Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (104)

Oni se neće pobuniti, treba ih pogubiti

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

''U pravosuđu će se sigurno desiti pobuna'' - tvrdi sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u intervjuu objavljenom u nedeljniku NIN. Ovaj sudija sa iskustvom (bio je predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu), već duže vreme javno izražava svoju zabrinutost za stanje u srpskom pravosuđu, opisujući ga teškim rečima.

Na pitanje - ''A kako zamišljate tu 'pobunu' ?'' - sudija Majić je bio optimista. Da nije optimista, ne bi se sigurno izlagao riziku da se zameri vlasti i njenoj mafiji. "...Mislim da se mikro koraci već dešavaju i da sve više tužilaca i sudija prepoznaje da je ovakvo stanje neizdrživo ponižavajuće. Osećaju da više ne mogu sami sebe da pogledaju u ogledalo ako ne pokušaju da na mikro planu menjaju stvari. To jesu mikro pomaci, zasada nevidljivim golim okom, ali se dešavaju. Do pre izvesnih godina sam verovao da ne može biti gore, nažalost, nisam bio u pravu. Posetio sam mnoge zemlje čiji sistemi su u daleko gorem stanju, ima ih ispod nas koliko hoćete, ali se nadam da ova kultura ipak nije takva da će dozvoliti takva strmoglavljenja. Ipak smo mi i 1835 godine imali taj Sretenjski ustav, to ostaje zabeleženo u kolektivnoj svesti. Ovo nije baš zemlja ''trećeg sveta'' gde će se ljudi potpuno predati. Imali smo mi obrte i u mnogo težim istorijskim trenucima. U jedan od takvih obrta verujem kada je o pravosuđu reč. Definitivno.'' - odgovorio je sudija Majić.

Istupi sudije Majića mogu se smatrati samo kao krik pristojnog čoveka i korektnog sudije. U Apelacionom sudu u Beogradu dve trećine sudija su ljudi najnižih moralnih svojstava i opaki su kriminalci. Svaki od njih je izvršio, s direktnim umišljajem, stotine krivičnih dela kršenja zakona od strane sudije, primanja mita, podstrekivanje na izvršenje krivičnih dela...

Sudija Miodrag Majić je i portparol malobrojne grupe sudija ovog suda, uglavnom ''stare garde'' i nekolicine sudija Vrhovnog kasacionog suda, kojima se smučilo to što se u pravosuđu radi. Oni kao članovi veća učestvuju u presuđivanju, u predmetima koji se presuđuju nadglasavanjem, jer je predsednik suda Duško Milenković dobio takav zadatak. Osećaj stida kod tih sudija je težak, jer u tim skandaloznim presudama se ne vidi kakvo je njihovo mišljenje bilo.

Nažalost, skloni smo izvođenju zaključka da istup sudije Majića može biti i opasan, jer se pruža građanima lažna nada da će se sudije i tužioci jednog dana, a možda i pre, sami pobuniti? Protiv koga i protiv čega? Protiv sebe samih?

Prvi zakon sveta glasi - od nečeg biva nešto, od ničeg ništa. Srbiji ne trebaju dobri tužioci i sudije, kao ljudi, već oni koji će dosledno primenjivati zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svake države. Da primenjuju zakon, a ne da ga tumače.

Veliki je optimista sudija Majić, kada najavljuje pobunu delilaca pravde. U sadašnjem trenutku, u tužilaštvima i sudovima rade tužioci i sudije, od kojih, najmanje dve trećine su nepopravljivi kriminalci. Oni su se naučili da načulje uši kao radare, da osluškuju želje izvršne vlasti, tajkuna i moćnika, da tako i deluju. Tužioci da prikrivaju uticajne ljude i neprocesuiraju, da proganjaju misleće, a sudije sve da tome aminuju.

U tužilaštvima i sudovima vlada nepotizam, korupcija, udvorištvo, šlihtanje uticajnim ljudima partija na vlasti. Vlada površnost, neznanje. Više je stručnih saradnika koji bolje poznaju pravo od sudija čije odluke obrazlažu. Društvo sudija Srbije, kao strukovno udruženje, koje je privatizovala sudija Apelacionog suda Dragana Boljević, liči na sindikalne organizacije u Srbiji. Udruženje se oglašavalo dok je gospođa Boljević bila van službe, jer svojevremeno nije prošla reizbor.

Nakon što je vraćena za sudiji Višeg suda u Beogradu, posle nekoliko meseci izabrana je za sudiju Apelacionog suda u Beogradu i očekuje unapređenmje za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Sudije koje su podržavale gospođu Boljević, dok je bila nezaposlena, teško su razočarani, jer sve one, koji su je javno branili, ona danas kleveće, proganja, ukida im presude, a sve sa ciljem da im napakosti. Zar je sa sudijom Draganom Boljević, predsednicom Društva sudija Srbije, moguća pobuna?!

Srpsko pravosuđe se može reforsmisati samo radikalnim potezima. Zakonom bi se moralo odrediti da sve sudije idu na lekarski pregled, da se ustanovi njihova zdravstvena podobnost za rad. Da svi moraju da se podvrgnu poligrafskom ispitivanju da li su tokom službovanja primali mito, da li su svesno i iz osvete donosili nezakonite presude. Naravno, i ovde bi bilo zloupotrebe, ali svako sudiji i tužiocu mora se omogućiti da osporava nalaz testa, da poligrafista mora biti stručan, profesionalan, možda angažovan i iz inostranstva, koji ne bi zloupotrebljavao poverenje. Svakom testiranom odmah treba saopštiti nalaz, omogućiti mu i retestiranje, pred drugim ispitivačem.

Najveći broj sadašnjih delilaca pravde je genetski kriminalizovan. Nekažnjeno su mogli da presuđuju i rade što im je volja, ako nisu donosili presude koje vlastima nisu bile po volji. Od pobune delilaca pravde nema ništa. Kada bi veći broj njih životom platio zlodela koja čine građanima, oduzimajući im decu, imovinu, osuđujući ih na zatvorske kazne nevine, a oslobađajući krivce, ostali bi samo počeli da se drže zakona ko' pijan plota.

A 1. Otvoreno pismo bivšem tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću

Gospodine Vukčeviću,

Na tribini "22 godine posle sukoba: Da li su ratni zločini završena priča?", koju su organizovali nemačka organizacija Forum ZFD i list Danas, rekli ste: „Da li se desio genocid u Srebrenici? Jeste, desio se. Imate odluku Međunarodnog suda pravde koji kaže da se tu desio genocid i tačka."

Zaprepašćen sam g. Vukčeviću da ovako nešto izjavi neko kome je bila poverena jedna od najviših sudskih funkcija u zemlji. Za vas je nešto genocid ne zato što je to bio genocid, već zato što je Međunarodni sud pravde rekao da se „desio genocid i tačka."

Da li Vi uopšte znate šta je definicija genocida? I da mišljenje bilo kog suda ne može biti iznad pravne nauke. Molim Vas da mi date definiciju genocida prema pravnoj nauci i da vidimo kako se ona uklapa u taj Vaš međunarodni sud, i tu vašu „tačku". Dakle, molim vas da mi kažete šta je definicija genocida? Da li je za vas ona bitna ili je bitno šta kaže neki sud koji nju ne poštuje? Da li je ta vaša „tačka" ono što stoji u pravnoj nauci?

Da li su u Srebrenici ubijani deca, žene, sve od 14 do 60 godina, ili nije bilo tako? I da li su u Bratuncu ubijana srpska deca, njihove majke i sve od kolevke, pa do doba staraca, da li su im spaljivani kuće, imanja, i da li je to bio genocid? I zašto se vi na vašoj funkciji nikada niste zainteresovali za taj genocid u Bratuncu?

Ako je vama dovoljno to što je to rekao međunarodni sud da biste mislili protivno pravu, onda i ja pretpostavljam da je vama dovoljno ono što je neko rekao, a ne istina, pa vam ja kažem da ste vi majmun g. Vukčeviću „i tačka". Po vašoj logici, to što ja kažem trebali bi da bude dovoljno da vi budete majmun. A da li ste vi zaista majmun samo zato što ja to kažem? Naravno da niste. Vi niste majmun, na sreću majmuna, već ste čovek, na žalost ljudskog roda, doduše loš čovek, ali ipak,bar po prirodnom pravu (nadam se da bar toliko poštujete pravnu nauku da možete da razaberete šta vam zborim) moram da vam priznam da jeste čovek, iako je moje mišljenje o vama sve drugo osim da ste čovek.

Poštujući prirodno pravo, poštovaću i vas kao čoveka. Dužan sam takođe da poštujem norme društvenog dogovora na kojima se zasniva pojam države i reda među ljudima. Sve suprotno bilo bi anarhija i nivo čopora ili ono što ste vi. Zato je moja definicija da ste vi majmun, priznajem, protivna prirodnm pravu, i prema tome naučno neosnovana. Ali pošto prema nauci niste majmun, onda niste naznačeni u onome što čoveka razlikuje od majmuna. Uprkos tome, vi silujete i pravo i pravdu, što ni majmun ne bi svesno činio. Štaviše, činite još gore stvari, jer majmuni bar instiktivno poštuju prirodno pravo, a vi ni prirodno, niti ono koje su stvorili ljudi i koje čini organizaciju ljudskog društva različitom od življenja čopora.

Ali, poštujući to da ste po pravnoj nauci čovek, a ne majmun, molim vas da mi odgovorite na dva pitanja: Šta je to genocid? Ko je Vama Nataša Kandić?

Ovo drugo pitanje postavljam, jer ne mogu da shvatim da neko ko je bio na tako visokoj pravnoj funkciji (a on ima obavezu dok je živ prema njoj i instituciji u kojoj je radio, pa i kada je u penziji) uvažava bilo kakvo mišljenje nekoga ko nije institucionalna ličnost, nekoga koga niko nije birao ni za šta, ko nije stručan za tešku materiju kojom se bavi institucija koja je vas plaćala, ali jeste neko ko je plaćenik onih koji kažu da je je bio „genocid i tačka" u Srebrenici, dok po njima uzrok Srebrenice, genocid nad Srbima u Bratuncu, nije bio čak ni zločin! Zato vam dodajem i jedno potpitanje: Kako vas nije stid da se spuštate na nivo Nataše Kandić? Da li se možda plašite da i vas ne išamara nekažnjeno kao onog starog čoveka na Trgu Republike? I da li znate da takvim vašim ponašanjem, uključujući i ostalo što ste rekli na pomenutoj tribini, omalovažavate Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, a na što bi trebalo da reaguje i država Srbija da brani ugled svoje visoke institucije koji vi potkopavate onim što ste rekli na pomenutoj tribini.

Gospodine Vukčeviću, molim, dakle, da mi odgovorite šta je definicija genocida? Uveren sam da bar toliko poznajete pravo da ćete njome sami sebi staviti tačku na vašu „tačku". I da mi objasnite zašto spuštate visoku državnu funkciju Srbije, na kojoj ste bili, na nivo Nataše Kandić? Time vi vređate državu Srbiju i tačka! Ali, i više od toga, uvredili ste i celi srpski narod koji vas je debelo plaćao i dao vam debelu penziju. Hranio kuče da ga ujede.

Molim da mi odgovorite.

Bivši opunomoćen ministar MSP Srbije, bivši generalni konzul SRJ, još uvek književnik i književni prevodilac

Dragan Mraović

A 2. Obešeni bez presude

Povodom dešavanja nastalih u poslednjih 40 dana u KPD Niš moram da vam se obratim sa nadom da će neko od nadležnih stisnuti petlju i suprotstaviti se onome što se dešava u zatvoru: prebijanja, trgovina drogom, mito, i korupcija. Nadležno Ministarstvo pravde očigledno žmuri i toleriše sve upravniku Grboviću.

U poslednjih 40 dana su se desila dva samoubistva osuđenika i jedan pokušaj koji je sprečen samo pukom srećom i sposobnošću cimera i komandira. Zašto se ovo nigde ne pojavljuje u medijima?

Poznato je da je osuđenik koji se obesio u A paviljonu to učinio zato što je bio dužan 7.000 dinara za narkotike. Osuđenik koji je pokušao da se obesi isto ima veze sa narkoticima. Ovo sve u potpunosti demantuje upravnikove reči kako se KPZ Niš preporodio i baca mračnu sliku na stvarna dešavanja. U zatvoru su učestalija batinanja i tuče među osuđenicima nego devedesetih kada je vladala totalna anarhija. Osuđenici se brutalno prebijaju da čak padnu i u komu i budu odveženi u Gradsku bolnicu na reanimaciju i to se nigde ne objavljuje. To znači da upravnik želi da zataška i prikrije sve što se dešava u zatvoru, a kako se vidi gubi kontrolu nad situacijom.

U KPZ Nišu imate sve vrste droga i to u velikim količinama, a niko ne želi da se taj biznis iskoreni, jer je veoma unosan. Recimo u C paviljonu nadzornik poznatiji pod nadimkom Rus omogućava pojedincima da mirno i bez prepreka preprodaju narkotike. Pod njegovom zaštitom osuđenici po paviljonu prodaju drogu, iako svi o njima pričaju i svi znaju ko su ti osuđenici. Nadzornik se pravi da ništa ne zna, a pojedincima je na pretresu u sobi čak tri puta u mesec dana nalažena droga. Vršen je i uviđaj, ali niko nije kažnjen niti je sproveden na test na drogu, a ni soba nije rasturena. Zauzvrat prodavci narkotika nameštaju svoje kupce koji padaju na narko-testovima i bivaju zatvarani u Odeljenje pojačanog nadzora.

U Trećem paviljonu nadzornik poznat kao Tutka poznat je po svojim prljavim poslovima, ali uprava žmuri na sve to. Tutka prodaje radna mesta u paviljonu, najčešće Pazarcima, a osuđenik koji nema para da plati biva gonjen na najteže fizičke poslove. U Trećem paviljonu ima oko 300 osuđenika, od toga su dve trećine iz Novog Pazara ili bliže okoline.Kako je moguće da samo osuđena lica iz Pazara stiču uslove za odlazak u poluotvoreni deo zatvora? Odgovor je samo jedan i logičan: Uprava uzima keš, to je javna tajna od koje svi okreću glavu. Čak i stražari koji rade svoj posao čisto i savesno moraju da ćute, jer ako se suprotstave Grboviću i načelniku službe za bezbednost bivaju sklonjeni sa radnog mesta i kažnjeni.

Stražari su skloni mobingu, koji upravnik Grbović vešto krije. Postoje osuđenici koji po knjigama imaju zavedenih po 250 do 300 radnih sati, ali kada se dobija platni spisak, na njemu se vidi samo 180 radnih sati, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu. Ostatak, odnosno prekovremeni rad uprava ne isplaćuje osuđenim licima, iako bi za takve poslove morala da plati 50 odsto više.

Upravnik Grbović je sklon davanju kontroverznih izjava. Na primer, na NTV Niš je izjavio kako osuđena lica treba zatvoru da plaćaju ako neće da rade, iako to zakon ne predviđa. Osuđenicima koji se usude da pišu raznim institucijama se preti disciplinskim kažnjavanjem za pobunu i diskriminišu se na sve moguće načine, a pojedinci koji su se suprotstavili upravi moraju da brinu za svoju ličnu bezbednost.

Za Dejana Panića i Aleksandra Grbovića reč „zakon" ne postoji, jer oni jedini znaju kako se nešto radi.

Osuđenik (ime poznato redakciji)

.......

Osuđena lica na izdržavanju zatvorske kazne u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu kada naprave teži disciplinski prekršaj upućuju se u Odeljenje pojačanog nadzora (OPN), koje se nalazi u zgradi Drugog paviljona. OPN nije isto što i samica u koju se upućuju najteži slučajevi.

Problem sa kojim se suočavaju osuđenici koji dospeju u pomenuto Odeljenje jeste naredba upravnika Zavoda, Aleksandra Grbovića od 4. januara 2017. godine, broj 031-32-2/2017-06/2, kojom im se zabranjuje upotreba televizora, DVD i MP3 uređaja. Nikome nije jasno zbog čega je ovo učinjeno, kada i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, kao i Pravilnik o kućnom redu predviđaju nešto sasvim drugo.

Svaki osuđenik na izdržavanju zatvorske kazne ima zagarantovano pravo, kao i svaki drugi građanin, na slobodno informisanje. Zbog toga i osuđenici u drugim paviljonima KPZ Niš imaju pravo da koriste televizore i to kako one zavodske, tako isto i privatne koje im donosi porodica.

I u zatvoru najvišeg nivoa bezbednosti u Srbiji, takozvanom "Pentagonu" u Padinskoj Skeli kod Beograda, osuđena lica imaju pravo da koriste sopstveni televizor. Isto pravo imaju i osobe u pritvoru, gde koriste zavodske televizore.

Jedini izuzetak je Odeljenje pojačanog nadzora u KPZ Niš.

Osuđenik Nenad Ramić, na izdržavanju kazne u pomenutom Odeljenju, upitao je nadzornika zbog čega ne sme i dalje da koristi televizor i dobio prijavu navodnog teškog disciplinskog prekršaja - nabeđen je da ovim pitanjem ugrožava bezbednost zatvora i da sprema pobunu osuđenika?!? Osim televizora, u Odeljenju pojačanog nadzora u KPZ Niš očigledno su zabranjena i pitanja.

A 1. Partijanje u zatvoru

Da su skoro sve političke partije imale simpatizere i u kriminogenoj sredini oduvek je dobro poznato. Međutim, nekada su se veze sa tim simpatizerima prikrivale, a kriminalci o tome nisu javno govorili. Danas je situacija promenjena. Pre dolaska na izdržavanje kazne nekog partijskog miljenika, koji je partiju zadužio angažovanjem u stranci kao što je skupljanje glasova, prebijanje i drugo, visoki funkcioneri intervenišu preko upravnika zatvora da se njihovom partijskom drugu obezbede pojedine pogodnosti kako bi mu zatvorski dani lakše prolazili. Za omogućene pogodnosti upravnik zatvora po pravilu bude nagrađen.

Naime, novosadski Okružni zatvor, koji je već više puta pominjan zbog raznoraznih vidova korupcije i nepravilnoisti, takođe nije zaobišla ni ova priča o partijskim miljenicima. Ustupke i pogodnosti koje je upravnik zatvora omogućio pojedincima izlaze iz okvira svih pravilnika i postupanja u praksi. Takvo ponašanje ne izaziva samo nezadovoljstvo zaposlenih koji ne umeju da se postave u takvim situacijama, nego izaziva i nezadovoljstvo kod drugih osuđenika koji nemaju nikoga da za njih interveniše.

Dobro je poznato u praksi da osuđena lica mogu izlaziti iz ustanove na plaćeni rad i zatvor od toga ima dobre finansijske koristi. Međutim, da bi se ta pogodnost stekla moraju da postoje određeni preduslovi. Tako zameniku direktora JP „Srbijagas" Radoslavu Vujačiću omogućen izlazak na plaćeni rad iako je imao postupak pred Specijalnim sudom u Beogradu, a za uzvrat upravnikova ćerka dobila je posao u ovom javnom preduzeću bez prethodno objavljenog konkursa. Vujačić je u zatvoru imao poseban status i mogao je u svakom momentu da dođe u upravnikovu kancelariju bez da ga neko sprovede, a takvu slobodu nemaju čak ni zaposleni. Izlazak na plaćeni rad omogućen je još jednom osuđeniku, a i za njega je intervenisala vladajuća koalicija u gradu, iako ima još postupaka za krivična dela i postoji mogućnost bekstva. Da li je i koliku finansijsku korist zatvor imao od izlazaka na rad kod ovih osuđenika veoma je diskutabilno, jer je račun ustanove uglavnom prazan i u blokadi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane