Natrag

Francuska

Pozadina izbora za "najvišu fotelju" u Jelisejskoj palati

Kumovi, ministri, kćeri i raspuštenice

Ima ih četvoro koji mogu realno da pretenduju na najbolje radno mesto u Francuskoj: maskirani komunista, nabeđena fašistkinja, truli kapitalista i bankar mondijalista. Ako pobedi Melanšon, biće prava revolucija i njegov građanski rat sa Marinom Le Pen. Pobeda Fijona donosi blokadu ekonomije i non-stop štrajkove, a sa Makronom na čelu je nastavak iste politike i totalni krah Francuske, utopljene u pronemačku EU i bankarski mondijalizam. Ko su kandidati i ko su stvarni moćnici u senci, koji prave predsednike, ministre i ostalu bagru lopova i lažova? Francuska ima 650.000 izabranih političara, koji žive na državnim jaslama. Bravo majstori, ironično konstatuje Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević, dopisnik iz Pariza

Kad mafija gura svoje

Neki su izbori već završeni i uredno pokradeni, drugi tek treba da se pokradu ili bar nameste raznim favoritima i novinarskim patkama. Poštenih izbora verovatno više nigde nema, niti može biti, jer je vlast vrsta kokaina koja udara u glavu i totalno zaluđuje. Svaki bistar čovek zna i vidi da kada narod bira novu vlast, on ima samo izbor između svojih ljutih neprijatelja i onih koji bolje lažu i koji će nakon ustoličenja da krenu u žestoko guljenje kože i udaranje po ušima onih koji su ih izabrali. Izbori sa demokratijom nemaju ništa zajedničko još od doba Aristotela.

Jedina lepa vest je došla od strane levičarskog kandidata Melanšona, čiji je glavni savetnik za spoljnu politiku Đorđe Kuzmanović, bivši francuski oficir i naše gore list. Melanšon je nekoliko puta na svojim mitinzima izjavio da ne treba zaboraviti da je Srbiji na silu oteto Kosovo i da takve granice on nikada neće priznati, kao i većina čovečanstva. On se u Marseju javno založio za mirne pregovore oko svih spornih granica u Evropi, od Engleske do Kipra, od Ukrajine do Irske i Škotske.

A, mediji su proglasili Đorđa Kuzmanovića za Putinovog špijuna, koji bi mogao da izmanipuliše izbore. Svašta koješta na ovim ludim izborima. Vreme čini svoje i dok je u Srbiji kampanja odrađena na brzaka, petom kosmičkom brzinom i trajala je samo par nedelja, u Francuskoj je takva predizborna trka u toku već više godina.

Omiljena, a delom i jedina važna tema francuskih medija, domaća politika, je opijum naroda. U istom rangu sa opčinjenošću mobilnim telefonima i automobilima, tvrde sociolozi. Iz objektivnih razloga dugog utrkivanja i non-stop opanjkavanja, vremenom su otpali svi veliki favoriti ove sulude trke, koja ne liči ni na jednu do sada. Oni za koje se smatralo da su sigurni pobednici, vremenom su se izlizali i nestali sa scene.

Od Olanda i Sarkozija, preko Alena Žipea do Fijona, svi su bili sigurni pobednici neko vreme. Onda su se umešali cinkaroši "Okovanog Patka" i uz pomoć svih drugih medija na mesto glavnog favorita isplivao je picopevac, Makron, kandidat bankarskog sistema i čovek bez neke velike stranke i sa etiketom ni levo ni desno, već direktno na naslovne strane popularnih magazina i u tv emisija. Sin kakvog bi poželeo, izjavio je Oland i to ne tako naivno. Bila je to ujedno jasna poruka da se sve profesionalne ulizice listom zaljube u kandidata Makrona i da po celi dan od njega i njegove sposobnosti i inteligencije prave pitu.

Logična izborna propaganda pristrasnih medija s obzirom na to da je, kao ministar finansija, Makron pre par godina prodao libanskom milijarderu Patriku Drahiju gotovo sve medije i telefonije, od Numéricable, SFR, SFR Médias, BFM TV, RMC, L'expressa do Libérationa, i koji mu sada vraćaju tante za mufte. Nije ni čudo da je Makron postao zvezda i sada na par dana od odluke za prvi krug, sem nekog velikog iznenađenja, taj isti Makron bi trebalo da počne da se pakuje za useljenje u Jelisejsku palatu na Olandovo mesto.

Problem je što je njegova popularnost naduvana veličina i veštački održavana po sistemu da se zbilo šta se babi snilo, pa iznenađenje može doći sa bilo koje strane. Uostalom, već u nedelju će se znati ko ide u finale protiv Marine le Pen, tako da neizvesnost neće dugo da traje. A zna se i trubi na sve strane na tim istim medijima, a i šire, da je Marina Le Pen prijateljica sa "ratnim zločincem" Putinom i da je kćerkica tate Le Pena, koji je rasista i težak fašista antisemit.

U Francuskoj se ovakvim glupostima plaši raja već trideset godina, sa ciljem da niko ne glasa za plavušu omrznutu od strane sistema, koji ju je i stvorio kako bi pocepao desnicu na dvoje i sa trećinom glasova uzeo vlast. Narod je ubeđen da ako nekim slučajem pobedi Marina, istog trenutka Hitler ustaje iz groba i Francuska ulazi u građanski rat i eto propasti sveta kako su predvideli Tarabići! Smešne gluposti ovakvih replika u stilu teorije zavere ili tehnike izborne propagande i skenjavanja protivnikam, tvrdi Fijon. Možda sve nije bez osnova, pa se čak je i sam predsednik Oland više puta prozivan od strane kandidata sa sumnjom da nešto muva sa svojom tajnom službom kako bi progurao svog bivšeg ministra, Makrona. Glavni glumac u ovoj tragi-komediji je Olandov kum, čovek iz senke koji manipuliše izbore, tvrde desničarski mediji.

Ko je čovek u senci

Zove se Žan Pjer Žuje, (Jean-Pierre Jouyet) i kao postdiplomsku diplomu ima kumovski potpis Olanda na svojoj venčanici. Ovaj čovek-vidra ima kumstva i sa drugim jakim ljudima, od direktora naftne kompanije Total do najbogatijih ljudi kontinenta. Pored toga, njegova bolja polovina, madam Žuje je jedna prebogata raspuštenica i naslednice vinarije šampanjca Taittinger, kojoj su prijatelji i rodbina obezbedili dva dobra mesta u Pariskoj džet set klapi. Dama je direktorka luksuznih parfema Goutal i u isto vreme drži katedru dekana fakulteta političkih nauka, koga mnogi nazivaju, škola za nomenklaturu.

Ova srećna familija sa šestoro dece iz dva braka vuče konce i postavlja svoje pajace po francuskoj nahiji. Poslednji u programu akcije, Pinokio za predsednika, upravo je naš lepuškasti bankar Makron, koji za svoj 39-ti rođendan očekuje kao poklon jednu zlatnu fotelju i čarobni štapić kojim bi od Francuza napravio majmune i nastavio politiku svog bivšeg gazde Olanda, koja je narodu dojadila do te mere da je sam predsednik morao da se odrekne pretenzija na drugi mandat, po savetima svoje desne ruke kumašina Žujea. Istog koji je i otkrio talentovanog Makrona i preporučio ga Olandu za ministra.

Gospodin Žuje je siva eminencija, pomoćno odeljenje, golub prevrtač koji kljuca iz svake ruke koja mu ponudi zrno vlasti i malo časti. Nekadašnji sekretar za evropska pitanja u vladi Sarkozija, Žuje je bio sve i svašta, od direktora investicione banke, BPI da bi sa promenom režima obrnuo ćurak i uleteo u vladu Olanda kao generalni sekretar predsedništva.

Kum nije dugme, a plus toga vezuju ih uspomene kada su spavali u istoj sobi za vreme vojnog roka u školi za laktaše i protekciju, LENA, o kojoj smo već pisali kao velikoj sramoti jedne demokratske države i iz koje su potekli Oland njegova bivša žena Segolen Rojal kao i većina ministara ove omrznute vlade novih buržuja koji rade uglavnom samo za svoj groš i karijeru. Kako biti ponovo izabran kao jedini cilj bitisanja.

Otkad je ispušio za drugi mandat, Oland provodi vreme na putovanjima po svetu i kopa preko svojih veza za utešnu nagradu, neki poslić do penzije, i iz sve snage teži da se ubaci na mesto predsednika saveta Evrope, koje se oslobađa u junu. Taman! U to vreme dobija šut kartu.

Treba znati da su Oland i njegova bivša nevečana žena Segolena Rojal, najbolji prijatelji sa Antoniom Guterešom, generalnim sekretarom UN-a preko koga bezecuju zgodna mesta, sa puno časti i dobrom platom.

Što se tiče gospođe Rojalke i ona bi da malo komanduje pri OUN u sekciji Programa za razvoj, na mesto Helene Klark koja odlazi u septembru. Toliko prijatelj Gutereš može da učini svojim kućnim prijateljima po sistemu ja tebi ti meni, bar kako može da se zaključi čitajući poznati ekonomski magazin Challenges, koji otkriva ovu pikanteriju. Eto zbog čega je Olandu stalo da ugura na silu svog čoveka Makrona, na mesto predsednika koji onda treba da se oduži i predloži ga za naslednika u Savetu EU. Stvarno su maheri! Naravoučenije je vrlo prosto: samo vi glasajte i sad opet kad budu neki izbori idite i slobodno idite i ponovo glasajte svaki put, samo znajte da je sve to režirano unapred i da se rogat sa šutim ne bode, a vaš listić je dobar da se njime obrišete.

Dokaza na sve strane i za sve stranke. Pogledajte oko sebe i sve će vam biti jasno, da je svuda tako od Bruta do današnjih mafioza.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane