-Aignan, koji je takođe kandidat za novog predsednika tvrdi da je Oland potpuno suludo naoružao pobunjenike u Siriji i da sada provokacija Rusije koja treba da zaustavi taj rat može da ima nesagledive posledice. Rusofobija je osvojila Francusku jer joj se politika šlepuje uz američki imperijalizam i briselski liberalni mondijalizam tvrdi on.

Kandidati Ima ih ko kuskjih pasa, svih boja i religija mali visoki debeli mršavi matori i žutokljunci. I svi koji hrle vlasti su neprijatelji naroda koji ih bira, kako je taj nesporazum opisao još u svoje vreme Nikolaj Velimirović knjizi o životu Svetog Save. Niko nije toliko lažan i prevrtljiv kao političari. Koliko ljudi je svesno da su upravo Oland i njegov prethodnik Sarkozi odgovorni za vojne avanture od Libije, gde je Sarkozijevom zaslugom i započela ova krvava bajka, pa sve do Olandove ratobornosti i huškanja na antiruske akcije od Ukrajine, kada je odbio da isporuči dve fregate od milijardu evra, pa sve do Sirije, gde ispod stola naoružava Al kaidine borce protiv Asada. Ni taj Asad mu nije ništa skrivio dok su islamisti sa kojima ratuje pravili atentate po samoj Francuskoj. Potpuno nerazumljiva politika ne računajući ekonomiju. Šteta koju su sankcije nametnute Rusiji, nanele samoj francuskoj ekonomiji je ogromna, pogotovo u poljoprivredi. Uostalom taj ekonomski kolaps je glavni razlog za Olandovo sramno odustajanje od izborne trke za obnovu svog mandata u maju, jer je postao svestan da narod želi da mu što pre vidi leđa, bez prava na popravni ispit. Nikada do sada slična stvar se nije dogodila u zemlji ljudskih prava.

Ovakvim i sličnim rečima obiluje francuska predizborna kampanja, koja usput obećava da će naredni predsednik doneti toliko blagostanje, da će iz svake česme poteći med i mleko, uz veće plate i manje poreza za radne ljude a onima koji nemaju posla biće podeljeni minimalni dohoci. Čak i oni koji su obećavali bolne reforme kao na primer pobednik primarnih izbora desnice, Fransoa Fijon, povlače svoje pretnje i pretvaraju ih u privlačna obećanja. Politika je kurva a političari su često glavni makroi. Ko to nije još shvati džabe se školovao. Da bi se u potpunosti shvatio duh jedne civilizacije koja odbija neku drugu iz osećaja superiornosti, najbolje i možda najbolnije svedoči sledeći primer francuske tolerantnosti prema pravoslavlju.

Trenutno se u Parizu postavlja pitanje pozlaćene kupole ruske katedrale Svete Trojice i kulturnog centra koji je trebalo da otvori Putin lično pre nego što je otkazao zbog Olandovog otvorenog neprijateljstva.

Sada kupola katedrale naspram Ajfelove kule bode oči i para srce pariskim vlastima i medijima koji tvrde da je ova ruska crkva jedna ambasada straha i potencijalno leglo špijuna. Kupole i minareta sve brojnijih džamija ne smetaju nikome, tvrde opet pristalice Marine Le Pen i mnogobrojni katolici kojima je zabranjeno da javno slave Božić, koji je u Francuskoj zamenjen sa proslavom Deda Mraza i danom kada se dele pokloni. Jelke se tolerišu ako se ispod njih ne postavljaju figurice simbola Hristovog rođenja. Ali i pored svih zabrana i politički nepodobnih izjava mnogi ljudi i dalje sa ponosom slave dan početka jedne religije koja je sve više potisnuta u drugi red novim religijama i bezbožnim zakonima. Stoga pravoslavna Rusija smeta u svakom pogledu pa i u ovom.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane