Natrag

Rusija

Pre 25 godina počele su liberalne transformacije u Rusiji

Zatočenici Gajdarovih reformi

Zanimljivo, jubilej početka reformi u Rusiji koje su sprovedene po zakonima „vašingtonskog konsenzusa" poklopio se sa smenom vlasti u SAD i stogodišnjicom Oktobarske revolucije. Pitate se kakve sličnosti imaju ovi datumi? Uz protestne marševe fanatičnih pristalica netradicionalnih vrednosti, koji su se odigravali po celom svetu, Donald Tramp je na inauguraciji delovao kao istinski zaštitnik nacionalnih ideja i interesa običnih ljudi, osuđujući vašingtonsku elitu koja je ignorisala ove interese, piše ruski novinar Jurij Aleksejev

Jurij Aleksejev

Parisko predgrađe, bure baruta

Tokom inauguracionog govora mnogima se činilo da on nije govorio toliko o izazovima Amerike, koliko o svetskom poretku, o brigama miliona siromašnih ljudi na planeti, o nepravednoj vlasti koja se „brine za sebe, zaboravljajući na građane". Da li je samo u američkoj prestonici „mala grupa ljudi požnjela plodove svoje vladavine"? Zar se nešto slično nije dogodilo i kod nas, kada su cenu „oligarhijskog rada" platiti obični ljudi? Političari su se obogatili, poslovi su otišli u inostranstvo, fabrike su zatvarane. Tako je bilo i pre četvrt veka, i kod njih, i kod nas.

Za razliku od liberala, Tramp je video svet na drugačiji način, gledajući ga očima običnog čoveka. To je svet u kome su „majke i deca zaključani u siromaštvu", u kome „zarđale fabrike prekrivaju zemlju kao nadgrobni spomenici". U kome se obrazovni sistem utapa u novcu, a ostavlja nadarenu omladinu bez znanja. U kome prestupnici, bande i narkotici, uzimaju previše života i u velikoj meri lišavaju zemlju njihovog potencijala.

Liberali su uvek bili unosna vlast, odvojena od naroda, ogrezla u korupciji. Devedesetih godina prošlog veka to su od njih učili naši državni službenici, koji su u Rusiju presadili „vašingtonski konsenzus".

U okvirima ove ekonomske doktrine, uz pomoć „šok terapije", nama je naloženo da izvršimo brzu i totalnu privatizaciju, da kardinalno smanjimo izdatke za socijalna davanja, da u stečaj odvedemo hiljade preduzeća, da obezbedimo surovu budžetsku disciplinu sa ciljem smanjenja budžetskog deficita, što je gurnulo u bedu milione građana.

Naši liberali su obećali Zapadu da će po svaku cenu pustiti rusku privredu da slobodno pliva, da se bespoštedno bori sa inflacijom, obezbeđujući ogromne profite strancima koji su poželeli da ovde donesu svoj novac ili kupe našu imovinu, da dozvole izvoz kapitala i slobodan devizni kurs.

Ne samo da su nam Amerikanci dali, kao nekad Nemci Lenjinu, „svoj program", i poslali brojne grupe svojih stručnjaka u Kremlj, već su čak i napisali nacrte uredbi za prvog predsednika Rusije.

Novopečeni liberali prihvatali su zapadni svet kao raj, nekritički. One koji nisu imali prozapadne poglede na svet, smatrali su konzervativcima.

Izgleda da smo danas počeli da zaboravljamo na rušilačku stranu Gajdarovih reformi, kada je za samo godinu dana bila ugrožena ruska privreda i pričinjena ogromna materijalna, finansijska, kulturna, moralno-etička šteta koju je moguće uporediti sa reformama koje su sproveli boljševici. Liberali, gurnuvši u bedu milione ljudi, počeli su pomamno da uništavaju sve što su stvorile generacije ruskog naroda, u ime jednog ludačkog cilja - uništavanja socijalizma.

Vreme neobuzdanog liberalizma je prošlo, ali objektivna ocena besnog uništavanja zemlje do danas nije data, izuzimajući rezultate pljačkaške privatizacije 1993-2003. godine koje je svojevremeno saopštila Računska komora Ruske Federacije (parlamentarni organ finansijske kontrole prim. red.). Liberali su na svaki način sprečavali objavljivanje analitičkih izveštaja, tako je istupanje predsednika Računske komore u Državnoj dumi nekoliko puta odloženo. Došlo je vreme da se kaže da je liberalni ekonomski kurs neodrživ.

Pod plaštom liberalnih reformi od 1991. do 2011. godine vršena je otimačina zemlje. Iz Rusije je u inostranstvo nelegalno „otišlo" oko 10 godišnjih državnih budžeta.

U of-šor kompanijama imamo pola triliona dolara. Oko dve trećine nalazi se na računima tri države: Kipra, Holandije i Britanskih Devičanskih Ostrva. Kada bi se u zemlju vratio sav novac koji je „pobegao", onda bi Rusija postala prosperitetna zemlja.

Deluje kao da je uvođenje sankcija 2014. godine bila odlična prilika da se prekine sa „vašingtonskim konsenzusom", ali Rusija nije sišla sa liberalnog puta.

Sa dolaskom Trampa u Belu kuću, želimo da se nadamo da će se promeniti politika SAD, koja je izgrađena na mržnji i besu prema našoj zemlji. Prestaće podrška u resursima „demokratskoj" opoziciji i liberalima. I, treba pretpostaviti, da im novac za rušilačke eksperimente sada neće dati.

Tramp je jednom rečju protresao svet koji je bio na ivici trećeg svetskog rata, propadao od promene svesti, od dominacije netradicionalnih vrednosti. Zbačene levičarsko-liberalne vrednosti sigurno će biti zamenjene hrišćanstvom, patriotizmom i konzervativizmom. A narodi će konačno dobiti slobodu samoopredeljenja, što će uništiti osnove globalnog sveta.

Ako bismo sledili logiku novog američkog lidera, onda treba stvarati sopstvena preduzeća koja ne zavise ni od koga spolja, spasti biznis od kriminala. Liberalni recepti ovde ne mogu da pomognu.

Tokom godina reforme, naši liberali su se odučili od toga da misle o narodu, zato su postali vešti u prodaji i deljenju između sebe državnog novca i imovine, primanju mita na kofere.

Uopšte nije potrebno čekati da im se ispostavi račun, jer će cene nafte pasti i neće imati čime da isplate plate i penzije.

I danas ništa ne ometa da se skrene sa pomenutog puta. Dati Centralnoj banci odgovornost ne samo za inflaciju, već i za ekonomski rast. Napustiti proporcionalno oporezivanje koje od bogatih stvara još bogatije, a od siromašnih još siromašnije. Nacionalizovati kroporacije koje se bave eksploatacijom sirovina, kako bi Rusija dobijala veliki deo prihoda od eksploatacije nafte i gasa u obliku poreza i taksi. Uvesti deviznu kontrolu koja postoji u mnogim zemljama i predstavlja efikasnu praksu za ograničavanje spekulacija.

I, ako bismo i dalje sledili Trampovu logiku, onda: kupuj domaće i zaposli sunarodnike, zbog čega bi trebalo radikalno menjati kurs. Kod nas, ekonomski blok vlade, koji se u potpunosti sastoji od liberala, izgleda da će se braniti do poslednjeg čoveka, uzdižući svog idola Gajdara. Da bi došlo do promena, bez jake političke volje ništa se ne može učiniti, da se ne bi ponovile greške iz godina revolucionarnih promena.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane