Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (102)

Kadije štite kabadahije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozdravlja presudu Evropskog suda za ljudska prava u korist novinarke „Politike" Ljiljane Milisavljević i smatra da je ovakva odluka još jedna pobeda za slobodu govora i mišljenja u Srbiji i da srpske sudije koje presuđuju u slučajevima protiv novinara prilikom odlučivanja treba da uzimaju u obzir presude Evropskog suda za ljudska prava, navodi se u saopštenju od 5. aprila ove godine.

Koleginicu Milisavljević su srpski sudovi osudili za uvredu Nataše Kandić, nekadašnje izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, koja je tužila novinarku zbog teksta objavljenog u „Politici" 2003. godine.

UNS podseća da je još 2011. godine zahtevao da se sudija Zoran Šešić, koji je doneo skandaloznu presudu protiv novinarke „Politike", zbog toga skine sa spiska kandidata za Visoki savet sudstva.

Novinarka „Politike" je decembra 2006. godine Evropskom sudu za ljudska prava podnela tužbu protiv Srbije, a ovaj sud je juče, posle 11 godina, doneo presudu da je sud u Srbiji prekršio član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sedam sudija Evropskog suda za ljudska prava jednoglasno je navelo da se „Kandić, kao aktivistkinja za ljudska prava i javna ličnost neizbežno i svesno izložila sudu javnosti i da bi trebalo prema tome da pokaže veću toleranciju", kao i da krivična osuda koleginice Milisavljević može da odvrati druge novinare od toga da doprinose javnoj raspravi u pitanjima koja se odnose na život i na zajednicu.

Koleginica Milisavljević je potom, pod pritiskom gospođe Kandić i tadašnje predsednice Upravnog odbora Politike Sonje Liht dobila i otkaz, koji je sud poništio i ona se na posao vratila posle nekoliko godina provedenih na sudu. Srpsko pravosuđe je svedeno na nivo iz vremena kada su Turci vladali na ovim prostorima!

"Vi koji ulazite u sud ostavite svaku nadu''

Za Evropsku Uniju, kad je Srbija u pitanju, među najbitnijima su poglavlja 23 i 24 koja se tiču reforme pravosuđa, osnova prava, slobode i bezbednosti, što je ključno pri donošenju konačne odluke o primanju nove države u članstvo. To objašnjava i razloge zašto smo toliko daleko od nje, a kako se stvari razvijaju, dok se u Srbiji uspostavi pravna država, Evropska unija neće ni postojati.

No, za razliku od evropskih sudova i sudova drugih svetskih država sa efikasnom zaštitom ljudskih prava, u Srbiji vlada pravi orijentalni haos. Srpskim sudnicama beskrajno sporo cirkuliše na hiljade sporova, pa i onih po hitnim postupcima koji se odugovlače bez ikakvih valjanih razloga, a mnogi zastare čak i pre donošenja i prvostepenih presuda. Sudije i organi uprave rade "po ćefu", odnosno nestručno, pa nisu retki primeri da se primenjuje više aršina za jedan predmet.

Srpski vlastodršci sa jedne strane ćute što nam Brisel ne ubrza put ka EU, a sa druge strane se svojski trude da što više razvuku otvaranje poglavlja 23 i 24 koja se tiču reforme pravosuđa i drugih organa zaduženih za zaštitu ljudskih prava. Da gorka komedija bude još gorča, pobrinuli su se domaći sudovi koji rade na hiljade predmeta gde je reč o kršenju ljudskih prava (i time se hvale pred posmatračima EU). Sa druge strane, parnice i krivični postupci se otežu bez kraja i konca i mnogi krivični predmeti se stavljaju "ad akta" zbog relativne ili apsolutne zastarelosti. Takođe, godinama se vode postupci čak i u sporovima po hitnim postupcima, a ročišta se odlažu mesecima iz neubedljivih razloga kao što je dojava o "postavljanju bombe u sudu" ili neosnovane potrebe za izvođenje dodatnih dokaza. Na brojne primere beskrajno spore pravde u Srbiji niko ne reaguje, a kad se iscrpi i poslednja instanca, većina tih predmeta dođe do suda u Strazburu. Nepoverenje u domaće sudove, dostiglo je vrhunac.

I kao što je poznato iz retorike vlastodržaca, navodno, Srbija je potpuno spremna za završno glancanje pravosuđa "temeljno reformisanog i dovedenog u red", ali EU, navodno iz samo "njima" znanih razloga nepodnošljivo i nezamislivo odugovlači i odlaže ovaj proces. I što je najgore, velika većina javnosti Srbije je ubeđena da je ovo istinito! Naravno, ko god je imao posla sa sudovima, zna da je srpsko pravosuđe svetlosnim godinama daleko od bilo kakvih reformi.

Istina je da nada umire poslednja. A, na srpskim sudnicama samo što ne piše: "Vi koji ulazite, ostavite svaku nadu!"

Prošle nedelje stigla je presuda sudije Višeg suda u Beogradu Vesne Miljuš, kojom se izdavač lista, odgovorni urednik Milovan Brkić i novinar Predrag Popović obavezuju da tužiocu Nikoli Petroviću iz Beograda, kumu Aleksandra Vučića i doskorašnjem direktoru JP Elektromreža Srbije plate iznos od 200.000 hiljada dinara ''zbog povrede njegove časti i ugleda'' i još 112.000 dinara na ime troškova postupka.Odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac Petrović tražio ukupno 500.000 dinara, zbog povrede3 svoje časti i ugleda, koliko je on izračunao da ona vredi.

Postupajući po tužbi Vučićevog kuma, sudija je postupak sprovela udaljenjem tuženog urednika sa rasprave, a neke je održavala i kada je on zbog bolesti bio sprečen. Suđenja je zakazivala na svake tri nedelje, da stvar okonča. Ima da se plati, jer je reč o Vučićevom kumu. Sudija je odbila sve dokaze. A objavili smo i fotografije g. Petrovića kako se ljubi sa maloletnicama za novac, pod nekom šatrom. Pa šta, živ je čovek, kaže sudija Miljuš. Odbila je da sasluša i njegovu doskorašnju suprugu Maju, da posvedoči da je tučena od muža. Nema veze. A kao svedoka predložena je tužbom.

U Srbiji svako ko tuži novinara ima 95 odsto šanse da dobije parice. Sudije u Beogradu ne čitaju odluke Suda za ljudska prava u Strazburu, ne interesuje ih Ustav Srbije. Važno im je da novinarima začepe usta, da vladari i politička elita mogu da caruju.

Uzeh pušku, odoh u ajduke

Pomenuti Nikola Petrović imao je na usluzi i sudiju Slobodana Keranovića koji je takođe osudio list i urednika na plaćanje naknade za njegovu ''povređenu čast i ugled''. Dakle, platićemo Petroviću 10.000 evra! Čoveku koji je optužen u više svetskih novina da je kao Vučićev kum zloupotrebio funkciju direktora JP Elektromreža, na koju je postavljen bez školske kvalifikacije, samo zato što je Vučićev kum, da je bio u sukobu interesa jer je vlasnik više privatnih kompanija koje se bave prodajom struje, da je reketirao Majkla Krendala, vlasnika američke kompanije da bi dobio dozvolu za rad u Srbiji...Samo je u Srbiji moguće da kum premijera i ministar policije Nebojša Stefanović od sudije Keranovića dobiju naknadu za ''duševnu bol'' zbog pominjanja u novinama, a u vezi rada na funkciji na kojoj se nalaze. I u Turskoj Redžep Taip Erdogan ubija novinare, urednike listova šalje na višegodišnje robije. Slika koju gledamo u Srbiji.

I pored toga, vicekancelar Nemačke razgovara sa Aleksandrom Vučićem, kao da je reč o čoveku koji poštuje osnovna ljudska prava i slobode. Kako da se odbranimo od Vučićeve sudske kamarile koja nam uzima crno iza nokta? Uzeh pušku, odoh u 'ajduke, pevalo se u vremenima kada se zulum vlasti više nije mogao podneti.

A 1. Sudija laže, predsednik slep kod očiju

Ranko Milosavljević

Kad ljudi nisu zadovoljni onim što im rade, onda se žale. Pravo na žalbu je osnovno građansko pravo. Osim u Srbiji, što potvrđuje, kao tipičan slučaj i slučaj Jovana Simića.

Jovan Simić iz Kragujevca je današnji Jernej u potrazi za pravdom. Jovan iz Kragujevca, dok Srbija otvara poglavlje o pravosuđu, hodom po ogluvelim pravosudnim institucijama najbolje je uvideo gde se Srbija nalazi.

Simić je običan čovek iz naroda, živi od svoga rada, muči se da nekako preturi preko glave turoban život Srbije u tranziciji. Svojevremenmo je izvesnoj sugrađanki prodao drva. Sugrađanka, valjda zbog dobrih veza sa pojedincima iz ovdašnje policije, nije smatrala da je obavezna da ih plati. Iako joj je dobrodućni komšija rekao da će je sačekati izvesno vreme, eto teška su vremena, on kao siromah to najbolje zna. Prolazili su meseci, pa i godine. Od plaćanja ništa. Jovan podnosi tužbu. Sugrađanka ga, brzopotezno, prijavljuje da joj je pretio zbog duga.

-Nisam joj pretio, samo sam joj rekao da nije u redu da izbegava da plati ono što sam joj prodao-kaže Simić.

U kragujevačkom sudu teku dva postupka. U krivičnom će, posle silnih odugovlačenja zbog neodazivanja „oštećene" na sudske pozive, nedolaska svedoka („otišao u Grčku"), samo na reč građanke koja je odbila da plati dug, Jovan Simić dobiti uslovnu kaznu.

U istom sudu, u parnici, drugi sudija će „oštećenu" osuditi da plati dug, sa kamatom od dana dospeća. Jovan još pokušava da preko sudskih izvršitelja da naplati dug. Uzalud. „Oštećena" menja adrese, policija ne može da je pronađe, jer je nepoznata, iako radi na prodajnom mestu u epicentru Kragujevca, ispred same robne kuće „Pionir". Pravosnažna presuda samo uvećava troškove- honorari za advokate, sudske takse, predujma za izvršitelje...

Simić kragujevačkom Osnovnom sudu podnosi predlog da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Sud predlog odbija rešenjem R4K- 3/16 od 3. oktobra 2016. godine.

-Mislio sam da je sud nehotice pogrešio, posle onoga što je usledilo uveren sam da nije u pitanju greška već očigledna namera da se donese odluka na moju štetu. Pri tom sudu nije mrsko da svoju odluku zasniva na očiglednim lažima- kaže Simić.

Sudija Višeg suda u Kragujevcu, Suzana Grujović, odbija žalbu Jovana Simića, kao neosnovanu, obrazlažući da je Simić kriv što je mu je suđenje trajalo nerazumno dugo, jer se, navodno, nije pojavio na deset suđenja. U rešenju Ržk- 1/16 od 10. oktobra 2016. navodi datume tih glavnih pretresa, počev od 2013. do 2016. godine.

Jovan Simić u pritužbi koju je uputio Dragomiru Milojeviću, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na nezakoniotosti u postupanju Osnovnog i Višeg suda u Kragujevcu, smatrajući „da je kao građanin Republike Srbije toliko povređen da je nad mojom sudbinom proplakala i poravda i istina", šalje najvišoj sudskoj instanci fotokopiran ceo predmet spisa predmeta 10K- 1956/13. U spisima se vidi da je sudija Suzana Grujović u obrazloženju rešenja Ržk-1/16 objavila neopevanu laž.

Na pretresima na kojima sudija kaže da nije došao Jovan, u stvari, nije se odazvala oštećena, te su samo iz tih razloga suđenja odlagana. Simić se tokom ovog maratonskog kafkijanskog procesa odazivao na svako suđenje, a sud nikako nije mogao da sasluša „oštećenu", koju nije mogao da pronađe ni preko lokalne policije. Sud je zbog takvog ponašanja, 22. decembra 2015. doneo rešenje o kažnjavanju oštećene sa 50.000 dinara, koje joj je preko policije i uručeno, ali novčana kazna nije naplaćena, niti je zamenjena u kaznu zatvora. U pritužbi se navodi i da je žalba Jovana Simića na prvostepenu presudu čamila u fioci postupajućeg sudije oko pola godine, i da je poslata drugostepenom sudu tek posle pisane urgencije.

Polovinom decembra prošle godine iz Vrhovnog kasacionog suda stigao je odgovor da su pritužbu od 5. decembra 2016. na postupanje Osnovnig suda u Kragujevcu dostavili predsedniku Osnovnog suda u Kragujevcu radi provere, te da će predsednik Suda „o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obvestitui Vas i Vrhovni kasacioni sud".

Već polovinom januara ove godine Zoran Ilić, predsednik Osnovnog suda, odgovorio je Simiću sažetim aktom u kome ponavlja brojeve predmeta, datume kada su donete presude i rešenja Osnovnog i Višeg suda. Ni reči o izmišljotini sudije Suzane Grujović da se Jovan Simić nije odazvao na deset glavnih pretresa. Na kraju, predsednik Suda zaključuje da je utvrđeno da je u sud u svemu postupao po zakonu, te je Simićeva pritužba ocenjena kao neosnovana.

Početkom februara Jovan Simić podnosi pritužbu Zoranu Iliću, u kojoj ističe da je stekao utisak čitajući njegov akt od 16. januara ove godine, da prvi čovek kragujevačkog Osnovnog suda, i nije pročitao njegovu pritužbu. Jer, Simić se nije prituživao na pravosnažnu odluku u krivičnom postupku, u vezi koje je preduzeo nekoliko redovnih i vanrednih pravnih lekova, već na odluku o predlogu i za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Simić predlaže Iliću da prelista krivični predmet i da se sam uveri da je sudija u tvrdnji da se Simić nije odazvao na 10 glavnih pretresa iznela „čistu laž".

„Postupajući i Vašoj drugoj po redu pritužbi, a nakon detaljnog uvida u spise predmeta, ovim putem Vas obaveštavam, da Vam je na sve navode odgovoreno dopisom Su-VI-244/16 od 16. 01. 2017. godine", odgovorio je predsednik Osnovnog suda Jovanu Simiću 21. februara 2017. godine.

Ponadao se Simić da mu i Ministarstvo pravde može pomoći. Napisao je šta ga je snašlo u kragujevačkim pravosudnim institucijama, U decembru prošle godine Ministarstvo pravde ga je obavestilo da su po njegovoj pritužbi zatražili izveštaj od predsednika Osnovnog suda i predsednika Višeg suda u Kragujevcu.

Nezadovoljan odgovorima Đorđa Ristića, predsednika Višeg suda i Zorana Ilića, predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu, Jovan Simić se ponovo obratio Ministarstvu pravde, koje ga 20. marta ove godine obaveštava da je na osnovu njegove pritužbe od 16. marta zatražen izveštaj od oba suda u Kragujevcu.

Predsednik Višeg suda, svojim aktom od 31. marta ove godine, obaveštava Simića da mu je preko Ministarstva pravde dostavljena pritužba na postupanje suda kojim predsedava. Navodi već poznate detalje kada je i pod kojim brojem suđeno Simiću u Osnovnom i Višem sudu, kako je postupano po Simićevom predlogu o utvrđivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da je na sve pritužbe već odgovoreno ranijim aktom. Ni reči o lažnom navođenju sudije da se Simić nije i odazvao na deset glavnih pretresa.

Na kraju: „...S obzirom na napred navedeno, u skladu sa odredbama Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika, smatram da zloupotrebljavate pravo na pritužbu, jer ste pritužbu slične sadržine o kojoj je već odlučeno podnosili, zbog čega vašu pritužbu odbacujem".

Dakle, sudija koja je očigledno donela rešenje utemeljeno na neistini nije zloupotrebila zakon, ali, zato, žrtva, takve, nezakonite, sudske odluke, ako se osmeli da se žali legalnim pravosudnim institucijama i državnim organima, prema mišljenju Đorđa Ristića, predsednika Višeg suda u Kragujevcu, svakako jeste!

Kome da se žali Jovan Simić, čovek sa fasciklom ovog vremena, kada „Srbija ubrzano implementira najviše tekovine evropskog pravosuđa"?

- Suočen sa lažima u rešenju koje je potpisala Suzana Grujović, zatražio sam fotokopiranje celog predmeta spisa. Za te kopije platio sam preko 4.000 dinara. Neke stranice su mi kopirali i dva puta. Kompletnu kopiju spisa poslao sam Vrhovnom kasacionom sudu. Da li neko uopšte čita sadržaj spisa predmeta? Sudeći po odgovorima, očigledno je da se time niko ne bavi. Zaprepašćuje me ovoliki napor da se ne prizna greška - kaže Jovan Simić, rešen da pravdu potraži i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, ali i da o svojim mukama sa kragujevačkim sudovima upozna i radnu grupu Evropske unije koja je zadužena za otvaranje i primenu poglavlja o pravosuđu u Srbiji.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane