Natrag

Na nišanu

Toplo leto i vruća jesen na Balkanu

Ko je novi tutor Srbije?

U drskom pokušaju da svoje manijakalne manipulacije i laži nametne i u spoljno-političkim odnosima, Aleksandar Vučić je tokom dosadašnje vladavine obećavao Arapima raj u Evropi, Rusima bratstvo po oružju i večno prijateljstvo, Amerikancima, Evropi i NATO paktu apsolutnu odanost. A okrenuo je sve njih protiv Srbije i njenih građana, a pre svega Srba, kao najbrojnijeg i još uvek strateški najvažnijeg naroda na ovom delu Balkana. Koga će nam njegaova šizofrena politika dovesti za novog tutora? Ima li nam spasa?

Milovan Brkić

Američki predsednik Donald Tramp sreo se prvi put sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na marginama sastanka G 20 u Hamburgu 7. jula. Razgovor je ličio kao da je srdačan, takvim ga ocenjuju i nemački mediji, mada njih dvojica u razgovoru, zvanično, nisu postigli nikakav dogovor o temama koje su bile na dnevnom redu. Prethodno su njihovi savetnici upriličili detalje razgovora, kao i mogućih dogovora koji su postignuti, daleko od očiju javnosti.

Susret gospodina Putina i Trampa značajan je i zbog građana Srbije, koji očekuju ''da se nešto i sa njima desi''.

Srbija je u bankrotu, koji nije objavljen. Paralizovan je život, proizvodnja, poljoprivreda. Propao je i Vučićevo čedo, projekat "Beograd na vodi''. Dva preduzeća koja izvode radove su u bankrotu. Niko im za izvedene radove ne plaća. Građevinsko preduzeće Energoprojekt, koje je glavni izvođač radova, prešlo je u ruke tajkuna iz Bijelog Polja Dobroslava Bojovića, vlasnika GP Napred. Tako će dug prema Energoprojektu platiti neimari, koji će ostati bez posla i bez zarada, koje nisu primili četiri meseca radeći Vučićev Skadar na Bojani.

Vučićev kartel kontroliše trgovinu naftom, duvanom, oružjem, akciznom robom i akcizne markice. Sve je pod šapom njegovog brata Andreja, oca Anđelka i nekoliko biznismena iz njegovog okruženja, koji počinju da gube posao.

Opčinjen sopstvenom veličinom, koju o njemu stvara Velika propaganda laži, koju predvode TV Pink, TV Studio B, Hepy i TV B 92, kao i Informer, Srpski Telegraf, Novosti, Alo i Politika, Vučić postaje sve luđi i luđi.

Tako je Informer najavio da su ruski deputati i američki ambasador Kajl Skot bili na raportu kod Vučića. Ludilo Vučićeve Velike propagande laži je u progresiji! Kome to raportira američki ambasador i ruski poslanik!

Sve svoje poraze i podastiranja pred svetskim moćnicima, Vučićeva Velika propaganda laži predstavlja kao veličanstven uspeh ovog šizofrenog pedera.

Avioni naručeni od Moskve nikako da stignu, mada ministar odbrane tvrdi da su plaćeni. Predsednica Vlade Ana Brnabić, u pripitom stanju, saopštila je da če se Srbija, ''...ako bude pritisnuta, između EU i Rusije opredeliti za Uniju''!

Moskva je uzdržano odgovorila rečima portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove da će Moskva poštovati svaku odluku Srbije, i tako će se i odnositi, ako do toga dođe..

Istog dana američki diplomata Brajan Hojt Ji saopštio je da Srbija u narednih tri decenije neće postati članica Unije, kao ni druge zemlje Balkana!

U Briselu je devastirana Federika Mogerini, za svoj ćef, okupila Tačija i Vučića, dvojicu Albanaca od kojih jedan, navodno, zastupa Srbiju. O čemu su razgovarali, ostaje njihova tajna, jer ni komesar EU ne zanimaju privatni susreti gospođe Mogerini sa svojim miljenicima. Pitanje Balkana, očigledno je, rešavaju drugi. A o kakvoj ludi je reč, kada je u pitanju gospođa Mogerini, svedoči i njen poziv koji je nedavno uputila američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu, da se izjasni o čemu je razgovarao sa ruskim kolegom Lavrovim! Nije samo Vučić šizofrenik, takvih ima i među evropskim komesarima.

Srbija nije ni na istoku, ni na zapadu, a ni u Evropskoj Uniji. Vučić misli da može beskrajno da vara i Ruse, i Nemačku, SAD-e, Kinu i šeike!

Srpski tiranin veruje da će ogromnom količinom novca, kojom raspolaže, moći da i dalje plaća lobističke grupe da bude primljen u Beloj kući, Bundestagu, u Kremlju, Pekingu i kod Arapa.

Američki senator Džon Mekejn, sa kojim se Aleksandar Vučić sastajao više puta, plativši te susrete kao lobističku uslugu, koju je ugovorio savetnik SNS-a, bivši američki ambasador u Beogradu Wilijem Bil Montgomeri, drug Mekejna iz vijetnamskog rata, dao je intervju za Glas Amerike 26. aprila ove godine. Vučić je uvek bio presrećan zbog susreta sa gospodinom Mekejnom. Čak je i ovaj intervju njegova Velika propaganda laži pogrešno prenela, samo sa jednim citatom, kojim se Vučiću, navodno, pruža njegova podrška.

Iz poruke američkog senatora vidi se da Sjedinjene Države nameravaju da srpskog diktatora nauče pameti, konstatujući da je Amerika napravila veliku grešku na Balkanu promovišući diktatore kakav je Vučić.

Senator Mekejn je bio veliki zagovornik bombardovanja Srbije, ali je za velike pare ipak pristao da razgovara sa Vučićem. No, ni to mu, kao što se vidi, nije pomoglo. Amerika ne želi da trpi male balkanske diktatore.

Američki uticajni mediji, poput Njujork Tajmsa u uredničkom tekstu 10. aprila ove godine, zaključio je da srpski izbori narušavaju demokratiju.

"...Sa ubedljivom pobedom premijera Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila, Srbija se približila autokratiji. Iako je uloga predsednika uglavnom ceremonijalna, gospodin Vučić sada može svojeručno izabrati njegovog naslednika na mestu premijera i konsolidovati svoju vlast, jer parlament i sudstvo su pod potpunom kontrolom gospodina Vučića i Srpske napredne stranke. Imajući u vidu ozbiljno smanjenu slobodu štampe i marginalizovanu političku opoziciju, njegova koncentracija moći ne sluti ništa dobro za srpsku demokratiju...To objašnjava i cinizam mnogih Srba koji su glasali za Luku Maksimovića, 25-godišnjeg studenta koji je vodio kampanju, u početku kao šalu, pod pseudonimom Ljubiša "Beli" Preletačević. To je ime koje aludira na nekog ko se prebacuje u razne političke partije za ličnu dobit. Osvojio je 9 odsto glasova. Ali, nezadovoljstvo Srba političkom situacijom je mnogo dublje od cinizma.

Svakog dana, nakon izbora, hiljade demonstranata, uglavnom mladih, izlazi na ulice Beograda, duvajući u pištaljke i mašući transparente sa sloganima kao što su 'Dole sa diktaturom!' i 'Vučiću, ukrao si izbore!'

Gospodin Vučić govori o činjenici da se vlada nije protivila na protestima govoreći o tome kao 'dokazu demokratije'. S obzirom na odvratne represije nad učesnicima javnih protesta u mnogim autokratskim državama, on ima pravo - ili, možda, on jednostavno ne vidi zviždanje studenata kao pretnju, sada kada su izbori završeni.

U svakom slučaju, gospodin Vučić može da pokaže posvećenost demokratiji vraćanjem slobode štampe, omogućavajući javnosti pravo na različita mišljenja i nezavisne izvore informacija, i naredi nezavisnu istragu navoda o zastrašivanju birača uz obećanje da će vinovnici toga biti kažnjeni.

Evropski lideri koji vide u moćniku kao što je gospodin Vučić, stub stabilnosti - i koji se nadaju da će on održati svoje obećanje da zadrži Srbiju na putu priključenja Evropskoj uniji, pod izgovorim da uticaj Rusije na Balkanu raste - ne smeju podleći iskušenju da Vučiću i njegovim sledbenicima daju monopol, kontrolu nad političkim institucijama u zemlji i njenim medijima.

Dozvoliti takvu kontrolu (institucija i medija) gospodinu Vučiću, bila bi izdaja od osnovnih vrednosti Evropske unije i mnogih Srba koji gledaju u Evropsku uniju kao svetionik demokratskih prava i sloboda, u vreme kada Istočna Evropa i evropski lideri centralne Evrope okreću leđa demokratiji...'' - zaključuje se u ovom značajnom tekstu jednog od najuticajnijih američkih medija.

I američki dnevnik Hafington post je 28. marta, ove godine, posvetio značajan tekst se Vučić opisuje kao diktator. Autor teksta je politički analitičar Robert Krimer. On tvrdi:

''...Širom Evrope, napadnute su demokratske vrednosti. Generalno ovi napadi dolaze iz snaga autoritarne, nacionalističke desnice u Poljskoj, Mađarskoj, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj, Holandiji, pa čak i iz Britanije i naravno iz Francuske. U drugim slučajevima napad je nastao iz dobre stare kleptokratske autokratije, koji traže potpunu kontrolu u zemlji, i to bez kontrole i ravnoteže, kako bi sebe i sebi lojalne još više obogatili. Takav je slučaj i u Republici Srbiji..

Sadašnji premijer Srbije, Aleksandar Vučić, ne tako davno pretvorio se u 'demokratske vrednosti'. U kasnim devedesetim godinama, bio je ministar za informisanje Slobodana Miloševića i vodio je bitku protiv slobode štampe. Do pre nekoliko godina, služio je kao drugi čovek ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, čiji je lider proveo više od decenije u pritvoru na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

Vučić sada radi na tome da bude predsednik Republike, u međuvremenu menjajući svoju retoriku, ali njegove metode ostaju suštinski zasnovane na anti-demokratskim tradicijama iz 1990. godine. Ako Vučić uspe, on će biti u prilici da izabere premijera po svom izboru, kontroliše sudstvo, kao i izborni aparat - eliminišući sve ravnoteže u Vladi Srbije.

Kao što je bio slučaj dok je bio deo Miloševićevog režima, Vučić opet potpuno dominira medijima preko državnog aparata i kontroliše velika medijskih sredstava koja, kao oligarh deli svojim saveznicima. Nedavno istraživanje je pokazalo da je Vučić dobio skoro 120 puta više medijskih izveštavanja od svoja tri najistaknutijih protivnika na predsedničkim izborima. Njegovi operativci su koristili taktiku čvrste ruke da zastraše opozicione aktiviste. Dozvolio je sebi slobodu i da iskoristi i vladine poreske organe, kako bi pokrenuo istragu protiv opozicionih ličnosti.

Vučićev brat i navodno multimilioner, Andrej, je njegov najbliži čovek od poverenja. Andrej je bio uključen u nekoliko desetina kontroverzi, uključujući i slučaj prebijanja od strane elitnih vojnika (Žandarmerije, primedba redakcije) koji su potom bili optuženi za prebijanje njega i njegovih telohranitelja. On je uključen u različite poslovne poduhvate, uključujući mnoge koji imaju veze sa raznim kriminalnim grupama.

Nemačke vlasti veruju da Andrej Vučić kontroliše jedan od najvećih narko-kartela na Balkanu. On je takođe više puta optužen i za kontrolu "crnog tržišta" nafte i cigareta.

U jednom posebno drskom incidentu, objavljeno je da je Andrej iskoristio svoj službeni položaj u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca za štampanje akciznih markica koje su štampane u vrednosti od milijardu evra, i prodate za 600 miliona evra albanskim krijumčarima marihuane.

Vučić i njegov brat su povezani mrežom preduzeća koja im koriste kako bi zaradili novac, a ona zauzvrat dobila zaštitu od strane Vučićeve političke moći. Njegovi najbliži saradnici imaju koristi od privatizacije, trošenja javnog novca, odnosno kontrole u medijskoj industriji. Andrej je takođe optužen da je koristio njegov odnos sa bratom kako bi iznudio i razne druge poslovne operacije.

Braća Vučić su posebno bliska sa Nikolom Petrovićem, preduzetnikom koji je poznat po tome što je uključen u većinu velikih poslova u energetskom sektoru na Balkanu. Petrović i Andrej Vučić su bili uključeni u gradnju vetroparka u Srbiji. Dozvola je navodno odbijena jer su vlasnici projekta vetroparka odbio da plate tu cenu...".

Krimer u tekstu podseća da je u oktobru 2015. godine, grupa od pet članova američkog Kongresa, i to Edi Bernice Jonson, Karlos Curbelo, Skot Peri Adam Kinzinger i Zoe Lofgren, napisali su pismo tadašnjem potpredsedniku Džozefu Bajdenu, uoči Vučićeve posete Sjedinjenim Državama.

Prema visoko cenjenom novinskom internet portal Balkan Insight, oni su tvrdili da je grupa koju je predvodio Andrej Vučić, Nikola Petrović i Zoran Korać, "...koncentrisala svoj uticaj i interes u oblasti energetike, telekomunikacija, infrastrukture i svih većih preduzeća u Srbiji." Takođe stoji optužba i da su: "...Mediji stavljeni pod direktnu kontrolu predsednika Vlade, njegove porodice i njegovih bliskih poslovnih saradnika".

I sve to dok kvalitet života običnih Srba trpi.

''Kada je premijer Vučić preuzeo dužnost pre pet godina - tvrdi Krimer - obećao je da će podići plate običnih radnih ljudi. I nikada nije rekao da će smanjiti penzije. Obećao je poboljšanje kvaliteta i pristup obrazovnim institucijama i univerzitetima. Obećao je poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite...

Danas, plate su niže u Srbiji nego što su bili pre pet godina - i umesto da gradi privredu koja raste i ulaže u poslove budućnosti, on se koncentrisao na udvaranje velikim stranim korporacijama koje žele da smanje troškove i iskoriste srpske radnike sa niskim plaćenim poslovima.

Smanjio je penzije. Kvalitet srpskih obrazovnih institucija nije poboljšan, a umesto dobre zdravstvene zaštite, mnogi Srbi sada moraju da plaćaju mito lekarima. Jedina grupacija koja je poboljšala sebi život tokom poslednjih pet godina je malo korumpirana, elita političke klase.

Robert Krimer podseća da i "...iako može izgledati daleko za Amerikance, i mnoge Evropljane, svako ko proučava istoriju prošlog veka zna da je sve na kocki, kad je u pitanju demokratija na Balkanu. I, kao što svi znamo, većina glavnih sukoba prošlog veka i po, na neki način je podrazumevao bitku između autoritarnosti i demokratskih vrednosti. Još jedna takva bitka se vodila 2. aprila u selima i gradovima Republike Srbije..."

Očigledno je da se Brisel nalazi u nelagodi, jer Vučićeva kamarila, i ako zna da za dugi period nema ulaska Srbije u članstvo Unije, on svakodnevno vara građane da je taj dan sve bliži. U tom zabludnom stanju on drži građane jedino iz razloga da osigura svoju despotiju i tiraniju. I Rusija i Sjedinjene Države se, čini se, ustežu da se jasno odrede prema Srbiji. Socijalni sistem u Srbiji je slomljen, umrlo je zdravstvo, satrvena poljoprivreda, zatvorene su fabrike, rudnici, prevareni su poljoprivedni proizvođači, seljaci, uništeni kombinati.

Socijalna eksplozija je neizbežna. Vučićev kartel nema para da plati penzije, socijalna davanja, plate zaposlenima u javnom sektoru. Budžeti lokalni samouprava su prazni i gradovi i opštine su prezadužene.

I Sjedinjene Države i Moskva znaju da u Srbiji nema više mira i da će spontanost u pobuni izbaciti i nove vođe. Srpska opozicija je jadna i čemerna, čast retkim izuzecima, korumpirana, kojoj odgovara Vučićeva tiranija, u kojoj on i lepo žive.

Kremlj bi rado voleo da sačuva Vučića, njegov način vladanja, surovost, brutalnost, pljačka državnih resursa, bliska je sadašnjoj garnituri u Kremlju. Kremlju ne odgovara demokratska Srbija, a to Moskva skoro i da ne krije, jer otvoreno podržava Vučićevu tiraniju. Možda je zaključak preoštar, jer Srbi od Moskve očekuju spas od zla koje ih je snašlo, a Kremlj nema koga da podrži, jer svoju politiku je do sada zasnivao na nemešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja.

Američka administracija nema novca kojim bi mogla pomoći gladnoj i razorenoj Srbiji. A, američke korporacije i biznismeni, koji su mahom bivši političari ove zemlje, koji su učestvovali u razaranje Srbije i Jugoslavije, poput hijena pljačkali su srpsku privredu, budžet, ostajući u svesti građana kao loši momci.

Očigledno je da će nakon septembarskih izbora u Nemačkoj, doći do pokušaja rešenja ''Balkanskog pitanja'', među kojima je Srbija zemlja od prioriteta. Da li će glad i pretnja od masovne smrti uticati na rusku, američku i evropsku elitu da učine napore da gladnom Balkanu pošalju pomoć, pomognu da se stvore institucije i osigura sloboda i nezavisnost medija i sudstva? Ili će se nastaviti bitka ko će gladnim narodima Balkana postati novi tutor i jahač?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane