Natrag

Stav

BDP

Branko Dragaš

Neoliberali šire demagogiju o reformama punih sedamnaest godina i nama je svake godine sve gore i sve lošije živimo. Pogledajmo kako izgledaju te Potemkinove reforme kroz analizu zvaničnog podataka iznosa BDP-a, koji se neprestano falsifikuje, namešta i podešava da bi politički ološ na vlasti mogao da nastavi da obmanjuje i krade građane i državu.

Pisaću jednostavno, izbegavajući teške ekonomske zavrzlame, koje prikrivaju suštinu ove velike političke prevare u kojoj učestvuju većina plaćenih estradnih ekonomista. Ona čestita manjina, koji znaju znanje i znaju o čemu ovde pišem, ne mogu da dobiju prostor u nacionalnim medijima da iznesu svoje stručno mišljenje i da ukažu građanima na svu laž koju šire neoliberalni talibani.

Počeću ovu stručnu analizu od lažnog prikazivanja rasta BDP-a, BDP koji bi morao da predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga u nacionalnoj ekonomiji u jednoj godini, ali koji se godinama namerno falsifikuje.

Podeliću period ove analize na dva dela. Period vladavine DOS-a od 2001. do 2012. i period vladavine Ace Dramosera od jula 2012. do 2017. godine.Zvanični podaci RSZ pokazuju da je kumulirana stopa privrednog rasta u periodu 2001-2012 bila -39,5% i da je zvanična inflacija u tom periodu bila -157%. To znači, da je prosečan godišnji rast bio 3,29% i godišnja prosečna inflacije -13,08%.

Vladavina najvećeg prevaranta, patološkog lažova i demagoškog psihopate Ace Dramosera, koji se hvalio najvećim istorijskim uspehom njegovih reformi, u periodu 2012-2016, imala je kumuliranu stopu rasta od - 3,1% i inflaciju od -19,2%, što znači da je godišnji istorijski rast bio svega nikakvih - 0,62%. Sa takvom stopom rasta Srbija će za 161 godinu uspeti da dođe na nivo 1989. godine.Toliko godina nam treba da radimo, štedimo i da se odričemo da bi se vratili toliko godina nazad.

Da li su građani Srbije spremni da podrže takvu nesposobnu i kriminalizovanu politiku? U čitavom posmatranom periodu 2001-2016, kumulirani privredni rast je bio svega -43,6% ili godišnje samo -2,72%, dok je inflacija zvanična bila 164% ili godišnje -10,25%. Inflacija je bila četri puta veća od stope privrednog rasta i to će se iskazati na nerealnom prikazivanju BDP-a.

Pogledajmo poređenje stopa privrednog rasta Srbije i sveta sa vladavinom neoliberalnih fundamentalista. U periodu 1955-1960 stopa privrednog rasta je bila u Srbiji +9,1%, u svetu +3,8%, 1961-1971 kod nas +6,2%, u svetu + 5,5%, 1971-1980- kod nas +5,9%, a u svetu +4,0%. Podaci jasno pokazuju svu laž sadašnjeg Demagoga predsednika/premijera, koji je svojim naprednjačkim parolama i medijskom propagandom sakrio pravu istinu o njegovoj vladavini da je napravio najmanji rast u istoriji Srbije u petogodišnjem periodu od bednih +0,62%.Pogledajmo sada kako se napumpava BDP.

Godine 2000., kada su petooktobarskom kontrarevolucijom preuzeli neoliberalni dosmanlijski komesari vlast, BDP je bio -13,93 milijarde evra, ali je 2016. BDP prikazan na - 34,11 milijardi evra. Rast BDP-a u periodu od 2000-2016. zvanično je iznosio neverovatnih 144,88%.

Kako je moguće da je BDP rastao 144,88% ,kada je, videli smo po podacima, kumulirana stopa privrednog rasta bila samo 43,6%? Isti podatak za BDP se razlikuje za -232,29%? Neverovatno!

Kakva je to, gospodo drugovi, građani i narode, državna statistika u kojoj se podatak o tako važnom pokazatelju kao što je BDP, koliko se produkuje roba i usluga u nacionalnoj ekonomiji, tako drastično razlikuje? Zašto ekonomisti ćute o ovoj prevari? Gde je tajna ovoga grandioznog povećavanje BDP? Tajna je u visini inflacije koja se prikazuje i kontrolisanom deviznom kursu. Odnosno, prikazivanja BDP-a u tekućim cenama, koje su inflatorno naduvane, dovodi do drastičnog namernog uvećavanja BDP-a. A namerno se uvećava da bi se ostvario prostor za nova zaduživanja države, jer se samo novim zaduživanjem održava totalitarni režim u životu.

Zaduživanje države i rasprodaja nacionalnih resursa nije nikakva mudra ekonomska politika, nego je siguran put u državnu i nacionalnu propast.Pođimo dalje redom u ovoj dijagnozi bolesnog stanja BDP-a. Zato je prvo potrebno da skinemo laž sa podatka o tome kolika je zvanična inflacija i koliki je realan devizni kusr.Napravio sam detaljnu analizu po robama, koje ulaze u potrošačku korpu, za period 2001-2017 i 2012-2017, kako bismo mogli da uporedimo zvanično objavljenu inflaciju sa stvarnom inflacijom. Iznosim samo neke važnije podatke, radi uporedne analize.

Zvanična inflacija, kao što sam napisao, iznosila je za 2001-2017 - 164%, ali po nekim ključnim robama ona iznosi : Infostan-2199,62%, struja- 498,57%, porez na imovinu -672,9%, beli hleb -460%, jabuke-473,68%, meso-471,25%, jaja-428,57%,mleko -1397,2% i ulje -1089,2%. Za period 2012-2017, sumanuti premijer je zvanično smanjio inflaciju, držao je pod kontrolom cena, na - 3,84%, ali po istim navedenim robama realna inflacija je iznosila: Infostan-21,13%, struja-93,88 %, porez na imovinu -44,33%, beli hleb -31,43%, jabuke-7,41%, meso-15,91%, jaja-25,0%,mleko -58,82% i ulje -2,1%.

Jasno se vidi da je realna inflacija u periodu 2001-2012 najmanje tri puta veća od zvanične inflacije i da je takvo povećavanje cena dovelo do naduvavanja fiktivnog BDP-a, dok je u periodu 2012-2017 realna inflacija bila veća i do 20 puta od zvanične, kontrolisane inflacije. Plate su porasle sa 7.435 dinara 2001., na 47.814 dinara u 2016. godini ili 640,39%, ali je produktivnost od 2001-2016. porasla svega godišnje u industriji 2,1%, a u prerađivačkom sektoru 6,1% godišnje, što je , prosečno gledano, na kumulativnom iznosu posmatranog perioda oko 64% ili deset puta manje nego što su porasle prosečne plata. Produktivnost nije dovela do rasta zarade, niti je dovela do privrednog rasta, svega 3,1% godišnje, koji nije mogao ni da uveća BDP za 144,88%, dok su plate rasle godišnje 40,02%.

Na osnovu čega su rasle plate?

Odgovor je samo jedan - na osnovu zaduživanja, koje ne prestaje i koje se sve više uvećava. Politički ološ se zadužuje, uništava budućnost našem pokolenju, samo da bi oni kupovali socijalni mir i da bi mogli da vladaju.Kada govorimo o deviznom kursu, onda je lako izračunati da je devizni kurs u periodu 2001-2017. porastao samo -100,58%,dok su zvanična inflacija i realna inflacija daleko veći bili.

Devizni kurs u odnosu prema zvaničnoj inflaciji morao bi da bude -158,4 dinara za jedan evro, što bi bilo, takođe, nerealano, potcenjeni iznos kursa,ali u odnosu na najnižu realnu inflaciju od -428%, treba da bude -256,8 dinara. Ukoliko bi uzeli realnu vrednost inflacije za period 2001-2017 od 650%, onda bi devizni kurs bio -390 dinara.

Zašto se devizni kurs drži namerno potcenjen? Kome takav nerealan kurs odgovara? Uvoznicima. Ko su uvoznici? Tajkuni. Koji finansiraju političare na vlasti i koji učestvuju u pljačkanju države. U periodu 2001-2016 na ime spoljno-trgovinskog deficita, veći uvoz od izvoza naše privrede, iz Srbije je otišlo 83,3 milijarde evra.Tim odbeglim novcem smo mogli, da je kurs bio realan,da zaposlimo 3,4 miliona radno sposobnih ljudi, uz subvencionisanje svakog radnog mesta od 10.000 evra i za ostatak od 49,3 milijardi evra smo mogli svakom od 7 miliona stanovnika Srbije da podelimo po 7.000 evra.Taj novac je završio na računima multinacionalnih korporacija, dok su tajkuni i političari uzeli svoje provizije za vođenje takve nakaradne ekonomske politike.

Nasilno držanje kursa će nam se sigurno osvetiti. Taj slučaj je bio sa ruskom rubljom 1991. godine, kada sam im isto ovako objašnjavao u ministarstvima u Moskvi i Centralnoj banci da je to pogrešna politika, da će to dovesti do sloma rublje. Taj slom se desio 19.avgusta 1998. godine, kada je rublja u nekoliko sati pala preko 400% i kada je propala Jeljcinova vladavina. Usledio je tihi državni udar i odgovorni ljudi KGB-a iz Petrograda dovode na vlast Putina.

Dakle, sledi siguran krah dinara. Pripremite se za taj trenutak. Kada će to da se dogodi? Čim prestane zaduživanje i rasprodaja nacionalnih resursa. Koji je onda realan BDP?

Ako je 2000., BDP iznosio 13,93 milijardi evra i ako je realan kumulitivan rast do 2016 iznosio 43,6%, to znači da je realan BDP - 20,42 milijardi evra. Nije tačan podatak da je BDP 34,11 milijardi evra, jer je taj iznos nastao zbog naduvanih tekućih cena i potcenjenosti vrednosti evra. Ako bi evro realno bio 390 dinara, to bi značilo da je realan BDP jedva 11 milijardi evra.Prema mom mišljenju, to je najpribližniji iznos stvarnog BDP. Sve ostalo je falsifikovanje statističkih podataka.

Evo jednog primera za razumevanje ove statističke prevare. Zamislimo da Pera duguje Miki 100 evra, Mika duguje 100 evra Joci, a Joca nekom Aci, i sve tako do Vase, koji je deseti i koji duguje Peri 100 evra. Ako Pera vrati 100 evra Miki i Mika vrati Joci, onda se pokreće čitav ciklus vraćanja i, na kraju, Vasa vrati Peri onih 100 evra koji mu duguju, svi su zatvorili međusobne obaveze, multikompenzacija, sa novčanicom od 100 evra.

Šta kaže statistika, naša dika? Koliki je ukupan promet? Statistika kaže 1.000 evra i tako narasta BDP deset puta više nego što je to realno stanje u praksi. Nešto je slično, za one koji poznaju bankarski sistem, sa stvaranjem depozitnog novca kod banaka, gde banke postaju, na osnovu depozita svojih komitenata i klijenata, kovači lažnog novca, jer emituju nepostojeći novac. Tako i statistika, na opšte zadovoljstvo političkog ološa, stvara nepostojeći BDP i uvećava ga za svoje potrebe. Za koje svoje političke potrebe? E, tu je ključ rešenje ove prevare.

Svedoci smo da svakoga dana politički manipulatori i njihovi estradni ekonomski ekspert za prevare građana pričaju kako mi nismo zaduženi i da spadamo u srednje zadužene zemlje, jer naš javni dug, mada je i to falsifikovan podatak, na dan 31.03.2017 iznosio -24,916 milijardi evra, što je 73,02% zvaničnog BDP-a. Dakle, prema tim estradnim podacima Srbija ima još uvek prostora da se zadužuje, što je dobro za totalitarni režim, jer na svakom zaduživanju uzimaju provizije, iz koje plaćaju režimske ekonomiste,neznalice i poltrone.Ako znamo da je realan BDP svega 11 milijardi evra, onda dobijamo da je zaduženost-226,36%, što pokazuje da Srbija spada u najzaduženije zemlje na svetu i da je bankrotirala, ali da to narodu niko ne sme da objavi. Čak i ako uzmemo njihove podatke o rastu BDP i prihvatimo da je BDP-20,42 milijarde, onda je to, opet, visoka zaduženost od -122,06%.

O ovome što ste sada pročitali i što je brojkama dokazano, niko javno nema hrabrosti da govori.Zato je presudno važno da se ova istina o najvećoj prevari zvanoj BDP što više raširi.Surova je istina da smo pokradni i prevareni.Surova istina da se sumanuto zadužujemo i rasprodajemo preostalo nacionalno bogatstvo, što će nas dovesti u dužničko ropstvo i gubitak državne suverenosti. Kada uporedimo njihov falsifikovani BDP sa ostalim evropskim zemljama, onda vidimo da smo i na toj lestvici na dnu, iza nas su samo Makedonija,Albanija i Bosna i Hercegovina. Ako, pak, uporedimo indexe BDP u regiji od 1989 godine do danas, onda je Srbija najgora i nemamo čime da se pohvalimo.

Zaključak iz ove analize o BDP-u je da smo siromašni jer nam je realni BDP izuzetno nizak. BDP je izuzetno nizak, jer se sprovodi neoliberalna ekonomska politika koja ne može da ostvari velike stope privrednog rasta. Bez velikih stopa privrednog rasta ne možemo da izađemo iz endemskog siromaštva i bede. Ako želimo da dostignemo BDP jedne Austrije, koja je nešto veća od Srbije, osim što mi imamo veće privredne resurse za ubrzani privredni razvoj, onda moramo da imamo njihov BDP od 374 milijarde evra. Taj iznos BDP doneće minimalne plate za radnike 1.600 evra, prosečnu neto platu od 4.310 evra i prosečne penzije od 1.500 evra.

Da li građani žele ovakav standard? Ako žele, onda moraju da promene vlast. Ovi diletanti, patološki lažovi i lopovi ne mogu da nam donesu bolji život. Sve je vrlo jednostavno. Za bolji život nam trebaju i bolji ljudi na vlasti. Stručni i sposobni. Sve ostalo su prazne priče i gubljenje dragocenog vremena. Koga više nemamo za bacanje. Život nema reprizu! Građani su na potezu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane