Razaranje

Anatomija jedne pljačke: gde je završio novac od nezavršenog projekta

Para do krova, a krova nema

Kako je došlo do toga da u Golupcu, od pet projekata i pet izvođača, ništa osim obaloutvrde, nije urađeno u ugovorenom roku? Na tvrđavi nije urađena ni trećina posla, a potrošen jedan ugovor i za par meseci ističe još jedan. Da li je u pitanju nesposobnost, projekt menadžera, izvođača ili stručnog nadzora? Da li je u pitanju mešetarenje implementatora ili direktora državnog preduzeća koje vodi investiciju? Da li je uzrok tome angažovanje favorizovanog, ali nesposobnog molersko-farbarsko-gipsarskog preduzeća, koje je dobilo posao na tvrđavi Golubac bez referenci, bez finansijskih, ljudskih i tehničkih kapaciteta? Na ova pitanja, odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

Projekat „Revitalizacija tvrđave Golubac", koji je autorsko delo Marije Jovin, doneo je Srbiji bespovratnu donaciju Evropske Unije u vrednosti od 6.6 miliona evra! Projektom je predviđeno izmeštanje puta, rekonstrukcija tvrđave, uređenje prostora, vizitorski centar, pristan za turističke brodove, rekultivacija kamenoloma i adaptacija drobilice za kamen u savremenu namenu. Predviđena je i kompletna infrastruktura.

Takav projekat u Srbiji još nije urađen za jedan zaštićeni prostor spomenika od izuzetnog značaja. Marija Jovin je dobila izradu studije opravdanosti i idejnog projekta na javnom, međunarodnom tenderu. Posle višestrukih kontrola projekta prema srpskim procedurama, kao i kontrole od strane komisije koju je angažovala Delegacija EU u Srbiji, projekat je dobio zeleno svetlo i odobreno je finansiranje. Implementaciju projekta odnosno nadzor da sredstva EU budu utrošena namenski, dobila je Austrijska razvojna agencija (ADA), koja je ispred EU finansijer projekta i koja je organizovala pripremu tendera i sprovela još jednu kontrolu kompletne projektne dokumentacije i koja je plaćala račune - privremene i okončanu situaciju za izvedene radova, a koje odobrava investitor. Međutim, ADA je sprovela temeljno pripreman tender prema uslovima koje je sama napravila a sve kako bi se našao izvođač preko koga su sredstva od donacije mogla biti upotrebljena na korisniji način nego što je uređenje jednog kulturnog dobra u nekoj tamo Srbiji pa je tako kao izvođač na tvrđavi odabran Ornament Investinženjering.

Šef ADA u Srbiji i projekt menadžer „Revitalizacije tvrđave Golubac" je Klaus Kapper. On je poznat po slabim rezultatima svuda gde je radio-u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, obećanim zemljama za ovakve poduhvate. On je organizator cele ove „implementacije projekta", odnosno akcije da se odabere željeni izvođač i željeni nadzor i sa njima drastično uvećaju svi troškovi na tvrđavi. Zašto samo na tvrđavi?

Zato što je to projekt koji su odabrali da se plaća po jedinici mere, a ne prema ugovorenoj sumi. Tako može da se ugovori za male pare, a da izvođač i stručni nadzor kažu da je urađeno mnoooogo više i da se to naplati. Pošto su pare građana EU, pretpostavljaju da se niko neće buniti. Ali, tu nedostaje jedan potpis-potpis investitora. Da bi cela investicija bila pravilno vođena, Republika Srbija je osnovala državno preduzeće u vlasništvu Republike i opštine Golubac i postavila v.d. direktorku-Iskru Maksimović.

Da ne bi samo jedna osoba potpisivala račune, Vlada je odredila Skupštinu u kojoj su predstavnici ministarstava i opštine, a za v.d. predsednicu Skupštine je imenovana Vera Rovčanin Orlović iz Ministarstva privrede.

Umesto da Skupština kontroliše direktora, manipulacijom v.d. direktorke Iskre Maksimović i v.d. predsednice Skupštine Vere Rovčanin Orlović, državno preduzeće je praktično samo jedna osoba-filolog dr Iskra Maksimović. Ona potpisuje sve račune za isplatu izvođača i to u milionskim iznosima u evrima, a Skupštinu preduzeća obaveštava da ništa ne potpisuje. V.D. predsednica Skupštine Vera Rovčanin Orlović je podržava u tome, krijući sve podatke o isplatama.

Tako su članovi Skupštine-pravnik iz Ministarstva privrede Ivana Dedijer, arheolog iz Ministarstva kulture Olivera Marković, arhitekta iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Temerinski, arhitekta iz Ministarstva zaštite životne sredine Mirjana Knežević, biolog iz Ministarstva prostornog planiranja Aleksandra Došlić, iz Turističke organizacije Srbije Smiljana Novičić, iz opštine Golubac Radmila Ivanović i Živoslav Simić-sve vreme bili obmanjivani o dinamici radova i isplatama izvođačima. Čak su i ugovori koje je Iskra Maksimović potpisala sa izvođačima bili tajna za članove Skupštine. Skupština nije ni odlučivala o onome zašto je bila osnovana, a to je vođenje investicije od 6,6 miliona evra.

Tako je ceo krug zatvoren: Klaus Kapper iz ADA je odabrao svog izvođača i stručni nadzor, Iskra Maksimović sama potpisuje račune koje joj poture i niko drugi ne kontroliše stotine hiljada evra koje se od donacije prelivaju ka izvođaču na tvrđavi. Da neuka Iskra nešto ne pogreši, postavljen joj je pravni savetnik, Aleksandar Planinšek da je kontroliše i usmerava.

Tako se i organizovano desilo da preduzeće Ornament Investinženjering ne uradi više od 15% ugovorenog posla za dve godine, a da upravo oni, koji su plaćeni da brinu o tome da posao bude urađen na vreme i kako treba, tih 15% proglase za prvu fazu. Pa tom istom preduzeću daju još 800.000 evra preko ugovorene sume, ali samo do aprila 2017, pa mu još obećaju 2,1 milion evra da završi radove do kraja 2017. godine!

Tada će tih novih 20% možda proglasiti za drugu fazu. A, faza će biti sve dok bude evropskih fondova za pražnjenje ili dok se neko iz kriminalističke policije ne zainteresuje za ovu „investiciju" u kulturnu baštinu. To je ukupno preko 4,5 miliona evra, odnosno skoro tri puta više nego što je bio osnovni ugovor sa favorizovanim preduzećem Ornament Investinženjering.

Šta je sa evropskom javnom nabavkom za izvođača, da li je to zaobilaženje evropskih antikorupcijskih zakona, ako se nesposobni izvođač sa damping cenom kvalifikuje za nastavak radova, nove pare i nove rokove? To je nešto za šta treba da se zainteresuju evropske nadzorne institucije, jer je ovo izrugivanje zakona o javnim nabavkama. Taj opskurni Ornament inženjering vodi građevinska tehničarka, sa svojim sinom, takođe građevinskim tehničarem, koji nemaju mentalnih kapaciteta ni da zamisle akciju ovakvih razmera. Onu su slepi izvršioci, koji sprovode uputstva stručnog nadzora i ADA i verovatno samo dobijaju mali procenat od para koje prelaze preko njegovog računa.

Osnovni zadatak izvođača je da imitira izvođenje radova, sa minimumom radnika i sa što manjim ulaganjima u u opremu i materijal. Učešće Ornamenta u golubačkom poduhvatu je organizovao arhitekta PREDRAG JOŠIĆ, koji ima firmu Intellinea iz Beograda, koji je već sa Ornamentom izvlačio EU donaciju na Botaničkoj bašti. Tamo su menjali projekat, nazivali ga lošim, uklonili projektanta, profesora Dejana Miljkovića, dodavali radove i mažnjavali donaciju. S obzirom da se radi o poslu koji je kontrolisala EU delegacija, da li je moguće da je to bez njihovog znanja?

Naravno da nije moguće, to je bila samo preporuka za dalju saradnju. Neurađen posao u Golupcu očito je protumačen kao uspešan jer je Delegacija Evropske unije u Beogradu raspisala konkurs za radove na franjevačkom samostanu u Baču i na konkursu je posao dobio Ornament inevstinženjering, a nadzor je opet Predrag Jošić.

Za franjevački samostan u Baču je projekat uradio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada. Projektant je arhitekta Slavica Vujović. Projekat je konkurisao za sredstva EU i dobio donaciju u visini od 900.000 evra. Da li je slučajnost ili se opet ista ekipa sa damping cenom namerila na izvlačenje para evropske donacije? Da li će oterati Slavicu Vujović ili će se ona odlučiti na saradnju „u četiri oka"?

U Golupcu je izvlačenje donacije već bilo ugrađeno u ugovor, zato su ga ADA i Iskra Maksimović krili kao zmija noge, što i govori da je to sve bilo od samog početka organizovano. Ugovor sa Ornamentom su potpisali Iskra Maksimović kao investitor i ADA kao finansijer. Ugovorom je definisana dinamika radova, koja je nalagala da radovi na tvrđavi počinju 18. oktobra 2014. i da se završe 25. aprila 2016. godine.

U ugovoru sa izvođačem tvrđave je ADA unela da ima pravo da menja radove, da dodaje kako hoće dodatne ili naknadne radove. Ne mora nikoga da pita za saglasnost - ni Zavod za zaštitu spomenika ni Investitora! Tako mogu da se izvuku pare na radovima gde se najteže kontrolišu kolicine. Ozidano je, ali se ne vidi, unutra je, pokriveno je fugovanjem. Tako su dodavali fugovanje i obili čitave srednjovekovne fasade kula i ponovo fugovali, da bi mogli da kažu kako je ispod toga jako puno prezidano! Već posle mesec dana od početka radova u 2014. godini je isplivao veliki problem. Po postavljanju skele na kuli pored Palate, konzervatorski nadzor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Temerinski i projektant Marija Jovin su potvrdili da su radovi na toj kuli nešto nešto manji od projektovanih.

Ta činjenica se nije dopala stručnom nadzoru Safežu, koji je odmah preko Predraga Jošića zabranio Iskri Maksimović, v.d. direktorki preduzeća da se sastaje sa projektantom i konzervatorskim nadzorom. Istovremeno ju je Predrag Jošić nagovorio da potpiše lažnu uplatu od 70.000 evra za Ornament, za neizvedene radove. Avans izvođaču prema ugovoru od 350.000 evra nije bio dovoljan da sve apetite zadovolji, pa je morao da dobije i takvu, dodatnu stimulaciju od lažne uplate.

Tu isplatu za neizvedene radove je potpisao izvođač Aleksandar Petrović, šef stručnog nadzora Željko Tmušić i investitor v.d. direktora Iskra Maksimović. Takva isplata za neurađene radove je krivično delo. Posle toga Iskra Maksimović nazad nije više mogla. Upletena u mrežu veštih manipulatora sa EU donacijama, morala je da potpisuje i druge isplate. Kada su je na sednici Skupštine opštine Golubac pitali zašto potpisuje isplate, slagala je da ona ništa ne potpisuje.

Napravila je četrdesetoricu odbornika magarcima. Ali je omogućila da se izvlači donacija koja je mogla opštini Golubac da nešto doprinese, ali je doprinela samo privatnim džepovima.Tada je Iskra Maksimović morala i da prekine sve kontakte sa projektantom, jer je projektant Marija Jovin odbila sve dogovore „u četiri oka", želeći da se projekat realizuje, a ne da služi za potkradanje donacije.

Pošto projektant neće da učestvuje u krađi, kreira se priča da projekat ne valja i da zato ne mogu da rade po projektu. Da li je nekad neko čuo da Investitor brani nesposobnog i lopovskog Izvođača od Projektanta?

Da nije to malo previše za onih 70.000 evra? Mesec dana posle početka radova, 5. novembra 2014. godine, održan je veliki sastanak, sa predstavnicima opštine, svih izvođača, stručnog i konzervatorskog nadzora, kao i predstavnika ADA iz Beograda i centrale u Beču. Tada je šef Stručnog nadzora Safeža, Željko Tmušić, izjavio da su radovi dobro krenuli, da će sve biti urađeno u roku-osim Tvrđave! „...Za nju nema dovoljno para, već je potrebno ozbezbediti još toliko, od strane opštine ili od neke druge donacije. Od ugovorenih sredstava je moguće uraditi eventualno pet od devet kula" rekao je Željko Tmušić.

A predsedniku opštine Nebojši Mijoviću je direktno rekao: „...Ti se ne mešaj, nego traži još toliko para koliko je već ugovoreno, da bi završili tvrđavu!"

To jasno pokazuje da su znali da će biti urađena samo neka „prva faza" i da će dobiti još para. Kako su znali? Da li to govori o umešanosti ljudi na višim političkim pozicijama? Naravno, izvođač je odmah posle toga počeo da kritikuje projekat, tražeći te dodatne pare. Da bi sve išlo glatko, član stručnog nadzora, po ugovoru u Safežu, arhitekta Predrag Jošić, sklopio je ugovor sa Iskrom Maksimović, kao vlasnik firme Intellinea, da će biti koordinator za bezbednost. Tako je dospeo u sukob interesa, odnosno interesi izvlačenja para su se poklopili. Predrag Jošić kao stručni nadzor odobrava izvođaču da napravi nepropisnu skelu, gde treba i ne treba, a onda Predrag Jošić-Intellinea kao koordinator za bezbednost potvrdi da je bezbedna: eto para od skele, koja je uvećana i naplaćena tri puta više nego što je ugovorena. Skela je naplaćena, a za živote radnika na klimajućoj skeli Jošića baš briga!

Direktorka Iskra se sa svime samo slaže i potpisuje isplate. Valjda joj se isplati. Dozvoljava promene ugovora, dinamike, ugovorenog broja radnika, kašnjenje, neizvršavanje posla, promenu materijala, korišćenje zabranjenog cementa - sve je to odobrila Ornamentu, koji i pored toga ništa nije uradio. Ali, kako je uopšte moguće da se tako radi na srednjovekovnom spomeniku od izuzetnog značaja? Gde su nadležne institucije?

Izgleda da je važnije izvući koju stotinu hiljada evra na obijanje originalnih srednjovekovnih spojnica i novo fugovanje, od čuvanja originalnog izgleda srednjovekovne tvrđave? Da se ovakvim radovima ne bi oštećivala srednjovekovna tvrđava, konzervatorski nadzor Siniša Temerinski je upozoravao Iskru, stručni nadzor i izvođača da ne rade po odobrenom projektu i građevinskoj dozvoli. Projektant Marija Jovin je pisala i Iskri Maksimović i ADA da ne rade po projektu i da moraju da poštuju projekat u pogledu materijala, jer cement samo uništava srednjovekovnu tvrđavu. Kada se videlo da se plan za izvlačenje donacije uz projektanta i konzervatorski nadzor neće ostvariti, izvođač se obratio finansijeru ADA, sa zahtevom da se smeni konzervatorski nadzor! Ta želje izvođača je ispunjena: Iskra Maksimović i Klaus Kaper su došli u Republički zavod za zaštitu spomenika sa dopisom na kome je bio pečat austrijske ambasade i tražili smenu konzervatorskog nadzora.

Da li Ambasador Austrije Johannes Eigner zna kako se koristi pečat ambasade i da neki niži službenik ambasade smenjuje ljude u republičkim institucijama Srbije, kao suverene zemlje? Direktorka Republičkog zavoda Mirjana Andrić se priklonila austrijskoj želji (nismo mi više oni Srbi koji su pre 100 godina po cenu rata odbacili austrijski ultimatum, sada smo više braon boje i karakterističnog mirisa) smenila konzervatorskog nadzora Sinišu Temerinskog i postavila arhitekte Branu Stojković Pavelku i Dragoljuba Todorovića za nadzor, a za Golubac je zadužena njena pomoćnica Ivana Ranković.

Prva stvar koju je uradio novi konzervatorski nadzor je pismeno odobrenje izvođaču da radi sa cementom na srednjovekovnoj tvrđavi, što je zabranjeno i projektom i propisima Uneska. Ali, pare su važnije, jer je izvođač sračunao da mu je sa cementom jevtinije da radi za 23 evra po kubnom metru, a to na projektovanih 4.000 kubika iznosi 90.000 evra.

Kako se novi konzervatorski nadzor pokazao kao veoma kooperativan (koruptivan), nađeno je rešenje da se Republički zavod angažuje da izradi Projekat za izvođenje radova na tvrđavi-razradu Glavnog projekta, ali kojim bi se promenile sve količine u pozicijama i svi radovi koji ne odgovaraju izvođaču i koji ne omogućavaju veliko izvlačenje para. Ako ne može da se krade na krovovima (pošto ne mogu da kažu da je urađeno tri puta više krovova nego što se vidi), onda je lakše izbaciti krovove iz projekta.

Već sada građani Golupca mogu da vide koje kule neće biti izvedene po projektu, jer nemaju skelu i na njima neće biti urađeni krovovi. Ali će zato biti lažirane količine zidanja i preziđivanja na tim kulama, tako da će svaka neurađena kula biti skuplja od urađene. To rade Pavelka i Todorović, svaki kubik zidanja uvećavaju bar dva puta, koristeći svoje iskustvo radeći sa svojim stalnim izvođačem Sretenom, na Manasiji i u Gamzigradu. Naduvavanje količina na tvrđavama praktično ne može da se otkrije, pogotovo to ne može da uradi Iskra Maksimović ili Skupština preduzeća Tvrđava Golubački grad. Todorović je vršio nadzor pre trideset godina na konzervatorskim radovima na tvrđavi Golubac, kada je ukradeno dva šlepera cementa, o čemu je Tabloid već pisao. Iako nije na terenu niti zna šta izvođač radi na kulama, arheolog Marina Bunardžić iz Republičkog zavoda daje alibi izvođaču za haranje. Ornament je, radeći na tvrđavi sa par majstora iz okoline i desetak prostih radnika, počeo da otkopava srednjovekovni arheološki materijal. Kopao je bez nadzora i bez arheologa. Nijedna institucija nije pratila kopanja na tvrđavi, iako se radi o kulama do koji se sada prvi put došlo od odlaska Turaka.

Radnici su našli preko 2.500 srednjovekovnih strelica, kamenu đulad i veliki broj delova srednjoevekovnih oklopa. Arheološki materijal je odmah našao svoju prođu na pijacama u Velikom Gradištu i Požarevcu. Šta da radi Republički zavod koji nije odredio arheologa da prati radove na tvrđavi?

Tako je Bunardžićka, kada je pukla bruka sa prodajom arheološkog materijala, dala izjavu za televiziju kako „smo našli strelice i delove oklopa" iako nije bila ni jedan sekund na tvrđavi. Zašto je to uradila? Pa da bi njenog muža, inače slabovidog nakon gašenja kreča, angažovala Iskra da za „svečani završetak radova prve faze" napravi malu izložbu nađenih srednjovekovnih „suvenira"-na fosnama, prljavim skelama od cementa i na crvenim krpama. Saradnja je nastavljena, jer valjda Marina računa da će Iskra ponovo angažovati njenog muža da postavi neku izložbu na fosnama i skelama. Predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović je sa svoje strane pokušao da reši krađu, jer nije ni želeo ni mogao da nabavi „još toliko para" za tvrđavu, kako su mu tražili iz Safeža, pa je obavestio predsednika svoje stranke i predsednika Vlade da u Golupcu vršlja građevinska mafija. Ništa nije uradio, pa se junački priklonio austrijskim implementatorima, a svog šuraka je zaposlio u preduzeću „Golubački grad". Direktorka preduzeća Iskra je sina Matiju zaposlila kod izvođača Ornamenta na tvrđavi - da se šetka, jer kao tonski tehničar drugo ne može ni da radi. Sve uvezano i upertlano!

Arhitekta iz Republičkog zavoda Siniša Temerinski je, kao član Skupštine preduzeća Tvrđave Golubački grad, tražio da Skupština predloži osnivačima preduzeća, Vladi Republike Srbije i Opštini Golubac, obrazovanje Stručne komisije za sačinjavanje Izveštaja o realizaciji projekta Revitalizacija Tvrđave Golubac. Izveštaj Komisije treba da sadrži podatke o zaključenim ugovorima po projektima i izvođačima radova, rokovima za izvršenje ugovorenih radova, realizaciji u odnosu na ugovorenu dinamiku, obezbeđenim ljudskim i tehničkim resursima, plaćenim računima i količinama koje su plaćene.

Iskra Maksimović i predsednica Skupštine Vera Rovčanin Orlović su se usprotivile tome, da se ne bi saznale razmere „implementacije". Kako bi se sprečili dalji ispadi, tražile su da se smene oni koji postavljaju nezgodna pitanja. Tako je pomoćnica ministra kulture Aleksandra Fulgosi pripremila odluku Vlade da se smene iz Skupštine preduzeća arheolog Olivera Marković iz Ministarstva kulture i arhitekta Siniša Temerinski iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Postavljeni su novi članovi - arheolog Dejan Radovanović i arhitekta Jasmina Popović Rusimović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

Nova Skupština je dobila izveštaj Siniše Temerinskog o toku radova, gde je za polovinu roka urađeno 3% radova, ali je plaćeno 30% para, uz račune koji su potpisivani za neizvedene radove, što je krivično delo. Podneti su i dokazi kako stručni nadzor i arhitekta Predrag Jošić uvećavaju količine po pet puta na onim mestima na kojima ne može kasnije da se proveri, da bi se izvukle što veće pare iz donacije. Sada Skupština preduzeća čiji su članovi predsednica pravnik Vera Rovčanin Orlović, pravnik Ivana Dedijer, arheolog Dejan Radovanović, arhitekta Jasmina Popović Rusimović, arhitekta Mirjana Knežević, biolog Aleksandra Došlić, Smiljana Novičić, iz opštine Golubac Radmila Ivanović i Živoslav Simić treba da donese odluku - da li će na osnovu izveštaja kojim se dokumentuje krađa tražiti proveru podataka ili će prihvatiti da budu saučesnici u krađi, jer ništa nisu preduzeli.

Pavelka i Todorović iz Republičkog zavoda, koji je sa Iskrom ugovorio izradu Projekta za 3.100.000 dinara, sada se trude da projektom smanje radove koji su loše ugovoreni od strane Ornamenta i da povećaju radove koji se ne mogu proveriti. Pomoću pomoćnice ministra kulture Aleksandre Fulgosi sada uvlače i ministra kulture koji potpisuje uslove za projekat Palate, što je pravni nonsens, jer Palata ima građevinsku dozvolu!

Da li znaju u Ministarstvu kulture da ovaj „Projekat za izvođenje" služi samo za lažiranje količina? Sa Jošićem se Zavod već uvezao -on im je nabacio ovaj posao, a Zavod mu je ustupio Todorovićev posao, izradu projekta za crkvu Svetog Nikole u manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena. Kako bi Pavelka i Todorović podelili odgovornost sa drugima, upetljavaju i Stručni savet Republičkog zavoda u projektovanje, pa istoričari umetnosti Dragan Vojvodić i Svetlana Pejić, arheolozi Vujadin Ivanišević i Marina Bunardžić, arhitekte Vesna Marinković i Marina Nešković, etnolog Estela Radonjić Živkov i tehnolog Vojin Nikolić plenumski „kreiraju" frankenštajnovsku zbrka, koji nema nikakve veze sa osnovnim projektom koji je doneo 6,6 milliona evropskih para.palatu od stakla! Prema njihovom domišljanju će deo tvrđave Golubac biti rekonstruisan sa krovovima, deo kula će biti samo konzerviran i bez tavanica i krovova, a pola palate će rekonstruisano, a druga polovina biti od stakla pri čemu je zatrpan podrum u kome je trebala da bude smeštena mašinska sala!

Da li zna ministar kulture Vladan Vukosavljević da su mu podmetnuli na potpis uslove za takav idiotluk?

Iskra Maksimović nastavlja da luduje u kompleksu golubačke tvrđave. Ne krije samo dokumentaciju, nego krije i šta se dešava u prostoru, pa je suprotno uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Planu detaljne regulacije tvrđave Golubac ogradila nekoliko hektara kompleksa i šetališta pored obale visokom žičanom ogradom, sa natpisima „Zabranjen prilaz" i „Obezbeđen prostor"i lepo sebi napravila konc-logor pri čemu se ne zna odakle pare za ogradu i ko ju je postavio? Moguće je da je prostor valjda zabranjen za stručnjake Zavoda prirode i Nacionalnog parka, jer je Iskra Maksimović posadila crvene kanadske hrastove u špaliru pored staza, opet suprotno projektu.

Na parkingu inače izleće kerber koji naplaćuje kartu za parkiranje 200 dinara, naravno bez fiskalnog računa jer tamo gde se otima na veliko, otima se i na malo. Naravno, Iskra Maksimović koja ne ume da uskladi boje na sopstvenoj odeći posebno se iskazala u unutrašnjem uređenju gde je imala odrešene ruke pa je tako za Vizitorski centar kupila muslimansko-zelene stolice, kako bi svima pokazala da je tvrđava bila pod turskom vlašću. Umesto da ova sjajna investicija bude završena i sve proradi u junu 2016. godine, pretvorena je u običnu otimačinu, srozavanje struke, gaženje institucija, logorsko uređenje prostora, nemerljivo uništavanje srednjovekovnog objekta i fijasko za Ministarstvo trgovine i turizma koje vodi ovaj projekat. A Delegacija EU u Beogradu? Ona ima svoj novi poslić, sa istim učesnicima-u Baču.