Kosovo i Metohija

Srbi u zamci lažne albanske države i Vučićevog režima

Škola prevare, nasilja i licemerja

Priča profesora Živorada Lazića, odraz je položaja Srba u okruženju koje je stvorio režim Aleksandra Vučića kome su usta puna „borbe za što bolje uslove života Srba na kiM". Ona govori da su se kosovsko-metohijski Srbi koji žele da savesno obavljaju svoje dužnosti, da poštenim radom obezbede sebi egzistenciju i da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, našli zatočeni između Vučićevog režima i režima albanskih separatista u Prištini, o čemu piše Ivan Maksimović, dopisnik Magazina Tabloid iz Kosovske Mitrovice

Ivan Maksimović

Može li poštovanje zakona i propisa vaše države da vas uvede u bilo kakav problem? Jedini razuman odgovor bio bi odričan. Ali ako državom smatramo režim onda razum i nije poželjan u odgovoru na ovo pitanje. Živorad Lazić, profesor grupe pravnih jezika u srednjoj Ekonomsko - trgovinskoj školi na centralnom Kosovu i Metohiji, to odlična zna.

On je 2005. godine angažovan radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora za Kosovski okrug u nekoliko škola u srpskim sredinama oko Gračanice. Posao inspektora poveren mu je usled poverenja koje je stekao dugogodišnjim radom u prosveti. Ko je mogao da pretpostavi da će još jednom dokazano poverenje biti razlog njegovog progona od strane državnog sistema Republike Srbije?

Od februara do avgusta te 2006., Lazić je obavljao proveru poslovanja škola i njihovih uprava. Naišao je na niz nepravilnosti koje jednom rečju opisuje kao "haos!".

Najupečatljiviji slučaj otkriven je na računu jedne od škola u Sirinićkoj župi čiji je direktor novcem iz školskog budžeta kupio ni manje ni više nego zlatni nakit u vrednosti od 238.000 dinara za koji je uredno fakturisani račun izdala mladenovačka zlatara „Zlatar Stojanović Andreja". Kako je jedino i mogao čovek u svom kraju nadasve čuven po časnom vršenju dužnosti, Lazić je savio tabak i uz sve potrebne dokaze i papirologiju, prijavio ovu kupovinu Ministarstvu prosvete zahtevajući pokretanje disciplinskog postupka.

Sa zvukom spuštanja prijave na sto pisarnice Ministarstva prosvete nastaje muk o ovom slučaju. O tome se zvanično više niko nije oglašavao. Jedina reakcije koja je usledila bio je prekid njegovog radnog odnosa po isteku ugovora u trajanju od 6 meseci. Treba reći da je za prosvetnog inspektora angažovan zbog „potrebe posla i jednog upražnjenog mesta" rešenjem koje je potpisao tadašnji ministar prosvete dr Slobodan Vuksanović.

Pomalo iznenađen odsustvom reakcije na prijavu koju je podneo, još uvek nije slutio ništa. Vratio se na radno mesto profesora gde je uživao poverenje kolega i svojih učenika tokom generacija koje su se smenjivale. U nekoliko navrata tokom 2014. i 2015. prvo od Ministarstva prosvete a onda i od Agencije za borbu protiv korupcije zahteva odgovor na prijavu sumnjive kupovine koju je otkrio ali jasnog odgovora nije bilo. Sve dok na kraju nije od Agencije za borbu protiv korupcije dobio zvanično obaveštenje da ima osnova za pokretanje istražnog postupka i da je slučaj predat Okružnom Sudu u Nišu. I to je bilo sve.

„Iz čista mira" ili po nečijem nagovoru možda, direktorka škole Malinka Mitrović poslala je 2010. godine dopis Ministarstvu prosvete sa zahtevom da se preispita stručni ispit profesora Lazića čija je karijera profesora započela 1986. godine. Njega , međutim, niko ne obaveštava naredne tri godine i on za to saznaje tek 2013. godine.

Mitrovićevoj „egzebicije" ovakve vrste nisu bile strane. KIM radio iz okoline Gračanice je na početku školske 2004/05 godine emitovao vest o neregularnom izboru direktora upravo ove škole navodeći da se „zapisnici sa sednica školskog odbora u najvećoj meri falsifikuju, a Školski odbor pojedine odluke od izuzetnog značaja donosi u telefonskim konsultacijama sa ostalim članovima odbora". Pri kraju tog dana, oko 22 časa uveče, Malinka je pozvala novinarku i pretila joj zbog objavljene vesti preteći da će joj krivična tužba stići već sutradan (od koje nikada nije bilo ništa) a ostalim kolegama da „neće nikada smeti da pređu granicu (ka centralnoj Srbiji)" javio je tada ovaj radio.

Međutim, 2013. Malinka menja radno mesto i prelazi u Kancelariju za Kosovo i Metohiju na mesto zamenika tadašnjeg direktora, Aleksandra Vulina. Nikome nije smetalo to što je ona baš tada u izveštaju Anketnog odbora Skupštine Srbije o nenamenskom trošenju budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji optužena za nepotizam. Naprotiv - ekspresno je rehabilitovana! Kao takva nije imala problem da politički lamentira nad ojađenim Srbima.

„...Sve zajedno nas vezuje samo jedna jedina misao, a to je - odbrana naše zemlje, odbrana Srbije jer Kosovo je Srbija! I po božanskim i po ljudskim zakonima" rekla je Malinka na političkom skupu 2013. u Ranilugu ispred „Srpske liste" i još dodala: „glasajte da bi vaša deca sutra mogla da kažu da je i njihov roditelj branio Kosovo onda kada su ga mnogi otimali, 1. decembra pišemo novo poglavlje naše istorije, pa napišimo ga zlatnim slovima jer nas na to upravo obavezuje raspeto Kosovo koga i danas razapinju" pozivajući narod da na lokalu glasa za njenog partijskog kolegu u drugom krugu separatističkih kvazi-izbora za poslanika u parlamentu tzv. „republike Kosovo".

Magazin Tabloid je u tom periodu pisao: "...Kancelarija za Kosovo i Metohiju košta nas ove godine 4.670.444.000 dinara. Na njenom čelu je Aleksandar Vulin... uz koga su zamenici Krstimir Pantić i Malinka Mitrović. Njihov jedini posao je da preostale Srbe na Kosmetu ubede da pristanu da ih Aleksandar Vučić bezuslovno isporuči prištinskim vlastima".

Uhlebljenje u Kancelariji za KiM je Malinki u potpunosti zadovoljio ambicije i ona gubi interesovanje za dešavanja u školi. Izvesno vreme stanje je mirovalo. Sve dok na vlast nije došla SNS kada se situacija zaoštrava ali ne prema potencijalnim prekršiocima zakona već nasuprot, prema profesoru Laziću.

Vrlo je rečit podatak da po njenom odlasku iz škole Školski odbor za novog V.D. direktora bira profesora Živorada Lazića bez njegovog znanja i to jednoglasno! Šest meseci kasnije, kako zakon nalaže, Lazić raspisuje konkurs za prijem novog direktora na kome ga jednoglasno biraju ovaj put i Školski odbor i Nastavničko veće!

Tada sasvim neočekivano, Ministarstvo prosvete donosi odluku o odbijanju saglasnosti kojom je po zakonu moralo da bude potvrđen izbor direktora i istovremeno osporava validnost njegovog stručnog ispita koji je položio još 1988. godine u Prištini pred tadašnjim pokrajinskim Sekretarijatom za obrazovanje, nauku i kulturu. Odluka bi bila tek upola skandalozna da Lazić pored toga nije još 2003. godine položio i pravosudni ispit, koji je mnogo pretežniji od stručnog, a potpisao ga je tadašnji ministar pravosuđa Vladan Batić!

Grupa Republičkih prosvetnih inspektora koju su činili dr Radojko Gačević, Snežana Cerović i Dragica Milošević donosi zaključak u formi mišljenja, dakle pravno neobavezujuću odluku, dužine tri proširene rečenice, kojom potvrđuju ranije donetu, takođe besmisleno formulisanu odluku Ministarstva prosvete o njegovom stručnom ispitu.

U zvaničnom zapisniku u kome objašnjavaju razlog njihove službene posete, nalažu „meru" kojom „direktor škole (shodno odredbama zakona o obrazovanju) treba o sadržini zapisnika da obavesti zaposlene, Nastavničko veće, Savet roditelja i Školski odbor" i to je sve! Ni jedne jedine reči o osporenom stručnom ispitu i razlozima za takvom odlukom! Za to vreme Š.O. biva prinuđen da izabere novog V.D. direktora.

Nastaje bizarna situacija u kojoj Lazić insistira da se u potpunosti poštuje odluka Ministarstva i da se njemu, ako postoji osnov za to, poništi položeni stručni ispit ali da se to učini i svima kojima je on kao takav bio mentor jer ako je njegov nevažeći onda ni njihovi položeni ispiti ne mogu da budu validni. Problem je u tome što je on bio mentor gotovo svim sadašnjim profesorima ove škole, iz njegove oblasti, te on i kada bi morao ispit bi polagao kod onih koji su to učinili kod njega.

Na njegov ponovljeni zahtev da Ministarstvo prosvete izda zvanično rešenje kojim će potvrditi svoju odluku, školi stiže nekategorizovani dopis sa potpisom ministra Verbića, u kome kao odgovor na svu zbrku stoji „U prilogu ovog dopisa dostavljamo vam Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru u Ekonomsko - trgovinskoj školi u Lapljem Selu"... Da, onaj zapisnik koji je kao meru naložio upoznavanje sa njegovom sadržinom koji je potpisalo troje prosvetnih inspektora a koji nikakvu odluku nisu doneli.

Po isteku mandata VD direktora raspisan je novi Konkurs na koji se osim Lazića prijavljuje još četvoro kandidata. Kako ničim ne bi uticao na odluke svojih kolega tokom glasanja, Lazić napusta sednicu na kojoj biva ponovo izabran sa tada 28 glasova nasuprot, Dragica Mitić, aktivnog član SNS-a, koja dobija 8 glasova, računajući i njen.

Nasuprot svakoj logici Školski odbor bira Dragicu Mitić za novog direktora pre svega zahvaljujući intervenciji Srpske napredne stranke odnosno „Srpske liste", od kojih je najveći broj „poslanika u parlamentu Kosova". Među njima se nalazio i njen dever a sa drugima je u bliskim prijateljskim vezama. Kao da su birali osobu koja će mu najradije zagorčavati život jer je među njima već dve godine trajao relativno prikriveni sukob.

Naime, 2012. Vlada Srbije donela je uredbu kojom se trebalo utvditi koliko Srba zaposlenih u državnim institucijama prima i „vaučere" (linearno određenu visinu „zarade" od separatističkih kvazi-institucija) kako bi oni sa duplim platama mogli da biraju koju će zadržati da bi se eventualno stvorila nova radna mesta u državnim institucijama i Srbi tako zadržali da tu žive u što većem broju.

Tadašnji ministar za KiM, Goran Bogdanović, uporno tvrdio da država nema mogućnost da utvrdi koliko Srba prima te zarade dok je prvi gradonačelnik „opštine Gračanica" od njenog osnivanja 2008. po sistemu tzv. „Republike Kosovo" Bojan Stojanović, bio upravo visoki funkcioner DS-a, kome su ti spiskovi u svakom času i na svaki način bili dostupni.

Tako su zaposleni u javnim institucijama, pretežno prosveti i zdravstvu, morali da potpišu izjave o neprimanju albanskih para. To je učinila i direktorica Ekonomsko trgovinske škole u Lapljem Selu, Dragica Mitić, a „pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da ne ostvarujem nikakva primanja od institucija jednostrano proglašene i nepriznate države Kosovo, i da u te svrhe ne posedujem tekući račun kod kosovskih i inostranih banaka". Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, sudska jedinica u Gračanici potvrdila je da ona izjavu u celosti priznala za svoju i overila dokument.

Ono za šta režim DS-a „nije imao mogućnosti" narod je vrlo lako učinio. Ubrzo se došlo do imena većine ljudi koji se nalaze na albanskom platnom spisku te „opštine". Među njima već dugo vremena bilo je i ime „pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potpisane" direktorke Dragice Mitić i njenog supruga. Hrabrost da se potpiše izjava a da se ne prestane sa primanjem duplih plata dolazila je pre svega iz ponašanja vlasti Srbije tokom režima Borisa Tadića a koja je aktivno podsticala Srbe na KiM da prihvate nelegalne separatističke institucije i uzmu učešće u njihovom radu. Oni koji su to činili na najvišem nivou bili su redovni gosti na sednicama Skupštine Republike Srbije u svojstvu posmatrača a nezvanično kao gosti jednog tuđeg, stranog „državnog aparata". To je u privatnim razgovorima potvrđivao i sam Bojan Stojanović, koji je govori da ga niko ne može pravno goniti što je na čelu nelegalne „opštine republike Kosovo" jer za sve što radi ima podršku Vlade Srbije. Koristeći to Stojanović je svoje prijatelje, rođake i političke saveznike dodavao na albanski platni spisak iako se mnogi od njih nikada nisu pojavili na poslu. Separatisti su ovo svesno dozvoljavali šireći spiskove onih Srba koje su tako „kupovali za svoju državu" uvlačeći ih u administrativni sistem „nezavisnog Kosova".

Sa druge strane zaposlene i u srpskim institucijama, koji su se nalazili na duplom spisku, Stojanović je vešto rotirao i putem administracije separatističke „opštine" kojom je upravljao, evidentirao ih kao zaposlene u drugoj srodnoj instituciji u okolini. Tako je i Dragica Mitić, faktički direktor Ekonomsko - trgovinske škole, bila evidentirana kao nastavnik u obližnjoj OŠ „Miladin Mitić" kako bi im zametnuo trag za slučaj direktne provere određene institucije.

Za one koji su sa ponosom prezirali nelegalne strukture, i opravdano bili zadovoljni primanjima u matičnim institucijam Republike Srbije, spisak koji je otkrio dvostruka primanja njihovih kolega koji su postepeno prihvatali institucije neprijateljskog sistema, najblaže rečeno bio je šok!

Lazić je tokom nekoliko godina pre toga pa sve do danas, i ne namerava da drugačije postupi, uporno odbijao pozive bivših albanskih kolega da bude „samo evidentiran" na njihovom platnom spisku, saznanje o doslovnoj izdaji svojih kolega, doživeo je snažno emotivno. Po automatizmu predaje žalbu Školskom odboru, koji je u međuvremenu takođe imenovala SNS klika, sa zahtevom za pokretanjem disciplinskog postupka protiv Mitićeve uprkos atmosferi linča koja vlada prema svima koji nisu „na njenoj strani".

On zahteva da Školski odbor protiv nje pokrene disciplinski postupak i preduzme Zakonom propisane mere zbog prevare, odnosno „Izvršenja krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom" prilažući kao dokaz njenu pred Sudom potpisanu izjavu i platni spisak albanske administracije kojim nepobitno dokazuje da „kod institucija nepriznate države Kosovo" ostvaruje prihod od 226.29 evra" na mesečnom nivou, redovno. Proces, naravno, nikada nije pokrenut.

Događaj iz februara 2015. godine, naizgled bezazlen, potpaljuje neprijateljstvo sada već čvrsto povezanih dvostrukih igrača, prema njemu. Naime, zbog svoje doslednosti i stavova koje zauzima, Lazić je ne retko gost lokalnih medija u političkim debatama iako nije član ni jedne stranke niti učestvuje u vlasti na bilo kojoj strani. Tako se odazvao i pozivu za učešće u emisiji RTK2 na srpskom u kojoj je gostovao zajedno sa članom SNS-a i „Srpske liste", Ljubinkom Karadžićem predsednikom privremenog organa grada Prištine, po sistemu R. Srbije i istovremeno zamenikom gradonačelnika Gračanice po sistemu tzv. „republike Kosovo". Odmah po nabrajnju njegovih funkcija čime je novinarka započela emisiju, Lazić je upitao: „da li bilo ko može da u isto vreme bude na dva mesta? Kako onda jedan čovek može da obavlja istovremeno funkcije u institucijama dva potpuno različita sistema i da bilo gde postiže pozitivan reultat?". Do kraja emisije Lazić je zadržao oštar kritički stav ističući izdaju koja se na takav način čini od strane lokalnih funkcionera. Po završetu emisije Karadžić je odbio i da se rukuje sa Lazićem iako su stari poznanici a emisija nikada nije objavljena na internet strani ove televizije, kako je inače običaj. Ponižen istinom koja mu je sasuta u lice, Karadžić ubrzo nalaže Mitićevoj da Laziću zagorča život kako zna i ume.

Dakle, osnovni razlog progona od svih nadležnih institucija i njihovih predstavnika nad profesorom Lazićem jeste u činjenici da on nikada nije bio član ne vladajuće već ni jedne stranke kao i da otvoreno prezire „Srpsku listu" koja sprovodi izdaju kroz kvazi-institucije šitarskih separatista jer svojim prisustvom daju legitimitet albanskoj „državnosti" na kiM.

Mora se pomenuti da je neposredno pred poslednje izbore članstvo SNS zasedalo zajedno sa svim drugim strankama sa kojima deli vlast. Jedina tačka dnevnog reda ovog zasedanja bila je raspodela institucija zarad stranačkog pisvajanja radnih mesta! Škola u kojoj je Lazić zaposlen pripala je Srpskoj naprednoj stranci od kojih je najveći deo onih uključenih u rad separatističke vlasti i institucija. Po završenom izbornom procesu svi direktori, šefovi, članovi školskih odbora i upravnih kadrova su u jednom potezu. Na silom upražnjena mesta, i ovaj put mimo zakona Republike Srbije, dovedeni su stranački „kadrovi" što je bila jedina „stručnost" neophodna za dobijanjeposla. Profesorica Dragica Mitić imenovana je za novog direktora ove škole.

Laziću je ovo bilo i previše dovoljan razlog da ne priznaje njen „autoritet i nju kao direktora" što joj je otvoreno, glasno i pred kolegama rekao da je to „zato što su je izabrali šiptarski poslanici".

O svojoj stručnosti, prema tvrdnjama učenika te škole, Mitićeva sama govori sopstvenim ponašanjem. Zakonska obaveza direktora je da prisustvuje školskom času, pažljivo prati predavanje i stručno analizira kako bi profesorima ukazala na eventualne propuste i u saradnji sa njima unapredila nastavu. Prividno poštujući zakon ona posećuje časove ali tokom njihovog trajanja „sedi sa strane na stolici, vrpolji se, ne ispušta mobilni iz ruke i neprestano šalje poruke" čime pruža katastrofalan primer učenicima koji u njoj treba da vide vrhunski autoritet. Sve to se može pokriti političkim uticajem svojih prijatelja i rođaka, poručuje Mitićeva ponašanjem.

Sa druge strane, među svojim kolegama i kod učenika, Lazić je poznat po svojoj doslednosti u obavljanju dužnosti prosvetnog radnika bez obzira na poreklo učenika kao što je to bilo prema sinu Zvonka Stevića jednog od najuticajnijih SPS kadrova na Kosovu i Metohiji. Ne zbog obilato izražene bahatosti već zbog namernog neznanja učenika koji se oslanjao na uticaj svog oca pa i na zadnjem času te školske godine, pred prosvetnim inspektorom, na prozivku da odgovara i popravi ocenu ustao je i rekao „nisam spreman". Pritisak je bio ogroman da Lazić ipak popravi nedovoljnu ocenu učeniku kako ne bi ponavljao iz samo jednog predmeta ali je to njemu bilo nezamislivo. Zato je naknadno snovana komisija čiji član, po zakonu, on nije mogao da bude i zahvaljujući tome nedovoljna ocena je popravljena.

Ni u životnim pitanjima, gde god je to ikako bilo moguće, Lazić nije pristajao na kompromise zarad „mirne glave" i komfora. Da bi obezbedio osnovnu slobodu kretanja i da ne bi doživeo da mu struja bude isključena i tako bude gurnut u mračno doba srednjeg veka, i on je bio prinuđen da dobavi lična dokumenta separatističke tvorevine koju otvoreno prezire. Ali je jedan od retkih koji sebe svesno dovodi u rizik jer je uspeo da svoju adresu boravka prijavi u Beogradu kako bi vozio automobil sa srpskim a ne „kosovskim" tablicama. Poznat je i po tome da baš nikada nije glasao na nelegitmnim „kosovskim izborima", što mu oni kojima to nije strano već su i sami deo tih kvazi-institucija, ne opraštaju. Kako vreme prekriva političkim muljem ovaj deo Srbije i njega srpski oportunisti, posebno članovi Srpske napredne stranke, doživljavaju ne političkim neistomišljenikom već ljutim neprijateljem pokazujući mržnju ka njemu otvoreno posebno od dolaskom Aleksandra Vučića na vlast.

Septembra meseca 2015. godine Živorad Lazić obeležio je jubilej 30 godina svog rada u prosveti tokom kojih je jedino uživao poverenje i poštovanje ne samo na radnom mestu već i okruženju u kome živi. Nikada ni jedan prekršaj nije počinio niti je bilo kakva sankcija izvršena nad njim. Kao svojevrsna čestitka za jubilej, novembra te godine od strane Školskog odbora uručen mu je pak zaključak o pokretanju potpuno bizarnog disciplinsog postupka protiv njega!

Tačnije, direktorica mu je prethodno dodelila još dva časa i to preko pune norme koju već ostvaruje a da to ničim nije zvanično regulisano! Namera bi možda bila opravdana da u toj školi ne radi profesorica koja predaje istu grupu predmeta a dodeljena su joj svega 4 časa. Dodatna dva, koja verovatno imaju za cilj da učine prekomerni pritisak na Lazića, on prepušta toj koleginici jer nikakvim rešenjem nije pravno potvrđena odluka direktorke. Za pokretanje disciplinskog postupka Školski odbor se poziva na običnu potvrdu statusa profesora za tekuću školsku godinu sa 100% radne norme u kome nema ni pomena o dodeli dodatna dva časa. Za razliku od njegovog zahteva za pokretanjem disciplinskog postupka protiv nje zasnovanog na sudski overenoj izjavi i platnom spisku albanskog budžeta, na koji školski odbor nije reagovao, u Lazićevom slučaju se odluke donose ekspresno i on pre bilo kakve izjave biva oglašen krivim za težu povredu radne obaveze i kažnjen umanjenjem plate u iznosu od 20% tokom naredna tri meseca. Još čudnije je što se zahteva da odluka bude sprovedena retroaktivno što se kosi sa svim načelima zdrave logike.

Na pritiske, sa zahtevom da se zaustavi mobing protiv njega, Lazić se obraćao školskim, pokrajinskim i republičkim nadležnim organima uključujući i Ministarstvo prosvete. Svi oni i dalje ili ćute ili odgovaraju na način koji smo već videli, neodređeno, neosnovano, nezakonito.

Priča profesora Živorada Lazića nije samo priča jednog čoveka, već odraz položaja Srba u okruženju koje je stvorio režim Aleksandra Vučića kome su usta puna „borbe za što bolje uslove života Srba na kiM" a biografija sve bogatija saradnicima izuzetno perspektivne kriminalne karijere spremnih da prodaju sve i svakoga ne bi li udovoljili svom hranitelju, velikom Vođi jer im od njengovog opstanka na vlasti i sav lični „uspeh" zavisi.

Oni Srbi koji žele da savesno obavljaju svoje dužnosti, da poštenim radom obezbede sebi egzistenciju i da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji kao delu Srbije, iako okupiranom nalaze se pred jednim od najvećih iskušenja u svojoj istoriji jer ne samo da im ni otkuda ne može stići pomoć već se nemaju kome ni požaliti. Sve u svemu, ovo je obična priča Srbina sa Kosova i Metohije danas koji samo jedno ne želi - da izda.