Natrag

Rusija

Pronalaze se novi načini iznošenja novca iz zemlje

Kiparska luka za ruske milijarde

Apsolutnoj većini čitalaca neće biti naročito zanimljivo da se bavi zamršenim finansijskim spekulacijama ruskog biznisa. Ali, basnoslovne profite privatnih kompanija koje izvlače iz odavno poznatih kombinacija, kada novac ne proizvodi roba već sam novac, platićemo upravo mi, svojim radom povećavajući privlačnost proizvodnje za investitore, tvrdi ruski istraživač Elena Pustovojtova

Piše: Elena Pustovojtova

Evo svežeg primera: kiparska „ćerka-firma" Severstala nedavno je ponudila na Londonskoj berzi deonice zamenjene za globalne depozitne potvde (GDP) u vrednosti od 250 miliona dolara, saopštio je TASS. Odnosno, kompanija je stavila u džep četvrt milijardi u zamenu za „papiriće" vrednosti jedne četvrtine. Za Mordašova, vlasnika 80% akcija Severstala to je dobro. A za Čerepovecku čeličanu koja je iskovala milijarde Mordašovu?

Danas kompanija Severstal poseduje preduzeća u Poljskoj, Letoniji, Italiji, Liberiji, Brazilu, Ukrajini (kupovala je i u SAD, ali je ta preduzeća prodala pre pet godina upola cene, izgubivši pola milijarde dolara i - nikom ništa). Među direktorima kompanije, osim predsednika upravnog odbora Alekseja Mordašova, nema drugih ruskih prezimena. A ako analizirate geografiju vlasnika, otkrićete da tu, osim Čerpoveckog rudarskog holdinga, nema ničeg ruskog. Pa i ova kompanija je vlasnik akcija preko holandske Lybica Holding B. V. A tri glavna vlasnika akcija kompanije žive na Kipru. Tamo je - profitabilnije.

Pre svega zato što su na Kipru od poreza na dohodak izuzete kamate na depozite fizičkih lica. Stavite novac u banku i - živite od kamate. Ne oporezuje se ni pola procenta na kamate kiparskih kompanija - važno je samo registrovati firmu na Kirpu. Dohodak kiparskih kompanija koje rade van Kipra, npr. u Rusiji, uopšte se ne oporezuje. Šta ćete bolje? Pritom, sve je po zakonu. Kipar ima zaključene sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa većinom zemalja Istočne Evrope, što dozvoljava kiparskim of-šor kompanijama da izvlače profit iz zemalja Istočne Evrope po sniženoj poreskoj stopi, ili uopšte ne plaćajući porez.

Tako da od ovih 250 miliona dolara od kojih smo počeli tekst, naša državna kasa nije dobila ni kopejku. Ali, treba razumeti da pritom nismo ostali na nuli prilikom rastanka sa kupcima obveznica konvertovanih u GDR, jer se GDR jednostavo ne prodaje, već se koristi za posredovanje prilikom kupovine akcija stranog emitenta koji kuje milijarde u Čerpoveckoj čeličani. Uz njihovu pomoć, a nauka objašnjava kako se na ovaj način pravi novac, mogu se kupiti akcije stranih kompanija, pojednostaviti zaključivanje transakcija i poravnati račune (odvojiti i obraditi plaćanje) za strane akcije u poređenju sa akcijama kao takvim. Pritom su obveznice likvidne kao i akcije koje leže u njihovoj osnovi.

Ne treba misliti da u kiparskoj luci Limasol nikad nema bure, a da u glavnom gradu Kipra, Nikoziji, žive samo pošteni biznismeni. Oni su se odavno navikli na dođoše iz Rusije...

Preduzeće sa nežnim imenom Rosinka (Kapljica rose) koje pripada Olegu Zaharovu i njegovim sinovima, 2002. godine pažljivo su preneli u kiparski trust Providencia Holding u kojoj 85% vlasništva imaju Zaharov i sinovi. Zašto je kompanijom za nekretnine iz Krasnogorskog rejona Moskovske oblasti bilo pogodnije upravljati iz Nikozije, mi već znamo. Tim pre što je njen profit bio prilično veliki: izdavali su top menadžerima međunarodnih kompanija i diplomatama nekretnine - stanove u oko 200 kuća na 60 hektara plus oko 150 stanova koji su bili u vlasništvu privatnih lica. Vrednost kompanije je 200 miliona dolara, sa profitom od 12 miliona dolara godišnje.

Kiparska advokatska kancelarija Andreas Neokleus&Co formirala je trust u koji su poečtkom devedsetih ulazili i Itera, Jukos, Novorosijska morska trgovinska luka (NMTP), Mečel, Inter RAO UES, Rusagro, bivši vlasnik Uralkalija Dmitrij Ribolovljev. Ali, pre pet godina iz kancelarija Andreas Neokleus&Co je stigla izjava da sama želi da upravlja i za svoje usluge su tražili 1,5 miliona dolara.

Zaharovi su odbili. I tada su Kiprani, kako izveštava The News Room, oformili paralelene organe uprave „Rosinke", registrovali se kao osnivači firme Providencia, izjavivši da su „Rusi od nas ukrali biznis". A kiparski beležnik im je poverovao na reč. Kako primećuju u pomenutom izdanju, mnoga pitanja se na Kipru rešavaju po dobro nam poznatom principu „ti meni, ja tebi". Potpuno je nebitno ko je koga tome naučio. Važno je to što je u Nikoziji počeo sudski proces protiv zamenika državnog tužioca Kipra Rikosa Erotokritua, advokata Andreasa Kiprizoglua i Panajotisa Neokleusa i njihove advokatske kancelarije Andreas Neokleus&Co. Sva trojica su proglašeni krivim za primanje mita, zloupotrebu službenog položaja, zaveru sa ciljem izvršenja prestupa, korupciju i prevaru. Bivšem zameniku državnog tužioca preti do sedam godina zatvora, a advokatima - uslovna kazna zatvora.

Ruski biznismeni, a biznismeni su kod nas, bez izuzetka, pre svega državni službenici, sve inventivnije se trude da dospeju u strane luke. Pre nekoliko dana Blumberg je po Evropi proneo vest o tome da je Dojče banka pomogla ruskim beguncima od poreza da operu 10 milijardi dolara. Britanski finansijski kontrolori (Financial Conduct Authority) kaznili su banku sa 204 miliona dolara, ali to se nije odrazilo na klijente. Ministarstvo unutrašnjih poslova zadržalo je u pritvoru zamenika predsednika upravnog odbora Tatfond banke Vadima Merzljakova koji je osumnjičen za proneveru novčanih sredstava proloženih u Investicionu kompaniju TFB Finansije d.o.o.

BBC javlja da je najbogatiji deputat Državne dume iz partije Jedinstvena Rusija, Andrej Palkin, koji je prošle godine prijavio prihod od 1,5 milijarde rubalja, za godinu dana proćerdao taj novac i dao izjavu o ličnom bankrotu pred Arbitražnim sudom Arhangelske oblasti...

Prošle godine obim novca nelegalno iznetog iz Rusije bio je 190 milijardi rubalja, mnogo manje nego pre. Ali, izjavila je agenciji Rojteres predsednica Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina, „to ne znači da se stalno ne pojavljuju nove šeme, čak i sve smelije, pa je zato veoma važno da ovaj posao nastavimo; nama će prioritet biti upravo otkrivanje tih novih šema i novih operacija".

Među „inovacimjama" je i unovčavanje putem računa i kartica fizičkih lica, šema za pranje novca „zaštićena sa svih strana zakonom", čiji ključni element predstavlja Federalna služba sudskih izvršitelja i po kojoj je, na primer, u Moldaviji, preko komercijalnih banaka republike oprano više od 23 milijarde dolara iz Rusije. Potpuno je jasno interesovanje Centralne banke za bankarske tajne komercijalnih banaka koje se nalaze na putu iznošenja novca u inostranstvo. Skidanje poklopca sa „crne", „sive" i trgovine svih drugih boja odavno je neophodno. Među mnogim „tabuima" koji su nam ostali u nasledstvo od devedsetih godina 20. veka, ovo je jedan od najozbiljnijih za ekonomiju, koji je lišava mogućnosti rasta.

Može se ignorisati činjenica kako su kod nas stvoreni prvi milioni u „divljačkoj privatizaciji" sredstava za proizvodnju, ali kako okretati glavu od svakodnevne pljačke koju čine bankari „iz senke"?

Državni službenici i pripadnici policije zabranili su vlasništvo nad inostranom aktivom preko trećih lica.

„Ako nesavesni bankari ostaju nekažnjeni, pa još i uspevaju da pobegnu i inostranstvo sa ukradenim novcem, gde postaju nedostupni, osuđeni smo na ponavljanje istih radnji", smatra Nabiulina. I tačno smatra.

Usmeravanje informacija koje predstavljaju bankarsku tajnu pravosudnim organima, odavno je norma priznata svuda, pa i na Kipru. Uostalom, za potvrde depozita GDR u koji se konvertuju obveznice Sevarstala treba obezbediti izjave nadzornih državnih organa u zemlji u kojoj će se ove obveznice koristiti. Šta je još potrebno? Možda, dobro razmislite o tome, kako stvoriti „sopstveni Kipar" na primer u okolini Jalte ili Sočija, sa investicijama u sopsvenu privredu, koje bi bile oslobođene poreza.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane