Natrag

Na nišanu

U vrtlogu lažnih evrointegracija i šta će biti kad Vučić padne zajedno sa svojom političkom majkom, Angelom Merkel

Poumiraćemo pred kapijom Evropske unije

Mada ekonomska i politička slika Srbije izgleda beznadežno, nova vlada u Vašingtonu je odlučna da spreči velikonemačku hegemoniju na ovom delu Balkana. Istovremeno, i velikoalbansku avanturu. Takva nova politika SAD dovodi Aleksandra Vučića u stanje potpune izolacije, koja mu inače preti nakon što dugovečna kancelarka Merkel padne sa vlasti u Nemačkoj. Mali balkanski tiranin je bolestan. Čeka ga predsednički mandat sa kojim neće moći da radi ono što je do sada radio. U međuvremenu, američki FBI "prorađuje" njegove finansijske "operacije" i "poslove" njegovog brata, njegovih kumova i najbližih saradnika. Da li je "mali Alek" spreman da odgovara pred nekom velikom porotom?

Nikola Vlahović

Srbija je jedina država na evropskom kontinentu koja na svojoj političkoj sceni, praktično, nema opoziciju.

Pod diktaturom jednog čoveka, Srbija danas nema nijednu nezavisnu i funkcionalnu instituciju sistema, nema jasne državne granice, nema svoju spoljnu politiku, a nema ni odbrambenu, ekonomsku, kulturnu i svaku drugu strategiju koju ozbiljne države imaju. Gore od svega toga je što i Srbi kao narod nestaju. A, bez naroda neće biti nikakve države ni sistema, kao ni života.

Vučićeva primitivna retorika kojom je skoro dve decenije vodio duboko antievropsku i anticivilizacijsku kampanju, danas radi još primitivnije predstave, ali sada "na putu evropskih integracija". I u tim bezočnim lažima (jer je jasno da će brže nestati Evropska unija nego što će Srbija do nje doći), otvoreno ga podržava odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel i svi evropski komesari u Briselu. Britanski ministar spoljnih poslova, Boris Džonson, koji je bio ključna figura bekstva ("Bregzita") iz Evropske unije, i koji o toj nesrećnoj zajednici misli sve najgore, "toplo" preporučuje Aleksandru Vučiću da što pre gurne Srbiju u tu provaliju.

Država bez institucija i bez granica, koja nema ni svoju spoljnu ni unutrašnju politiku i koja se nalazi u rukama jednog čoveka, to je obrazac koji je postavila Angela Merkel zajedno sa svojim istomišljenicima u Evropskoj uniji. Zato je Aleksandar Vučić "oktroisani" vladar, "podaren", nametnut od strane onih koji ne žele ni da čuju za nekakvu evropsku Srbiju.

U svim državama koje nisu članice Evropske unije, poslednjih meseci padaju vlade. Čak i u Albaniji traju protesti opozicije koji traže smenu premijera Edija Rame, u Makedoniji takođe. Pala je vlada Ise Mustafe na Kosovu, a i vladavina Bakira Izetbegovića je blizu tome.Pao je Milo Đukanović u Crnoj Gori, a u Hrvatskoj (koja jeste članica EU, ali je tamo tretiraju kao "uljeza"), pada vlada Andreja Plenkovića.

Niko od pomenutih političkih lidera nema zaštitu Angele Merkel ili pokroviteljstvo od strane EU komesara u Briselu. Samo Aleksandar Vučić postoji kao voštana figura koju na smenu oblikuju Bundestag ili Evropska komisija. Prvi put od kako je evropska zajednica naroda i država osnovana, administracija u Briselu vodi pregovore samo sa jednim čovekom. Vučić prima razne podsekretare, ministre i direktore kompanija, pa čak i predsednike država (kao da je on bio predsednik umesto Nikolića!). Primao je Vučić i razne "investitore" i lažne graditelje na "magarećim livadama". U njegov kabinet dolazili su i dalje dolaze "kontroverzni biznismeni" iz inostranstva koji su u svojim matičnim državama osuđeni za teška krivična dela i tamo ih očekuje hapšenje. Sve je to Vučiću odobreno iz Berlina i Brisela, samo da Srbija bude što kraća, a Albanija što veća.

Razloga za upotrebu Vučića od strane Angele Merkel ima još. Skoro ceo jedan vek, Nemačka radi na konstrukciji velikoalbanskih granica na Balkanu. U oba svetska rata takav "projekat" je zaustavila Srbija i to u Berlinu nije zaboravljeno. Pre više od pet godina, Angela Merkel je jasno i glasno rekla da više nikakvih evropskih integracija neće biti, posebno ne za Srbiju, "niti će se o tome uopšte razgovarati pre 2020. godine".

Srbiji je takođe jasno rečeno da bez punog priznanja samoproglašene albanske države na Kosovu, neće biti nikakvih razgovora o evrointegracijama. Tako je Vučić došao kao idealno rešenje za sistematsko davljenje Srbije, bez oružja, bombardovanja i klasične okupacije. Projektovan kao Vođa, mali balkanski diktator je za samo pet godina napravio Srbiji više štete nego da je vojska Bundesvera sa saveznicima napala i okupirala. Uništene su najvitalnije industrijske grane, devastiran je odbrambeni sistem, srušeni su svi preostali oblici suverenosti...

Ovih dana, nakon pada vlade u Prištini, ratni zločinac Ramuš Haradinaj vadi novu mapu takozvane Velike Albanije na kojoj je i Niš ucrtan kao albanske teritorija. Ali, to je više "crtež" nekog ekstremiste, nego opšte prihvaćeni manifest svih Albanaca, kako u Albaniji i na Kosovu i Metohiji, tako i u Makedoniji i Crnoj Gori.

Eto i odgovora na pitanje zašto Aleksandar Vučić, koji slepo sprovodi politiku Angele Merkel na Balkanu, tako fanatično radi na otvaranju auto-puta Niš-Priština-Tirana-Drač. Tu se, takođe, nalazi i odgovor na pitanje, zašto se Vučiću tolerišu kršenja ljudskih prava u Srbiji, nasilje nad medijima, progon retkih slobodno mislećih ljudi, korupcija, kriminal i mafijaško bratstvo kojim se okružio.

Uvučena u vrtlog prevara sa stvarnim i "fiktivnim" otvaranjima pregovaračkih poglavlja sa EU, Srbija se u Vučićevim medijima predstavlja kao "država evropske perspektive". To je samo jedna od hiljadu njegovih neverovatnih laži, jer su vlade zemalja Beneluksa pre dve godine procenile da će Srbija "i još neke države Balkana", možda doći "pred vrata" unije oko 2025. godine! Pred vrata. Ali ne i unutra.

Kako to u praksi izgleda kad Srbiju "šetaju" evropski kuferaši, govori i podatak da su početkom ove godine, tačnije 27. februara, zvanično otvorena još dva nova poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Reč je o poglavlju 20, koje obuhvata preduzetništvo i industrijsku politiku i poglavlju 26, koje se odnosi na kulturu i obrazovanje. Poglavlje 26 je na dan kad je otvoreno, istovremeno i zatvoreno! Kao da je sve u redu, mada svaki prosvetni radnik u Srbiji zna da je prosveta u raspadu, a o kulturi je smešno i govoriti, jer ona skoro da i ne postoji kao stavka u budžetu. Istina je sledeća: Srbija je u dosadašnjem toku pregovora o članstvu sa EU otvorila osam od ukupno 35 poglavlja. Od tih osam poglavlja, četiri neće nikad ispuniti prema sadašnjim standardima EU.

A, šta reći za poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa u okolnostima kad sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, javno kaže da su "tužioci direktno konektovani na Vladu Srbije" i da "...mi imamo potpuno političko tužilaštvo", te najavljuje pobunu u pravosudnim ustanovama? Hoće li EU primiti takvu Srbiju u svoje društvo? Svakako da ne.

Srbija se ne nalazi ni u jednom zacrtanom planu širenja EU u današnjim granicama. Pa je čak nema ni u planu kao države balkanskog regiona kad su velike transevropske investicije u pitanju.

Uprkos svemu ovome, sprdnja sa Srbijom traje. Potpredsednik malteške vlade Luiz Grek, iz zemlje koja predsedava Evropskom unijom i evropski komesar za proširenje Johanes Han ružno su se našalili posle međuvladine konferencije u februaru na kojoj su otvorena dva nova poglavlja u pristupnom procesu Srbije, hladnokrvno konstatujući da je to "dokaz ozbiljnog pristupa i rada Srbije". To je rečeno samo pola sata nakon što je zatvoreno poglavlje 26 koje se tiče kulture i obrazovanja u Srbiji, u kome, kao što je poznato, vlada opšti haos, beda i besparica.

Vučić je po svom običaju drsko najavio da će do 1. jula, odnosno do kraja predsedavanja Malte Evropskom unijom, biti organizovana još jedna međuvladina konferencija, i da će tada "najverovatnije" biti otvorena poglavlja 29 o carinskoj uniju i poglavlje 7, o intelektualnoj svojini, koja je Srbija već predala Briselu. Navodno, sprema se još i poglavlje 6, (kompanijsko pravo) i poglavlje 30, (koje se odnosi na spoljne ekonomske odnose). Ništa od ovoga nije tačno. Najobičnija laž je da će Srbija otvoriti u narednih pet godina ona najvažnija poglavlja, koja se tiču organizovanog kriminala, pravosuđa, državne uprave i sličnih "prepreka". Reč je o ključnim stubovima mafijaške države na kojima Vučićev režim počiva. Uostalom, iz Brisela i Berlina niko ne vrši pritisak na Vučićevu vlast da brzo počisti svo smeće za sobom. Naprotiv!

Od njega se očekuje da polako davi Srbiju, da je iscrpi, slomi, iseli, promeni joj demografsku sliku uvozom još migranata, podvede je najprljavijim mešetarima i njihovim kompanijama i preda sve njene prirodne resurse velikoj Nemačkoj. A, što pretekne, Velikoj Albaniji.

Pregovaračko poglavlje 31., koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Srbije i EU, koje niko u Srbiji ne pominje, već je naišlo na blokadu baltičkih zemalja i Poljske, zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji!

Kad je Ministarstvo spoljnih poslova tražilo objašnjenje za ovo, iz Brisela je stigao odgovor da EU "...nema jedinstvenu politiku prema Rusiji i da Unija ima prinudne mere prema Rusiji u konkretnom slučaju, te da je obaveza i države kandidata kao i države članice da nastoje da se usklađuju...".

Ukratko, Srbija treba da preda svoje mišljenje Briselu. Ali, pre toga Berlinu na "reviziju". Očigledno je da se zločinačka politika Angele Merkel može identifikovati kao nastavak politike Trećeg rajha. Podsećanja radi Hitler je poslao Ribentropa da potpiše savez sa Sovjetskom državom (sporazum o nenapadanju Molotov-Ribentrop). U svom drugom mandatu, gospođa Merkel je postigla sličan dogovor, nakon čega je krenula intenzivna saradnja ove dve zemlje, što je rezultiralo izgradnjom gasovoda "Severni tok". kako se ni Hitler nije držao sporazuma, tako nije ni gospođa Merkel pa je uvela sankcije Rusiji. Ali je za uzvrat onemogućila Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i Jermeniju da se približe vratima Evropske unije. Kao kontra uslugu, Kremlj je omogućio Merkelovoj da porobi Balkan i izađe na toplo more, što je i bio vekovni cilj nemačke države.

Ipak, dolazak nove administracije u Belu kući, radikalno je promenio odnos Amerike prema imperijalnom ponašanju nemačke kancelarke, čiji pad je skoro izvestan. Ona je uspela da Nemačku učini opasnim remetilačkim faktorom, jer je poslednjom svojom vladom sa takozvanom "velikom koalicijom", napala sve glavne vrednosti nemačkog društva, između ostalog i nezavisnost medija i pravosuđa.

Istovremeno, administracija u Vašingtonu je procenila da je Vučićeva vlada toliko kriminalizovana da je smatra opasnim po sopstvenu nacionalnu bezbednost. Nova vlada SAD pošla je od činjenice, da će njen uticaj u drugim zemljama biti bolji, ukoliko sa njima počne da gradi odnose koji će te države i narode učiniti srećnim i prosperitetnim. Zato je nova politika SAD spremna i da ih oslobodi diktature i zločinaca. U protivnom, istorija je naučila da porobljeni narodi postaju neprijatelji porobljivača, da se kod porobljenih rađaju oslobodilački pokreti, koje onda (kao u slučaju ranijih vlada SAD) smatraju terorističkim organizacijama koje ugrožavaju sigurnost imovine američkih građana i njihov novac.

Sve odluke koje donosi Aleksandar Vučić, sa stanovišta međunarodnog prava su nelegitimne. Jednog dana, demokratske vlasti će imati pravo da ih stave van snage. U tom smislu je nova politika SAD spremna da pomogne budućim političkim elitama u Srbiji, koje budu spremne da preuzmu odgovornost za sudbinu države.

Neke činjenice već danas govore u prilog tome. Prvih dana maja meseca 2017. godine, delegacija američkog Kongresa započela je hitnu misiju na Balkanu, gde je još aktuelna propala Obamina i Soroševa politika, koja je godinama vođena na štetu građana, lokalnih institucija i regionalne stabilnosti.

Petnaestočlana delegacija predvođena republikancem Bobom Gudlateom dobila je zadatak da obiđe Grčku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju, Kosovo i Italiju, kako bi utvrdila koga su sve doskorašnji ambasadori koji su radili za Obaminu vladu, korumpirali novcem Džordža Soroša i nekoliko misterioznih investicionih fondova.

Upadljiva je izjava državnog sekretara za spoljnu politiku SAD, Reksa Tilersona koji je takođe početkom maja ove godine ponovo naglasio da SAD više neće nalagati drugim zemljama da usvajaju američke vrednosti. Ugledni američki magazin "Amerikan spektejtor", povodom korupcije balkanskih vlada i njihovih lidera, sarkastično je konstatovao: "...Naše ambasade na Balkanu očigledno nisu dobile tu depešu!"

Na spisku onih zemalja koje će obilaziti delegacija američkog Kongresa, nema samo Srbije! Stvar postaje jasnija ako se zna da američki FBI u Srbiji od početka 2017. godine istražuje tokove budžetskog novca koji je dospeo u ruke političkih protivnika Donalda Trampa. Pre svega, novca koji je u SAD izneo Aleksandar Vučić i doneo ga na ruke "Fondaciji Klinton", kao i poslovanje njegovog brata Andreja, njegovog kuma Nikole Petrovića i desetak članova Srpske napredne stranke koji su u raznim prljavim poslovima prali stotine miliona evra i dolara.

Američka ambasadorka u BiH Morin Kormak je u pokušaju da se dodvori novom predsedniku, konstatovala kako je njena država potrošila preko dve milijarde dolara na održavanje "dejtonske administracije u BiH". Ali, nova vlada SAD nije imala razumevanja za to što je naterala Ministarstvo finansija u Vašingtonu, da uvede sankcije Miloradu Dodiku zato što je sa građanima slavio srpski pravoslavni praznik Sveti Stefan, 9. januara.

Za razliku od nje, američki ambasador u Srbiji, Kajl Skot, jedini koji je ostao "na nogama" nakon dolaska Trampa na vlast, odlično se pripremio i spakovao ceo dosije o tome kako je Aleksandar Vučić opljačkao Srbiju za desetak milijardi dolara, petogodišnjom, sistematskom likvidacijom državnih i društvenih preduzeća, poljoprivrednih kombinata i čitavih industrijskih grana i zaduživanjem najskupljim kreditima! I sve samo zato da bi arapske kompanije i pojedine zapadne mafijaške kompanije dobile najjeftinije resurse, besplatnu infrastrukturu i robovsku radnu snagu.

Za razliku od svojih kolega koji su bili na službi u regionu, Skot je ozbiljno shvatio "glasove razuma" koji su mu činjenicama opisali suštinu Vučićeve vladavine. Ne treba zaboraviti da je reč o iskusnom diplomati koji zna da "čita" i ono što mu njegova obaveštajna zajednica nije napisala.

Blizu je i trenutak kad će američka kongresna istraga nad albanskim premijerom Edi Ramom, koji je označen kao "...blizak prijatelj Džordža Soroša čija je mreža duboko angažovana u Albaniji", doći do tragova o Vučićevim "investicijama" u neke zajedničke poslove sa albanskim biznismenima.

Srbija je sve više meta za destruktivne akcije Nemačke i umiruće Evropske unije. Iz Brisela i Berlina se od Srbije traži beskrajan niz kompromisa, savijanja i ponižavajućih uslova. Srećna je okolnost što se nova vlada SAD sa novom politikom vraća na Balkan.

Bivša pomoćnica državnog sekretara SAD, Viktorija Nuland, pre nego je podnela ostavku, u jednom, slučajno uživo na TV mrežama emitovanom telefonskom razgovoru, rekla je: "J... Evropu!"

Možda je ova neprivlačna i neprijatna gospođa, koja je tokom mandata pokazivala otvorenu mržnju prema Srbiji, sa te dve reči dala dobru ideju nekim budućim vlastima u Srbiji. Da Briselu kažu baš tako: "Fuck EU!"

A 1. Duh tiranije

Mada u svim klasičnim definicijama države jasno piše da nju čini narod, teritorija i vlast, diktatura Aleksandra Vučića je državu shvatila kao aparat fizičke prinude, koji služi njemu lično. Iz njegovog perverznog bića i bolesno sujetne psihologije, izašao je zao duh tiranije pod kojom se Srbija danas nalazi. Ima li u takvim okolnostima izlaza iz naprednjačkog pakla u kome danas dogorevaju poslednji ostaci nekada ozbiljne države i njenih institucija?

Glosa

Na forumu u Bečićima, 12. maja ove godine, predsednik Slovenije (članica EU i NATO), izjavio je da Evropska unija i NATO za duže vreme neće primati nova članove

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane