Natrag

Dežurna

Hoće li se konačni obračun sa AV desiti ispred zgrade Predsedništva ili u njoj

Osveta prezrenih

Mada je samozvani Vođa sa svojom medijskom mafijom u više navrata pokušao da proglasi višemesečne građanske proteste protiv njegove diktature "gotovim", "razbijenim" i "besmislenim", na njegovu žalost, oni će tek dobiti pravu snagu. Naime, Vučićeva diktatura ulazi u završnu fazu danom njegovog ustoličenja na mesto predsednika Republike. Slede njegovi novi ispadi i štetočinske odluke. Uslediće i odgovor građana.

N. Vlahović

Već mesecima Aleksandar Vučić pokušava preko svoji doušničkih službi, ubačenih provokatora i raznih "krtica" i drugih metoda, da razbije pokret studenata i građana koji su se digli protiv njegove petogodišnje diktature. S obzirom da su se ovim protestima povremeno pridruživali i sindikati vojske i policije sa svojim obezbeđenjem, bilo je i tragikomičnih scena, jer se često dešavalo da među Vučićevim "agentima", prepoznaju svoje zlosrećne kolege.

Tipično za samoživog diktatora, Vođa primenjuje i druge metode, pa je jednu malu grupu pripadnika takozvane gej zajednice, angažovao (uz dobre dnevnice), da se sa gej zastavom redovno pojavljuju na svim demonstracijama protiv njega, kako bi na taj način kompromitovao i ponizio učesnike protesta. Ni to mu nije uspelo.

Istovremeno, činio je i dalje čini sve kako bi nastupila potpuna medijska blokada ovih pokreta, pa je tek na pritisak OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija RTS, takozvani nacionalni servis, morao makar malo da informiše javnost u Srbiji šta se dešava u Beogradu. Vučićev prljavi bilten "Informer", uporno je izveštavao (a to i dalje čini), da je nastupio "potpuni krah protesta" i slično. Ništa od toga nije tačni niti će se desiti sve dok diktator ne bude srušen. Istina je da je ova građanska akcija samo dobila nove oblike i metode, jer su svi koji danas na ulici traže pravdu i spas od naprednjačkog ludila, prethodno bili izloženi raznim lošim iskustvima koja su ih naučila da ne veruju nikome.

Dana 5. aprila ove godine, grupa plaćenih režimskih huligana, pokušala je da kriminalizuje proteste protiv Vučića, vršeći razne vandalske akcije po gradu. Ni to nije uspelo. Grupa je prepoznata kao i njen vođa (Miša Vacić, "službin" lažni desničar i ekstremista).

U međuvremenu, dok se Vučić preko svoje "internet policije" svojski trudio da registruje i napadne svakoga ko se usudio da ga preko društvenih mreža nazove pravim imenom, promenio se i odnos stranih medija prema ovakvom stanju u Srbiji. Počeli su da se ređaju ozbiljni, kritički tekstovi, kako u britanskim i američkim, tako i u medijima širom Evropske unije. Vučić je konačno dobio "po prstima" od strane najvažnijih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Kako se bliži trenutak kad će Diktator preuzeti i funkciju predsednika države, njegove konferencije za štampu su sve kraće, a iz njegovog uobičajenog "repertoara", izbačen je i svakodnevni napad na "Magazin Tabloid" i njegovog glavnog i odgovornog urednika. Ova upadljiva promena, došla je nakon pisma koje je glavni i odgovorni urednik ovog magazina uputio OEBS-u i drugim međunarodnim institucijama, a u kome je zatražena zaštita od stalnih pretnji, prljavih podmetanja i napada na jedan od retkih slobodnih medija u regionu.

Studentski protesti se nastavljaju i po svemu sudeći, njima će se tek pridružiti masa ojađenih građana i radnika koji su ostali bez posla, zbog kriminala i pljačke državnih i društvenih preduzeća. I Vučić nastavlja da laže građane, ali ne zadugo, jer strašna istina je već odavno isplivala na površinu: tri četvrtine radno sposobnog stanovništva nema nikakvu nadu da će dobiti posao, makar i onaj nepristojno plaćen, bez plaćenog socijalnog i penzionog osiguranja i bez sindikalne zaštite.

Jedna od ključnih parola protesta koji se nastavljaju (i koji će, kako obavešteni kažu eskalirati u vreme Vučićeve predsedniče inauguracije, nakon 31, maja), glasi: "Šetajmo danas, da ne bi u inostranstvo bežali sutra".

Diktator ima razloga da se plaši generacije koja traži posao i hleb u svojoj zemlji i pod svojim nebom. To pravo im niko pa ni on ne može uskratiti. Mada je njegova kriminalna družina spremna na sve, pa i to da pobije pola penzionera i protera veći deo omladine iz Srbije, taj "projekat" mu neće uspeti. Jer, u Srbiji je svakim danom sve veći broj onih koji više nemaju šta da izgube i koji su spremni za obračun sa režimom i odbranu sopstvenog prava na život.

Ta činjenica treba da zastraši i grupu beskrupuloznih lopova i bolesnih bandita koje je stvorio Vođin režim. Jer i oni znaju da se protesti neće zaustaviti nego će dobiti nove oblike. da Vođa neće još dugo. Režim se muči da "personifikacijom" ovih uličnih pokreta širom Srbije, traže "ko je glavni". A, "glavnog" ne mogu da nađu. Nema ga! Nema više klasičnih predvodnika, uličnih tribuna, ali ima mase mladih ljudi, radnika, građana, pa i očajnih državnih službenika, zdravstvenih i prosvetnih radnika, vojske, policije, nezaposlenih...Niko od njih ne izlazi na ulice zbog šetnje, nego zato što su očajni, opljačkani, što ne vide perspektivu u svojoj zemlji i što je konačno stvorena kolektivna svest o zlu koje proizvodi režim Aleksandra Vučića.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane