Po mom mišljenju

U proseku živimo bolje

Živan Haravan

Aritmetička sredina, u statistici-medijana, predstavlja srednju vrednost, što bi rekli - prosek. Kao negdašnji neuspešni ili nesvršeni (kako čijem uhu milije odgovara) student sociologije, sećam se nečije duhovite opaske na račun srednje vrednosti. Kaže, to vam je kada, istovremeno, stavite jednu golu nogu u usijanu rernu, a drugu u frižider. Ono što osetite je - srednja vrednost. Ili, kako je to, moj pevački uzor, Veliki Arsen Dedić, rekao: "Ti nemaš kola, on ima dvoja. Jedna su, znači, u proseku - tvoja." Kada je javnost obaveštena o astronomskim platama Dušana Bajatovića, Jorgovanke Tabaković, Veselina Pjesčića, Predraga Ćulibrka..., zatim, platama velikog broja ambasadora, imovini ministara, političara, pa, tome dodamo enormno bogatsvo estradnih "umetnika-ca", sportista, raznih tajkuna i da ne nabrajam ostale patriote, a svo to bogatsvo, uključujući i milijarde u inostranim bankama, podelimo sa brojem stanovnika Srbije, dobićemo onaj rezultat sa jednom nogom u usijanoj rerni i drugom u frižideru. Dakle, srednju vrednost.

U proseku, građani Srbije žive bolje od građana Francuske, Italije, Španije...! Prosek nam kvare Premijer Vučić i Milan Krkobabić - brižna majka penzionera. Da ne poverujete, naš Premijer od sve imovine ima samo jednu garsonjeru od 30 kvadrata!? Pitam, javno, gospodina Vučića bez ikakve zle namere: šta će vam to? Pa, zar je moguće da vi do te mere potcenjujete inteligenciju naroda naše Srbije? Ovog puta ostavimo po strani kvalitet vaše vladavine. Tu ocenu će vam dati građani. Ovako, em nam kvarite prosek, em ne govorite istinu. Kažite, čoveče, bar, delić sume od ušteđevine koju imate, pa, makar njeno poreklo bilo upitno. Neće biti da ste vi najsiromašniji Premijer u istoriji parlamentarizma. Izdržavaju vas roditelji?

Ali vratimo se i izdržavanom licu u Vladi Srbije, koga izdržavaju 80-ogodišnja majka, brat, sin - vlasnici imperije Krkobabić, Milanu Krkobabiću - Majci Terezi srpskih penzionera. On nije odbačeni član familije. Naprotiv! Oni mu kupuju ona skupocena odela, u kojima se kočoperno pojavljuje u javnosti i koštaju, svako pojedinačno, koliko iznose njegova ukupna mesečna primanja od 258.000 dinara. On se sam odvojio i poput pokojnog oca Jovana svoj život podredio i posvetio boljem standardu i životu, sada, prezadovoljnih penzionera. Od momenta kada su iz familije otac i sin Krkobabić (čitajte:Topalovići) osnovali PUPS, ušli obojica u Parlament, umro je, valjda od sreće, veliki broj penzionera, ali se zato povećao prosek životnog standarda smanjenog broja stanovnika Srbije.

Doprinos PUPS-a tome je nemerljiv. Po zakonu logike i ekonomskim zakonima Fond penzijsko-invalidskog osiguranja bi trebao da bude čvršći, jači, stabilniji od svake banke. No, nekako se desilo da, baš, u vreme kada je na čelu tog Fonda (PIO) bio, kao dugogodišnji direktor, pokojni Jovan Krkobabić, taj Fond je presušio.

Zato je, pod hitno, familija Krkobabić osnovala PUPS za spas penzionera. Znači, kada se sabere propast Fonda PIO, za vreme direktorovanja pok. Jovana i osnivanje PUPS-a kao spasitelja, u proseku familija Krkobabić, statistički gledano, spada u - srednju vrednost.

Mogao je mlađani Milan da prstom bira državnu firmu u kojoj će biti direktor. On nije slučajno izabrao direktorsko mesto PTT-a Srbije. Ne, tu je, opet, za dobrobit penzionera. Hteo je čovek da drži sve poštare pod kontrolom da svakog 10-og i 25-og u mesecu, tačno na vreme dobiju, njih oko milion, svojih 13.000 do 25.000 dinara. U proseku, po 6.500-12.500 dinara za 15 dana života. Obzirom da se iz suve drenovine teško može iscediti i toliki prosek, priznaćete da je ceđenje drenovine, u proseku, solidno.

Zašto su sva primanja Milana Krkobabića, od ukupno 258.000 dinara mesečno, nedovoljna da bi sa njima ušao u kategoriju onih koji nam povećavaju prosečan životni standard? Malo koji političar, danas, nema neku starletu (nekada, davno, se to zvalo - kurva) koju nije jeftino održavati. I njihova primanja od političara nam poboljšavaju prosek životnog standarda. Ako, i Milan Krkobabić ima to,(osim ako ih hvata na lepotu) onda je jasno zašto mu mama kupuje najskuplja odela, a hrani se, verovatno, u skupštinskoj menzi. Obrni-okreni, Milan nam kvari prosek. Da se na kraju oprostimo od ove priče jednim starim vicem koji se uklapa u ovu temu: Sretnu se dva poznanika iz detinjstva. Jedan je direktor jake firme, a drugi radnik u istoj. Svrate u kafić na piće. "E, blago tebi, plata ti je 750.000 dinara i ženina dvesta hiljada, oboje ste istovremeno završili fakultete. Ja nađoh 25 godina mlađu, jedru, lepu, zdravu seljančicu, neškolovanu, nezaposlenu. Izrodi mi dvoje krasne dece"- kaže radnik. "Grešiš", poče direktor svoju priču. "Vidi! Moja žena celu svoju platu potroši na garderobu, kozmetičare, parfeme, izlaske sa prijateljicama...A, ja, od mojih 750.000 dinara, ženi prijavim 500.000. Onih 250.000 svakog meseca dam svojoj ljubavnici. Šta ću, moram! Red je! Sa preostalih 500.000 živimo komotno, a ne u nekom raskošu, kako ti, verovatno, misliš. Nego, kako ti uspevaš da prehraniš vas četvoro sa tvojom platom od 50.000 dinara?"- brižno upita direktor radnika. "Pa, ja celu svoju platu, isto kao i ti, dam svojoj ljubavnici"- reče radnik. "Ma, daj molim te!? Od čega, onda, živite?"- zabezeknuto će direktor. "Živimo od onih tvojih 250.000 dinara"-razjasni mu radnik.

Dakle, u proseku, svi živimo bolje!