Natrag

Do koske

Šta se krije iza fame o formiranju vojske albanskih separatista

Veleizdajnik sedi u Beogradu

Pokušavajući Srbima sa Kosova i Metohije da uteraju strah u kosti kako bi pridobili makar nečiju podršku, Vučićevi jurišnici tokom kampanje za poslednje separatističke izbore, na sav glas su isticali kako "jedino Srpska može da spreči osnivanje takozvane vojske Kosova". Zapravo, i nisu mnogo slagali, bar ne u suštini. Rekli su da mogu ali ne i da će to uraditi. A, da li će? Ne, naravno da neće, konstatuje Ivan Maksimović, dopisnik Magazina Tabloid iz Kosovske Mitrovice.

Ivan Maksimović (Kosovska Mitrovica)

Ideja o osnivanju vojske Kosova stara je koliko i ideja o nezavisnosti. Nikada nije bilo drugačijeg mišljenja o njenom sastavu nego da je čine oni koji prema svemu srpskom osećaju izraženu mržnju. Njeno osnivanje su logistički podržale i sprovele dve vodeće zemlje Zapada. U manjoj meri Nemačka, logistikom, obukom ali i uniformama koje su uglavnom bile nemačke proizvodnja i suštinski Amerika koja još ranih devedesetih, tačnije 1992. odmah nakon izbora Sali Beriše za predsednika, donirala Albaniji vojnu opremu, vozila i ostalo u vrednosti od 100 miliona dolara i za najvažniji cilj odredila obuku te vojske.

Zauzvrat će "Albanija lobirati za nove američke baze u regionu". Tadašnji ministar odbrane Albanije Safet Žulali izjavio je da su oni svesni da je i drugima potrebna asistencija Američke vojske u modernizaciji i jačanju "...ali nikome kao što je Albaniji potrebna" objavljeno je u godišnjaku američke vlade "Albanska spoljna politika i nacionalna bezbednost" u kome se ocenjuje da je saradnja sa Albanijom važnija od saradnje sa bilo kojom drugom zemljom komunističkog bloka, te da mnogi strani posmatrači na Tiranu gledaju kao na "Pentagon Balkana". To je zapravo bio period kada počinju i prvi teroristički napadi na prostoru Kosova i Metohije. Zato što su od druge polovine 1990-te radili na osnivanju "vojske Kosova" Okružni sud u Prištini osudio je na višegodišnje zatvorske kazne 14 članova tzv. "ministarstva odbrane Republike Kosovo" i to 15. jula 1994. godine. Jedan od dvojice ljudi od koji su primali instrukcije bio je upravo Žulali. A te 1994. godine osnovana je i teroristička „OVK".

Bujar Bukoši, politički azilant u Nemačkoj takozvani premijer vlade Kosova u egzilu, osnovao je 1998. godine novu terorističku organizaciju FARK. Verovatno sa namerom da struja bliska Ibrahimu Rugovi preuzme vođstvo od agresivnih vođa i uglavnom običnih bandita Adema Jašarija i Hašima Tačija. Vrlo brzo ubijen je ključni čovek u osnivanju FARK-a Ahmet Krasnići. Naime, glavni izvor finansiranja „OVK" bila je trgovina drogom sa centrom u Albaniji što je predstavljalo jednu od najorganizovnijih kriminalnih grupa te vrste na svetu. Veruje se, a mnogi dokazi tome idu u prilog, da su čelni ljudi „OVK" nastavili da se im poslom bave i nakon okupacije KiM a distributivni centar jeste baš američki kamp „Bondstil" na KiM koji je i najbolja veza sa proizvođačima maka u Avganistanu.

U poslednje vreme sve je više potvrda o čvrstim vezama kampa Bondstil sa Albancima koji odlaze da se bore na strani islamskih terorista a i jedan od gradonačelnika na KiM po sistemu separatista, Bratislav Nikolić, takođe je sa bratom radio u ovom kampu a zatim i u Avganistanu da bi se odmah po povratku „promenjene naravi" politički aktivirao na unapređenju albanske stvari. Kraj u kome je on u lokalnoj vlasti drugi je po redu po masovnosti prijava Srba za vojsku Kosova.

Zapad je podržao albanske teroriste ali je i kao svom proizvodu u dva navrata morao da im okrene leđa, oba puta na kratko. Godine 1998., Stejt department je OVK stavio na listu terorističkih organizacija. List "Washingon times" je, 1999. godine, objavio tvrdnju američkih agenata za borbu protiv droge da je OVK povezana sa proširenom mrežom organizovanog kriminala, čiji je centar u Albaniji a koja je jedna od najmoćnijih organizacija za krijumčarenje heroina na svetu, a da se veći deo profita ostvarenog ovom nelegalnom delatnošću, usmerava na kupovinu oružja za OVK. Krunski razlog za stavljanja OVK na listu terorističkih organizacija bila je sumnja u povezanost sa osamom bin Ladenom od koga su čak uzimane izvesne pozajmice a i elitnu jedinicu OVK predvodio je jedan od ideologa Al Kaide, lider organizacije Egipatski džihad, Muhamed al Zavahiri što je pred Kongresom SAD, 13. decembra 2000. godine, izložio Ralf Mučke, pomoćnik direktora Kriminalističko-obaveštajne uprave Interpola.

Iz istog razloga administracija Džordža Buša, predsedničkim ukazom broj 13219 i proklamacijom br. 452 od 2001. godine, ''OVK'' se našla na ''crnoj listi'' terorističkih organizacija zbog pružanja pomoći terorizmu i terorističkim organizacijama. No, moguće je da je ta odluka trebala da pošalje poruku zagovornicima panislamskog pokreta koji su i rat na KiM, koji se već preneo i na Preševo, Medveđu i Bujanovac, proglasili „džihadom" što predstavlja poziv svim muslimanima u svetu da uzmu učešće u njemu a akcije bombaša samoubica je ono što se podrazumeva na prvom mestu. Izgleda da je negde pronađen kompromis jer zadnjih godina ih je sve više i u islamskim zemljama gde ratuju na strani terorista. Indikativno je da za nakrvoločnijeg Albanca u sastavu ISIS-a, Lavrdima Mudžaherija, oni koji su ga dobro poznavali tvrde da se na taj korak odlučio nakon rada u Bondstilu gde mu se dogodila „promena" (u međuvremenu su stigle vesti da je Muhadžerija likvidirao pilot ruske avijacije).

Zločini nad Srbima, ni pojedinačni ni masovni, nisu bili razlog da se ovoj organizaciji uskrati podrška a kamoli da se zbog toga nađe na crnoj listi. Naprotiv, takvim nedelima se cilju sve više primicalo usled čega ona postaju poželjna.

„OVK" je već nakon okupacije KiM „demitalirizovana" i preciznim planom određen njen budući izgled. Naravno, ona je bila prvi „mirovni" korak ka formiranju „vojske Kosova" koji je Kosovska skupština pod okriljem UNMIK-a usvojila još 2001.godine i u tadašnji ustavni okvir uvela ga ka „civilnu organizaciju za delovanje u hitnim slučajevima, koja na Kosovu sprovodi zadatke hitnog reagovanja u slučaju katastrofa kako bi zaštitila stanovništvo u vanrednim situacijama i pruža humanitarnu pomoć". Teroristička organizacija je tako transformisana u tzv "Kosovski zaštitni korpus" a od 27000, kolik ose pretpostavlja da je bilo članova terorističke „OVK" pozivu u novu službu odazvalo se 17. 000 a primljeno ih je 3. 000, koliko je zamišljeno da ih bude u aktovnom sastavu, plus 2000 u rezervi.

„OVK" zapravo nikada nije demitalirizovana i to je oduvek bilo jasno. Pod imenom „KZK" organizacija i dalje funkcioniše militantno, vrbuje i regrutuje nove članove, obučava ih, vojno oprema, naoružava i šalje u konfliktna područja pre svega Jug Srbije i Makedoniju ali je nekoliko Albanaca sa KiM uhapšeno kao militantnih islamista u Americi i Nemačkoj pre počinjenog napada. Njihove aktivnosti su uočene i može se izvesti pouzdan zaključak da su počinili ili predvodili neke od najtežih i najmasovnijih zločina.

Februara 2001. godine izveden je teroristički akt na autobus pun Srba koji su na KiM krenuli na Zadušnice. DNK analiza utvrdila je da je počinilac Fljorim Ejupi, pripadnik „OVK" sa bogatim ratnim iskustvom. UNMIK-ovo pravosuđe osudilo ga je na 40 godina zatvora ali ubrzo, iz neobjašnjivih razloga, prebačen je u američki kamp Bondstil odakle je pobegao pod veoma sumnjivim okolnostima.

Opisujući martovski pogrom 2004. godine norveški oficir Kjel Olav, čija se jedinica suprotstavila albanskim ekstremistima, u video izjavi Norveškoj vojsci naveo je da su na uzvišenju nedaleko odatle uočili grupu ljudi koja je izdavala uputstva ekstremista i navodila ih u nasilju.

Ovi teroristički akti su za cilj imali zastrašivanje i progon Srba jer, kako je davno još zapisao Grigorije Božović, „Arnauti su došli do one strašne misli da smo mi tapija Srbije i da tu tapiju valja uništiti da ta Srbija nemadne ni razloga ni prava prelaziti (na KiM)"...

No, vremena se menjaju, događaji se sada ne čuvaju samo u usmeno predanju već neizbrisivo beleže. Zbog toga potpuni progon Srba nije najbolja ideja, bolje od toga je pridobiti broj Srba i "integrisati" ih u svoj sistem. Međunarodna krizna grupa se nije bavila posledicama nasilja nad Srbima niti tražila vinovnike ali je kroz njihovo delovanje i sve ono na šta Srbi imaju tapiju.

Nakon svega, uopšte nije isključeno da je fama o vojsci albanskih separatista sa KiM stvarana sa ciljem da ih u srpskoj javnosti prikaže kao faktor na koji se ozbiljno mora računati kako bi se stvorio utisak izvesne moći naspram koje treba da ustuknemo. Cilj svega što Vučićeva "Srpska lista" radi, jeste da zastraši Srbe na Kosovu i Metohiji. Izvesne osobine života Srba u Otomanskom carstvu, na Kosovu i Metohiji gde je islamski faktor ostao vrlo uticajan, prisutne su i danas. Strah je moćno oružje kod onih koji ga vide, nemaju čime da uzvrate a ne mogu do kraja da ga shvate čime mu naročito daju na snazi. Takvim oruđem srpska vlast danas pokušava ne samo da slomi otpor Srba nego da njime što duže ovlada i potčini ga toliko da on sam počne da radi "u korist svoje štete" i da teži što agilnije da služi svom porobljivaču. A ko to može nego baš poturica, avet vazda gora od Turčina. I zaista, na srpskoj sceni nema bolje prilike za to od Aleksandra Vučića koji u krvi još poseduje i biološki kapacitet islamiziranog, arnautskog nasleđa.

Na sličan način u široj srpskoj javnosti obezbeđena je podrška i organizovanju prvih ovakvih tzv. „izbora" na teritoriji cele pokrajine. Srbi sa severa KiM koji su se žestoko protivili veleizdaji, kriminalizovani su putem medija, pre svega kroz serijal „Insajder" u kome su prikazani kao kriminalci kojima takvo stanje odgovara jer se bave švercom nafte...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane