Natrag

Tragom vesti

Čerupanje radnika kragujevačke „Zastave automobili"

Lažni sindikalac izvozao kolege

Slučaj nekoliko stotina preživelih radnika „Zastava automobili" kojima je nekadašnji kolega onemogućio da naplate zarade iz perioda 1997. do 2001. godine, dijagnoza je stanja u kome je izgubljena elementarna solidarnost. Zbog neisplaćenih razlika u zaradi, 610 radnika nekadašnje „Zastava automobili" a.d. preko punomoćnika Radiše Pavlovića, predsednika Radničkog otpora, 2010. godine podnosi tužbu ovdašnjem Osnovnim sudu. Radnici traže da im se isplati zarađeno. Ukazuju na zakon. Radnici su, uz pomoć lažnog sindikalnog poverenika Zorana Mihajilovića, izgubili sporove, zdravlje, ostali bez plata, radnog staža, mnogi su pomrli...Na kraju je firma poslata u stečaj, samo da 610 radnika ne ostvari svoje pravo - pravo na platu koju su zaslužili. Lažni sindikalni poverenik je unapređen - dana je plaćeni sekretar Veća samostalnog sindikata Srbije, na radu u Beogradu. Nažalost, u svakoj opštini postoji nekoliko firmi u kojima su hiljade radnika na isti način opljačkani, zgaženi

Ranko Milosavljević

Osnovni sud u Kragujevcu prvo određuje da se jedinstvena suparničarska tužba sa 610 potpisa, „razbije" na 610 pojedinačnih. To podrazumeva isto toliko overa punomoćja, plaćanje taksi, podnošenje hiljade podnesaka, više od hiljadu ročišta.

Konačno, sud odbija svih 610 tužbi kao „preuranjene". Smatra da radnici ne mogu da potražuju zaradu, pošto je aneksom pojedinačnog kolektivnog ugovora, koju je potpisao direktor firme zajedno sa Zoranom Mihajlovićem, predsednikom sindikalne organizacije u „Zastavi automobili" odložena isplata zbog „otežanih uslova poslovanja". A radi se o potraživanjima koja su stara, u to vreme, više od 11 godina. Zakon o radu kazuje da je obaveza poslodavca da zaradu isplati najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. O tome ne vode računa ni u sudu, a još manje o tome brine radnički kolega, sindikalac Zoran Mihajlović, poznatiji kao kadar tada vladajuće DS . Nikoga ne brine ni što je, u međuvremenu donet, Zakon o radu propisao da se nikakvim nižim aktom od zakona, ne mogu umanjiti prava radnika sadržana u ovom zakonu.

U Kragujevcu su bezdušno, ali tačno računali. Ako rastegnu sudske postupke, ako što više opterete neuke radnike suđenjima, troškovima, taksama, pretnjama izvršitelja, pravnim terminima i izjašnjavanjima, vreme neumitno radi za one koji su blizu kase. Jer, svakodnevno umiru ljudi, a „Zastavini" radnici, posebno oni koji su radili na raščišćavanju ruševina posle NATO bombardovanja, padaju kao pokošeni. Neko od leukemije, neko od iznenadnog, ali ipak, očekivanog kancera. Tek posla za grobare uvek, a obaveze prema umrlom kome nisu isplaćene prinadležnosti, odlaze u zajednički grob.

U međuvremenu promenjen Zakon o parničnom postupku, dodatno je otežao radnicima da se obraćaju sudu. Više ih nije mogao zastupati kolega, čelni čovek Radničkog otpora, koji je vodio nekoliko stotina protesta kragujevačkim ulicama, ali i ispred Vlade u Beogradu, na kojima su isticani zahtevi, ali i primeri kako ih vlast pljačka.

Oko 250 preživelih radnika, 2015. godine, uspevaju da pronađu advokata koji će ih besplatno zastupati na sudu. Podnose tužbe za isplatu zarada, sada već starih od 14 do 18 godina. Iz „Zastave automobili", bezdušno, odgovaraju na tužbu - da je preuranjena! Da potraživanja koja su nesporna, i o čijem je iznosu i visini svakom radniku, posle zahteva Radničkog otpora, izdata potvrda sa stanjem na dan 31. 12. 2014. godine, ne mogu da se naplate, jer je predsednik sindikata Zoran Mihajlović potpisao nekoliko desetina aneksa Pojedinačnog kolektivnog ugovora, kojim odlažu isplatu zarada zbog otežanog poslovanja firme.

Međutim, u firmi koja „zbog otežanih uslova ne želi da isplati zarade radnicima", potpisuje sa Mihajlovićem 31. decembra 2003. godine Aneks broj 12, iste te godine isplaćuju stimulaciju za 136 radnika! Doduše, podobnih rukovodstvu i „ubrzanom ulasku u Evropu koja nema alternative".Konačno, dok je trajalo suđenje u Osnovnom sudu u Kragujevcu, Mihajlović neumorno potpisuje anekse i onemogućavajući svoje nekadašnje drugove da naplate zaradu. Poslednji aneks koji nosi broj 82 potpisao je 30. oktobra 2015. godine i njime je isplata odložena do kraja januara 2016. godine.

Istine radi, nisu sve sudije kragujevačkog Osnovnog suda bile slepe kod očiju, iako su poslušno zakazivali ročišta radi dokazivanja opšte poznatih stvari, i tako kupovali vreme za planere „Zastavine" propasti i čerupanja imovine i novca ovog nekadašnjeg najvećeg proizvođača automobila. Troje sudija osmelilo se da donesu presude kojim su prihvaćene tužbe radnika, a „Zastava automobili" je obavezana da im isplati zaostale zarade sa zateznom kamatom od dana dospeća. Ipak, „kasno Marko na Kosovo stiže".

Ministarstvo privrede dalo je predlog, a Privredi sud u Kragujevcu, 5. jula 2016. godine doneo je u predmetu St. 26/2016 rešenje kojim je pokrenut stečaj u „Zastavi automobilima" a.d. Pokretanje stečaja je obrazloženo nesposobnošću ove firme da plaća dospele obaveze, i to u visini od oko 110 miliona dinara.

Međutim, u trenutku pokretanja stečaja na zaštićenom računu broj 160-326934-41 „Zastave automobili" bilo je tačno 314.396.403,95 dinara. Taj račun otvoren je uz saglasnost Agencije za privatizaciju, nije mogao biti blokiran, i na njega je uplaćivan novac od prodaje imovine „Zastave automobili". Novac je bio namenjen isplati poverioca, a prema zakonskim odredbama isplata zarada je u prvom naplatnom redu.

- U pitanju je kriminalno udruženje koje je smišljeno izradilo plan kako da prevari radnike, u bescenje proda silnu opremu, a novac od te pljačke stavi na račun koji je zaštićen od blokade i prinudne naplate. Za takvu zaštitu računa nisu dobili saglasnost Narodne banke Srbije, već je sve vraćeno na osnovu usmenog naloga tadašnjih čelnika Srbije.

Žalostan o je za političku javnost, ali i stručne krugove u ovoj nesretnoj zemlji, da niko ne komentariše da je u stečaj gurnuta firma zbog neisplaćenih 110 miliona, a u tom trenutku ima preko 300 miliona na računu. Sada se pokušava da se taj novac, koji je nekada iznosio oko četiri miliona evra, a sada manje od 2,8 miliona evra, razvuče, očerupa raznim mahinacijama, a obaveza prema radnicima da se prebaci na državu. Dakle, da država Srbija, svi njeni građani, opet plaćaju ono što su njeni upravljači beskrupolozno oteli.

Mi ne tražimo da nam država isplati zarade, već firma u kojoj smo to zaradili, para ima, one su na računu, a ako ne uspemno u tome, onda su pobedili oni koji godinama pljačkaju Srbiju. U tom slučaju ćemo internacionalizovati naš problem- kaže za Tabloid Radiša Pavlović, radnički vođa, koji decenijama vodi bespoštednu borbu za „hobotnicom čiji pipci se nalaze u svim strukturama ove razorene zemlje".

Kao punomoćnik radnika „Zastave automobili", Pavlović je još 2012. godine podneo krivičnu prijavu protiv Zorana Mihajlovića, nekadašnjeg predsednika Sindikalne organizacije u toj fabrici. Na teret mu je stavio potpisivanje falsifikovanih aneksa. Kasnije je prijavu proširivao i direktorima koji su bili supotpisnici tog dokumenta. Pavlović je na teret direktora „Zastave automobili" stavio i to da su novac sa zaštićenog računa, oročavali kod Banke Inteze, a kamatu ubiranu na taj način trošili prebacujući na novoosnovanu ćerku firmu, ali i za tekuće potrebe rukovodstva firme.

Policijska uprava je, na zahtev Osnovnog tužioca u Kragujevcu, tek 26. februara ove godine, u predmetu Ktr. 121/12 saslušala. u „svojstvu građanina" Zorana Mihajlovića, sadašnjeg sekretara Veća Samostalnog sindikata Srbije.

Iz izveštaja koji je policija prosledila tužilaštvu, nedvosmisleno se vidi da su radnici godinama govorili istinu: Mihajlović je već više od šest godina samozvani predsednik sindikata u „Zastava automobili".

Iz radne knjižice (čiju kopiju objavljujemo uz ovaj tekst) ali i iz izjave Mihajlovića, jasno je kao dan da ovaj sindikalni funkcioner, koji je, između ostalog i direktor „Sinholda", preduzeća u vlasništvu republičkog veća sindikata u Vrnjačkoj Banji, nikako nije mogao biti potpisnik aneksa.

Mihajlović se zaposlio u „Zavodima Crvena Zastava" 4. juna 1984. godine (preteča „Zastave automobili") gde je radio do 5. januara 2011. godine. Od 6. januara 2011. prelazi u „Zastavu vozila", koju napušta 12. aprila 2011. godine pošto već sutradan, dakle 13. aprila 2011. godine, zasniva radni odnosu u novosnovanoj firmi „Fiat automobili Srbija" d.o.o. Ni tu ne ostaje dugo, već 10. juna 2011. odlazi na profesionalnu funkciju sekretara Veća Samostalnog sindikata Srbije.

U brojnim radnim sporovima, gde se pojavio kao svedok, Mihajlović je svedočio da od početka 2011. nije zaposlen u „Zastavi automobilim", ali, smatra, da može da bude predsednik sindikata u preduzeću u kome nije zaposlen !? Ukazivanja radnika da je sindikalno organizovanje u preduzećima regulisano ne samo Ustavom, već i Zakonom o radu, ali i statutima sindikalnih organizacija, kao i pravilima za izbor sindikalnih čelnika, nije mnogo dotaklo kragujevačke delioce pravde. Nisu hteli da ocenjuju validnost lažnih aneksa, kojima je ugrožavano ustavno i zakonsko pravo radnika na isplatu zarada.

- Suočeni za ovolikim bezakonjem, nedavno smo zatražili da se predmet Ktr. 121/12, odnosno istraga, ustupi Tužilaštvu za organizovani kriminal. Očigledno je da kragujevačko tužilaštvo nema kapaciteta, niti smelosti da procesuira ne samo Mihajlovića, koji je i dalje zaštićen kao beli medved, već i one koji su dva puta oročavali 300 miliona, kamatu trošili po svom nahođenju, prodavali opremu u bescenje, a zaposlene u ovoj firmi onemogućili da naplate svoju zarada ni posle 19 godina, kaže Radiša Pavlović, najavljujući sindikalne proteste ukoliko se ne udovolji radničkim zahtevima, a koji se sastoje samo u jednom: da im isplate zarađeno.

A 1. Bratija brani Mihajlovića

Iako mu je poznato kako se bira predsednik sindikata, Predsednik Regionalni odbor Sindikata metalaca Centralne Srbije, izdao je akt naslovljen kao „Verifikacija mandata za mandatni period 2015-2020", kojim „potvrđuje" da je Mihajlović legalno izabran za predsednika sindikata u firmi u kojoj nije zaposlen od 5. januara 2011. godine! Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, Zoran Vujović, Mihajloviću izdaje „Potvrdu" koja nosi broj 108, od 09. 09. 2015. kojim potvrđuje izbor Mihajlovića.

Mihajlović je na saslušanjima ove „potvrde" prilagao kao dokaz da je legitiman predsednik nepostojećeg sindikata. Na sudu se pojavio i dokument koji pokazuje da u „Zastava automobili" a.d. i ne postoji sindikat koji pominju Mihajlović, Miletić i Vujović! Naime, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, aktom Broj 110-00-100/2002-02 od 29. 03. 2013. navodi da je rešenjem broj 110-00-214/1991 oe 19. 07. 1991. u Registar sindikata upisana Sindikalna organizacija „Zastava automobili" a.d. sa sedištem u Kragujevcu, a ne Samostalni sindikat „Zastava automobili", kako stoji u u „verifikaciji" od 06. 01. 2015. koju je potpisao Goran Miletić.

A 2. Bela tehnika i svinjske polutke jače od zakona

U Kragujevcu se kao „javna tajna", sve češće pominje da je osim Zorana Mihajlovića, već i sindikalni vrh „Zastave" aboliran od krivične i svake odgovornosti. Ponajviše zato što je posle petooktobarskih promena 2000. godine, u ovaj grad počela da pristiže obilna sindikalna pomoć iz sveta. Radnicima su mahom deljene konzerve, tegle sa krastavcima i ustajalom paprikom, dok bela tehnika, kvalitetnija odeća, pa i svinjske polutke nisu nalazile put do radnika, već su mnogi zaposleni u policiji i pravosuđu opremali svoje stanove šporetima „Simens" i „AEG", televizorima sa velikim ekranima, bežičnim „pansonikovim" telefonima, i modernim kuhinjskim aparatima.

A 3. „Isplivao" stan u Zagrebu

Kako Tabloid saznaje, „Zastava automobili" nema ni jednu kancelariju (sve je prebačeno na druge firme), niti jedan jedini automobil. Vredni poverenik stečajnog upravnika, Nikola Basta, koji je do progona iz Hrvatske, radio na mestu pomoćnika guvernera Narodne banke, pronašao je jedan trosoban stan u epicentru Zagreba. Stan je „Zastava automobili" uredno platila, overila ugovor u sudu, ali stan nije uknjižen, kako je objasnio „Zastavin" zagrebački advokat, jer kragujevačka firma „nije bila zainteresirana da plati taksu za uknjižbu u katastar nepokretnosti". Na nedavno održanom radničkom protestu u Kragujevcu, čulo se da zagrebački stan koristi neko od prijatelja „Zastavinih" čelnika.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane